Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
lonelyheart

F23 - Akutna psihoza

Recommended Posts

Dijagnostikovana mi je pre 3 meseca F23.0. Proguglala sam i videla da je to "akutni polimorfni psihoticni poremecaj bez simpoma sizofrenije" ali malo sam nasla o tome. Ni doktorka mi nikad to nije spominjala. Zanima me da li neko ima ovu dijagnozu ili zna nesto vise o njoj?

Pozdrav!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja sam prvi put imao F23.2, a drugi put F23.9 i isto sam se u pocetku cimao da saznam nesto vise o dijagnozi, mada mi je psihijatar rekao da ne treba puno da se cimam oko toga (posto dijagnoza moze da se da tek nakon duzeg vremena lecenja)...Jer ipak je svako od nas specifican, tako da se ne mozemo tek tako razvrstati po kategorijama. A koje si simptome imala, jesi li lezala negde, i sto je najvaznije-kako se sad osecas? :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kad si pre dobio dijagnozu? Sta pijes od lekova...Kako se ti Stefane osecas, moze li se? Ja ne izlazim iz sobe i kreveta, nista me ne interesuje, na trenutak mi bude malo bolje i opet Jovo-nanovo, imam osecaj da sam oglupavio i da mi je SPOSOBNOST ZA RASUDJIVANJE I RAD SMANJENA ZA DOSTA POSTO!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kako koji dan, evo npr. danas se osecam prilicno OK dok juce nisam isao na faks koliko sam bio bezvoljan, msm ujutro mi se bas ne ustaje, i to mi je mozda vec preslo u naviku...Sutra treba da slavim Prvi maj sa drugarima, na to mi se bas i ne ide, postao sam nedrustven, ali valjda cu izgurati nekako...Ali eto, kazem ti, danas se osecam OK, videcemo sta ce biti sutra :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Imam osecaj da imamo iste probleme, msm, jedan dan ovako-jedan onako...Jedan dan srecan, jedan dan u krevetu...Koliko si se ti promenio, tvoj odnos prema zivotu, devojkama, treningu, ucenju i jos tome slicnom...Jel na zivot gledas isto kao i pre ili sada nekako drugacije? Msm, ja sam pre bio poprilicno hiperaktivan i nekako zadovoljniji, sada otprilike stalno uporedjujem zivot od pre i sada, ne treniram, vise nisam toliko srecan, zeljan pobede i veselja, ne izlazim, veza mi je skroz postala drugacija (nekako sam pre mnogo burnije ziveo, zaljubljivao se pet-sest puta dnevno :)), dok sada nemam te osecaje da mi je do nekog stalo i da mogu da osetim neku posebnu emociju prema nekome! Manje-vise druzim se sa istim drustvom, ali su nam sada mnogo drugacije teme, nekako smo pre pricali o sportu, ogovarali jedan drugog, pricali o devojkama, dok sada pricamo o ovom mom i nekom trenutnom osecaju, kako se osecamo tog trenutka...Odakle si?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ma da, otprilike isti slucaj, sve mi je postalo dosadno, ovo kako sad zivim ni po cemu nije slicno mom predjasnjem zivotu, bio sam mnogo aktivniji u svakom pogledu. Deluje mi kao da se stalno vrtim u krug i pitam se sta ce biti sa mnom u buducnosti, osecam se kao debil, tj.da necu moci da brinem sam o sebi jednog dana :( Stalno se osecam kao hendikepiran u odnosu na druge, i kad pomislim da bih mogao da pridjem nekoj devojci, pomislim "ma jok, vise nisam isti kao pre, sta ako ona sazna" itd...Nikako iz glave ne mogu da izbacim pomisao da pijem lekove, i ne mogu da prestanem da mislim o stanju u kom se nalazim, umesto da se koncentrisem na trenutnu stvar koja se dogadja. Iz Beograda sam...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
Stefan91 said:

Ja sam prvi put imao F23.2, a drugi put F23.9 i isto sam se u pocetku cimao da saznam nesto vise o dijagnozi, mada mi je psihijatar rekao da ne treba puno da se cimam oko toga (posto dijagnoza moze da se da tek nakon duzeg vremena lecenja)...Jer ipak je svako od nas specifican, tako da se ne mozemo tek tako razvrstati po kategorijama. A koje si simptome imala, jesi li lezala negde, i sto je najvaznije-kako se sad osecas? :) 

 

Hvala na odgovoru, puno mi znaci!

