Jump to content
Depresija Forum
real thing

Bipolarni poremećaj - vaša priča

Recommended Posts

To mi jebila prva ustanovljena dijagnoza, i to u inostranstvu. Tek kasnije su mi ovdje dijagnosticirali f25.

Share this post


Link to post

Ja. Bipolar I.

 

Doslovno sam ruinirala svoj zivot u roku od 4god. Manija ou maj gad tralala svaki dan. Toliko mi je dobro bilo da je bilo nerealno-iz ovog ugla danas. Trajalo to do pre 2god dok me nije opalio zestok stres pa upadnem u uzasnu depru, dve god sam bila na uzasnoj klackalici.... iz misli o samoubistvu do idemo napred, pa letim letim letim pa tresnem dole opet hocu da se ubijem....i tako se klackam ja...opet bam jak stres (teske zivotne okolnosti stupile na scenu, a to je okidac jbg) i neka 4mes ja ne jedem, ne izlazim iz kuce, zivim u stolici, ne znam kad je noc kad je dan, pijem alkohol, iz kuce izlazim samo kad padne mrak, odem do trafike po pljuge.

 

I na kraju iz treceg puta (koliko sam zakazivala na klinici) odem kod terapeuta da mi spasava zivot ako ume i zna jer sam dosla do kraja. Izvuko me covek, mada sam ko biljka sa jebenim stabilizatorima, bacio me i na ad kad me vadio iz depre, uz sve to sam i granicar... al to cesto ide zajedno

 

Nesto jako dobro za bipolarce https://www.youtube.com/channel/UC1HE3FmZKWd4T0FAuTXC2XQ

 

Elem, kako smo se osvrtali na moj zivot, lako je bilo da se uoce moje up down faze. Sama bih sebi udarila tu dijagnozu. Zakacila sam ja taj djavo pre 15god, u pubertetu. Nisam se lecila, inace citam psihologiju i volim da razmisljam o ljudskoj cudi, umu itd... i nekako sam uvek znala da sam drugacija. Sebe iz kalupa u kalup selila iz najgore u najbolju. Onda sam sa 25god istripovala neka bullshit pozitivne misli i ta neka nju ejdz sranja..... i stvarno sam zivela tako. Sve super, sve kul, sirimo ljubav i energiju i ta neka ludila, sacuvajboze.. Imala sam tu i tamo neke padove raspolozenja al ne duze od dva dana. Pms nisam osecala, ma ludilo jedno opste.

 

E sad, odavde gledajuci..hah...eee zivote...Mnogo nenormalan osecaj kad uvidis da ti je bilo najgore onda kad ti je bilo najbolje. To radi manija. Opasna je jako. Moc rasudjivanja je ravna nuli. Opet, stvari su individualne, ali faze postoje kod svakoga. Depresije su mi uzasne, cesto mislim da zelim otici u maniju i skoncati sa sobom nego ziveti kao biljka u depri.

 

Kad sam stabilna, recimo to je sada....ja jos uvek ucim sta znaci biti na sredini. Upoznajem novu sebe. Nikad nisam zivela tako. Kod mene je oduvek bilo sve ili nista, za bukvalno sve sto postoji u zivotu. Sad mu dodjem ko mala beba, mislim da jos nisam prohodala, cudan je taj sivi svet.......

 

Izvinjavam se na dugackom postu, pogledajte link sa YT obavezno.

Edited by Hyperdrive
Molim da se pasusi odvajaju, da ne bi bilo naporno za �itanje.

Share this post


Link to post

Kad sam stabilna, recimo to je sada....ja jos uvek ucim sta znaci biti na sredini. Upoznajem novu sebe. Nikad nisam zivela tako. Kod mene je oduvek bilo sve ili nista, za bukvalno sve sto postoji u zivotu. Sad mu dodjem ko mala beba, mislim da jos nisam prohodala, cudan je taj sivi svet.......

 

To ti je od ovog drugog. Znam, jer imam samo njega.

