Jump to content
Depresija Forum
real thing

Bipolarni poremećaj - vaša priča

Recommended Posts

Tako bih voljela da ti mogu reci nesto korisno, utjesno barem, ali kad pogledam tebe i sebe.. Gle gdje si ti, a gdje sam ja, koliko si toga prosla, izgurala, iskusila.. Sta ja imam tebi da kazem?

 

Vjerojatno ti je vec preko glave i citavog tog "vidi sto si sve vec prosla pa mozes i ovo" fazona, ali ja stvarno vjerujem da ti to mozes. Trenutno mozda nemas snage i mozda momentalno i ne ide bas najbolje, ali ja zbilja mislim da ces ti opet na kraju naci neki nacin, smognuti to malo snage i opet se nekako izvuci, i to puno jaca i puno prije nego sto vjerojatno mislis. Eto iskreno.. I ne bi to rekla svakome, ni blizu :)

 

Drzi se!!

 

E jos samo to i sebi da kazes i bice cool...

 

 

Eh bipolar, bipolar... muke moje snjim...(i drugaricama koje ga imaju)..

Share this post


Link to post

Å to Feary tako kažeÅ¡ za sebe? Meni je baÅ¡ utisak da si ti jedna izmuÄena osoba, trenutno Äak u gorem položaju nego ja, po postovima sudeći. No, ne treba da se takmiÄimo kome je bolje a kome gore, i tebi i men se menjaju stanja, samo hoću da kažem, ne potcenjuj svoju muku. Nadam se da ćeÅ¡ biti bolje ubrzo, i hvala ti na lepim reÄima :flower:

Share this post


Link to post

Ma usporedba se odnosila samo na to da nekako imam dojam kako si ti od pocetka svega toga ipak napredovala malo vise od mene, kako si ipak savladala za sada sve ovo u malo vecoj mjeri nego ja. U onom drugom naravno da se nema razloga takmiciti :)

U svakom slucaju, hvala i tebi puno i nadam se da si makar malo bolje! :)

Share this post


Link to post

Ma usporedba se odnosila samo na to da nekako imam dojam kako si ti od pocetka svega toga ipak napredovala malo vise od mene, kako si ipak savladala za sada sve ovo u malo vecoj mjeri nego ja. U onom drugom naravno da se nema razloga takmiciti :)

U svakom slucaju, hvala i tebi puno i nadam se da si makar malo bolje! :)

 

Ja zaista negde osecam da se slazem sa Feary, povodom tebe, empire. Ostavljas utisak vrlo samosvesne( u najpozitivnijem smislu) osobe, bori se, inforfimsana si toliko da sam ja impresionirana, zaista. Imam utisak da ne tracis vreme, nego radis na sebi i za sebe koliko god ove okolnosti to omogucavaju. Ja , recimo, mislim da mi je dijagnoza potpuno pogresna ( F43.2), ofrlje data, cak mi nije do kraja ni jasna...a opet, uopste se ne trudim da saznam nesto vise, smaram se sa doktorkom, to vise lici na razgovor sa frizerkom, ali ja ga tako postavim..jer tako mi je lakse. Nemam tu energiju koju ti imas. Jedino sto me sad zbunilo, i ne poklapa mi se sa tobom, ( onako kako sam te ja "skicirala" u glavi) je to da tvoji roditelji ne znaju za konkretan problem. Zasto im ne kazes? Prezivece,izvesno je.

Share this post


Link to post

Aw, pa hvala :blush: ne volim lažnu skromnost, ali ja se ne osećam tako o sebi :( dobro, jesam bolje, jesam se potrudila da promenim neke stvari mnogo, ovih dana Äak ni ne traćim vreme :D ali nekako daleko sam od dobrog i dalje...

 

Mislim da F 43.2 Äesto daju na poÄetku terapije kada ne znaju Å¡ta će drugo. Mislim da Äak i dijagnoze depresije i anksioznosti poÄnu Äesto kao "radne dijagnoze", na njih mogu da ti daju neke lekove, a narednih par meseci se raÅ¡Äisti da li je u pitanju neka druga dijagnoza...

E sad... Kako taÄno misliÅ¡ kao razgovor s frizerkom? PriÄate o stvarima nevezanim za tvoje stanje, ili?

