Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
kruška

Kako se nosite s emocijama?

Recommended Posts

Kad osjećate tugu, ljutnju, odbačenost, usamljenost, strah kako reagirate? Jedna od osnovnih vjeÅ¡tina za sreću je upravo ta da se znamo nositi na zdrav način sa svojim emocijama. Kod mene to najčeÅ¡će zavrÅ¡i utapanjem u hrani ili plakanjem, kako vama ide s ovim?

Share this post


Link to post

Žderem dok ne crknem kada su neke negativne emocije( uglavnom je tako) ali i kada su neÅ¡to pozitivnije obiÄam da neÅ¡to pojedem :)...ZnaÄi trpaj trpaj trpaj do iznemoglosti :D...bure bez dna

Share this post


Link to post

Žderem dok ne crknem kada su neke negativne emocije( uglavnom je tako) ali i kada su neÅ¡to pozitivnije obiÄam da neÅ¡to pojedem :)...ZnaÄi trpaj trpaj trpaj do iznemoglosti :D...bure bez dna

 

ovako je i kod mene :D :D :D

 

zagori mi sad doruÄak radi emocija haha

Share this post


Link to post

Ostaju unutar mene baÅ¡ ako je prejako me ugase ili pojaÄaju, bilo bi dobro da izbegavam situacije koje ih donose. Pre je sve bilo pomeÅ¡ano, tek od skoro ih malo bolje razumem i neke ne potiskujem. Kako imam malo drugaÄiju percepciju sveta tako je i sa njima, ili sam empatiÄan do krajnjih granica ili kao robot, razmena miÅ¡ljenja, konfilikt me previÅ¡e uzbude, takvih i drugih situacija se umem pisećati.

Share this post


Link to post

Takođe zadržavam emocije u sebi.

Nekada davno, vodio sam dnevnike i tu zapisivao emocije.

Prekinuo sam sa tom praksom, i sada na forumu ponešto napišem, ali nikad sve što osećam.

Nekako, ne umem da iznesem emocije do kraja.

Share this post


Link to post

Emocije su moj gospodar. Umeju da me izlude do kraja. Završim na psihijatriji kad su prejake. Ali danas se bolje nosim sa njima. Zapisujem ih.

Share this post


Link to post

Jako lose se nosim sa takvim emocijama, mozda zato sto ih je bilo i previse u zivotu.

Osecam se jako isfrutirano sto ih uopste osecam, osecam muku, jad i ocaj i cesto nemogucnost da ih izbacim

iako sam otvorena i pricam o tome (a cesto i gusim bliske ljude oko sebe.)

 

Jednostavno receno mislim da ne umem da se nosim UOPSTE sa takvim emocijama,

nemogucnost da ih se resim stvara mi osecaj bespomocnosti, frustracija, a onda i nervoze pa na dalje..

Placem, cesto sam nervozna, histericna..

Share this post


Link to post

Jer, baÅ¡ kao Å¡to vas kruniÅ¡e, ljubav će vas i razapeti. Isto kao Å¡to vas podstiÄe da rastete, tako će vas i okresati.

Kao Å¡to se uspinje do visina vaÅ¡ih i miluje vam granÄice najtananije Å¡to trepere na suncu,

Tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u prijanjanju njegovom za zemlju.

Poput snoplja pÅ¡eniÄnog sakupiće vas u naruÄje svoje.

Omlatiće vas, da bi vas ogolila.

Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja.

Samleće vas, do beline.

Umesiće vas, dok ne postanete gipki;

A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav uÄiniti, ne bi li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Života.

 

Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,

Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju i odete sa gumna ljubavi

U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.

 

....

 

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni.

Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje:

Da se istopite i budete razigrani kao potok što peva svoj milozvuk noći.

Da spoznate bol prevelike nežnosti.

Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi;

I da krvarite drage volje i radosno.

Dase probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi;

Da otpoÄinete u podnevnom Äasu i razmiÅ¡ljate o ljubavnom zanosu;

Da se s veÄeri vratite kući sa zahvalnošću,

A potom da usnite s molitvom za voljenog i pesmom slavljeniÄkom na usnama.

