Jump to content
Depresija Forum
Hyperdrive

Graničarski chat - Naša iskustva, svakodnevna podrška i pomoć u rešavanju problema

Recommended Posts

On 9/13/2020 at 3:14 PM, aenimabinned said:

Koliko sam upucen mislim da na ima nekoliko  u slicnoj situaciji.Pa onaj,jel ima zainteresiranih za neka online druzenja :D ,skype ili fb  da se skupimo vise nas ?

Postoji fb grupa.  Uglavnom je bila aktivna dok nije radio forum. Sad mislim da niko ne piše tamo. A imali smo i lep čet na mesindžeru. Pošto je tajna grupa, treba neko da ti pošalje poziv. Javi se u PP ako hoćeš da te dodam.

Share this post


Link to post
2 hours ago, paradis said:

Postoji fb grupa.  Uglavnom je bila aktivna dok nije radio forum. Sad mislim da niko ne piše tamo. A imali smo i lep čet na mesindžeru. Pošto je tajna grupa, treba neko da ti pošalje poziv. Javi se u PP ako hoćeš da te dodam.

Hvala na pozivu,al ako nije aktivna ne bih dolazio x).Jedan clan foruma je me je stavio u jednu drugu grupu na skype,tako da sve 5 :) .

Share this post


Link to post

Neki tekst sa neta:

Borderline je poremećaj stečen kroz okolinu, stvara ga odgoj a ne priroda. Borderline je najgora manifestacija post-traumatskog stresnog sindroma: borderi su tokom odrastanja primili manje ljubavi od apsolutnog minimuma da se izbegne ozbiljno i trajno oštećenje mozga. Borderi su ljudi sa neizlečenim emocionalnim opekotinama trećeg stepena. To znači da je border u konstantnom stanju emocionalnih patnji raznog intenzitet. Te patnje su toliko jake i lične i društvene posledice zbog njihovog karaktera su toliko snažne da na kraju 1 od 10 bordera počini suicid. Emocionalna patnja koju border oseća je takva da bi se rado menjao sa pacijentom koji boluje od raka samo da počne da se oseća "celim". U suštini, samosvesni border ne može zamisliti veću bol. Border, nažalost, čak i kad mu se da iskrena ljubav i toplina, se oseća nelagodno ili je doživljava kao neiskrenu.

Za njegov širok spektar problema se ne mogu kriviti loši geni, narcizam ili njegov nemar. Borderi vrlo često ne mogu zadržati posao.Borderi vrlo često ne završavaju obrazovanje, ni ljubavnu vezu i ne mogu ništa učiniti po tom pitanju. Psiha bordera je kao kod osobe u konstantnom emocionalnom šoku. Ako bacite petardu pod noge osobi koja ima traume iz rata pobeći će u zaklon,u početku, a onda se pazite njegovog besa. Bez obzira kako često govorite borderu "zaboravi prošlost i počni uživati u životu" - to ne pali. Borderov trud da ignoriše problem i bude kao normalna osoba je uzaludan zato jer borderline nije "stanje uma". Kompjuterskim rečima: više je problem hardvera nego softvera. Kao detetu njegov dio mozga za emocionalno procesuiranje se nije pravilno razvio. Neki delovi su manje razvijeni a delovi zaduženi za mehanizme obrane prerazvijeni. Nemoguće je potpuno popraviti te neuronske puteve.

Borderline je ekstremno teško lečiti zato jer su se neuronski putevi, stvoreni u ranom djetinjstvu s godinama pojačali i to kroz detetov najosetljiviji period razvoja. Ta ostećenja su stvarna i vidljiva na skenu mozga i u strukturi i u moždanoj aktivnosti. Ne može se se govoriti o abnormalnostima zato jer su se takvi mehanizmi za očuvanje života pokazali potrebnim za bordera kao metu teškog zlostavljanja. Okolina se za tako malo dete čini pretećom po život i nema pomoći (baš nasuprot) od porodice. Ti mehanizmi za preživljavanje se suočavaju sa zlostavljanjem ili aktivno (agresivno ponašanje) ili pasivno (socijalno povlačenje, zatvaranje u sebe i maštanje o svetu gde je on voljen i poštovan). Kod bordera neki jako važni emocionalno-neuronski putevi nisu nikad stvoreni npr: osećaj zadovoljstva i opuštenosti kad mu se pruža ljubav i mogućnost da izrazi svoju želju za bliskošću. Tamo gde su šizoidni i psihopate obično zadovoljni sa svojim poremećajima i u stvari smatraju se "normalnima", borderi su stalno svesni koliko su "čudni". Oni su nesrećni izopštenici. Borderi su hipersenzibilni, teško kontrolišu svoje emocije i imaju stalni osećaj manje vrednosti. Ako pitate bordera "šta te čini srećnin?" vrlo verovatno će reći "ne znam /ništa". Većina bordera nemaju sposobnost da budu stvarno sretni, čak ni za kratko.

