Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Hyperdrive

Graničarski chat - Naša iskustva, svakodnevna podrška i pomoć u rešavanju problema

Recommended Posts

Naše brige su ljudima nebitne. Mislim, mi se sutradan "oporavimo", da li je tako?

More, malo sutra. Danima, nedeljama, mesecima možemo da se osećamo JADNO i BEDNO.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Baš to...I godinama kod mene može da potraje...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Svom borderu sam ko psu stavila uzicu i brnjicu. Al tako mi dodje ponekad da ga oslobodim i da nekima pokaze zube. Kad oni povrijedjuju mene...Zasto bih ja njih postedila.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Zezaš, imaš border kolija?

Pa to su divni psi.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Prazna sam posle onog idiotskog vikenda. Ono što je najsmešnije jeste da me i dalje drma anksioznost, ali sad na skroz drugi način.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Praznimo se puno brze nego sto se punimo. Oslabile nam baterije jbg...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Uh, uh, UH.

Što mrzim kad naiđe neki generalno žnj period. Obično svaki bes, tuga i nezadovoljstvo traju po dan-dva i to je to, ali kad traje duže, uvek se plašim komorbidne depre. Racionalni um mi govori da više vremena provedem plašeći se te mogućnosti nego što se zaista loše osećam...ali teško je zaustaviti onaj glas koji ti konstantno govori da zaslužuješ sve najgore, jer si đubre.

Share this post


Link to post

Kakvo je vaše mišljenje:

Koji sve mogu biti uzroci sve većeg broja dijagnostikovanih slučajeva graničnog poremećaja ličnosti u savremenom društvu? :huh2:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Govorim više o društvenim faktorima (dakle,o faktorima na globalnom planu) koji su doveli do porasta ove vrsta patologije u društvu...

Dakle,koji su uopšte ti neki globalni faktori koji utiču na to da ljudi budu lošiji roditelji nego što su to nekada bili (ukoliko danas uopšte i jesu lošiji nego nekada,na prvom mestu)?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Od 3 stručna lica je potvrdjeno da imam granični i generalizovani anskiozni pormećaj. Ova nova psihijatrica je odlična, nekako mogu sve da joj kažem bez da osetim prezir sa njene strane, divna je. Ali dala mi je samo zoloft i rivotril. Rivotril zloupotrebljavam iako bi trebalo samo po potrebi. Ne pomaže, imam užansne mislio o samoubistvu danima i menjam raspoloženja po satima, tj padam down konstantno, i to nije slučajno, psoledica je medjuljudskih odnosa, oni me najviše i sjebu, konstantno me svi napuštaju na najsurovije načine, i ja sam pokušala da se javim nekim ljudima izgladim situaciju ali ništa.. Neki bi rekli idi dalje ali ovo se dešava bkv 20ti put, naravno da ću se osetiti kao jadno, ružno, glupo, bezvredno biće, posebno što Ne mogu više toliko noževa. I onda poludim. Osećam da gubim svest  i nmg da se saberem ne prolazi. Treba mi jači lek. Počela sam malo vutru da konzumiram, pomaže da spoznam sebe i raščistim neke stvari intekeltualno. Skroz je drugačije nego alkohol, na alkoholu funkcionišeš samo po nagonima a sa vutrom možeš da dobiješ i inspiraciju i da strani vidiš iz više perspektiva koje su onemogućene u beta i alfa stanju uma.

U kući je totalni haos i nmg više da podnesem, opet kreću moji ispadi iako je bilo mirno, to valjda po godišnjim dobima ide nemam pojma uglavnom ne znam više šta ću, svi smo u govnima do guše svako na svoj način. I dodje mi baba i kaže ''ja bih se ubila ali ne mogu zbog tvoje mame''.  I kako ja jebeno da se osetim posle toga? Da dodjem i kažem u fazonu ''Bakuta ajmo zajedno nije ovaj svet više za nas''.