 

Izvinjavam se unapred sto je dugo, mada cu da se trudim da sto vise skratim. Iako sam oduvek imala slicne simptome, od moje 19. godine (sad imam 22) pocinje mucenje! Ne izlazim iz kuce osim kad idem na fax, maksimalno izbegavam druzenje s ljudima, za vreme leta ne izadjem iz kuce i po mesec dana, samopovredjujem se - secem se po rukama, prejedam se, imam nesanicu, nekad uopste i ne spavam po celu noc, imam konstantne smene rapolozenja koje mi diktiraju zivot, nekad me uhvati tolika kriza da osecam kao da cu da prsnem u svojoj kozi i samo bih vristala i plakala :blush: Stalno sam razmisljala o smrti i pravila planove kako da se ubijem, mrzim sebe, ne vidim smisao zivota i zasto uopste treba da se zivi kad je neizdrzivo...Zadnjih godinu dana su najstrasniji! Pocinjem da osecam strah kako imamo duhove u kuci i stalno zamisljam kako ce neko da me zakolje (!) i ne smem sama da ostanem u kuci niti da spavam sama, moji napadi histerije i vristanja vise su izmakli kontroli, nisam se sa prijateljima vidjala i po nekoliko meseci, umalo neke nisam izgubila, izgubila sam volju za bilo cim, postala sam potpuno apaticna i samo sam jela i jela i jela...

 

Pre 3 meseca sam potrazila pomoc, radila psihotestove, dobila dijagnozu, lekove, i tada mi se stanje naglo poboljsalo, stalno sam bila nasmejana...Medjutim, izbija mi alergija i doktorka pocinje da mi skida i menja jedan lek, pa drugi, pa treci pa dok smo utvrdile koji je lek u pitanju, novi antidepresiv mi uopste nije odgovarao, a antipsihotik (na kog je na kraju ispalo da sam alergicna) nisam pila nedelju dana i tek sam onda dobila novi, ali sve ovo oko smene lekova je UZASNO uticalo na mene i evo vec 3 nedelje i vise stanje mi je isto kao pre, NEIZDRZIVO! Ne mogu da objasnim taj osecaj u telu i pritisak u glavi kao da cu da eksplodiram!

 

A zbog ovih silnih praznika, plus sto mi doktorka nije radila, nisam se videla sa njom mesec dana, rekli su mi posle praznika da pozovem pa je pitanje kad ce da mi zakazu....

 

A tebi koji su simptomi, koja je tvoja prica?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa nisi puno oduzila :) Ja sam svoju pricu detaljno opisao u temi Moja prica (na ovom podforumu), pa procitaj ako te ne mrzi :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Procitala sam i bas mi je zao sto si kroz sve to prosao. Moje stanje bas i nije slicno tvom, ti si bas kroz dosta toga prosao...Ono sto opisujes i meni zvuci kao bipolarni poremecaj, to mi je odmah proslo kroz glavu.

 

Ali mogu da se saosecam sa tobom po tome kako se sad osecas, tj.taj osecaj bezvoljnosti, praznine, demotivisanosti...I sto se tice ljubavnog zivota koji ja nemam vec 3, 4 godine (otprilike otkad mi je stanje postajalo sve gore i gore), iako vazim za izuzetno lepu i privlacnu devojku i momci me stalno jure, smatram da sam ruzna i odvratna i gadim se same sebe...I za moje stanje niko ne zna sem mojih roditelja i moje najbolje drugarice, mada ja nisam zelela da moj otac sazna (jako je tezak i cudan covek - a moji su razvedeni), doktorka ga je zvala na razgovor i on, naravno, ne zeli da prihvati da imam problem, smatra da je pametniji od svih lekara, da meni nije nista vec da je za sve kriva moja majka i njena familija, tako da na njega ne mogu da se oslonim.

 

Kada sam radila psihotestove, receno mi je da mi je da mi je inteligencija trenutno opala i da mi to otezava ucenje (mada, i dalje dobijam samo 9-ke i 10-ke, jednostavno ne mogu da prihvatim manje od toga) i da sam emocionalno osiromasena, sto znaci da ne umem da vladam emocijama, da ih razumem, da se izborim sa njima itd...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ja isto imam osjecaj da mi je inteligencija pala, samo sto meni niko ne vjeruje

