Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
gagi

Chat za sociofobicare

Recommended Posts

Nikad nisam uspjela izići na kraj s tim prezentacijama, izbjegavala kako sam god znala. Da sam imala nekih korisnih lijekova onda bi se nakljukala neÄim i odradila to

 

Ja mogu da izgubim cak po 20 bodova ako odbijem....a to je skoro 2 ocene manje i nepotreban rizik.

Share this post


Link to post

I kod mene je bilo tako ali me je strah bio prevelik. Ako zablokiraÅ¡ samo to priznaj javno, neÅ¡to poput opet sam zaborvila sve, treba mi malo da se sjetim , kad sve javno kažeÅ¡ strah se smanji. A Å¡to se tiÄe alkohola nije dugoroÄno rjeÅ¡enje ali može biti kratkoroÄno kad niÅ¡ta drugo ne pali, ne osjeti se svaki alkohol kad pijeÅ¡. ImaÅ¡ li anksiolitike?

Share this post


Link to post

I kod mene je bilo tako ali me je strah bio prevelik. Ako zablokiraÅ¡ samo to priznaj javno, neÅ¡to poput opet sam zaborvila sve, treba mi malo da se sjetim , kad sve javno kažeÅ¡ strah se smanji. A Å¡to se tiÄe alkohola nije dugoroÄno rjeÅ¡enje ali može biti kratkoroÄno kad niÅ¡ta drugo ne pali, ne osjeti se svaki alkohol kad pijeÅ¡. ImaÅ¡ li anksiolitike?

 

Nemam lekove.

 

Kad su ti otprilike te prezentacije,Riot?

 

Ovog meseca. I da su kasnije opet bi bio problem.

Share this post


Link to post

A da li postoji opcija da prezentujes kod profana u kabinetu? Tako nesto..

Mozda i odes na konsultacije i kazes da imas uzasnu tremu, pa iako ti mozda ne omoguce da tako prezentujes, imace vise razumevanja pa ce manje uticati na poene.

 

Kod mene na faksu se cesto desavalo da ljudi prezentuju tako ali uglavnom jer ne bi uradili na vreme pa im se pruzi druga (bolja) sansa.

Share this post


Link to post

Ma nema toga, ovo moras bas na predavanju, fora je da vidi sto vise ljudi...jbg.

Prezivecu....valjda....

Necu vise da smaram sa tim xd

Javicu svakako kako je proslo :D

Share this post


Link to post

Imao sam to...

 

BaÅ¡, baÅ¡ pred auditorijem. Kao za kurac taj dan svi odluÄili na predavanje doći (jeb. sam im kevu, haha). Mah... 100-120 ljudi ja pred njima. Nekim Äudom sam "vrlo dobar" izvukao, ali sam (kada je sve bilo gotovo) vrlo dobro povraćao u wc-u. :D

 

Čudo da sam uopće i preživio. :P

Share this post


Link to post

ja bi rekao profesoru da imam tremu,ili bi rekao njemu da spomene,ako ne bu mogao ja sam masi.mislim da vecina ljudi ima neku vrstu nelagode kad nesto javno prezentuje.kad to podelis sa svima bice ti lakse,i ako budes gresila,nace se neko sigurno da te podrzi.mozes i neki anksiolitik da uzmes,ali ne znam kako bi to uticalo na tebe i na tok predavanja...u smislu da te nesto ne zablokira...moras i da se suocis sa tim,i da ne razmisljas o tome negativno pre samog predavanja.znaci,nista ti se lose nece desiti...mozda ces izgubiti glas,zastaces,pocrvenuti ili bilo sta...samo pustis i prihvatis sve to da te obuzme i prodje...ako ne mozes da nastavis i zablokiras,izvinis se i kazes profesoru da imas tremu i razumece te svi.posle samo nastavis i skoncentrises se do kraja,pa kako bude.profesor ce te valjda razumeti i mozda dobijes novu sansu...znaci,bas te briga sta ce drugi misliti i pricati,nece te svi ni ogovarati.verovatno jos neko ima slican problem,pa se zblizite.tu se vide prave namere ljudi.prihvati to kao problem,otvori se,budi ponosna i svoja,i neko ce to znati da ceni.misli samo na sebe i na to da ces izaci samo jaca posle svega.vazno je i da dobro pripremis teorijski gradivo,ali i za praksu...mozda bi trebalo pokusati predavati pred jednom bliskom osobom i onda povecavati broj ljudi koji su ti poznati...mozda ne bi bilo lose i otici u bus i citati naglas tekst i tako se oslobadjati.ili u parku,gde ima ljudi...pomogle bi verovatno i neke vezbe disanja...to je moje misljenje,a ti se posavetuj jos sa nekim strucnijim.nije lako sve ovo primeniti,ali u pitanju je tvoj zivot,i moras se boriti!eto, budi hrabra i ne daj se,vremenom ce biti bolje!

