Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
real thing

Bipolarni poremećaj - vaša priča

Recommended Posts

joj kako bih volela da imam neke carobne moci da ti pomognem ali...nemam...

moras uporno na psihoterapiju i lekovi i moras...

to ce donekle pomoci

ali ne daj se

probaj koliko god mozes da ponavljas sebi da su to prolazne faze

probaj

joj nije ti lako...

:heart: :heart: :heart:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Imam problem: Kćerki je dijagnosticirana najprije manija, F30.2, a nakon toga promijenjena je dijagnoza u bipolarni afektivni poremećaj.

Najprije je pila 3x dnevno Diazepam+Prazine+Loquen, došli do doze od 600 mg Loquena i nakon par dana takve terapije dr je počela smanjivati dozu. Pogoršalo se vrlo brzo stanje pa je hospitalizirana, nakon cca 3 tjedna otpuštena je, i od tada pije 3x dnevno Litij+Loquen+Prazine.

Sad joj dr skida polako doze.

 

Pitanja:

Kolika je mogućnost ponovne manične faze?

Koliko dugo pacijenti uzimaju Litij?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ajme, poludjet ću od ovih up-downova...Nekoliko mjeseci mi je stvarno bilo dobro, sad je opet počelo...Ne znam više kaj da napravim, još malo pa imam kontrolu kod psihića, molit ću ga da mi povisi Litij.

Inače pijem 3 tablete Litija dnevno (3 x 300 mg dnevno) - jel mi može netko reći koja je, u prosjeku, normalna dnevna doza Litija (kod bipolarnog, depresije s elemenzima psihoze itd)...Pliz???? Bilo tko????

:unsure:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Tvoja doza je sasvim u redu, Litijum se pije uglavnom 3 x 1, bitno je da ga ima dovoljna količina u krvi (od 0.4 do 1.2 mml), zato je vrlo bitno da se redovno kontroliše krv, bar na 3 mjeseca (a najbolje 1 mjesečno), jer ako je litijum u granicama-sve je OK, od veće doze bi se samo mogla otrovati. Ali Litijum nije neki lijek za liječenje, on djeluje kao stabilizator, stabilizuje stanja da ne dolazi do oscilacija, ako ti je loše treba uvesti još neki lijek ili pojačati neke koje piješ, ne znam tvoju terapiju...Ili eventalno uvesti još jedan stabilizator, ali dr ce najbolje znati, ovo je samo moje skromno znanje da ne bi sama povećavala Litijum, jer možeš napraviti još veći problem. Ne brini, uvjek se nađe neko rješenje...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
Patrik said:
To sam ja - moraš uzimati terapiju koja ti stabilizira raspoloženje. Ne znam što koristiš, ali ja uzimam baš za bipolarni Litij karbonat...I puno mi pomaže. Ali bitno je i raditi na promjeni životne filozofije...Raditi na sebi...Uz terapiju.

 

Kad kazes "raditi na promeni zivotne filozofije", na sta mislis? Opisi nam malo koja su to pogresna gledista i sta treba menjati?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Inace ne volim da pisem po forumima, ali sam shvatila da sama definitivno vise ne mogu, i da su ovde ljudi koji ce me razumeti...

 

Od svoje 13. godine sam isla kod psihologa koji je mojima rekao da sam slucaj za psihijatra, ali su oni to odbijali da prihvate...Posle su i oni skontali da je vreme za psihijatra i vodali su me po privatnicima...Sto se lekova tice davali su mi od Karbapina, preko Bromazepama, Bensedina, Tolvona, Xalola...Da ne nabrajam sve to sto sam gutala...

 

Na kraju sam pre 2 godine otisla sama u Palmoticevu jer mi je bilo muka od menjanja psihijatara i pricanja iste price u krug, i u krug...Tamo sam imala super psihijatra koji mi je rekao da imam bipolarni poremecaj, i imala sam ceste kontrole, bila i hospitalizovana...Super sam se snalazila sa 100 mg Lamictala i 100 mg Largaktila...Ciraplex sam izbacila kad sam upala u manicnu fazu, jer nisam mogla da sedim dva minuta...On je otisao, tako da sam ja opet morala da pricam celu pricu od pocetka...Osecala sam se napusteno zato sto je otisao. Taman sam se zblizila sa novom doktorkom, ali evo, i ona ode...Ali nije to moj problem trenutni, samo uvid u stanje.