 

Moji roditelji i ja imamo dosta loš odnos. Tj to je trijada u kojoj svako ima loš odnos sa svakim :D

Kad mi se u jednom momentu stanje vrlo pogorÅ¡alo, rekla sam ocu da imam probleme sa depresijom, da pijem lekove (tad sam joÅ¡ imala tu dijagnozu), da su mi dijagnostifikovali i graniÄni poremećaj liÄnosti. On je na sve to reagovao iznenaÄ‘ujuće pozitivno i ohrabrujuće. Ali sada kad mi je dijagnoza preinaÄena u bipolar strepim da mu kažem jer --- Å¡ta on može da uradi? a samo će brinuti, sigurno. A ja sam sada bolje nego tada kad sam mu rekla. Verovatno ću mu reći kad se budemo videli uživo.

Mama, s druge strane, takoÄ‘e zna za sklonost depresivnosti, ali njoj su lekovi kurac, ona misli da treba da pijem ovaj i onaj Äaj i da će mi sigurno biti bolje, da "mislim pozitivno" i ne budem tako ciniÄna bla bla i da ću tako biti dobro, pa me nekako smara da njoj objaÅ¡njavam bilo Å¡ta. Mislim da je dobronamerna ali.... put do pakla poploÄan je dobrim namerama.

Share this post


Link to post

Jaoo, nasmeja me ovo sa cajevima... i moja je meni kupila ceo arsenal :) Bedak je los odnos sa roditeljima, posebno u ovim tezim momentima i pricama. ujedno je cesto taj los odnos izvor raznih strahota. A kapiram taj tvoj trip...sta oni mogu, samo ce brinuti, nervirati se..ljudski je skroz. Ali u ovom momentu, prioritet moras potpuno savrseno da rasporediis . Sada si ipak najbitnija ti. Ne u nekom sebicnom, ego smislu, ali zaista jesi. Meni recimo, dobar odnos sa mojima zaista mnogo cini,pomaze, poboljsava i mene kao osobu, kao roditelja. Tata mi je umro, ali recimo, mama mi je korisnija od psihijatra, bar u ovom momentu....i ovo sto si napisala za moju dijagnozu, btw, slazem se da je , eto....daj nesto da napisem.

A razgovor sa frizerkom..pa, ova moja dr je utripovala da sam ja nevidjeno jaka, ok, desilo se to ludilo, ali ona je ubedjena ( ili pokusava mene da ubedi? ) da sam ja jaca od toga, da ce sve biti ok, zraci me nevidjeno vedrinom i optimizmom, a ja nesto bas nemam snage , a ni umeca niti uskustva da nekog , posebno nepoznatog ubedjujem da NISAM OK. Itako, postalo mi lakse da udjem nasmejana, popricamo mi o meni, svemu sto se desilo i , kako se osecam..ali tako pricam i sa mojom dugogodisnjom frizerkom, cak ona ponekad i bolje od ove dr vidi da mi nije ok..:) zato sam napravila tu komparaciju.Ali, svakako, dr cu ovih dana promeniti.

Share this post


Link to post

Ulazim u maniju. Pocinjem da se svadjam sa svima. Ko zna sta me ceka?

Share this post


Link to post

Empire upravu si za radnu dijagnozu, mislim da na pocetku svima pisu anxiozno depresivni dok ne bude tras i eto promena dijagnoze ili u poremecaj licnosti ili bipolar, shizo, meni je pocetna dijagnoza bila anxiozno depresivna pa f60? sad taj histrionski u koji cisto sumnjam da imam al ajde ne mogu da se natezem vise, nego cekam sledecu hipomaniju pa cemo videti sta je i kako je, nekako imam utisak da su lekari dosta sujetni i ako im kazes nesto tipa vezano za dijagnozu kao da se vredjaju sto im ne verujes, cak mi je prosla psihijatrica sto puta rekla da je promenim ako joj ne verujem tqko da sqm to na kraj uradila, srecom ova sada ima vise znanja i razumevanja

Share this post


Link to post

Ova moja je ok sto se toga tice, mada ja njoj ne kazem nikad sa "e misilm da imam tu dijagnozu". AI za granicni sam joj odmah rekla, mislim da nije to jer nisam posesivna, prestala sam da dramim onako jos pre par godina, nisam nikome zapretila da cu se ubiti... Ali mi je ona rekla da se granicni manifestuje na razlicite nacine. Ja imam tj imala sam derealizacije, depersonalizacije, pod pritiskom a nekad i bez napade paranoje, tad su cesce i derealizacije, i dan danas se borim protiv poriva da se iskasapim. Kako me ova paranoja puca imam osecaj da cu se kad tad iseci a stvarno ne bih volela.