Share this post


Link to post

Da, super receno gagi, e sad... takodje bih samo jos dodala da je to deo koji se da pregurati, kada zavrsis faks apsolutno te niko nece primoravati da tako nesto opet cinis ako budes birao takva radna mesta gde se to od tebe ne trazi.

Share this post


Link to post

Neki lik me je pitao zasto sam stidljiva i zgrcena....eto, toliko je ocigledno, svaka budala primeti....jebote, zasto moram uvek da se ispovedam? Ionako niko ne bi razumeo.

Da, poremecena sam, i sta sad?

Share this post


Link to post

Neki lik me je pitao zasto sam stidljiva i zgrcena....eto, toliko je ocigledno, svaka budala primeti....jebote, zasto moram uvek da se ispovedam? Ionako niko ne bi razumeo.

Da, poremecena sam, i sta sad?

nisam te dzaba jednom pitao koliko imas godina ?

kada budes starija postoji velika mogucnost da ce ti se taj problem umanjiti i nece vise biti toliko ocigledno

da li si ikada uzimala Zoloft ?

Share this post


Link to post

kod mene komentiraju stalno kako sam mirna i povuÄena, pa Å¡ta ako jesam, zaÅ¡to ljudi uopće komentiraju neÅ¡to takvo nije mi jasno, kako niko ne komentira kad je neko glasan, napadan, onda je nepristojno reći to

Share this post


Link to post

kod mene komentiraju stalno kako sam mirna i povuÄena, pa Å¡ta ako jesam, zaÅ¡to ljudi uopće komentiraju neÅ¡to takvo nije mi jasno, kako niko ne komentira kad je neko glasan, napadan, onda je nepristojno reći to

zato sto biti previse miran i povucen "nije normalno"

a psihijatrija od mislim prosle godine valjda pocinje etiketirati djecu koja su previse povucena i stidljiva i stoga ih treba ljeciti da se takvo ponasanje ne nastavi u odraslo doba

mislim da ima neke logike ipak posto sam osobno kao klinac bio abnormalno stidljiv i povucen ali bas u granicama gdje to nikako nije bilo normalno

danas sam disfunkcionalno govno koje samo udise kisik i zivi u nekoj nevidljivoj agoniji

Share this post


Link to post

nije normalno ni biti napadan i svima priÄati o svemu bio ti stranac ili poznanik i na ulici ljude utuÅ¡iti sa svojom priÄom pa eto ima i takvih :lol:

Share this post


Link to post

nije normalno ni biti napadan i svima priÄati o svemu bio ti stranac ili poznanik i na ulici ljude utuÅ¡iti sa svojom priÄom pa eto ima i takvih :lol:

ma vise me ne interesira sta je "normalno" a sta "nije normalno" vec chill i zivi kako znas i umijes

ima nas svih fela

Share this post


Link to post

nisam te dzaba jednom pitao koliko imas godina ?

kada budes starija postoji velika mogucnost da ce ti se taj problem umanjiti i nece vise biti toliko ocigledno

da li si ikada uzimala Zoloft ?

 

20. Ma nema to veze sa godinama, nekad mi se cini da je jos gore. Bas imam uspone i panove sto se toga tice. Nekad pomislim popravila sam se, ali ako se duzi period ne izlazem tome opet se vrati....