 

I ne izvinjavaj se, dobro nam došla. :)

Share this post


Link to post

Kao klinac sam imao depresivne epizode, bio sam na mahove anksiozan i imao sam kompleks gojaznosti. Mnogo godina kasnije, u kasnim dvadesetim obreo sam se u svojim lutanjima i srecom daleko u inostranstvu. Nigdje druga, nikog da pomogne, sam prepusten sebi, pao sam u tesku depresiju. Imao sam napade placa, malodusnosti, glavobolje, ocaja, beznadja. I onda sam rijesio da odem do psihijatra, jedna cura koja je bila sto oni kazu "friends for benefits", sastajali smo se povremeno zbog seksa, jer je ona upravo bila razvedena, mi je preporucila jednog doktora Indijca. Posto nisam imao zdravstveno osiguranje, pregled sam placao u kesu, 200$.

 

Odmah nakon prvog razgovora, rekao mi je da je u pitanju bipolarni poremecaj, tj. manicna depresija, da se ne brinem i da ce mi pomoci, da stanje nije tako strasno. Boca od 50 pilula je kostala 50$, ali kao sto vec pomenuh, to je bio vrhunski lijek kakav vjerovatno necu vise nikad uspjeti da nabavim, Effexor ER. Postao sam energican, veoma dobro raspolozen, kad sam odlazio na posao pustio bih muziku do daske i pjevao. Na poslu sam bio mnogo aktivniji i nije me se ticalo zadirkivanje pozlobnih Meksikanaca, koji onako mali i garavi su imali kompleks od mene visokog, zgodnog i sposobnog pa su me stalno nesto zadirkivali i jebavali, ali mene je lijek tako ispeglao da sam ja na sve reagovao pozitivno, pa mi niko nije mogao nista.

 

Nazalost, posle toga sam otkrio da u kombinaciji sa alkoholom lijek djeluje fantasticno, nikad nisam probao teske droge, ali vjerovatno je efekat slican tome. Slupao sam kola, policija me je odvela u bolnicu jer sam se ponasao destruktivno, razbio sakom staklo na kolima. Kad sam izasao iz bolnice bilo je grozno, onaj gazda nije htio da me primi nazad, nisam imao para da podignem kola, i onda sam nasao neki tezak posao za male pare kod jedne zivotinje porijeklom iz centralne Srbije, koji je non stop bio na kokainu, a takvi ljudi se ponasaju kao zivotinje. To je bilo uzasno, morao da ga trpim zbog posla, a on je bivao sve gori i gori. Ostatak price se svodi na to da je bivalo gore i gore dok nisam sasvim unisten i primoran da se vratim kuci, jer vise nisam bio ni za sta. Kad sam dosao kuci, ubrzo sam hospitalizovan i tako dalje...

Edited by Hyperdrive
Pasusi

Share this post


Link to post

Ljudi moji meni stvarno nije dobro.

 

Ako jos budem krenula da radim ima da mi se opet desava da ne spavam i spajam po 2 radna dana bez sna 16h non stop na nogama. Pritom ono, nemas apetit niti znas uopste gde si.. mada mi je tako skoro uvek.

 

S tim sto sam posle nekih godinu i nesto dana imala nalete paranoicnih ideja sasvim svesna toga da nisam realna ali ispredem pricu samo tako... to mi se desilo mislim pocetkom jula prvi put.

 

Cekam bus vec nekih 40 50 minuta odsutna i propustam svaki jer mi se sad uopste ne mrda odavde.

 

I odlucila sam stvarno i definitivno da posetim psihijatra i pronadjem odgovarajucu terapiju sa njim jer ne mogu. Ponavlja se i oduzima mi dragoceno vreme ovo moje gubljenje.

 

Samo jos da nadjem psihijatra.

Share this post


Link to post

Usuđujem se da kažem da je ova moja dobra za to.

Share this post


Link to post

Usuđujem se da kažem da je ova moja dobra za to.

 

Evo i ja kazem da je ova Hypina dobra za to.

Edited by Hyperdrive
Zeznuo se citat.

