Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
kruška

Kako se nosite s emocijama?

Recommended Posts

samo treba i da prođe, neću da zadržavam tu ''gospodu''

 

e ja baÅ¡ zadržavam tu gospodu :D bavim se s neÄim od prije godinu dana i prije, stalno neÅ¡to analiziram, dovlaÄim emocije iz proÅ¡losti, Äini mi se nikad niÅ¡ta ne prebolim i ne krenem dalje nego vjeÄno to dovlaÄim u sadaÅ¡nji trenutak. Ima li neka knjiga koja piÅ¡e o tome?

Share this post


Link to post

Upomoć.

Volim da sam vesela i volim da se smejem. Ne volim crni humor, nisam neÅ¡to iskvarena da bih se smejala na tuÄ‘ raÄun, ali zato se smejem i na tuÄ‘ raÄun jer sam u takvoj situaciji da sam prinuÄ‘ena. U suprotnom smejaće se na moj raÄun. Pa kada uzmeÅ¡ u obzir to, onda bolje nego da se svaÄ‘am na krv i nož.

MeÄ‘utim, moj smeh je jako uvećan kada popijem lekove. Ja želim da me opuste da me srede, a ono se sve viÅ¡e i viÅ¡e smejem. Mislim da je malo nenormalno, ali je i smeÅ¡no kada se smejem, naroÄo kada proÄitam statuse na fejsu. Svi se smeju nekoj ironiji pa i ja. Å ta da se radi. Ali smejem se i sama sa sobom, kada peÅ¡altam moje misli.

Međutim, ukoliko je to od lekova moram da vam kažem da ne znam kako da zaustavim taj smeh.

Pijem: haloperidol od 2 mg 3*1, mendileks od 2mg 1*1/2 i lorazepam od 1 mg 1/2+0+1. Da li i vi mislite kao i ja da bi trebalo povećati mendileks, sa lorazepama se skidam već neko vreme, postepeno.

JoÅ¡ neÅ¡to. Sve me boli. Kao klupko sam trenutno. Osećam fiziÄki bol, Ne priÄa mi se sa ljudima koliko me boli svaka kost, miÅ¡ići i zglob. Ja već neobiÄno hodam, invalid sam psihiÄke prirode, a Å¡ta ako postanem i fiziÄki nesposobna. Moram da radim. Nema ko za mene da radi. JoÅ¡ sam mlada, a i dugo joÅ¡ neću moći u penziju, jer nema mrdanja niti vrdanja. Boli i kući. Ne leÄim se jer ne znam kako ni protiv Äega. ViÅ¡a sila, otkud meni reuma, nemam je....Proveravala sam

Share this post


Link to post

kad sam bio zdrav i prav,ljudi su mi govorili da imam odlicnu emocionalnu inteligenciju, sad osecanja svoja neprepoznajem.niceg goreg nema od degradacije licnosti

Share this post


Link to post
On 11/20/2016 at 10:53 AM, kruška said:

Kad osjećate tugu, ljutnju, odbačenost, usamljenost, strah kako reagirate? Jedna od osnovnih vjeÅ¡tina za sreću je upravo ta da se znamo nositi na zdrav način sa svojim emocijama. Kod mene to najčeÅ¡će zavrÅ¡i utapanjem u hrani ili plakanjem, kako vama ide s ovim?

Joj bogovi.

Uglavnom reagujem ko budala. Pobesnim.

Celog sam veka sarkastična, i nemam s tim problem, ali ovo sad nije samo sarkazam. Zbog toga ne volim lekove, mada ne znam šta je gore: pre njih, bila sam plačljiva (i agresivna), s njima sam (samo) agresivna.

Imam (možda pogrešan) dojam da lekovi kod mene potpiruju ne samo pozitivno, već i negativno. Naprimer, s njima nemam problema što se tiče socijalne anksioznosti, međutim, u isto vreme nemam ni inhibicija da ljudima (ili situacijama) kažem sve što o njima mislim (ili mislim da mislim). Što nije uvek pametno, pogotovo kad govoriš (dereš se) zbog specifičnog stanja u kom si, a ne iz sopstvene logike i racia.

Verovatno bih trebala ići na neke vežbe kontrole besa/agresije/čega god.

Share this post


Link to post
1 hour ago, UnSatisfied Housewife said:

Imam (možda pogrešan) dojam da lekovi kod mene potpiruju ne samo pozitivno, već i negativno. Naprimer, s njima nemam problema što se tiče socijalne anksioznosti, međutim, u isto vreme nemam ni inhibicija da ljudima (ili situacijama) kažem sve što o njima mislim (ili mislim da mislim). Što nije uvek pametno, pogotovo kad govoriš (dereš se) zbog specifičnog stanja u kom si, a ne iz sopstvene logike i racia.

Verovatno bih trebala ići na neke vežbe kontrole besa/agresije/čega god.

Znaš kako,postoji ono što je negativno i ono što je "negativno"...

Drugim rečima,sve ono što je u društvenom smislu "negativno",ne mora da znači da je negativno i u smislu duševnog zdravlja...Prostije rečeno,to "negativno" koje se iz tebe ispoljava-negativno je samo u konvencionalnom smislu te reči,ali je u psihološkom smislu vrlo verovatno sasvim suprotno od toga ;)

Kada lekovi dezinhibiraju naše agresivne impulse,to uopšte ne znači da su oni "stvorili problem",već znači samo to da su pomogli da već postojeći problem "izroni na površinu",te tako postane vidljiv i konačno prestane da se sakriva od tuđih (a neretko i naših sopstvenih) očiju...U prevodu-sve i kada ti ne bi uzimala nikakve lekove,ista ta agresija bi svakako i dalje bila prisutna u tebi,jedino što bi egzistirala na neki drugi (duboko potisnuti) način,stvarajući ti i dalje raznorazne tegobe (samo što bi u ovom slučaju te tegobe bile sasvim drugačije vrste-i to možda čak i daleko gore-nego što su to ove sa kojima se trenutno suočavaš).

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...