Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
gagi

Chat za sociofobicare

Recommended Posts

Ovo je prešlo sve granice primernog ponašanja, plus je off topic. Uklanjam sve ove postove.

 

Ja samo vidim da svi oni postovi i dalje stoje tu... :mellow2:

 

(just saying)

Share this post


Link to post

Edit: Mislim,naravno,na one postove koji su iÅ¡li pre moje opaske "Bože pomozi" (a koji meni liÄno ni najmanje ne smetaju,tek da se zna)...MeÄ‘utim,sad mi je palo na pamet da je nakon te moje opaske možda bilo joÅ¡ kontroverznih postova koje ja nisam videla (a koji su uredno obrisani)...U tom sluÄaju se izvinjavam admin-timu na svojoj pogreÅ¡ci :sleep:

Share this post


Link to post

Onda je bolje Å¡to ih nisi videla. :P

Share this post


Link to post

Uspela sam da održim dve prezentacije, bez većih problema. Čak mi ni alkohol nije trebao.

Uglavnom, osećala sam se kao da ljudi nisu tu. Najveći problem mi je predstalvjala Äinjenica da ne znam Å¡ta ću sa telom, rukama, nogama (taj problem imam generalno u javnosti,

zato nekad i zapalim da bih imala šta da radim sa rukama) i plašila sam se blokada, tj bagova, da zaboravim sve što trebam da kažem. Okej je prošlo, s tim da sam se zaustavial par puta ali brzo povratila.

Takođe je bitan faktor što te teme mene u suštini ni ne zanimaju, da je bilo nešto što volim bila bih kapiram duplo bolja.

Možda ipak ima nade za mene :lol:

Share this post


Link to post

Da se nauÄiti, vjeruj...

 

Postoji jako dobar trik s kemijskom olovkom. Em je prigodno u javnim nastupima, izgleda i onako "intelektualno" :) Držati kemijsku s obje ruke i malo je vrtjeti, super naÄin da rijeÅ¡iÅ¡ svoj "problem" ;)

Share this post


Link to post

Detaljnom analizom sam dosla do zakljucka da moja soc. anksioznost nije bazirana na strahu.....vec podsvesno verujem i previse puta sebi ponavljam da su drugi bolji od mene, da ne vredim, i mislim da je bas u toj inferiornosti koju osecam kao neko sopstveno, nepremostivo, nenarusivo centralno srediste bica, ono sto se fizicki manifestuje kao socijalna fobija. Cim osetim male pomake na bolje sto se samopouzdanja tice, simptomi se smanjuju.

 

ps: znam, preterala sam sa silovanjem ove teme, i licnih samoanaliza, necu vise obecavam :D

Share this post


Link to post

Trebao sam jutros negde da idem, ali socijalna fobija mi ide do ludila, prvo nisam mogao da zaspim, posle kad sam zaspao tako sam plitko spavao da imam osećaj kao da i nisam, prevrtao se sto puta, ustao ranije, skoro sve spremio i u zadnjem trenutku odluÄim da ne odem, sve mislim sutra će biti lakÅ¡e, a sutra mi je od prilike dead line. Ne mogu da izdržim da sam izložen poznatima, na primer kada treba ocu da otvorim vrata ako ide autom, pogled mi se toliko suži, potamni, treperi da mogu i da ne primetim osobe na putu ili da im ne prepoznam lik. Imam osećaj da me svi prate, svi se interesuju i ako sam svestan da nije tako, svestan sam raznoraznih razloga za odbijanje, ludih naÄina da se nekako ne sretne niko ali postoje i ako sam svestan svega. Nije mi lako ni biciklom se nekako iskrasti, a nisam ga joÅ¡ ni popravio sve se rasklimalo otac mi kupio neÅ¡to Å¡ta sma rekao a ono komplet sve moram da pretresem, ovi vozaÄi autobusa sve poznaju, sve bi neÅ¡to pitali kao i komÅ¡ije, samo Å¡to te direktno ne pitaju "de su ti kola, žena deca, plata....", jedneo vreme bio kod mame, tamo neka mala ulica tek zapoÄeta svi se znaju, sve neke srećne , uspeÅ¡ne porodice, nisam se ni prestavio imam utisk da se svi pitaju "ko je onaj ludak Å¡to se povremeno pojavi". U poÄetku nisam imao problema sa prevozom onda se ispostavi da je ista stvar, treba da budem kao drugi a nisam takav onda ako pokuÅ¡am delujem ovako ili onako nemam pojma, ako se držim izdvojeno opet sam Äudan, kad niko ne gleda svoja posla.