Ne znam zasto sad odjednom, u ovolikoj meri, ali narusava mi svakodnevni zivot, sve mi je odjednom tesko i komplikovano. Jedva cekam da odem kod svoje dr, ovo postaje sve gore. Nisam toliko paranoicna da mislim da se bas kuje neka zavera ali sada strepim da ce neko nanjusiti moj strah i bas zbog toga kreci za mnom, ili sta vec... :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes:

 

edit: zbog pretohdnog posta sam mislila da pisem na temi za granicni.

Share this post


Link to post

p.s. ovo gore sam napisao sinoć pripit kad sam došao iz grada, hoću reći nisam ja neki švaler.

Share this post


Link to post

doktor je trebao da ima odgovor na to pitanje, ja nisam studirala deset godina da bih mogla videti Å¡ta se u neÄijoj glavi deÅ¡ava...jedan veliki, limeni teg mi je na glavi .da li ću ceo život provesti u kajanju i kažnjavanju sebe zboh nekih stvari koje uradim?ljudi jedu, zar ne? a ja ni to nisam radila ljudski , valjano, da onako kažem „al’ sam se najela“ , umesto toga ja sam kukala, i kasnila, i kukala i kasnla. ne znam ni gde kasnim, i Å¡ta mi to taÄno beži da moram da ga/je vijam jer je imaginarno, ali znala sam da ću da zakasnim, gde? pitanje je jasno, dakle GDE? možda na svoju sahranu? tamo su mi prepisali ovo za ovo i ono za ono, verovatno će od toga da bude bolje,. a da li sam samo "drogirana" ili sam zaista mnogo bolje? MEDIKAMENTI!!!!!ZaÅ¡to, kad i kako, i kad ne i zaÅ¡to da, i zaÅ¡to ne treba konzumirati lek i zaÅ¡to treba. Recimo da treba kad se osećaÅ¡ kao jebeno kompletno govno, da prostiÅ¡, govno, izmet ili kako god da se izrazim ne menja stanje. Medikamenti. NISTA NE RADI KAKO TREBA, LEK MISLIM. O BOZE MALO SAM SE DUZE ZADRZALA NA KOREKCIJI NIKTIJU JER JE ZENA PRE MENE TRI SATA FARBALA OBRVE I DVOUMILA SE OKO TAMN SMEJE, A DA NE BUDE CRNO, A INACE SU JOJ VEC TAMNO SMEJE OBRVE A DA NE BUDE CRNO..... a on je imao isplaniran dan za nas, a JA SAM KASNILA I JA SAM K R I V A. U K.

 

 

 

 

Livada prepuna ružiÄastog cveća.

Moj želudac pokušava da svari svaku laticu.

Cveće obećava duševni mir, znam to dok mi klecaju kolena i suše mi se usne,

TrÄim po livadi tog divnog, plemenitog bilja.

Želudac i dalje vari.

Izmet će, takodje, da bide ružiÄast, oh ta boja duÅ¡evnog mira!

Zalivam ih strahom svežim poput jutarnje rose,

Na laticama tog svetog cveta pada ružiÄasta kiÅ¡a.

Sunce obasjava moje lice.

Histerija je koren biljke koju uzgajam u vrtu svoga pakla, tamo je sve optiÄka varka.

Posadila sam ružiÄasto cveće u svoju baÅ¡tu.

Njegove latice su krupne,

a miris poput onih nametljivih letnjih parfema koji zovu na blud.

Sunce sija i u paklu.

 

Budi me mirisi sveeg melka i žute štampe.

Jutro je Äovekov najveći neprijatelj u situacijama kad samo prikovani za krevet.

Želela sam da sunca više nema , te sam odabrala pakao.

Dim cigarete i mlakog viskija, kucaća mašina i stari radni sto.

Pozvala sam Sunce da se vrati, premda je ove zime Deda Meaz poginuo.

