Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
lonelyheart

F23 - Akutna psihoza

Recommended Posts

Znas sta, i meni tako neki dani lepi dolaze, kao da mi se nikad nista nije desilo i kontam: "Boze, u kakvom sam ja tripu bio"...Ali mani ga, bas koliko sam puta lezao i u nicem nisam smisla video, doslo mi je da se ubijem. Tako sam se trulo osecao da to nije moguce. Nije jos kraj sa lecenjem, jedan dan mi bude kul-drugi los i sve tako...Neko bi rekao da foliram, ceo dan lezim u sobi, ni da se maknem, citam samo ove glupe forume...A nekad mi bude odlicno, hteo bi odmah da radim, negde putujem, bas sam juce bio u Bg sa devojkom na Kalemegdanu i bilo nam je kul :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Znam tacno kako se osecate... :)

A inace, koje su vase dijagnoze?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Reci kako se osecas mocno kad sve to prodje, prosao si kroz neki trip koji retko ko prolazi...Msm strasno, oce neko da te ubije, da te jebe, maltretira, xaxaxaxax koje smo mi budale bili :) Inace nemam dijagnozu, samo psihoza, nadam se da je epizoda, sada kada mi je bolje kontam kako je kul bilo proci kroz sve to :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hahahahah, e bas si me nasmejao :D

 

Pa u sustini jeste tako kad me uhvati ona "dobra faza", tj.kad je sve kao OK...Sve mi je super i stvarno imam utisak kao da sam sve utripovala, da mi nije nista i da nece da se pogorsa stanje...Ali uvek se pogorsa, posle par dana, nedelja, meseci...I onda opet sve strasno, neizdrzivo...Kao zacarani krug. Ovo je tek treci mesec kako sam na terapiji, i iako mi je drugi mesec terapije bilo stvarno super, nisam mogla osmeh da skinem sa usana, zbog alergije sam morala da menjam terapiju i opet mi se stanje pogorsalo...I to mnogo :( Plus sto sam jedva uspela da stupim u kontakt sa svojom doktorkom zbog ovih silnih praznika da mi opet da novu terapiju, posto ova ocigledno ne deluje...

 

Ja kroz sve ovo prolazim unazad 3, 4 godine tako da sam se nekako privikla, ali sad imam ogromnu nadu da cu uz adekvatnu terapiju da prebrodim ovo, jer ako mi je dijagnoza tacna, u pitanju je akutna psihoza, sto znaci-bude sad i (zdravlje Boze) nikad vise!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa da, upravo ti o tome pricam, lepo je kad si zdrav...Trenutno mislim da sam se dobro oporavljam i da sam na dobrom putu ka oporavku, neke me sitnice zezaju, ali eto nije kao pre mesec i nesto vise...Malo sam se promenio, moje osobine moj karakter, dosta sam stalozeniji, nisam vise impulsivan kao pre, ne treniram odbojku, ne svadjam se sa istom devojkom sa kojom sam pre toga bio 3 godine i sa kojom sam se uzasno svadjao....Nisam vise ljubomoran, nemam one strasti za sexom, dosta sam u njemu nezadovao, ali dobro, nadam se da je to samo prolazna faza. Bolje se osecam, mislim da ce jos bolje biti u narednih 6 meseci do godinu dana, mada ko to zna. Najgore od svega je to sto samo mi mozemo znati nas problem i niko vise...Reci mi sta pijes od lekova? Meni je doktor rekao da ja uzimam trenutno najbolju terapiju, a to su Rissar, Zoloft i Lamal. Lekovi koji se daju i medjunarodno su prihvaceni, pitao sam ga za Metoten (ili Metoten depo), kaze da je to stara generacija lekova, jebem li ga ja mu verujem i nadam se da ce ovo ispasti sve OK, da je ovo samo jedan los period zivota i da cu moci posle normalno da zivim ne osvrcuci se u zivotu na to kakav sam pre bio, a kakav sam sada :) Pozz, puno zdravlja i ljubavi :*

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ja sam BPD i anorexia...

i još svašta nešto.