Share this post


Link to post

Ne znam, ja bih volela da me neko bas detaljno pregleda, ako treba prihvatila bih i bolnicko lecenje kako bi mi se uspostavila adekvatna dijagnoza i terapija. Samo da mi bude dobro.

Share this post


Link to post

 

 

Da, možda je ovo off, izvinjavam se..

 

Mojoj novoj dr sam rekla da je ta dijagnoza F31.7 napisana da ne bih plaćala punu cenu Lamictala...ali ona je napisala da imam bipolarni i ona misli da ja zaista imam bipolarni, i ponoviću, negde sam već pisala- ona kaže da nisam ni imala PTSP da je to po njoj bila pogreÅ¡na dijagnoza jer PTSP dobijaju, po njenim reÄima, samo oni koji su bili u ratu.

 

Ja obicno volim vredati psihijatre i govoriti koliko su glupi Ali ovo je cak i Za mene pretjerano . Nisam mogao zamisliti da Bas toliko glupi mogu biti. Znaci ta psihijatrica nema pojma Sta je ptsp, nije procitala ni najkracu definiciju Toga ali ona ipak tvrdi da je To pogresna dijagnoza. Znaci Ona ne shvaca da ne zna nista o tome, Ali kako je moguce da To ne shvaca? Bez obzira na To sto ne zna Sta je ptsp Ona Ti ukida tu dijagnozu koju Ti je dao neki drugi psihijatar ( znaci nije se ni pitala da li On mozda zna nesto sto Ona zna, a ona ne zna Bas nista) i daje Ti neku drugu dijagnozu o kojoj vjerojatno takoder ne zna ni definiciju. Da najglupljeg clana naseg foruma stavis na njeno mjesto On ne bi mogao napraviti gori posao. Da Ti je psihijatrica isprintala Par citata ili Ti rekla da ides u crkvu bila bi manje stetna.

Zato me i nervira kada vi tvrdite da su psihijatri neki strucnjaci a da Mi obicni smrtnici ne smijemo ni savjet dati, dok psihijatri nakon pet minuta razgovora s tobom odmah sve znaju i mogu dati dijagnoze i pripisivati lijekove. Mi obicni smrtnici bez obzirA koliko citali o nasoj bolesti necemo nikada imati To misticno znanje Koje se low iq psihijatrima transportira u mozak cim zavrse fakultet.

Share this post


Link to post

Nevidljivi, ona joj je napisala to da bi Lamictal bio džabe.

Share this post


Link to post

Sta znaci psychosis affectiva bipolaris F31.7 uslužno?

Share this post


Link to post
8 hours ago, baronesa desinhronesa said:

možda si dobio stabilizator mada se ja ne sećam davanja uslužne dg kada sam dobijao lamiktal

dobio sam lamikatal od 25 mg

Share this post


Link to post

Onda je to. Mnogima je to uslužna dijagnoza za taj lek. Mene samo nervira što se pojavljuje i kad tipa idem da vadim krv, pa u GAK kod ginekologa...i onda moram da pokažem izveštaj psihijatra sa mojom pravom dijagnozom. 

Share this post


Link to post

Kad smo kod toga, pre nekih desetak dana videla sam devojku u maniji, za koju sam kasnije saznala da je pobegla od staratelja. Sedela je na ulici, bila je neverbalna, povremeno bi se skinula do gole kože i legla na zemlju da spava. Niko sem moje komšinice i mene nije reagovao. Zvala sam hitnu, posle četrnaest minuta čekanja rekli su mi da zovem policiju, pa će policija zvati njih. Zvala sam policiju, posle su i oni mene. Postavljali su dodatna pitanja, jer je prethodne noći nestala još jedna osoba u maniji. :(