SlatkiÅ¡e Äuvam za crne dane, be bi li ih obojili u dugine boje.

Zamišljam da kao nekad hodam po toj istoj dugi dok kiša lagano prestaje da pada.

Moje telo se sjedinjava sa silom gravitacije, za te dane sam Äuvala slatkiÅ¡e.

Smejem se dok padam znajući da je dno daleko.

 

 

 

 

85]NE MOGU PROMENE RASPOLOZNJA. danas zelim mir, d budem sama za sebe, sama sa sobom, ali ne moze KOMPROMISI. NISAM ZA KOMPROMISE. JA SAM JBN BOLESNA OSOBA, SHVATI VEC JDNOM.

Share this post


Link to post

Ja nisam nikako, padala sam u nesvest i svasta. System shut down (kad vec ja nisam umela). Cak ni lekovi za spavanje mi nisu bili ni blizu dovoljno efikasni a mislim da sam ja i mislila da mozda i ne treba da se skuliram.

Share this post


Link to post

ÄŒitam ovo i razmiÅ¡ljam potpuno debilnim tokom: "Bipolarci, oni su veoma talentovani. Imaju lepe oÄi. Lep karakter, oni su tako savrÅ¡eni. Ja sam niko i niÅ¡ta, jadna" ............................................. Veronika Veronika puklo ti je samopouzdanje komplet sa identitetom..................

 

Hipomanija i ja, cool kada dođe. A dođe svake prestupne godine. Imala sam je dva puta u životu. Prvi put sve bilo coo, smršala, družila se, jela sam govna i bila među najpopularnijima u školi, svađala se sa majkom non stop. Kući me je jedva bilo.

Drugi put žešće sam izbegavala kuću. Na svaki treći dan sam jela neÅ¡to malo Äisto da se ne onesvestim. itd itd.. Iskulirati je gotovo nmoguće jer ako je pozitivna (sa minimalno agresije i anxioznosti a viÅ¡e energije i sreće) onda u datom trenutku ni ne želim iskulirati. ZaÅ¡to bih?

Ali pre tri meseca je pretila jedna faza koju sam uspela da zaustavim(na vreme videla) jer ono "Što je veći plus, gori je minus" .... Tako da po raspoloženju sam malo stabilnija....

Koji ovo moj ima sa bipolarom....

Nema veze...

Skrenula sam sa trotoara. XD

Share this post


Link to post

Nije mi lako, stari se polako… danas se osećam loÅ¡e, ko govno, ko mrtav teret, Äovek bez duÅ¡e… niÅ¡ta me ne zanima, niÅ¡ta mi ne drži pažnju, samo okrenem guzicu I legnem…dal će ovo neko nekad da Äita I da povraća… anhedonizam, praznina, niÅ¡tavilo, smrt duÅ¡e… krećem se okolo bez nekog naroÄitog smisla I cilja…

 

izvod iz dnevnika, prošle godine, kad sam bio u depri...

 

tako da nemaÅ¡ na Äemu da zavidiÅ¡ bipolarcima ;)

Share this post


Link to post

Nije mi lako, stari se polako… danas se osećam loÅ¡e, ko govno, ko mrtav teret, Äovek bez duÅ¡e… niÅ¡ta me ne zanima, niÅ¡ta mi ne drži pažnju, samo okrenem guzicu I legnem…dal će ovo neko nekad da Äita I da povraća… anhedonizam, praznina, niÅ¡tavilo, smrt duÅ¡e… krećem se okolo bez nekog naroÄitog smisla I cilja…

 

izvod iz dnevnika, prošle godine, kad sam bio u depri...

 

tako da nemaÅ¡ na Äemu da zavidiÅ¡ bipolarcima ;)

 

Moji su bili još gori... Ja sam se do skoro stalno tako osećala. Sada šta znam, malo više ipak volim sebe. Tojest kapiram da i ja imam neka prava... Ali još uvek se ne borim za sebe toliko....

Share this post


Link to post

jel vam se desava kad ste neispavani kao da ste na dopingu ?ja kad malo manje spavam umesto umora osecam nalete energoije i jaku anxioznost pomesanu sa euforijom

Share this post


Link to post

jel vam se desava kad ste neispavani kao da ste na dopingu ?ja kad malo manje spavam umesto umora osecam nalete energoije i jaku anxioznost pomesanu sa euforijom

 

To je sasvim normalna stvar. Nema veze s bipolarom. Da, dešava mi se. Uvek.