 

mada, to je sve lupetanje gluposti. ja sam samo jedna mlada žena koja drži do sebe, a malo je temperamentna i nekad ume da pretera :) 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja sam pre skroz bio drugaciji, lakse sam ulazio u konflikte, vise se svadjao, na neki nacin bio temperamentniji...Sada sam suvise miran i stalozen, malo me to zabrinjava, nisam onako raspevan i veseo kao pre, skoro mi je umro deda a imam osecaj kao da mi se nista nije desilo. Ne znam da li je to od lekova ili je to samo etapa u lecenju...Nemam zelju za treninzima iako sam kao manijak trenirao po dva puta dnevno i za sexom mi je mnogo manja zelja sada, jednostavno je nekako kilav kao u nekog 80-godisnjaka, sve me to malo streca, nisam nikad bio takav...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Sta ti je BPD?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

BPD - borderlajn, odnosno granicni poremecaj licnosti. Inace, sto se tice tvog stanja, razumem te u potpunosti...Od nekad vesele devojke postala sam kao tetka neka, ne ineresuju me izlasci, provod, drustvo, momci...Po onome sto citam, imas divnu devojku koja te razume, i zato nemoj mnogo da se opterecujes zbog toga sto se vas odnos promenio i sto se sexa tice, jer ce sigurno jednom da krene na bolje. Mora! :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I ja se nadam...Sta ti pijes od lekova? Nekako kao da se svi brze oporavljaju od mene, inace imao sam tu psihoticnu epizodu, pa nakon toga postpsihoticnu depresiju koja je strasna...Pa onda stanje oporavka, to neko dobro stanje koje je krenulo od pre dva meseca, msm ne mogu da se zalim da mi nije bolje u odnosu na period od pre ali i dalje to nisam ja, nisu to moje osobine i moja zajebancija...Stalno se divim nekim ljudima obicnim kako zive, a u stvari sam i ja tako ziveo, trenirao, bio hiperaktivan, ucio...Sve mi je jos to nekako strano jer zanimale su me razne druge stvari, imam osecaj kao da ja mogu otprilike razumeti o cemu meni neko prica ali da mene nikako ne mogu razumeti i moje stanje...Koliko uzivas u gledanju filmova i koliko ih kontas, i koliko te pogadjaju neke pesme i jel uopste izazivaju neke emocije kod tebe? Mislim da nemam nikakvih emocija!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Samo ostaje nada da vreme sad leci sve rane :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Vise me ni muzika ne interesuje, ni filmovi ne mogu da mi odrze paznju...Skroz jedno bezvoljno i melanholicno stanje. I ja sam nekad bila puna zivota, stalno u toku sa dogadjajima, zurke, koncerti, sportska desavanja, svuda me je bilo, a sad...Vise mi nije jasno sta me je ranije tu privlacilo, ali i dalje imam nadu da ce biti bolje...

Od lekova pijem Leponex, Flunirin, Xalol i Eftil, to mi je najnovija terapija koja ce, nadam se, da me digne konacno!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Valjda smo svi mi isti slucaj i ceznemo za nekim zivotom koji smo imali kad smo bili zdravi i opet se nadamo njemu...Ja ne mogu reci da se ne oporavljam dobro, ali vreme ce pokazati. Nekako sam smireniji, kilaviji, manje emotivan. Predlozicu doktoru tu kombinaciju lekova, da cujem sta ce on o tome reci...Inace pio sam Xalol, on je za tu prvu fazu lecenja, pa se posle polako gubi...Stalno ocekujem da mi se nesto desi, neki bum, emotivno neko ludilo, da nekog volim kao pre, da u nekog budem zaljubljen, da me opale emocije kad slusam neku pemu, da krenem da trcim i treniram kao pre...Da se napijem i dva dana ne izlazim iz kafane :) Boze, kako je sve to bilo lepo :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

uz rizik da ću da zvučim otrcano reći ću da je možda to samo faza

imamo faze u životu

znam šta je izgubiti bliskog člana porodice i još ako si na lekovima, tek sam nedavno ukapirala da mog ujaka više nema (barem ne fizički)

ali reći ću ti nešto, tj svima vama: svaka kriza je podsticaj za nove pobede

i ne treba odustajati

ne, ne pričam ovo jer je danas moj dan, i jer sunce sija i slično već je zaista tako

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja se ne osecam da sam u nekoj krizi...Jednostavno, ja normalno funkcionisem ali imam osecaj da vise ne znam kakav sam ja to bio, ne znam da li sam se promenio zbog svega ovoga sto me je spucalo ili zato sto sam u godine nekakve dosao...Ali ipak sam ja mlad da bih govorio o nekoj mirnoci i sedenju u kuci, kad znam da pre nisam mogao zamisliti dva dana provedena zatvoren u kuci! Jednostavno sam postao drugaciji: Moja shvatanja, moje navike, moj temperament, emocije (kao da ih nemam), nemam ni ljubavnih problema koje sam uvek imao :) Xaxaxax, sve nemogu da verujem da sam ja sad ova osoba koja jesam, nekad mi je zao zbog toga a nekad mi je i drago, kako kada...Ali u svakom slucaju, neka se promena desila i ja vise nisam ja :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jednostavno, pokreti ruku, gestikulacija, pa cak i pokreti u sexu su mi se promenili...Jebem te Boze :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

iznenadićeš se i začuditi kakve sve promene tek slede...