 

Dve godine sam sa mojim sadasnjim muzem, porodila sam se u novembru...Lekove ne uzimam od oktobra 2009,i bila sam super...Trudnocu sam iznela kao najmirnija trudnica (inace sam agresivna)...Moju cerku volim vise od svega na svetu, ali su poceli da mi se javljaju stari simptomi...Bogu hvala, kada sam sa njom sam smirena...Ali sam agresivna prema muzu, njegovoj porodici, iako ih sve mnogo volim...Budim se sa bolovima u stomaku ili me zaboli srce, iako nema medicinskog opravdanja za sve to...Posto sam se preselila malo dalje, prijatelje slabije vidjam i nedostaju mi...Ali i kad dodju, ja sam stalno u pokretu i malo pricam sa njima.

 

Muz mi je u soku zato sto ga ili prezirem ili obozavam, ili placem i krivim njega za gluposti...Problem je sto dugo nisam imala simptome svega ovoga (dijagnoza mi je inace f31.6), i sada se ponovo borim sama sa sobom. Ruke su pocele da mi se tresu, vrtoglavica...A novog psihijatra to ne interesuje. Nisam povezana sa njom, ponovo ne spavam i mucim se.

 

Bila sam ubedjena da cu biti u postporodjajnoj depresiji, ali nisam. Prema detetu sam super, uvek me cini srecnom (cak i kad histerise u sred noci), ali kada me uhvati napad besa, krenem da udaram muza, da mu zarivam nokte u meso dok ne prokrvari...I posle mi bude zao. On me mucenik pusta i ne shvata sta mi je, jer sam posle 10 minuta normalna.

 

Iskreno, plasim se tih svojih...Hm, faza...Plasim se da cu se pogubiti i da necu biti svesna sta radim, a ne daj Boze, naskodim i detetu. Razmisljam da prestanem da je dojim i da se vratim lekovima, jer ne zelim da mi dete ima neuravnotezenu majku...A pritom sam uzasno usamljena...Ne znam sta da radim, ne znam ni sta zelim da cujem zapravo...

 

Ponovo ne znam ko sam... :( :( :( 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Svaka ti cast kako si iznela to sa detetom. E, pod hitno promeni doktora i pij lekove, manje je stete nedojenje nego psihoza! Ne razumem uopste kako si ostavila lekove pod takvom bolescu, ali dobro si se ti i drzala! Jos imas i muza...Nemoj da ga izgubis! Jadan, nece moci to vecno da trpi. Prvi, drugi put-da, ali pazi se i cuvaj se, i cuvaj vas. Ocigledno je da ti trebaju lekovi.

Nemoj da budes k'o moja mama (koja od istoga pati), pa da te dete nema u zivotu kao da i ne postojis, nego predupredi sve sto mozes na vreme, da i tvoje dete danas-sutra ne pati od emotivnih ili psihickih (jos gore) poremecaja i trosi pare na doktore kao ja.

 

Iz cerkine perpektive.

Pozdrav.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja bolujem od bipolarnog, oblik je ciklotimija.

Lecim se lekovima i to Flunisan i Lamictal, plus psihoterapija. Pocelo je jos u ranom detinjstvu! Primeceno tek u srednjoj skoli, kada mi je popustila koncentracija.

Sad mi je OK...Lekovi su mi dosta pomogli, cini mi se da sam bolje svaki dan. Mada i dalje imam faze loseg raspolozenja, ali je to sad kratkotrajno...Ono sto je bitno,nema vise trule depre! :) 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

otkud je ciklotimija bipolarni???

bipolarni je bipolarni a ciklotimija je ciklotimija, vrsta depresije. kao i distimija.

kod ciklotimije nema manije i nema psihoze, koliko ja znam...to su ti bas tako rekli?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da,tako mi rekli. Ciklotimija ima manicne faze, ali su jako blage, kao i depresivne koje su duze, ali opet blaze, nego kod bipolara 1 ili 2.

Nazalost, ako se ne vodi racuna, tj.ne krene na vreme sa lecenjem,moze preci u bipolarni 2!

Eto!

Nije strasno!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

hmmm...mhm.

dobro...

a je l' kod tebe svaki put ima nekog uzroka/okidaca za te faze, ili se one javljaju iz cista mira?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Znas kako, ni sama vise ne znam!

Recimo, posle Nove Godine sam bila u takvom daunu da nisam htela iz kreveta...Moj lekar je rekao da me je "opalio" razgovor sa bivsim,koga jos volim!

Mada...

Ranije, pre lekova, okidace sam sama nalazila kao objasnjenje za moje stanje. Npr.zbog ispita, zbog kilaze itd. Tek sada shvatam da je to bilo obrnuto. Mislim, to je sve izazvano mojom bolestinom. Koliko sam skontala, iz distimije se ulazi u hipomanicne faze, koje su karakteristicne za ciklotimiju. Pazi, u ciklotimiji je depra hornicna! Sa jako malo plus faza! Kada budu te plus faze,onda su i euforicne!

Eto!