Osećam da sam zla, opasna po sebe i po druge u ovakvom stanju. Gubim razum i plašim se da će se pogoršavati i da ću s godnama postati totalno mentalno izgubljena, u smislu da neću znati gde se nalazim i da će mi trebati stalna nega. Ovo kao da polako vodi ka tome. Samo bežim od istine.

Uzalud se trudim da plivam uzvodno, protiv života, ali me nizvodnost nosi, želi da se prepustim, da se prepustim toj stiihiji i završim u provaliji, u tišini, u mraku, u onom stanju divnoće u kome sam bila pre rodjenja. Nepostojanje. Odsustvo boli duševne. Odsustvo zlobe, zavisti, sujete, agresije, grubih reči, loših ljudi. Odsustvo svega. Možda bi mi samo nedostajao zvuk ptica na prozoru koji se ponekad čuje. I neki tračak sunca koji se probija kroz spuštene roletne. Ja sam luda, i svi već znaju i vide,i ne mogu da mi pomognu. Žleleli bi ali ne mogu, a ja sam teret. Moram da glumim što je najgore od svega. Zbog posla. Moram da glumim da sam normalna i teško mi ide, mislim da su me provalili.

Umorna sam od pretvaranja. Umorna sam od ljudi koji se ne javljaju na telefon i ispadnu pičke, šutnu me kao neku bezvrdu. Kao da ne vredim, kao da sam malo nisko ružno glupo biće koje treba išutati, izbičevati do smrti, do zagnjeg roptaja krvi. Kao da se raduju mojoj smrti. Sahranili bi me i zaboravili. Sem mame i brata. A i tate možda. I babe. Ne želim zbog njih eto, najviše zbog brata. Zašto da ga sjebem, makar on da živi zdravo i normalno ako ništa. Ne znam šta je moja porodica zgrešila, šta se ovo nadvil onad nama, ova senka koja ne miče i ruši sve. Treba da ispravljamo grehove naših predaka koji teku  u nama.

Edited by Riot

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Najgore kad me obuzmu takve emocije, ja nisam nizasta sposobna a dese se tipa 5 puta na dan. Taman se smirim i opet puf.  Samo mogu da legnem u krevet i spavam. Ako moram da radim nešto onda je pakao,  a tako je nažalostu većin slučajeva. Neće da se smiri i prodje pa da si bog. I odna pročitam neku poruku, pa još jedna iglica emocije u stomaku, i tako ne prolazi krvari sve jače koliko god ja intelektualno shvatala neke stvari. Jebeno ne možeš protiv osećaja i hormona, ne možeš malim svesnim delom mozgića da se boriš protiv hiljadustroko jačeg nesvesnog i animalnog u sebi.

Buraz, ovo je bolest, ovde samo hemija pomaže. Nema šta dalje. Rekla mi je psihijatrica vrv do kraja života. Ako je to cena da normalno funkcionišem, prihvatam, jer ovako više ne mogu. I sećam se jednog člana foruma koji mi je još pre 3, 4 godine kada je kretalo rekao da odmah krenem da se on kaje što je tek oko 30 krenuo ali ja nisam mogla da prihvatim da sam mentalno poremećena da li zbog lošeg detinjstva, odnosa u porodici, bombardovanja, karmičkih dugova predaka (neki od njih su bili četnici i ubijali i silovali žene znam priče) tako da nzm šta je, ili ne neko bacio neku kletvu na nas nešto. Još mi keva ima psihozu, jedna baba kleptoman i prljava ne povlaci za sobom vodu, i sve tako ustajalo i smrdi, druga vidis da je depra i da ceka da umre sto i sama izjavljuje. A i za brata brinem mnogo je psihički slab iako ne deluje tako. Jača sam od njega mentalno i to me jako plaši. Plašim se da ne učini nešto sebi. A plašim se i za sebe. Za sve se plašim a ne mogu ništa.

Žao mi je samo što ranije nisam počela da se lečim. Nisam slušala. Debil.