Share this post


Link to post

To je sasvim normalna stvar. Nema veze s bipolarom. Da, dešava mi se. Uvek.

 

Tako je.Čak mislim da se to svima dešava.

 

Meni je jednom bila dijagnostikovana manija nepsihotiÄna,zbog prevelikog rizikovanja i nekih debilnih i bizarnih radnji i joÅ¡ puno toga,pa su me onda stavili na bipolarni poremećaj tip 1.Kasnije kada se navodna maniÄna epizoda zavrÅ¡ila,sledila je depresivna epizoda,pa kad se zavrÅ¡ila depresivna stavili su hipomaniÄnu epizodu kao dijagnozu,odnosno F31.0,pa su mi onda rekli da mi je konaÄna dijagnoza ipak bipolarni poremećaj tip 2,poÅ¡to majka ima tip 2 pa su kao bili sigurni da je to tako i da sam nasledio to od nje.MeÄ‘utim,kako je vreme prolazilo,shvatili su da se ipak radi o graniÄnom poremećaju liÄnosti,ili kako bi oni rekli "jako ozbiljan graniÄni sluÄaj".To me je mnogo uplaÅ¡ilo jer nisam znao Å¡ta je to,ali su mi rekli i eto,ipak je ispalo da imam graniÄni poremećaj.

Share this post


Link to post

Tako je.Čak mislim da se to svima dešava.

 

Meni je jednom bila dijagnostikovana manija nepsihotiÄna,zbog prevelikog rizikovanja i nekih debilnih i bizarnih radnji i joÅ¡ puno toga,pa su me onda stavili na bipolarni poremećaj tip 1.Kasnije kada se navodna maniÄna epizoda zavrÅ¡ila,sledila je depresivna epizoda,pa kad se zavrÅ¡ila depresivna stavili su hipomaniÄnu epizodu kao dijagnozu,odnosno F31.0,pa su mi onda rekli da mi je konaÄna dijagnoza ipak bipolarni poremećaj tip 2,poÅ¡to majka ima tip 2 pa su kao bili sigurni da je to tako i da sam nasledio to od nje.MeÄ‘utim,kako je vreme prolazilo,shvatili su da se ipak radi o graniÄnom poremećaju liÄnosti,ili kako bi oni rekli "jako ozbiljan graniÄni sluÄaj".To me je mnogo uplaÅ¡ilo jer nisam znao Å¡ta je to,ali su mi rekli i eto,ipak je ispalo da imam graniÄni poremećaj.

 

I meni su tako išli.

Share this post


Link to post

Meni su isli depresija+granicni pa mozda bipolar+granicni pa bipolar+granicni, tip 2, nemam psihoze i izrazenije su mi depresivne tendencije. I tacno moze da se vidi sta je sta, bipolarni je pod kontrolom zahvaljujuci lekovima, ali granicni nikako, i znam sad odlicno vec da razlikujem sto su bile hipomanije a sto granicarska euforija i ushicenost... I iz mog iskustva granicni je mnogo veci problem :(

Share this post


Link to post

meni je prvo bio F60.2 dissocijalni poremecaj licnosti

 

pa su konstatovali zbog manije i paranojicnih ideja da je manicna depra jer sam imala nekoliko depr. epizoda, bas klinicka depra sa paranojom, pa par manicnih i onda su se i glasovi pojavili, sve u okviru kao manicnog stanja psihoticnog nivoa

 

a sad dobih na kraju, iako ubedjena da sam bipolarac po svemu, kod mene samo manija, nema depresije, i kad sam bila ni za k. to nije bila depresija vec apatija, kaze... i sad sam shizotipni manicni tip...

Share this post


Link to post

Meni prva dijagnoza depresija i granicni (posle prve hospitalizacije kad sam se seckala i pokusala da se secnem malo vise pa se predomislila) i posle druge hospitalizacije bipolarni.

Ne znam...imala sam 19 godina kada mi je data ta dijagnoza.Neki kazu da sam premlada.