Kazi sta ti mislis?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

eee, znam kad se meni stalno desavaju ti padovi :(

prosto odjednom neki stah me obuzme, neko zlovoljno osecanje, gadjenje i sve je lose...uopste ne vidim buducnost i jedino realno resenje je da se ubijem, cista praznina...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Nisam mogla da razumem ljude sa foruma koji su bezali od lekova. Mislila sam da mnogo grese, jer eto ja pijem lekove i dobro mi je. Medjutim, kada sam dozivela krizu posle NG, shvatila sam sve te ljude. To je takav strah u coveku koji se nicim ne meri. Agresija koja te tera da se obesis. Pri tom galopirajuca depra...Odmah sam povecala dozu Lamictala i bilo mi je bolje.

Naravnoucenije je da lekovi samo vestacki odrzavaju, a ne lece. Ovo je moj licni stav. Mnogo teze sam se izborila sa ovom krizom, iako vec 6 meseci uzimam lekove, nego kad ih nisam uzimala.

Lekar kaze da je to OK, zato sto se tu covek uplasi prelaska na predjasnje stanje. Inace, bolest kao bolest nije teza za podnosenje nego ranije.

Jednom recju, navikavajte se da je to deo vaseg identiteta!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ajoj...zeznuto je, ne znam ko sam zapravo, glupo je vise polemisati o tome jer ne vidim nikakvu svrhu :( :( :( 

sto se tice antipsihotika, cale bi sve uradio da to ne pijem, prosto takvi su, ne daju mi mesta u kuci da se meni nesto dogodi...a i meni se to ne pije jer mnogo vise vidim negativnih iskustava...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ma nmg sve te promene da izdrzim, ne znam da li je bipolarni, mnogo mi se brzo menjaju raspolozenja, u toku jednog dana mogu da budem high pa da padnem vise puta, sve mi je vezano za erekciju...nznm zasto...nemam nikakvu dijagnozu jer sam premlad za to (imam 15 godina), i psiholog mi je nalupao neke gluposti da me posalje kuci, a i meni je bilo tesko da pricam jer mi je keva bila tu...ponekad kad sam tako high a mracan sam, grcim se od placa, prosto izlaze mi litre suza i nenormalan osecaj :( meni je zao sto sam ovako nesposoban, ne mogu da se odrzim na jednoj konstanti, recimo sta god pokusam da treniram, prvih 2-3 dana imam osecaj da je sve do jaja, da nisam bolji sport mogao da nadjem...a posle me nesto toliko gura od tog sporta da to nije normalno, neizbezno je, uvek nadjem neki razlog kako da objasnim svima zasto sam prestao da treniram, i tako i za prijatelje i za sve...zamislite tek kako je sa vezama... :( :( 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
Day n night said:
eee, znam kad se meni stalno desavaju ti padovi :(

prosto odjednom neki stah me obuzme, neko zlovoljno osecanje, gadjenje i sve je lose...uopste ne vidim buducnost i jedino realno resenje je da se ubijem, cista praznina...

 

ja sam imao zadnji pred 2-3 mjeseca...

nesto najgore sto se moze covjeku desit.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kod mene je interesantno da sam vecinu perioda godine u depresiji, malaksao i suicidalan, a jednom godisnje dobijem napade manije, koja traje 2, 3 meseca...

E sad, ja sam se lecio 5 godina, intenzivno isao na psihoterapije, posle toga samo povremeno. Ukupno proslo 11 godina muka i mucenja, da li neko ima slicna iskustva i ako ima neki savet, ko vec tako dugo prolazi kroz sve to...?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

kod mene je isti slucaj 5 puta sam bio hospitalizovan i uvek je dijagnoza borderline F31.2 personality disorder...kako prolazim???

uzasno!!!

kopam i rukama i nogama da ne dobijem napade manije koji su ili jako pozitivni ili jako negativni (kao ovog trenutka)...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Iskren da budem, meni je bolje da imam maniju nego depresiju, onda bar imam energije za funkcionisanje i zelju za zivotom, mada mi se desava da dobijem totalno izvrnutu sliku stvarnosti, mislim da oce neko da me ubije, pa stalno zakljucavam kucu i sl, ali nekako i to mi je bolje nego ova depresija i svakodnevna suicidalnost...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pozdrav svima vama koji ste u istoj kozi kao i ja.

