Jump to content
Depresija Forum
real thing

Bipolarni poremećaj - vaša priča

Recommended Posts

Ponovo upadam u depresiju. Vec 3 dana ne jedem. Izolovan sam. ne razgovaram sa ocem, majkom...To su vec komplikovane situacije. Na rubu sam egzistencije. ja kao invalid rada nemam gde da radim. Sistem me ne prepoznaje.

Sve cesce razmisljam o samoubistvu. Mislim da za mene nema izlaza i da je to jedino resenje.

Share this post


Link to post

Ponovo upadam u depresiju. Vec 3 dana ne jedem. Izolovan sam. ne razgovaram sa ocem, majkom...To su vec komplikovane situacije. Na rubu sam egzistencije. ja kao invalid rada nemam gde da radim. Sistem me ne prepoznaje.

Sve cesce razmisljam o samoubistvu. Mislim da za mene nema izlaza i da je to jedino resenje.

 

Hej, Äovek! ÄŒitao sam tvoje postove. Već sam se bio zabrinuo za tebe, već sam pomislio da ti se desilo najgore.

Share this post


Link to post

Hej, Äovek! ÄŒitao sam tvoje postove. Već sam se bio zabrinuo za tebe, već sam pomislio da ti se desilo najgore.

ne brini tek ce

Share this post


Link to post

Pitanje: koliko vas uzima antidepresive i koji su? Koliko je bilo lako dobiti ih, s obzirom na prirodu poremećaja?

Share this post


Link to post

zar nije osnovni lijek za bipolar litij? I Äini mi se da je puno ljudi tu sa bipolarnim poremećajem pilo antidepresive

Share this post


Link to post

Jeste, ali kad niÅ¡ta drugo ne deluje, jer ima mnogo sporednih efekata, Äak mogu i zubi da ti poispadaju. Ja prva ne bih volela da doÄ‘e do toga da moram da ga uzimam.

 

Baš mi je žao što ova tema nije aktivnija. Osećam se kao da sam samo ja ovde bipolarna, a znam da nisam.

Share this post


Link to post

interesuje me da li ima neko sa dijagnozom bipolara f 3.17 ko je skinut sa lekova od strane psihijatra?

Share this post


Link to post

interesuje me da li ima neko sa dijagnozom bipolara f 3.17 ko je skinut sa lekova od strane psihijatra?

Ja imam tu dijagnozu, ali nikad neću biti skinuta sa lekova. Pijem ih doživotno...

Share this post


Link to post

da znam da je to uglavnom sluÄaj Primal Pain

vrv oni koji su se skinuli sa lekova i ne dolaze na forum više

Share this post


Link to post

Imam poznanicu koja uopšte ne pije lekove. Jedno vreme je živela u Australiji, gde je i dijagnostikovana kad je imala maniju i neke grandiozne ideje o miru u svetu; sad je ponovo ovde. Ništa ne uzima i nema nikakvih problema. Ne znam da li je u pitanju bila samo akutna manija, da li su joj promašili dijagnozu, ili je samo lude sreće.

Share this post


Link to post

ne znam Å¡ta je loÅ¡e u imanju ideje o miru u svijetu :blink: meni se Äini da psihijatri olako dijele dijagnoze

Share this post


Link to post

Primal, da li bi mogla da mi uÄiniÅ¡ neÅ¡to? Da mi ispriÄaÅ¡ kako je sve poÄelo i kakva si bila pre toga. TakoÄ‘e, Å¡ta se deÅ¡ava ako ne uzmeÅ¡ AP?

 

Ja i dalje mislim da je moja lekarka pogrešila, jer sam već mesec dana bez AP i samo sam depresivna, a sa AP sam imala kojekakve fiks ideje i strahove.

 

Jednostavno, Å¡ta god da proÄitam na ovoj temi, ne mogu da pokažem prstom i kažem: "E, tako je i meni!"

Share this post


Link to post

Samo znam da neÅ¡to u meni nije u redu i da me neÅ¡to boli u duÅ¡i, a kad sam maniÄna tripujem da sam gospod bog i iznad svih.prazna sam iznutra. Mrzim Å¡to sam obiÄna i proseÄna. (u maniji) a ne znam zaÅ¡to živim kad je sve patnja (u depresiji).Ne znam ni kad ni kako je poÄelo, ali dijagnostikovan mi je bipolar u oktobru 2011. godine, prvo kao graniÄni poremećaj i depresija.Hospitalizovana sam dva puta u toku fakulteta. Bez AP ne funkcioniÅ¡em, tako mi je reÄeno. Ona to sa strane bolje vidi. Uvek sam bila Äudna. Ne znam. Emocije su mi u qrcu.

Share this post


Link to post

Izvinjavam se oboma ako sam trljala so na rane - nije mi bila namera. Samo pokušavam da razumem, da nađem tu tangentu sa samom sobom, ali je nema, pa nema.

Share this post


Link to post

Uglavnom, bila sam jedno kratko vreme ovde s vama zbog pogrešne dijagnoze... je l' ne smeta da povremeno navratim na ovu temu da vas podržim, kao znak zahvalnosti što ste me trpeli?

 

Sve najbolje. <3

Share this post


Link to post

Kao najveci problem navela bih socijalizaciju jer me te smene totalno izoluju od ljudi duzi vremenski period, pa se onda povratim odjednom spremna da stalno izlazim i zivim.