Share this post


Link to post

a što bi trebalo da budeš kao drugi? Da si trebao biti, bio bi :D

Share this post


Link to post

Pa vremenom za neke osobine dolazim da mi nije nešto ni žao što su takve, ali teško fincionišem kao da za put od 10km ja moram ići 100km zaobilazno.

Share this post


Link to post

svako ko je drukÄiji od svoje okoline teÅ¡ko funkcionira u toj okolini

Share this post


Link to post

Pricam tako sa jednom studentkinjom na klinci, onako me pozvala, pitala hocu li da razgovaram. I pita me sta mi je najteze bilo na poslu, ja kazem "Kad se poslovnica ispuni ljudima, kad pocne galama, kad se meni obracaju, cini mi se da me kolektiv mrzi zbog te guzve, i klijenti i svi. Ponekad mi se cini da mi se podsmjevaju, da imaju neke negativne reakcije na moje prisustvo i tako..." Ona mi kaze "A zasto ne zamislis da svi oni imaju svoje probleme, vecina njih te i ne konstatuje, nema potrebe da misli o tebi..." Ja joj kazem da, nakon posla, kad se kolima vracam kuci sve tako i kontam, ali dok sam na poslu ne mogu da savladam ta osjecanja." Mislim da me je shvatila kad sam joj rekao da je moja reakcija na te guzve ista kao kad bi ona dosla u neki objekat, i odjednom shvatila da su svi oko nje naoruzani pljackasi, koji ce svakog trenutka krenuti sa pljackom. A i dete je to, trebace joj vremena da provali ludake poput mene.

Share this post


Link to post

Dotrajala mi ograda na dvoriÅ¡tu, ako bih postavio neku veću i manje prozirnu, onda bi se osećao slobodnije na dvoriÅ¡tu, ali ne mogu da se nakanem ni vrata da popravim, kad je dan Äekam noć, kad padne mrak onda mislim Å¡a će neko pomisliti kad me vidi da radim po mraku i sve u krug, a skrivanje pri izlasku i dolasku već postaje umetnost i ludost u isto vreme...

Share this post


Link to post

Slično možda malo drugačije. Dugotrajni iscrpljujući pregovori sa mozgom i  uzajamni ustupci. Delimičan ustupak, da prođe to da ne možeš da vidiš da li si viđen od strane drugih, uz stanje povišene pripravnosti i anksioznosti. Opcije, kretati se u uslovima loše vidljivosti, oštetiti sebi vid, kretati se brzo, ipak razmisliti o  drugim opcijama.

Share this post


Link to post

Može li neko da mi odgovori na sledeće: koliko vas zaista ima ovu dijagnozu? Jednom sam već pitala, odgovor nisam dobila i stekla sam utisak da mnogi sami sebi to dijagnostikuju, isto kao i OKP.

Share this post


Link to post

Ja dok sam se lečio sam kao osnovnu dijagnozu imao izbegavajući poremećaj ličnosti.

Share this post


Link to post
On 4/13/2018 at 11:23 PM, Hyperdrive said:

Ja sam išla centrom Beograda sa ogromnim pakovanjem od deset rolni toalet-papira u ruci, namerno prolazila pored skupih radnji i kafića i čekala reakcije. I sad bih.

Pa upravo ti koji se motaju po skupim kafićima i prodavnicama najčešće kod kuće nemaju čime ni d*pe da obrišu (nego ga brišu onim najnekvalitetnijim,"šnj"-kategorije novinskim papirom,a sve to ne bi li makar malo uštedeli kako bi tim mukotrpno ušteđenim novcem mogli sebi da kupe privid ekskluzivnog i lagodnog života među spoljašnjim svetom).

Tako da budi uverena u to da je dobar deo tih ljudi tebi u suštini sigurno zavideo na tome što imaš tako veliki,udobni i beličasti toalet-papir... :happy:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...