Jump to content
Depresija Forum
Hyperdrive

Graničarski chat - Naša iskustva, svakodnevna podrška i pomoć u rešavanju problema

Recommended Posts

Kod nje nikako da pogode zlatnu sredinu. Niti da ukapiraju koji su ostali F-ovi...

Share this post


Link to post

Ma da, ko i meni nekad, il bio skroz drogiran il depresivan ili živčan. Što bi bilo divno da se te naše bolesti može nekako izmjeriti pa odrediti mjeru.

Koje su to muke dok ti pogode terapiju, da poludiš.

Jedino nekako na hospitalizaciji pa da netko ima moc zapazanja i primjeti da se Macak budi svakih par sati a preko dana je jako promjenjiv, Mara je dobro samo na vecer a po cijeli dan poluziva od depresije i slicno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Baš mi je žao što je bilo tako. :(

Kod mene je u terapiji slučajno ostao drugi lek za pogrešnu dijagnozu, jer navodno pojačava dejstvo antidepresiva - ispade da mi je promenio život. I onda sam upoznala u čekaonici ženu koja je isto tako samo na laganom stabilizatoru, isto granični i neko hormonsko anksiozno stanje svakog meseca. I ona zadovoljna.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kod mene ne mogu da ukapiraju da ja moram da imam stimulans za kreativnošću pažnjom i na kraju željom za životom.

A da ova sranja za spavanje idu samo zato da ne poludim.

Problem je što ja nisam depresivna, mirna, staložena ličnost a život me uporno pritiska takva da budem. I tu nastaje zez. Dakle samo me vratite da budem kao nekad i eto.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hoćeš da kažeš-ljudi i društvo te uporno guraju u neku vrstu kalupa gde se od tebe očekuje da budeš "bezbojna",dosadna i večito suzdržana kao i svi?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kad je bilo to "nekad?" Pre 2012?

Na pažnju drugih ljudi, bilo da su ti bliski ili nisu, se ponekad previše oslanjaš, ponekad bukvalno deluje da se pojaviš onda kad neko radi nešto što mu je bitno i da si svesna toga, ali da to ignorišeš. Moraš malo da naučiš da budeš samoj sebi prva pomoć i da ne uzimaš drugima za zlo ako ponekad ne mogu nešto da učine za tebe. Takođe, valja misliti i na situacije kad drugima treba nešto-od jedne čaše soka, pa do emocionalne podrške.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

InaÄe, mene 'be disforija od kako smo ušli u Novu godinu i to DEBELO. Osećam bes prema svemu i svačemu, stalni strah da je 2018. godina bila samo san itd. Ne znam kako toga da se otarasim. Ponekad mislim da bih kao Dr. Evil nabila nuklearnu bombu u središte zemlje i uništila sve, ali SVE.

Problem je što uopšte ne mogu da identifikujem primarni izvor iritacije! :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hej,čekaj,brate...Nećeš mi verovati,ali...Sa mnom je potpuno isti slučaj!!! :o I ja se isto još od samog početka ove godine osećam kao čsta i totalna vreća g*vana,a da blage veze nemam zašto...I odlično si se izrazila kada si rekla da osećaš kao da uopšte nisi u stanju da odrediš (tj.da identifikuješ) "žarište" tog upornog besa i psihičkog bola...Jer mogu ti reći da je potpuno isti slučaj i kod mene,ako ti je to bilo kakva uteha (a verujem da i nije bogzna kakva) :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da li mi neko moze reci iz iskustva da li je u pojedinim fazama kod borderline-a paradoksalno prisutan i jako izrazen strah od smrti?

Share this post


Link to post

Nisam ga imala ni mrvicu. Kad je bila depresivna faza imala sam zelju za smrcu. Strah nikad.

Share this post


Link to post

Svi imamo neke strahove. Meni je strah od patnje izrazen u zadnje vrijeme. I sto je strah veci to je moja tolerancija bolova sve manja. Kad kazem bolovi mislim i na fizicke i na psihicke.

Share this post


Link to post

Strah od patnje? Mislis na strah od bolesti i bolova, da ce se ponoviti/obnoviti i da polako gubis toleranciju (unapred razmisljajuci o tome)?

Share this post


Link to post

Tako nekako. Pokusavam to izbaciti iz glave, ali...