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I ja sam isto to bila primetila, i isto su mi svi drugi pricali da je nemoguce da inteligencija opadne, vec da mi se cini. Onda sam mislila za sebe da sam glupa jer mi je sve u zivotu postalo teze i sporije (i ucenje i logika i memorija itd)...I tek sada kada sam radila psihotestove, rekli su mi da mi je inteligencija opala, da je to trenutno (nadam se) zbog mog psihickog stanja. I sad ne znam da li je to dobra ili losa stvar...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

evo meni je tako vec 2,5 godine, mada u zadnje vrijeme osjecam blago poboljsanje

nadam se da ces ti imati vise uspjeha

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
sturmer said:

evo meni je tako vec 2,5 godine, mada u zadnje vrijeme osjecam blago poboljsanje

nadam se da ces ti imati vise uspjeha

 

Pa znas kako, i ja imam utisak da mi je inteligencija opala ili da nisam dovoljno srecan da bih mogao da kazem da sam pametan ili kad nesto uradim da se sebi odusevim. Fale mi sve te sitnice, nekako sam postao kao neki cikica u 40. godini iako sam pre bio dosta aktivniji, bojim se da cu doziveti godine u starosti sa istom pricom, istim razmisljanjem, da se necu nimalo pomeriti...Msm, realno i nemogu dalje. Nekako su sve moje osobine drugacije, to doktor objasnjava jednostavno da sam sada normalan, a onda se ja pitam kako je moja veza i moj odnos sa devojkama pre funkcionisao, a kako sada, kakvi su moji stavovi prema treninzima bili pre a kakvi su sada...Stalno se preispitujem i uporedjujem sebe iz proslosti sa sobom u danasnjosti. Nemam vise ona osecanja emocije prema devojci, mislim ona je ostala ista (promenila se ali sve to nekako s godinama) ali ja sam se skroz promenio, tj.moj karakter, moje osobine, nisam vise ljubomoran, stavise promenio sam se u sexu, nisam vise toliko strastven, nemam te pokrete, tu koordinaciju tela koju sam imao...Odbojku vise ne igram (mislim da je i to deo inteligencije, baviti se nekim sportom i zeleti biti pobednk)...Msm, to je bio moj duh, sad sam skroz drugaciji, svestan sam da bolujem od necega i toga ne mogu da se oslobodim!

 

Stefan91 said:

Ma da, otprilike isti slucaj, sve mi je postalo dosadno, ovo kako sad zivim ni po cemu nije slicno mom predjasnjem zivotu, bio sam mnogo aktivniji u svakom pogledu. Deluje mi kao da se stalno vrtim u krug i pitam se sta ce biti sa mnom u buducnosti, osecam se kao debil, tj.da necu moci da brinem sam o sebi jednog dana :( Stalno se osecam kao hendikepiran u odnosu na druge, i kad pomislim da bih mogao da pridjem nekoj devojci, pomislim "ma jok, vise nisam isti kao pre, sta ako ona sazna" itd...Nikako iz glave ne mogu da izbacim pomisao da pijem lekove, i ne mogu da prestanem da mislim o stanju u kom se nalazim, umesto da se koncentrisem na trenutnu stvar koja se dogadja. Iz Beograda sam...

 

Tebi se bar dize, ja prilazim devojkama, ne u tom zaru u kojem sam pre ali sta da radim ako bude sex...Msm, zovu me devojke na jebacinu ali kao neka pickica sam, sve se bojim da se necu obrukati, vise me ne slusa kao pre...Strasno, stavise ni u krevetu nisam isti kao pre, iako sam nekada veliku vaznost pridavao sexu, sada dosta manje...Ni ne uzivam toliko u njemu! Kakva ti iskustva imas sa tim?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Upravo sam pricao sa doktorom oko pada inteligencije, rekao je da se ne trebamo oko toga brinuti jer samo opada motivacija za funkcionisanjem, a ne inteligencija kao takva...Ovo se vremenom samo po sebi vraca!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da, i ja sam tako razumela, inteligencija ne opada vec su trenutno umanjene intelektualne sposobnosti (paznja, koncentracija itd) i da ce to da se vrati.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa upravo mi je to rekao, a koliko vi mislite da ste se promenili, tj.da su vam opale sposobnosti za komunikaciju, zelja za uspehom...Npr.ja sam se totalno promenio, vise ne tereniram iako mi je bio cilj da predjem u prvu ligu da igram (msm,veoma realan cilj)...Vise ne mogu da razumem drugove i njihove fazone, imam osecaj da su svi ostali isti a da sam se jedino ja promenio...Npr. tacno sam znao kako se ko od mojih drugova ponasa, msm kako i nebi posle toliko dugo vremana poznavanja, znao sam na koga se loze, koje su njihove boljke...Tako su i oni mene poznavali. Imam sada osecaj da se tek sada upoznajem sa njima...Osim toga, pre sam bio mnogo veseliji, stalno sam igrao na veseljima, nekako stalno osećam razliku od pre i sada, kao da sam drugi covek...Kao da se ne mogu pomiriti sa sudbinom. Takodje, stalno sam pre izlazio i mogao sam po par dana da bancim, dok sada nekako ne vidim lepotu u tome svemu sto sam radio. Cesto se bojim da mi nikad nece ovo proci i da cu ceo zivot biti nezadovoljan, i da cu se stalno u mislima vracati na to kako mi je pre bilo, a kako mi je sada! Zajebana je ova bolest, morate priznati !