Share this post


Link to post

Postovaću i u ovde sa jednog drugog foruma neka mišljenja o ovom poremećaju koja sam davno bio prekopirao u word jer je bilo prilično dosta toga da se pročita (za nekoga ko ima ozbiljni poremećaj pažnje teško je pročitati i pasus); kad god to pokušavam da sredim, editujem; planirao sam i da odštampam i odnesem psihijatru ( mada znam da bi to bila uzaludan pokušaj - davno sam gledao na tv-u da u Americi, na zapadu... gde već samo ne u ovoj zemlji pacijenti guglaju, traže informacije, konsultuju se sa lekarom i da ovi to prihvataju sasvim ok... Ovde je i dalje prisutno, barem su to moja iskustva bila--- ja sam doktor, nećeš ti mene da učiš.. ah  :( ) Elem, sa jedne strane mi bude malo lakše... jer ne krivim sebe toliko za svoj promašen život već bolest, a čuo sam i od jednog psihijatra da mi je ta "bolest" samo izgovor za moje neuspehe ( mada sam od iste osobe čuo i da "hemija" ne pomaže, lekovi ne leče...) 

Ovo što ću postovati su samo odgovori na neka pitanja... koja nisam kopirao, sačuvao... Podvukao sam ono u čemu se pronalazim. Recomo prvi put se susrećem sa terminom disforično-paranoidne manije. paralize volje... Naravno i ovde se naglašava da je teško i gotovo nemoguće samodijagnostikovati se..  Nadam se da neće škoditi da to ovde postujem. Možda nekome pomogne...

 

 

Samo da navedem malo dužu listu simptoma: Bipolarni poremećaj (onu težu, ili bar lakše uočljivu varijantu - Bipolar I) karakteriše manija, dakle samo jedan (dovoljno dug) nastup manije je dovoljan da se postavi dijagnoza bipolar-a. Najlakši način da se uoči čak i blaža varijanta manije (hipomanija, bez ijedne manične epizode) je da se postavi pitanje: da li si nekada mogao/mogla da funkcionišeš sa jako malo sna (npr funkcionisanje na normalnom nivou, bez nekog umora i iscrpljenosti posle samo 3-5 sati sna) i tako nekoliko dana - što duže + više aktivnosti nego obično, ogromna samopouzdanost i grandioznost, euforija ili iritabilnosti (sa moguće i sa paranoidnim idejama, ali bez pravih deluzija i sumanutih ideja), plus jako povećan libido (hiperseksualnost), i sniženje inhibicija, ubrzan govor su jasni znaci manije (a ako to kraće traje - bar 4 dana bez nekog ogromnog intenziviranja s vremenom to je hipomanija).

Ovako jasni znaci su karakteristični samo za određene podtipove Bipolar I -  naročito oblik gde dominira euforična manija, sa jako kraćim depresivnim epizodama između - inače mogući su i periodi eutimije između maničnih ili depresivnih epizoda, ali umeju da budu i jako retki, ili čak i odsutni... Ovaj podtip se mnogo češće javlja kod muškaraca, i najbolje reaguje na terapiju solima litijuma (npr litijum karbonat).

 

Problem je u tome što je većina oblika bipolarnog poremećaja daleko od ovakve "čiste slike" pa je većinu oblika (naročito iz tzv bipolarnog spektra - atipična depresija sa ponekim simptomom hipomanije, koja može da bude i jako kratka, da ne zadovolji ni kriterijume za postavljanje dijagnoze "hipomanična epizoda", niti može da se tako lako uoči, naročito bez hospitalizacije) jako teško razlikovati npr od atipične depresije, komorbidne depresije i anksioznoti i sl. Jako često se desi da je (ugavnom atipična) depresija koja ne reaguje na antidepresive (npr SSRI ne deluju, i samo delimično na bupropion i SNRI) ili se čak i pogoršava kad se počne tretman (najčešći "krivci" su triciklični antidepresivi - amitriptilin, imipramin i ostali iz te grupe ) ustvari "maskirani" bipolarni poremećaj.