U suštini, borderline je ono što se dogodi osobi koja provede godine u fizičkom i psihičkom zlostavljanju od ranog detinjstva. To zlostavljanje sadrži uskraćivanje svih fizičkih i verbalnih ekspresija ljubavi gde je uključena i komponenta stalnog govorenja detetu koliko ga mrze i koliko je bezvredno. Prekršena obećanja, emocionalno zanemarivanje i verbalno zlostavljanja. Često mu roditelji prete na razne načine, da će ga ubiti, istući ili izbaciti iz kuće. Borderi kao deca su često dobijali batine i generalno tretirani bez i male količine emocionalne podrške kao i bez osnovnog poštovanja prema njima kao ljudskim bićima s osećanjima. Najgora nepopravljiva šteta i najzlobnija tortura od svih je skoro totalna odsutnost roditeljske bliskosti. Umesto toga tu je grubo verbalno i fizičko odbacivanje djeteta bez mogućnosti ikakvog pozitivnog vezivanja. To ostavlja ozbiljne i trajne posledice i jedan je od glavnih uzroka poremećaja ličnosti.

Ironično je da je razlog takvog detinjstva poremećaj kod njegovih roditelja. Primer bi bio pasivni otac koji zbog nekog razloga (bolest,ovisnost,alkoholizam) ne učestvuje u odgoju deteta kao i majka sklona kontroli. Neki roditelji tretiraju svoje dete kao objekt koji stalno dosađuje, kao frustrirajuće biće koje, nažalost, ima svoj um i svoje potrebe. Ta katkad buntovna i pažnje željna mala osoba mora biti pretvorena u poslušnog zombija koji treba da sledi striktne procedure i naredbe da joj se uskrati sve ono što je čini ljudskim bićem. Svaka privatnost joj je uskraćena. Nameće joj se tonu zabrana, pravila i strogo kažnjava za svaki prijestup. Uskraćena joj je svaka forma ljubavi. Fizički kontakt je tabu, osim kad se baš ne može izbeći, a onda je učinjen sa totalnom ravnodušnošću pa čak i neprijateljstvom. Emocionalna bliskost je ravna nuli. Dijete živi pod stalnom pretnjom i neprekidnim nadzorom. Polako shvata da nema nikakva prava, samo dužnosti. Lišeno je osnovnog osjećaja ljudskosti. Nema nikakvog utočišta. Nikakvi alternativni putevi za davanje i primanje ljubavi nisu dostupni. Dete izrasta u divljaka koji ima problem s ljubavlju. Da bi izbjegao ludilo, border razvija obrambene mehanizme. On se povlači u samotnjačke hobije a laganje mu postaje druga priroda, da ne bi izazvao ljutnju u ljudima koji imaju moć nad njim. Dete se povlači u svoj svet mašte u kojem je ono centar pažnje, u kojem mu se svi dive i vole ga. Česta pojava su i strašne noćne more u kojima ga proganja i ubija vlastiti roditelj.

Borderi su neshvaćeni. Mnogi ih zovu "emocionalnim vampirima" nesposobnim za uzvraćanje ljubavi koji koriste ljude za trenutno olakšanje i onda ih odbacuju kao žvakaću gumu. Borderi se čine takvima zbog totalne odsutnosti ljubavi tokom njihovog cijelog detinjstva. Ne bi se trebalo čuditi da oni imaju samo jednu ogromnu potrebu-potrebu da se osjećaju voljeni. Nijedna osoba nema veću porebu za iskrenom ljubavi od border. Oni trebaju ljubav kao što osoba koja boluje od skorbuta treba vitamin C. Oni se očajnički žele dati osobi za koju nešto osećaju ali često imaju velike teškoće da to i učine. Borderi su toliko emocionalno nesigurni da ih je vrlo lako povrediti. I zato jer nisu nikad iskusili kako je biti voljen podeliće vas na jedan ili drugi način na svaki mali znak nesigurnosti prebaciće vas iz "prijatelja" u "neprijatelja" i pre nego je odnos imao priliku da procveta. Borderom dominira preosetljiv "crno-beli" način razmišljanja. Za njegov osećaj pripadanja u vezi potrebno je stalno mu izražavati ljubav, neežnost i poštovanje. Samo na taj način on će postati dobar i odan partner.

Postoje načini da border malo smanji štetu koja mu je nanešena. Najbolje što on može učiniti da delimično zaleči rane je da stalno bude okružen ljudima koji ga vole, cene i prihvataju. Gotovo je nemoguće bez partnera koji mu pruža ljubav i podršku učiniti ikakav pomak. Što više border iskusi ljubavi, što je ćešće tretiran ljubazno to će mu se više graditi samopoštovanje i samopouzdanje. Takva krhka osoba onda polako zaceljuje rane i vidi ljude oko sebe u više boja a ne samo crnoj i beloj, dobar i loš. Nažalost u današnjem svijetu je takva terapija gotovo nemoguća.