Ne dozvoljavam da me vide kada sam u raspadu i kad hocu da se sastavim posle manije.

 

Meni to izgleda kao da prozivljavam sve i svasta na 3 razlicita nacina istovremeno, sve vidim, sve osecam, sve primecujem, inspiracija mi je na vrhuncu, humor, komunikativnost, anksioznost je prisutna pa popijem malcice da se opustim. Svuda idem, nesto poslednje mi je da sedim kod kuce. Imam blaze padove u toku dana kada naidjem na neku prepreku, neki konflikt ili nesto ''istripujem" ali idem dalje jer zapravo to nije bas tako, znam da preterujem, i prezivim u sebi.

Cini mi se da mi je izrazena neka sadisticka strana koju ispoljavam kada zelim da se odbranim od ljudi ako mislim da me ugrozavaju na neki nacin, paranoisem.

 

I onda polako krene sve da mi kipi sve te sitnice koje sam zapazala i nekako potiskivala ispredu pricu, isparanoisem, previse dozivljaja, kao da se zavrsava neka era posle koje moram da se zavucem u svoja cetiri zida i izanaliziram sta se sve dogodilo, da sklopim kockice, da zapisem. Taj pad bude uzrokovan nekim gubitkom, nekim neuspehom koji povuce dalje neuspehe, pa skroz onako paf dole.. I tako sedim, shvatam sebe, shvatam druge, shvatam svet. Vidim gde gresim.. prija mi drustvo samo nekih ljudi sa kojima mogu voditi intelektualne razgovore, da citam, slusam previse muziku i vracam se u neku normalu.

 

Nakon toga krecem ispocetka sa nekim planom, stabilnija s tim sto sada znam da cu opet pasti. Tako funkcionisem. Trudim se da bude blaze i videcu da iskombinujem zivot tako da mogu da stvari prilagodjavam sebi.

 

Kada sam bila mladja bila sam neozbiljnija, konzumirala sam psihoaktivne supstance jer zasto da ne, mladi smo, bila pijana stalno, zloupotrebljavala sam i lekove. Samo da se otkinem od realnosti.

Ali to ne radim bas dugo. Nekad, baaas retko uzmem malo cim trave kada znam da sam ok raspolozena i da mi ne preti neka opasnost od sunovrata.

 

Od faksa sam morala da odustanem jer nije bilo svrhe ici, cim otvorim knjigu da ucim ispovezem gradivo vezano za lupam elektrotehniku sa psihologijom koju citam u slobodno vreme ili sa kodovanjem povezem pisanje, neke nebuloze, ne mogu da se usredsredim a presrecna sam jer je sve povezano i svet je caroban i sve ima smisla, sve je u nekoj harmoniji, svaka nauka.

Cega god se dotaknem ima neku skrivenu pricu.

I ljude previse shvatam, sve osecam.

Npr kad izadjem negde znam tacno ko se kako oseca i gledam da svako bude dobro (tako mi je i na poslu, na faksu.. ), da nema problema i onda poludim ako nesto ne bude kako treba, o svemu moram da vodim racuna sve vreme. To me iscrpljuje nekad pa kad padnem setim se svake svoje greske, ako sam bilo koga na bilo koji nacin zanemarila, povredila i ko je meni nesto lose uradio i ubijem se dok ne raspravim sve to u glavi. Svaku sitnicu. I uvek se pitam zasto to uopste nastaje, Nerviraju me ljudi, ne moze sve biti savrseno. Krivim sebe za stvari za koje nisam uopste kriva niti odgovorna.

Tesko mi bude da se branim jer time napadam nekoga, bas moram da pazim sta govorim, grize me sve sto kazem lose.

 

I zato taj pad... on mi dodje da saberem misli, kao da sam sve vreme bila na terenu, eksperimentisala, shvatila nesto novo. To su takve neke sitnice koje smatram velicanstvenim otkricima. Osecam se kao neki naucnik, posmatrac... Posle toga sam spremnija za nove stvari, kao da sazrevam.

Mozda i jeste sazrevanje samo, malo naopako.

I predugo traje.

Share this post


Link to post

ok, jel mogu da vas zamolim za nesto?

da li postoji neki standardizovani test za bipolar? da li moze da se nadje negde?

da li mislite da postoje neke pouzdane metode da se odredi da li je neko bipolar ili nije?

ili je sve to samo nagadjanje psihijatra na osnovu 15 min razgovora?

 

ako sam pacijent ne prepoznaje stanje manije, onda verovatno ne prepoznaje ni simptome manije, i ne vidim kako bi doktor mogao znati nesto o pacijentu cega ni sam pacijent nije svestan i sto ne moze da mu kaze? to moze da utvrdi jedino ako tog istog pacijenta prati neki duzi vremenski period? a razmaci izmedju dve manicne epizode mogu da budu i po par godina?

:/

ps. moze biti da sam slabo edukovan na ovu temu, uveren sam da imam depresivne epizode, ali sad razmisljam, sta ako imam i manicne, a da ih nisam svestan...

Share this post


Link to post

U mom sluÄaju je bilo nagaÄ‘anje psihijatra na osnovu 15 minuta razgovora, i uvalila me je antipsihotike. Nije mi se izvinila Å¡to mi je oduzela pola godine života.

 

Mislim da se manija da prepoznati ako dovoljno ÄitaÅ¡ o njoj, sad, možda će neko od bipolarnih dati bolji odgovor.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...