Sta se s tobom dogadja?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Shvatam...Na te misli ti ne deluju lekovi?

U vezi ove teme, sa mnom licno, nista. Hvala sto pitas :)

Pitam zbog majke jer vise ne znam sta je sa njom, a posto odbija da ide i kod psihijatra, pokusavam da dodjem do makar kakvih odgovora sama.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Vec neko vrijeme se borim bez lijekova zato sto sam zakljucila da su oni svoje odradili i dalje trebam sama.

Tesko ces ti ista postici ako ona ne suradjuje. :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

To ti vjerujem. Rijetko tko bi i mogao mirovati. Ali na zalost znas i sama da je nemoguce pomoci osobi koja ne misli da ima problem. Ali pokusaj da znas da si poduzela sto si mogla.

Share this post


Link to post

Sto se tice nje, da, mislim da sam iscrpela sve moguce resurse. Ne moze joj niko pomoci dok sama ne spusti gard i zatrazi pomoc, mada sumnjam da ce se tako nesto ikad dogoditi. Hvala ti na savetima <3

Share this post


Link to post
On 1/12/2019 at 9:53 AM, archaic_tiger said:

Hej,čekaj,brate...Nećeš mi verovati,ali...Sa mnom je potpuno isti slučaj!!!  I ja se isto još od samog početka ove godine osećam kao čsta i totalna vreća g*vana,a da blage veze nemam zašto...I odlično si se izrazila kada si rekla da osećaš kao da uopšte nisi u stanju da odrediš (tj.da identifikuješ) "žarište" tog upornog besa i psihičkog bola...Jer mogu ti reći da je potpuno isti slučaj i kod mene,ako ti je to bilo kakva uteha (a verujem da i nije bogzna kakva) 

 

Otkrila sam, tj M&M me je provalio. Još uvek me muči težak trigger sa kraja 2018. godine koji mi je izazvao jeziv napad panike, do te mere da sam se uneredila na putu od tačke A do tačke B. Imala sam dnevni uložak, ali opet...Imam skoro 36 godina i osećala sam se poniženo preko svake mere.

 

Kod tebe je verovatno praznična depra. Smiriće se to. Bar se nadam.

 

On 1/12/2019 at 6:51 PM, s_marsa_pala said:

Da li mi neko moze reci iz iskustva da li je u pojedinim fazama kod borderline-a paradoksalno prisutan i jako izrazen strah od smrti?

 

Tuđe, da. Svoje - jok. Ja sam četiri i po godine posle tatine smrti spavala sa mamom u bračnom krevetu i ponekad bih se utripovala da je ne čujem i onda bih vrištala i pravila se da imam noćne more.

 

On 1/12/2019 at 9:29 PM, borderija said:

Vec neko vrijeme se borim bez lijekova zato sto sam zakljucila da su oni svoje odradili i dalje trebam sama.

 

Reci kad si bila dijagnostikovana, da li je bilo pauza u terapiji i koliko dugo si ih uzimala. Zanima me.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Dijagnoza bordera 2013. Prije toga razne kombinacije depresije i anksioznosti. Dobila AP, AD, stabilizator i za smirenje. Nakon par mjeseci sam trazila da mi skinu AP jer mi nije pasao nikako. Oko 3 godine sam pila ostale lijekove. A vec nakon godinu dana sam dosla u stanje koje se dalje nije mijenjalo. Ipak sam lijekove pila jos 2 godine. I onda mi je dosadilo. Odlucila sam probati bez njih. Izbacila sam AD a par mjeseci kasnije i stabilizator. Ostavila sam samo Misar za povremenu upotrebu. I jednako se osjecam kao i na lijekovima. Kod mene su sve sto su mogli napravili vec prve godine koristenja. Napravili su puno ali ne sve. Ostalo je ocito na meni.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pojela sam cokoladu i verovatno ce me udariti secer sto nije dobro...Ali beg se drugi nije mogao naci...

Pozdrav svima, Hyperdrive dami sam se obratila na drugoj temi. Imam 29 god ovo cudo su mi pripisali sa 18...Ne znam sta bih rekla...Znam samo da nisam suicidalna...

I sto kaze gore Candy clan...Jel moguce da grese...Mislim koje je to ubistvo za nas.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...