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I ja stalno mislim na to kakva sam prije bila,a kakva sam postala :(

Mada već polako i zaboravljam kakva sam bila prije, jer ovo sranje, tj.stanje traje već 4 godine...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja sam se potpuno promenila, skoro za 180 stepeni, i razumem te za sve sto si rekao, isti slucaj i kod mene, s tim sto ja vise i ne poredim sebe danas/nekad, nekako kao da ona osoba kakva sam nekad bila je neki drugi zivot, neka potpuno druga osoba...Vise i ne znam kakva sam ja osoba u stvari!

Jedino zelim da mi se olaksa sve, da ne bude vise ovako neizdrzivo, i pitam se ima li kraja ovome...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Poceo sam sa nekim ljudimna da se druzim koje do juce nisam ni znao, koje sam gledao sa visine...Msm, koji su u meni videli neku facu zbog svega sto sam uradio u zivotu, verujem da oni i dalje misle da sam sposoban kao pre. Ocigledno im prija u drustvu, tako i moja devojka nikako ne moze da se pomiri sa tim da ja nisam isti kao pre. Vise mi se niko toliko ne svidja, ne verujem da mogu da ostvarim neku ljubav, bliskost, emociju...Stavise, ne osetim je ni prema toj devojci sa kojom sam...Pre sam se strasno bojao da se ne zaljubim i da se ne vezem za nekoga, sada mi je to sve nekako strano, ne znam vise sta to znaci. Citam i citao sam pre forume od Zorana Milivojevica i mnogo su mi prijali, nekako sam se osecao i saosecao sa njima, znao sam sta znaci ljubomora ili ne znam ti ni ja sta, ali sada se nekako ne mogu ni videti u njima, jer ne znam koja je poruka njihova. Ne znam kako stojite sa filmovima, ja bar da uzivam u filmovima kao pre pa da mi to moze biti zanimacija, vec ne mogu naci nijedan zanr filma koji mi odgovara...Ne mogu sebe pronaci u filmovima, muzika isto tako iako postoji vise vrsta muzike koje sam slusao...Neke su bile za treniranje, druge za ucenje i u njima sam uzivao. Sada ne uzivam u muzici, ne znam koja je njena lepota, sta muzika za coveka znaci. Jednostavno, ne vidim se u ovom zivotu i zivim u proslosti razmisljajuci kako sam sve nekad radio i u tome uzivao. Par puta mi je tokom lecenja bilo kao da mi se nikad nista nije desilo, osecao sam se punim zivota, na mahove bih krenuo da treniram ali sada mi vise to nije u glavi, kao da nikad u zivotu nisam trenirao i kao da mi to nije nikakvo zadovoljstvo...Katastrofalno, najkrace receno >>>> POZ

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ne micem se iz kreveta!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

To mi je i doktor rekao, ali sta da radim kad sam po ceo dan u krevetu i nista me ne interesuje :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

jaooo, znam, znam. isto sam radila.

to me je i ubilo...

na kraju skapiraš nekako kako je sve to kul, kao da negde pripadaš...čitaš o bolesti i kao "wooow, to imam, da, da...to su moji simptomi" i kao "eto je jedna konstantna stvar, to sam ja, negde sam napokon definisan, negde pripadam"...tako mi se čini da sam ja sebe dovela do nekog fetišizma bolesti. kad već ničemu nisam do kraja dosledna onda ću valjano da budem "luda" :) 

batali to, misli o nečem drugom, iskoristi "bolest" na kreativan način, izbaci je na papir, ili bilo gde. samo izbaci i ne udubljuj se u to...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hmmm, odlicno si ovo rekla, negde pripadam i neko ima slicne siptome kao ja... :) Nikad nisam koristio komp dok mi se ovo nije desilo, a sada mi je nekako do jaja da se dopisujem sa svim tim ljudima koji pate od neceg slicnog kao ja :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

na kraju sam bila ponosna što sam "bolesna", čudno je ljudsko biće.

sebi to tek sad mogu da priznam...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...