Edited by Riot

Share this post


Link to post

Ma mi smo sami svoji mazohisti i kovaci svoje nesrece. Ili pak slepi putnici, koji gledaju fragmente,  pojedinace slike iz zivota koja se ponavljaju iznova i iznova, sa sadržajem koji ne možemo da promenim. I ti fragmenti se prelamaju kao proslost sadasnjost i buducnost, sve u jednom. Ja stojim u toj galeriji, ali ne mogu da oslikavam fragmente iz budućnosti, osećam da će biti slični onima iz prošlosti. Sve je jedna beskonačna petlja. Istetovirla bih nešto trivijalno.

Share this post


Link to post

Izuzev potvrđenog prisustva graničnog poremećaja,rekla bih da se ovde vrlo jasno da uočiti još jedan faktor,a to je hronični stres...Generator tog stresa je (u tvom konkretnom slučaju) kuća,odnosno porodično okruženje u kojem živiš. Pozitivna stvar jeste što,ma koliko tvoja porodica imala patoloških obrazaca ponašanja u sebi,ti ipak osećaš određenu privrženost užih članova porodice (otac,majka i brat),što upućuje da će ipak biti da oni ne znaju i ne umeju da se nose sa svim stvarima koje ti proživljavaš,nego što će biti da ih nije briga i da si im na teretu...Ako mene pitaš,svi ostali (prijatelji sa kojima imaš konfliktne odnose i tome slično) bi trebalo da su u drugom planu naspram toga što je najvažnije,jer verujem da bi se mnogi složili sa mnom u tome da je ipak najvažnije sačuvati tu "bazu" u vidu članova uže porodice,a da se sve ovo sa ljudima koji sporadično dolaze i odlaze iz naših života već može daleko lakše i bezbolnije prebroditi.

Share this post


Link to post

Riot evo sad sam videla to sto si pisala na drugom topicu

Mozda su ti pojacane suicidne misli i od zolofta ako si tek pocela da pijes a rivotril je depresor ne moze da ti promeni raspolozenje valjda ti je dala za stabilizaciju. Plus sad ova korona. Nemoj da cinia nista ishitreno. 

A ti prijatelji i nisu to bili kad nisu sad uz tebe. Nemoj misliti toliko na druge sad si ti najbitnija

Popricajte svi zajedno kao porodica. I nisi ti kriva sto imas promene raspolozen ja

Btw svidja mi se tvoj muzicki ukus:)

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Ali tigrice, to je istovrmeeno jako toksicna porodica, danas mi se mama otvorila i rekla je da joj je najveca zivotna greska sto se udala za mog caleta i da kad jednom odluci, otice i nece se vratiti. Tako da meni mirise na raspad. Posebno sto sam preko necega videla da ce ove godine njihov brak biti na jako tankim nogama. I ja njega napadam, tj branim nju jer joj on govori da je luda i nema razumevanja, psuje, svasta joj govori ponizava je zbog njega se i razbolela psihicki ako nastavi da zivi sa njim gotova je.  Sve druge voli vise nego nas.  Baba i tetkla tu pletu prste jako mnogo, bacale su vlasku magiju na nas prosle godine, picka im materina, ali im se vratilo :) 

''Nekom od nas je umro cale nekog od nas ubija cale''

50 minutes ago, Warrior said:

Riot evo sad sam videla to sto si pisala na drugom topicu

Mozda su ti pojacane suicidne misli i od zolofta ako si tek pocela da pijes a rivotril je depresor ne moze da ti promeni raspolozenje valjda ti je dala za stabilizaciju. Plus sad ova korona. Nemoj da cinia nista ishitreno. 

A ti prijatelji i nisu to bili kad nisu sad uz tebe. Nemoj misliti toliko na druge sad si ti najbitnija

Popricajte svi zajedno kao porodica. I nisi ti kriva sto imas promene raspolozen ja

Btw svidja mi se tvoj muzicki ukus:)

Msm da nije zbo zolofta, lepo je krenuo da deluje, nego zbog nekih dogadjaja prosle nedelje sa kojima nmg da se nosim, i poslovnih i medjuljudskih i tako. 