u jednom momnentu se zapitaš ko si ti jer osoba od pre tri godine nema veze sa onim što si danas, što je slučaj kod mene.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jel to u pozitivnom smislu ili negativnom, msm jel ima veze ta tvoja bolest sa psihozom?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Nekako mi je logicno da covek sto je stariji-to je zreliji, napredniji...Kod mene je obrnuto, do prosle godine sam razmisljao da igram prvu ligu u odbojci, dvaput dnevno trenirao, jedva cekao da idem na neka druzenja, sa ozbiljnijim ljudima se druzio. Sada je sve drugacije, kumova je slava, nista me na njoj vise ne privlaci, sve mi se svodi na hranu, cigaru, kafu, malo ovaj Forum i FB ponekad...To je strasno, nazadovao sam sa svojim razmisljanjem i stavom mnogo i ne verujem da cu uspeti u zivotu nesto da odradim. Vise se ni ne radujem susretu sa devojkom, nekom lepom poklonu, zivotu, jebo ti sve ovo...Ali opet kazem bice bolje :*

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da li je moguce da sam ja sa 16, 20, 23 godine zrelije razmisljao nego sa 24 godine? Da li je moguce da sam bio bistriji, promucurniji, imao vece ambicije, bio toliko poletniji...Kad gledam sada neke ljude koji imaju po 30 i vise godina da svakodnevno treniraju, budu 24 casa aktivni, prosto me sramota kada znam da sam prelezao citav dan kuci i da ne znam sta da radim, nemam vise onih problema koje sam imao u odrastanju, sa roditeljima, devojkom, ne znam ti vise cime, sto ne igram u prvoj postavi, sto nisam istrcao toliko i toliko...Jednostavno, moji sadasnji problemi su visa sila i mislim da nisu stvar sazrevanja, vec bolesti.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Guga, nedvojbeno su stvar bolesti...I nisu tvoja krivnja. Međutim, to ne znači da si nemoćan...Nek te ne obeshrabruju crne statistike i priče kako je nešto neizlječivo...Gomile i gomile ljudi su se rješili psihoze bez povratka simptoma ikada-i pozitivnih i negativnih (koje trenutno ti sada imaš)...!! Ono što te čeka u životu te čeka, a ti moraš sam naći sistem koji je najbolji za tebe...Da živiš sa ovim što imaš.

Normalno je da ti se prioriteti nakon i prije bolesti mijenjaju...Primarni cilj bi ti sada trebalo biti zdravlje i osnaživanje psihe, a za sve ostalo ima vremena...Korak po korak...Strpljen-spašen!!!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Istina, neverovatno kako se osecam danas, zadnjih 5 dana...Kao da nastavljam od pre, kao da mi se vratila inteligencija, sposobnost...Polako cu krenuti sa treninzima. Imam osecaj da ja ove gluposti nisam mogao napisati...Stvarno je ovaj zivot cudo, ali sta cu, nekad se tako osecam bespomocno da to nije normalno, a nekad super kao da nista nije bilo...Nadam se da ce ti dani kada se budem osecao super biti duzi, kako je i sam doktor rekao!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A možda i uspiješ prevazići osjećanja...Da ti ne ovisi sve o njima...I na taj način ojačat psihu...Meni je jučer bio dan D, a o prekjučer da ne govorim...U globalu sam si sama kriva jer sam se uvukla u krug loših i nepotrebnih misli...Od silne depre i nemoći, osjećala sam da mi je svaki mišić tijela mrtav umoran...Kao da imam gripu i da me pere 40 temperatura, ali bez pretjerivanja...Međutim, cijelo vrijeme sam sebi govorila kako je to emocionalna iscrpljenost i kako je uzrok svemu loša kemija u mom mozgu...I prisilne misli, glupi i iracionalni strahovi bili su propratni sadržaji svega navedenog. Međutim, iako su osjećanja bila jako, jako teška i zastrašujuća, duh je bio uporan...I uz pomoć drage mi osobe, i šale na šalu, legla sam u krevet iscrpljena, ali smirena i zadovoljna :) 

 

Informacije dobivene na ovom forumu i uz pomoć lječnika i stručne literature bi trebale ići u smjeru upravo toga da se uspješno izborimo sa lošim osjećajima i da ne ovisimo o njima, već da se saživimo sa njima, ali da funkcioniramo kao da smo bez njih...ZAPRAVO BEZ STRAHA...Dan po dan, bez pretjerane analize svega jer već odavno znamo šta je, nego da jednostavno živimo...Eto, to bi bio moj prijateljski savjet tebi, Guga...Možda i bude od neke pomoći :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...