 

Pre 12 godina dijagnostikoran mi je akutni bipolarni poremecaj F31 i psihoticna reakcija F23...Hospitalizovan sam u IMZ Palmoticeva. Kao terapiju dobio sam Karbapin, Litijum i jos neki treci lek (ne secam se)...Medjutim, simptomi psihoze su ostali i uz tu terapiju, cega ja nisam bio svestan. I anksioznost koje takodje nisam bio svestan jer sam mislio da mi je strah karakterna osobina i da sam takav (tj.kukavica), sto naravno nisam bio spreman da kazem ni doktoru niti bilo kome. Smanjivao sam lekove na svoju ruku, pio alkohol...Tako da mi se ponovo pojavio napad panike i promene raspolozenja (takozvanei rapid ciklus), brze u smislu da u jednom trenutku placem a u sledecem se valjam od smeha...uveden mi je Metoten. Medjutim, ja nisam u to vreme bio svestan bolesti vec sam mislio da je moj psihic tajni agent i sl (psihoza, logicno)...Tako da sam prestao da pijem lekove i eto mene u Lazi Lazarevicu. Neki lekar mi je dijagnostikovao F25 (shizofreni poremecaj) i dobio sam Lorazepan i Metoten.

 

Vraga mog, tek posle mesec dana kad sam imao potres mozga delimicno su nestale sumanute ideje (kasnije sam saznao da amerikanci testiraju neke pritiske na glavi za lecenje psihoza, to je manje vazno). Uglavnom, posle toga su mi se opet vratili siumptomi manije i depresije, pa je opet promenjena dijagnoza u F31. Bilo je svega i svacega u poslednjih 12 godina, da ne duzim...Nazalost, nisam imao srece sa lekarima i sa drzavom u kojoj zivim. Zasto sa lekarima? Pa zato jer otkako su zavrsili studije mnogi od njih nisu procitali nista vise osim novina sa trafike. A psihijatrija je u poslednjih 20 godina grana medicine koja je najvise napredovala, cak vise i od genetike. Zasto sa drzavom? Pa zato jer u Srbiju stizu lekovi otprilike kad i u Afriku, sa 10-15 godina zakasnjenja u odnosu na zapadni svet. Uglavnom, tek posto sam poceo da se lecim kod doktora kod kojeg se sad lecim i posto sam ja insistirao na poslednjoj generaciji lekova prepisani su mi Zalasta (antipsihotik), Lamictal, Lorazepam (anksiolitik) i Coaxil (antidepresiv), medjutim imao sam i dalje problem sa spavanjem i neku tihu depresiju koja je paralelno isla sa euforijom koja se nekad pojavljivala, a o socijalnoj fobiji, umerenoj i povremenoj i svemu i svacemu dodatnom da i ne govorim. Medjutim, pre godinu dana kaze meni lekar da se pojavio novi lek kod nas, ZELDOX(antipsihotik). Zameni mi Zalastu Zeldoxom, medjutim poceo sam da osecam simptome psihoze na sta sam mu ukazao, Coaxil mi vise nije trebao jer je depresiju zamenila euforija pa mi ga je polako iskljucivao (sa 4 dnevno na 0 u roku od mesec dana), uglavnom vratio mi je ponovo Zalastu i ostavio 40mg Zeldoxa i od tad su za mene krenuli bolji dani, a i noci. Spavam nocu 10 sati, danju sam budan i odmoran, nemam bas nikakve promene raspolozenja-znaci ravna linija, ovako-------------------Svi simptomi euforije su mi nestali, i gotovo svi depresije, osim nekih neuocljivih za druge (kao sto je smanjena zelja za sexom i sl, al bitno mi je da ne padam u bedak sto bi rekli klinci znaci ------------------Ovako, pa vi vidite...

 

Htedoh da podelim moje radosno iskustvo sa vama, jer sam konacno posle 12 godina patnje i raznoraznih koji sebe nazivaju lekarima dosao do dobrog zdravstvenog stanja.

 

Znaci, zahvaljujuci Zalasti, Lamictalu i Zeldoxu od 40 mg (ako nekog zanima cena je 5070 dinara kutija sa 30 tableta od 40 mg, ali ja ga narucujem u apoteci koja daje 10% popusta utorkom i cetvrtkom pa me kosta 4580 dinara)...Znaci, nema ga o trosku zdravstevnog osiguranja jos uvek.

 

Al sam se raspisao, pozdrav :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Moj sadasnji psihijatar koji me vodi vec tri godine otkako je poceo moj oporavak na velika vrata nije osposobljen za psihoterapiju vec je strucnjak za famakoterapiju, tako da sam samo zahvaljujuci lekovima dosao do odlicnog zdravlja. Kazem odlicnog jer se nimalo ne razlikujem od ostalih ljudi koji su zdravi.

Pokusavao sam ranije sa jungovskom analitickom ali nije mi nista bilo bolje, zatim sa bihejvoralnom ali ni tu nisam osetio nikakvi boljitak, mada mislim da je psihoterapeutkinja glupa ko konj, ali ne verujem da bi ovoliki pomak u mom zdravlju bilo kakva psihoterapija mogla napraviti.

kazem otkako sam kod ovog lekara, nema za mene nikakve psihiooterapije i sve sam bolje i bolje... :)

Pozdrav.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...