 

kod mene komentiraju stalno kako sam mirna i povuÄena, pa Å¡ta ako jesam, zaÅ¡to ljudi uopće komentiraju neÅ¡to takvo nije mi jasno, kako niko ne komentira kad je neko glasan, napadan, onda je nepristojno reći to

 

To i ja kazem, vise ce postovati one budale koje pricaju sami sa sobom i ne znaju gubicu da zaklope i iz cijih usta samo psovke i gluposti izlaze.

 

zato sto biti previse miran i povucen "nije normalno"

a psihijatrija od mislim prosle godine valjda pocinje etiketirati djecu koja su previse povucena i stidljiva i stoga ih treba ljeciti da se takvo ponasanje ne nastavi u odraslo doba

mislim da ima neke logike ipak posto sam osobno kao klinac bio abnormalno stidljiv i povucen ali bas u granicama gdje to nikako nije bilo normalno

danas sam disfunkcionalno govno koje samo udise kisik i zivi u nekoj nevidljivoj agoniji

 

To je dobro, i treba da se leci..ja sam prve simptome sa 5 godina...da su me odmah odveli roditelji i pokusali da rese u startu gde bi mi bio kraj...

Share this post


Link to post

20. Ma nema to veze sa godinama, nekad mi se cini da je jos gore. Bas imam uspone i panove sto se toga tice.

mislio sam da si starija

ma sta da ti kazem, ako te jako ogranicava idi psihijatru pa pokusaj psihoterapije ako mozes grupne ili individualne

Zoloft ti je dosta dobar za socijalnu anksioznost

pitanje odakle poseze problem

 

evo ja cu ti reci zbog cega je meni taj problem zapravo nastao, nije mi to rekao psihijatar ili tamo neki doktor vec sam dokucio logikom i donekle zdravim razumom (a doktori neka se svi jebu redom)

ja sam prijevremeno rodjen 2,5 mjeseca a kada sam izasao van carskim majka je bila u komi i nisam imao kontakt sa majkom vec sam odmah hitno prebacen u inkubator posto je smrt trebala biti zagarantirana

ni dan danas doktorima nije jasno kako sam prezivio

stoga to je podsvijesna trauma i mozak koji je zasigurno drukcije razvijen u odnosu na neurotipicni

jos sam dobro i ispao, mogao sam imati totalnu tesku mentalnu ******aciju

Share this post


Link to post

Vanja, kod mene je bilo sliÄno, sem Å¡to mama nije bila u komi. Nemam ideju kakve veze ovo ima sa socijalnom fobijom.

 

Kad sam već kod toga, koliko ljudi ovde to zaista ima, da je potvrÄ‘eno, a koliko misli da je ima? Imam utisak da ovo i izbegavajući poremećaj liÄnosti ljudi pripisuju samima sebi samo tako...možda i kao odstupnicu.

Share this post


Link to post

Ja imam dijagnosticiranu socijalnu fobiju. Kao mala bila sam totalno stidljiva i povuÄena, stalno bih plakala ako se sluÄajno odvojim od mame ili tate. Mislim da jedino u pubertetu nisam imala socijalnu fobiju. Obožavala sam izlaziti i družiti se. Valjda hormoni proradili :D Sada, ista stvar, izbjegavam druÅ¡tvo. Ako se sluÄajno naÄ‘em meÄ‘u viÅ¡e ljudi, imam osjećaj da ću se sruÅ¡iti, a ako me netko u toj gužvi neÅ¡to pita, imam osjećaj da svi gledaju u mene, dobijam paniÄni napad. Kada hodam, isto sam zgrÄena, ukoÄena, to mi kažu i kćer i muž, i tata, da se opustim kada hodam. U zadnje vrijeme to i pokuÅ¡avam i dobro mi ide.

Share this post


Link to post

Vanja, kod mene je bilo sliÄno, sem Å¡to mama nije bila u komi. Nemam ideju kakve veze ovo ima sa socijalnom fobijom.