 

Što se tiče bipolarne depresije, karakteristično je da je uglavnom atipičnog podtipa (znam da zvuči smešno :) ) i jako je karakteristično prisustvo izražene "paralize volje" -tj nesposobnost donošenja odluka tolika da je nekada čak nemoguće naterati sebe da se ustane sa stolice, na primer, i anhedonija (nesposobnost da se oseti bilo kakvo uživanje), i to toliko da oni najozbiljniji slučajevi (hospitalizacija, ponekad i u dužem periodu, je neizbežna, često pomaže samo elektrokonvulzivna terapija...) umeju da podsećaju čak i na negativne simptome shizofrenije. Kod bipolar II oblika je, zbog predominantne depresije svakodnevno funkcionisanje jako otežano, i postoji ozbiljna opasnost od samoubistva...

 

Dakle, osim najizrazitijih oblika Bipolar I, bipolarni poremećaj je jako teško dijagnostifikovati, a kod Bipolar II oblika se često desi da se pacijent leči od "depresije" godinama dok se ne ustanovi da je u pitanju neki oblik bipolarnog poremećaja... Dakle, mišljenje više psihijatara je dobrodošlo...

 

...

 

Derealizacija i depersonalizacija su česte kad se radi o bipolarnom poremećaju, čak umeju da se jave same, bez nekih drugih simptoma, tj. kad si eutimičan... Inače, kad manija postane krajnje ozbilja pojave se i simptomi psihoze, međutim oni su i blaži, i nisu kao oni kod shizofrenije, nego su povezani sa stanjem u kome je neko, npr ako je euforičan onda su i oni takvi, ako je disforičan takođe, a uglavnom se vrte oko onoga o čemu se non-stop razmišljalo u blažoj fazi manije. Da to nije baš toliko strašna psihoza samo za sebe govori to da se povuče čim se manija malo smiri, čak se povuče i ako se ne koriste antipsihotici nego samo antimanici - o tako nečemu kod shizofrenije nema ni govora - dakle, kod bipolara verovatno manija izazove psihozu, i nema govora o nekoj samostalnoj kao kod shizofrenije i sl... Inače ti jezivi napadi o kojima pričaš su verovatno najgroznija stanja poznata ljudskoj vrsti, tzv mešane epizode, kad su istovremeno prisutne i manija i depresija, pa je stvarno krajnji užas, koji neko ko to nije doživeo ne može ni da zamisli...

 

 

...

 

 

Najlakše se prepoznaje manična faza (tj to najlakše prepozna posmatrač sa strane): euforija, sve je lako, sve je lepo, super, libido znatno povećan, velika verovatnoća promiskuitetnog ponašanja, veoma mala potreba za snom ili čak sposobnost da se funkcioniše nekoliko dana bez imalo spavanja, inhibicije skoro i da nema, ogromna motivisanost, pažnja se jako teško zadržava samo na jednom predmetu, neverovatna grandioznost, osećaj "na vrhu sveta", osećaj svemoćnosti, superiornosti u odnosu na sve ostale, velika ubrzanost - samo se juri tamo-ovamo, nepromišljeno trošenje novca - npr put oko sveta, nepotrebne kupovine, ulaganja u kojekakve "biznise" koji teško da mogu da uspeju ... Takođe ima i disforično/paranoidne manije, kada je iritabilnost ogromna, bukvalno se podivlja od besa za pravu sitnicu, raspoloženje se izmenja 10 puta za par sati, nikome se ne veruje, sve mora da se proveri, ono što se radi je "najbitnije na svetu" pa su svi dužni da pomažu, a pošto je manična osoba "najpametnija, najveća i najbitnija na svetu" ona naravno ima prava da zahteva i nemoguće... preveliko mešanje u tuđe poslove, davanje netraženih saveta...

Manična osoba ovoga nije niti može da bude svesna, postane joj jasno šta se dešavalo tek kada je manija prođe a konsekvence ostanu tu gde i jesu: izgubljeni prijatelji, često dugovi, izgubljen novac na fantastične i nemoguće projekte, npr. prodata kola da bi se započeo biznis koji mora da propadne i sl... Česti su i razvod ili gubitak partnera, neželjena trudnoća ili polno prenosive bolesti zbog neinhibranog promiskuitetnog ponašanja za vreme manične faze (češće euforične, ali i disforične), Razvod ili poremećeni odnosi u porodici zbog neprekidnog terorisanja partnera i dece u disforičnoj maniji... Inače, ima i drugih oblika manije, najozbiljniji je psihotična manija - manija sa psihozom, kad se pored manije jave i deluzije i halucinacije...