Edited by Riot

Share this post


Link to post
Posted (edited)
8 hours ago, Riot said:

Najgore kad me obuzmu takve emocije, ja nisam ni za sta sposobna a dese se tipa 5 puta na dan.

Ovo je nešto što treba postepeno rešavati...

Slika o sopstvenim sposobnostima je jedan od glavnih (da se tako izrazim) "stubova" na kojima se zasniva naše samopouzdanje (a jednim delom,svakako,i samopoštovanje)...Kada ti 5 puta (primera radi) u toku dana kroz glavu prođe misao o tome kako nisi sposobna za to da se snađeš u životu,to znači da svakoga dana to uverenje biva sve jače formirano i utemeljeno u tvojoj glavi u odnosu na to koliko je bilo utemeljeno prethodnog dana...Nije ni potrebno spominjati do kog stepena ovo može biti u psihičkom pogledu pogubno. Međutim,ono što treba da znaš jeste da postoji samo jedan jedini efikasan lek za ovaj problem,a to je da svakoga dana izvedeš barem jedan (ma koliko u početku možda banalan bio) postupak kojim ćeš udariti kontru ovakvim destruktivnim uverenjima,tj.potkrepljivati (jačati) ona suprotna,konstruktivna uverenja (a to je da si u stanju da se bez straha nosiš sa svim onim uobičajenim izazovima koje nam život svakodnevno nameće).

Ne bi bilo loše da za početak staviš na papir (i to mislim doslovce) sva ona životna područja za koja smatraš da u njima nemaš dovoljno veštine ili životnog iskustva,a da onda pokušaš (nakon što iz u grubim crtama definišeš) da ih "raščlanih" na manje,konkretnije oblasti koje je poželjno "podići" na viši nivo da bi se samopouzdanje u dotičnoj sferi života na adekvatan način jačalo...I tako konkretizuješ i konkretizuješ,sve dok ne dođeš do egzaktnog (dakle-sasvim realističnog,izvodljivog i konkretizovanog) plana o promenama koje bi postepeno mogla da počneš da uvodiš u svoju životnu svakodnevnicu...Isto tako,idealno bi bilo kada bi ti u ovome pomogao i neki,primera radi,KBT terapeut (s obzirom da je baš ovo,između ostalog,jedna od njihovih specijalnosti).

Naravno,sve je ovo samo delić rešenja za svega jedan određeni deo problema koji te opterećuju...Pri svemu tome,ne treba previše ni naglašavati da je jako poželjno (ako ne i čak neophodno) da se pre svega ovoga kod tebe uspostavi barem koliko-toliko stabilna parcijalna remisija,a za to je možda ipak potrebno još malo sačekati i "pritrpiti se" dok lek koji koristiš u dovoljnoj meri ne prodeluje,s obzirom da si-ako sam to dobro razumela-tek započela sa novim lekom (no,ni to neće morati doveka da se čeka,iako mi depresivci-uvek kada nešto nestrpljivo iščekujemo-imamo osećaj kao da to traje čitavu večnost)...

P.S. Uz dejstvo dobro pogođene terapije,ne može se ni opisati koliko ćeš dobro (a ponekad-takoreći i neosetno) podnositi sva ta sr*nja koja ti svakodnevno priređuju ljudi oko tebe (što u porodici,što u poslovnoj sredini)...Naročito će ti stabilizator pomoći da daleko ravnodušnije i "bezličnije" gledaš na sve to (pri tome mislim-"bezličnije" u najpozitivnijem mogućem smislu)...Jedino što ja lično smatram da je doktorka možda trebalo da ti da (još i) neki "dugoročni" stabilizator pored/osim Rivotrila,s obzirom da smatram da bi dugoročno uzimanje stabilizatora za tebe istinski predstavljalo ogromno poboljšanje i zaokret u svakom pogledu (što je opet,naglašavam,samo neko moje mišljenje).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Kakav ti je Zoloft,btw?

Hoću reći,ono...Kako ti se je pokazao u smislu nuspojava i tako to?:huh2:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...