 

 

 

 

 

-- Halil Džubran

 

 

idealna tema da ovo postujem

ne želim zvuÄati nadobudno ali ljudi moji dragi dok ne doÄ‘ete u shvatanje ovoga Å¡to halil piÅ¡e nećete biti u miru sa samim sobom i svojim osećanjima

 

evo ja sam bez ad trenutno ne pijem nijedan već dva meseca otprilike

nisam lažno zadovoljan dakle niti mi neÅ¡to veÅ¡taÄki otklanja loÅ¡a osećanja

 

volim sve što osećam svako je osećanje dar od boga

d57780976449ea4a9f60a524dc25896e.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

i gle - nekim Äudom osećam samo pozitivne emocije ljubav pre svega ali i beskrajnu zahvalnost

Share this post


Link to post

idealna tema da ovo postujem

ne želim zvuÄati nadobudno ali ljudi moji dragi dok ne doÄ‘ete u shvatanje ovoga Å¡to halil piÅ¡e nećete biti u miru sa samim sobom i svojim osećanjima

 

evo ja sam bez ad trenutno ne pijem nijedan već dva meseca otprilike

nisam lažno zadovoljan dakle niti mi neÅ¡to veÅ¡taÄki otklanja loÅ¡a osećanja

 

volim sve što osećam svako je osećanje dar od Boga

 

Pa ti si se prosvetlio. Jako mi je drago zbog tebe. :)

Share this post


Link to post

nije to prosvetljenje omg

to zvuÄi nedostižno

mislim da svako može prihvatiti svoje emocije bez blokade

i naravno Äojstveno Å¡titeći druge od sebe

 

Whatever, pozitivno je proÄitati tako neÅ¡to od tebe,

Share this post


Link to post

Sa lošim emocijama ne mogu uopće da se nosim. Tada postajem tjeskobna i guše me. Problem je isto što ih i ja gušim i potiskujem u sebe. Nikako ne mogu da nađem neki ispušni ventil. I onda se osjećam još gore.

Share this post


Link to post

Ja kao da sam ih izgubio. Ravna linija. Iko savjet? :/

 

teško da savjet može pomoći kad ne osjećaš i depresija i lijekovi znaju izazvati to stanje

Share this post


Link to post

 

 

možeš li da pojasniš malo?

gde si ih izgubio?

Å¡alim se...

:D/>

jel ti ono piješ ssri možda?

hoće oni u poÄetku da malo otupe...

 

Hahaha. Kralju. :D Jeste, ssri. Brine me ovo stanje jer sam ja plakao za svaku sitnicu i smijao se uvijek. A duze vrijeme nista ne mogu da osjetim. Valjda cu ih opet naci. :D

Share this post


Link to post

ne znam da trpim emocije, da se tako izrazim, ne znam se nositi s njima ni na koji naÄin osim da jedem, želim promjeniti to, a ni jedna mi druga aktivnost ne pomaže kao hrana, kad mi je loÅ¡e oÄajno želim promijeniti te emocije tuge, nervoze, straha, dosade i mijenjam ih na loÅ¡ naÄin :unsure:

Share this post


Link to post

Ni ja ne umem da se nosim sa emocijama a cini mi se, ponekad, ni sa zivotom uopste..

Trudim se da promenim to, ne hranom, nego na ne-znam-ni-ja-koje nacine,

ali se posle nekog vremena se ispostavi da ipak ne umem, ne znam...

 

To me do ludila frustrira pa mi onda izaziva bes..

 

Posebno u slucajevima kad se kao trudim i onda dodje neko i svojom gluposcu ili bilo cim drugim - sve mi to syebe..

 

Ne znam jesam li dobro objasnila..:(

Share this post


Link to post

ni ja viÅ¡e ne znam da se nosim sa životom, sve me dotiće i ÄovjeÄe kako sam umorna od svega, od prostih stvari, od dana, od svake minute, evo ni sad ne znam kud bi sa sobom ni Å¡ta bi sa sobom, paroksetin definitivno gubi svoju Äar

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...