Manična osoba je svesna problema samo kad je u depresivnoj fazi, za bipolarnu depresiju je jako karakteristično da je uglavnom atipična: psihomotorno usporavanje, veoma izražena "paraliza volje" - nemogućnost donošenja bilo kakvih odluka i sl. onda  anhedonija - nemogućnost da se uživa u bilo čemu, hipersomnija - spava se po "ceo dan" i opet pospanost ne prestaje, osećanje ogromnog zamora, povećan apetit i sl, gubitak interesovanja za sve... Mada su mogući i drugi oblici depresije, npr čisto melanholična...

 

Reč je o krajnje ozbiljnom poremećaju, lekovi su neophodni - stabilizatori raspoloženja: litijum (ima i veoma jako antimanično dejstvo), kod ozbiljne manije i atipični antipsihotici, npr olanzapin, risperidon ili seroquel, u akutnoj fazi često i jaki benzodijazepini (dati intravenski), antikonvulzanti: valproat (Depakote, Depakene, Valparin), karbamazepin i sl, kao i novi antikonvulzant lamiktal (lamotrigin) - ne sprečava pojavu manije, ali sprečava da se iz eutimičnog stanja padne u depresiju - uglavnom se daje kod bipolar II varijante... Ako je depresija dugotrajna i ozbiljna (bipolar II je neslavno poznat po tome) nužni su i antidepresivi, mada uvek postoji mogućnost da izazovu maniju... Bolest je hronična, leči se ceo život, javi se uglavnom krajem adolescencije (može čak i kod dece, mada je takva izjava za evropsku psihijatriju jeretička ) ili u ranim dvadesetim godinama. Pošto je u pitanju krajnje ozbiljan poremećaj dijagnozu postavlja i prepisuje lekove samo psihijatar! Nikakvo samodijagnostifikovanje niti traženje dijagnoza po forumima i sl!

 

 

...

 

 

Bipolar nije uopšte laka dijagnoza da bi se tako olako postavljala, niti "pregledom na forumu" niti samoopservacijom. Poremećaj je krajnje ozbiljan, tretman zahteva kombinacije lekova, i bez psihijatra malo šta može da se uradi... Samom  sebi  je nemoguće "postaviti dijagnozu" u maničnoj ili hipomaničnoj  fazi - manija je prijatna i uopšte je i ne osećaš kao problem (tek kad prođe a posledice ostanu), depresija je neprijatna, pa se svi žale samo na to...  Naročito je bipolar II nemoguće prepoznati bez saradnje nekog iz okoline: uglavnom si depresivan skoro sve vreme, što svi tumače kao - vuče se, lenj, nezainteresovan, sanja i budan i sl, a kad se pojavi hipomanija to jednostavno izgleda kao period jako dobrog funkcionisanja.

Ono što praktično svako može da prepozna kod bipolar I (II je daleko teže prepoznati) - dakle, ne moraš da budeš psihijatar -  je grandiozna predstava o sebi i svojoj važnosti, jako ubrzan govor, ogromna potreba da se priča, često skakanje s teme na temu, sagovornik jako teško prati tok misli - mada je tok misli potpuno logičan - ovo zbog pojave da i kod manije i hipomanije "misli lete", takođe sposobnost da se veoma efikasno (ako je u pitanju hipomanija, kod ozbiljnije manije nema više racionalnog ponašanja) funksioniše uz jako malo spavanja (3-5 sati sna svake noći i velika aktivnost narednog dana su jedan od pouzdanijih znakova i hipomanije i manije), ogromna sklonost da se odaš uživanjima, ne misleći na posledice, preduzimanje rizičnih akcija i sl. Kriterijum za bipolar I je da je postojala samo jedna ili manična epizoda ili epizoda disforične manije (tzv mešana stanja) - istovremena pojava manije i depresije, da je to ili trajalo 7 dana ili zahtevalo hospitalizaciju, ili stvaralo ozbiljne probleme u funkcionisanju, ili je postojala i psihoza uz to, i da sve ovo nije izazvano nekim drugim poremaćajem (hipertiroidizam), drugim psihijatrijski problemima, stimulantima i sl...  Bipolar I bično ne ostane ni na toj jednoj maničnoj epizodi, niti bude bez depresivnih epizoda: kod bipolar II se smenjuju veoma ozbiljna depresija i hipomanija - s tim što hipomanične epizode traju znatno kraće od depresivnih, i nisu ni približan problem kao depresija ili prava manija kod BP I.