 

Kad sam već kod toga, koliko ljudi ovde to zaista ima, da je potvrÄ‘eno, a koliko misli da je ima? Imam utisak da ovo i izbegavajući poremećaj liÄnosti ljudi pripisuju samima sebi samo tako...možda i kao odstupnicu.

pa kod mene ima veze posto sama nedonoscad moze da ima strah od ljudi a pogotovo nepoznatih

i jos na to sve malo malo po bolnicama zbog zdravstvenih problema sa konstantnim strahovima, stresom, i stoga slabija socijalizacija prve 3 godine zivota koje su kljucne

ali nebitno, to je moja neka teorija na koju imam pravo posto je moj zivot u pitanju i valjda poznajem samoga sebe dovoljno

a socijalna anksioznost je nesto sto definitivno imam i s cim se jebem cijeli zivot

ja sam zapravo dosao psihijatru sa problemom da imam strah od ljudi i da imam osjecaj da se meni svi smiju i da me gledaju kao da sam freak show

i da ponekada znam cuti kako drugi pricaju o meni lose stvari (doslovno sam imao auditivne halucinacije u stresnim socijalnim situacijama gdje bih cuo kako netko izgovara moje ime)

moj strah vise pociva na paranoidnim idejama nego direktan strah i stoga kao takav imam razlicite dijagnoze i pizdarije

sto je moj nivo stresa veci to su simptomi izrazeniji i idu skoro pa u psihozu

Share this post


Link to post

 

Kad sam već kod toga, koliko ljudi ovde to zaista ima, da je potvrÄ‘eno, a koliko misli da je ima? Imam utisak da ovo i izbegavajući poremećaj liÄnosti ljudi pripisuju samima sebi samo tako...možda i kao odstupnicu.

 

Cim mi 100 i kusur ljudi kaze da sam zgrcena, uplasena, kruta, stidljiva, sigurno ima istine u tome. Valjda znam sebe.......nije samodijagnostifikovanje.

Cim mi predstavlja problem i narusava kvalitet zivota...o cemu pricamo nego o stvarnom a ne utripovanom problemu ''jaoo, vapim za paznjom zelim da budem cool''. To su teen fazoni.

Share this post


Link to post

ne treba uopće psihijatar da dijagnosticira socijalnu fobiju, nije li to vidljivo iz aviona :D a nije da se preklapa nešto s drugim poremećajima izuzev tog izbjegavajućeg, a sasvim je nebitna dijagnoza bitni su simptomi

Share this post


Link to post

ne treba uopće psihijatar da dijagnosticira socijalnu fobiju, nije li to vidljivo iz aviona :D a nije da se preklapa nešto s drugim poremećajima izuzev tog izbjegavajućeg, a sasvim je nebitna dijagnoza bitni su simptomi

uh krusko preklapa se sa mnogim poremecajima a i ima je u jako puno poremecaja u tome i jest problem

ma cim je osoba drukcija ili bolesna i to osjeti pocet ce se sama socijalno povlaciti bez da je pitas i razviti neki tip anksioznosti

"dijagnoza je nebitna" slazem se, ali je bitna recimo da se ustanovi sto je zapravo neciji pravi problem i da se fino osoba moze informirati o poremecaju kojeg vec ima i skladno s tim djelovati ako je moguce dok ne bude kasno za bilo kakvu intervenciju

za neke poremecaje na zalost treba i do 10 god. da se dijagnosticiraju pravilno

Share this post


Link to post

Jako sam se iznervirala.

Besna sam na sebe...bicujem se mentalno.....nikad se necu popraviti jebeno. Kao da postoji neka neuskladjenost izmedju duha i tela. Jace je od mn.

Nmg. Nmg vise da cekam da ''dodje bolje s vremenom''.

Tacno znam kako me drugi ljudi vide...kao neku autisticnu, mutavu...a neki rodjaci i kumovi su kao kojoti osetili to i nabijali mi na nos. I dan danas me tako posmatraju, kao maloumnicu. I pred njima se takvo ponasanje jos vise aktivira.

Znam i sta misle o meni svi iz osnovne, sa faxa, sa nekih drugih mesta...i donekle ih i razumem.

Nema popravke. To mi je krst.

Sad zvuci kao da kukam i pravim zrtvu od sebe...al eto moram da izbacim. Cini mi se da nema nade. Mislila sam kao pa dobro, ipak sam normalna, ali nisam. Oduvek sam znala da nesto nije u redu samnom. Jesam invalid na tom nekom nivou, ali valjda je ljudima sa fizickim problemima lakse u tom nekom smislu jer nemaju nedoumice, ne preispituju se jer je stvar jasna.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...