Menja mi se raspolozenje u toku dana.Od hiperaktivnosti i misli ''JA MOGU SVE!'' do mrtvila.Nemam smene tipa mesec dana manija pa onda depresija.

Uglavnom sam depresivna i u toj hiperaktivnosti.I da,kada sam tako hiperaktivna u toku dana,puna sam inspiracije,ideja.Ljudi me uglavnom zgotive zbog toga i misle da sam otkacena.Ono cuveno-pozitivno luda.Ali uglavnom vidim neki podsmeh cim se pomene moje ime.Niko me ne dozivljava ozbiljno.Kao klovn sam.I onda sam tuzna zbog toga,pa se nerviram...pa su mi svi krivi i svi su nerazumni i nista ne shvataju.

Nekoliko puta su mi se desili blamovi kada se napijem kao stoka i uhvatim se nekih teskih tema sa ljudima koje povrsno znam.Iskukam im se,ispricam sve i svasta o sebi pa se posle kajem i kajem.Bude mi jos gore.Pa se izvinim sto sam im pokvarila vece...onda osetim neki zid i odbojnost da pricam sa njima o bilo cemu i izbegavam ih.Ta moja osobina me izludjuje i najvise muci.Sto ispadnem pacenik i time odbijem ljude.

Inace sa bliskim drugarima uopste ne pricam o sebi i svojim problemima.Kazem nesto usput.Nekad kada sam bas bas ocajna kazem eto sta mi je i ne dobijem nikakvu utehu.I eto ljutim se na njih zbog toga sto ja kada je njima tesko,iako nemaju efove a znaju da ja imam,tesim ih po tri sata.Toliko im se posvetim i saosetim.Posle mi zahvaljuju do neba sto sam ih izvukla.Nervira me sto sam probala tako kada je meni lose,bas lose,da im se poverim i dobila samo jedno obicno:procice.

Kao da sam vazduh u njihovim zivotima.

Eto uhvatila sam skoro jednu drugaricu u teskoj lazi.Ne bih se ja ni naljutila na nju.Precutala sam.Ali problem je bio sto nisam pricala o tom dogadjaju,a znala sam istinu,dok je ona plivala sve dublje.(ok,povrsno poznanstvo,ali opet sam se previse unela i mislila da je predivna)

Druga drugarica ogovara druge i njihova ponasanja prema njoj i ne shvata da se isto ona tako kako se drugi ponasaju prema njoj ponasa prema meni. (sa njom se dugo poznajem i sve me vise ubija druzenje)

Da ne analiziram sada sve odnose sa ljudima.Postoji samo jedna osoba sa kojom mogu da se ispricam o lepim stvarima i u koju imam poverenja ali opet se pazim.I ni njoj ne pricam nista sto me muci da ne bih imala negativan uticaj.

Opet sam skroz izgubila poverenje prema ljudima i dao bog da ga ne vratim nikad vise.

Inace ne izlazim skoro uopste iz kuce.Uglavnom sam na putu kuca-faks-kuca. Odem do kafica povremeno sa drugarima i to je.Ne secam se kada sam poslednji put otisla na zurku.Obicno sam sva snuzdena kada se svi oko mene vesele i hvata me neka panika.Bas mi ne prija.

Ne pijem vise lekove.Otpisala sam psihijatriju.Nikad nisam pricala lepo sa njima....i kad sam probala dobila sam samo povecanje lekova.

Stvarno vise ne znam sta radim pogresno i sta me tera da donosim pogresne odluke.

Kada bih mogla da iskljucim emocije.Da zaboravim sve dogadjaje,sve pogresne ljude,izbore...da krenem ispocetka.Ok,opet bih sve zasrala :D

Nego skrenuh skroz sa teme,cini mi se.

Ta manicna faza,kako je nazvase,prija jer brzo razmisljam,smisljam price,pesme,ideje za sve i svasta.Ja ne znam sta je tu lose :D

Da sam takva cesce zivot bi mi bio prelep :)

Share this post


Link to post

Nije nam samo avatar (bio) slican... :) da ne ulazim u detalje sad, tvoja je prica, samo eto ako je neka uteha - nisi sama, makar i samo na forumu...

 

Jedino za manicnu fazu budi na oprezu. U pocetku je sjajno - posle ludnica (nadam se ne bukvalno)... menja ae iz konstruktivnog u jako destruktivno.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...