Pošto je reč o krajnje ozbiljnom hroničnom problemu, i naročito kod bipolar II problemu koji je jako teško razlikovati od atipične depresije, nikakve "forumske dijagnoze" ne dolaze u obzir, nego pravac kod lekara i tražiti uput za psihijatra, mnogi problemi mogu da se izbegnu ako se tretman počne na vreme... Niti može da prođe "onako", niti bilo kakve psihološke intervencije mogu da pomognu, niti ostane nešto mnogo samokontrole (naročito kod ozbiljne manije)..."

 

 

 

Share this post


Link to post

Tučem Bipolarni od dve hiljade desete.

Share this post


Link to post

Nisam  ni sumnjala da mozes biti orginalan. 

Share this post


Link to post

Ja sam od bipolara 3 koji je bio nekad u psihologiji tj najblazi oblik dosao do sizotipnog,bar na papirima.Mislim nedvojbeno bolje od mene znaju al pitam se kako je sve to moguce i kako smo neki mi ovdje sto pijemo AP kratki u odnosu na prosjecne ljude..

Kad malo bolje promislim AP su nuzno zlo i najgori lijekovi koji se mogu piti i s njih se ne skida ili neki kazu nemoguce je ..

Btw ovo prosjecni gore sto sam pisao mislim i na sebe i ljude sto sam sreo online ,nevidim da cu uskorije vrijeme se iscupat iz krize ,plus hipomanican sam i promjenjivog raspolozenja sto i nije bas najbolje ,jebiga .

Share this post


Link to post
9 hours ago, aenimabinned said:

"...Ja sam od bipolara 3 koji je bio nekad u psihologiji tj najblazi oblik dosao do sizotipnog..."

Mene ovo najviše plaši, taj tzv. kindling: fenomen da se npr. bipolar II razvije u bipolar I (umesto hipomanije prava manija, plus depresije), bipolar I u shizoafektivni poremećaj...  :(

Share this post


Link to post
1 minute ago, Faultier said:

Mene ovo najviše plaši, taj tzv. kindling: fenomen da se npr. bipolar II razvije u bipolar I (umesto hipomanije prava manija, plus depresije), bipolar I u shizoafektivni poremećaj...  :(

 

U mene se obrat nije dakako desio preko noci ,bio je to proces od 3 godine..

Naravno alkohol i neodmaranje je krivo za pocetnu fazu i lijecenje pa kasnije nakon 8 godina sam zavrsio u bolnici,tolko o tome..

Cudi me da ti pravo kazem kako neki ljudi rade s AP,ja nemogu da ustanem izjutro kad pijem i minimalnu dozu,mogu jedno s pola tablete tj mogo sam nekad .

Share this post


Link to post

Dijagnoza f 25. Ne pijem lekove za nju. Pila sam ih kraći vremenski period ali mi nisu pomogli uopšte. Pijem neke druge lekove koji odgovaraju onome što me opterećuje i ono od čega se konkretno osećam bolesnom. Trudim se da budem što zdravija ali mislim da do izlećenja neće doći. Treba pobeći u tri pm negde na odmor duži bez tog sranja što me proganja. Ali ko mi garantuje da se ni na odmoru neću osećati isto

 

 

Share this post


Link to post

Hej, @aenimabinned, hvala ti što si ovo podelio s nama. Sad mi je jasno odakle svi tvoji strahovi i fiksacije.

 

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...