Schizofrenie-1000x500.jpg

Edited by Riot

Share this post


Link to post

ima istine u tome da sa poremecajima licnosti (borderline i ostali) psiholozi uglavnom imaju najvise posla, ali dobra vijest je da to istovremeno znaci da se upravo kod tih poremecaja MOZE i TREBA intervenirati psihoterapijom (sa ili bez lijekova) 

nije to lak put - tu se preispituje maltene cjelokupni pogled na zivot, samog sebe, druge ljude - i to zahtijeva duzi obostrani trud, ali se moze, itekako se moze

govorim o ljudima koji su svjesni problema i zele raditi na njemu, bez toga nista od psihoterapije - nije to kao popiti lijek, tu treba rad, trud i vrijeme

 

strucna pomoc je potrebna, ali ako je trenutno nema, moze covjek dosta napredovati i sam - prepoznavanjem i upoznavanjem svog problema, citanjem odgovarajuce literature, radom na sebi - od velike je koristi npr izbjegavati nadrazujuca sredstva (cak i naoko bezazlena kao sto su kava,  cigarete, coca-cola, red-bull -  da ne spominjem alkohol i druge droge)

 

izbjegavati stres je kljucno za sve ljude - suvisno je i reci

 

uspjesna terapija ne znaci da ce osoba iz korijena promijeniti svoju licnost, ali moze postici sasvim dobar kvalitet zivota 

 

treba isto imati na umu da su svi ti kriteriji po kojima se dijagnosticiraju poremecaji licnosti PRISUTNI i kod sasvim zdravih ljudi, ali u manjoj mjeri i u manjem intenzitetu - znaci zive s tim, a da ih to bitnije ne ometa ili ako ih i ometa, ne izbacuje ih ono bas skroz u "out"

 

tom logikom - moze i osoba koja ima poremecaj licnosti smanjiti intenzitet tih nekih crta licnosti koje mu stete i zivjeti kvalitetno - moze se reci na nivou neke uvjetno receno zdrave osobe (nitko nije sasvim zdrav teoretski gledano)

 

e sad - psihozu ne mozes imati "samo malo" 

zato je, naoko paradoksalno, kod ljudi s psihozom daleko bombasticniji, brzi i vidljiviji  oporavak i efekat terapije (antipsihotik OBAVEZNO, tu nema "mozda", prepisan od psihijatra)

 

sto opet ne znaci da i taj pacijent ne moze poslije imati koristi od psihoterapije, nazalost cesto se zanemare oni "negativni simptomi" (anhedonija, depresija, emocionalna zaravnjenosti itd) koji se obicno duze protezu i lijece, od same psihoticne epizode (iako ova vazi kao bauk - pogotovo halucinacije, a takav stav je podstaknut neznanjem, predrasudama i izvjesnim senzacionalizmom od strane okoline)

 

i psiholozi, nazalost, kod tih pacijenata generalno ulazu manje truda (ispadne na kraju da je najbitnije da netko nakon dva mjeseca terapije sa antipsihotikom, uvidi da ipak nije Bog), iako ne bi trebalo tako biti - desava se pocesto da patnja nastupi upravo onda kad pacijent uvidi da nije Bog 

 

osim ovih gore navedenih "negativnih simptoma", poslije psihoticne epizode bude i stida i povlacenja od okoline i STRAHA od ponovog gubitka kontrole, od toga da ce se ta psihoticna epizoda ponoviti - a upravo tu moze puno pomoci psihoterapija, tu ne pomaze samo kljukanje lijekovima 

 

ali sama psihoza - ako nije pracena poremecajem licnosti - u biti ima bolju prognozu - upravo zbog toga sto ne zahtijeva tu totalnu reorganizaciju pogleda na svijet i zivot (barem ne u takvoj i tolikoj mjeri)

 

ove neuroloske promjene sto nastupaju kod djece koja vuku traumaticna desavanja i emocionalne rupe iz najranijeg djetinjstva - to moze djelovati zastrasujuce, to DJELUJE zastrasujuce

 

ali, mozak je daleko prilagodljiviji nego sto se nekad mislilo, cak i kod tezih ostecenja do kojih moze doci uslijed epileptickih napada, psihoze, multiple skleroze, mozdanog udara i slicno - mozak se oporavlja, stvaraju se nove sinapse, novi oblici komunikacije medju neuronima, pa cak dolazi i do "radjanja" novih neurona  (neurogeneza)

 

dokazano je i da sama psihoterapija (znaci neki novi patroni razmisljanja, neka "reprogramacija mozga"), bez lijekova - moze dovesti do vidljivih neuroloskih promjena

 

nije nista stalno i nepromjenjivo, ni u mozgu ni u ostalim dijelovima zivog organizma

 

ima tu opet hrpa individualnih razlika, kao i u svemu - ali definitivno IMA NADE ZA POREMECAJE LICNOSTI, KAO I ZA PSIHOZU, DEPRESIJU I SVE OSTALE POREMECAJE :)

Share this post


Link to post

Granični tako prokleto boli. Oštećena sam... 

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...