Jump to content
Depresija forum
kejti

Trebaju mi saveti

Recommended Posts

^^ Bila sam u pravoj depresiji kao tinejdžer, uz insomniju, prejedanje itd. Izvukla sam se uz ogroman trud, sama.

 

Imala sam priliku da me "analizira" jedan psihijatar (ne kao klijenta već mimo toga) i ona je zakljucila da sam neki specifican tip licnosti koji radi stvari na svoj nacin, natprosecno inteligentna i visoko asertivna. E sad, ta njena analiza je bila spoljna mada mi deluje da je jako profesionalna zena. Rekla mi je i da moram ekspresivnije da izrazavam emocije.

 

Pitate me u cemu uzivam, to je stvar, odlicno pitanje. Sve te aktivnosti u poslednje vreme radim jer znam da ako prekinem, razmisljacu i analizirati u jos vecoj meri i da to ne vodi nikud. Ali da uzivam, ne. Uzivam u samoci, kad gledam seriju/film, pijem kafu, kad se kupam u moru i sl. To mi istinski puni baterije.

 

 

Nedostaje mi drustvo. Ljubav, prijatelj. Dovoljna mi je jedna osoba makar. Sve to fali.

 

 

Hvala Ruzzo na predlogu za film, pogledacu. Gledam motivacione videe i prijaju mi jako.

 

Mislim da je apatija usko povezana sa tim raskidom, ali nije normalno da toliko dugo traje proces oporavka.

 

 

I da, prosla sam kroz 2017.vise stresova, porodicnih, zdravstvenih, i onda od stresa je krenulo zdravlje da mi se narusava, i sad vec imam neke probleme koji ce izgleda rezultirati operacijom. Verovatno me sve to stiglo, ne znam, mada kad su se javili jos sam se mentalno borila da ne tonem, a sad mi sve nekako ravno... Pf.

Share this post


Link to post

Pa ok, otprilike mi je jasno, mislim da ta emotivna zaravnjenost dođe kao posledica odbrane od negativnih emocija, previše je straha, tuge, ljutnje, konfuzije, tvoj svesni deo se bori protiv toga tako što potiskuje, to je efikasan metod ali ima tu jedan problem, ti potiskuješ s jedne strane, a on se ispolji ne nekoj drugoj, kroz nešto drugo :(

Mislim, može tako jedno vreme, ali ne zadugo, vidiš i sama - nešto mora da se menja...

 

Nimalo ti nije lako, imaš borbu na više strana, prezahtevni roditelji perfekcionisti, patnja za tim momkom, nedostatak pravih prijatelja, obaveze oko završetka školovanja i posao i veliki strah od samostalnog života, sve to treba svariti nekako a da pri tom ne odeš u još gore stanje...

NeÅ¡to sad mislim da tebi ne trebaju nove aktivnosti, možda ti je potrebno da odbaciÅ¡ sve Å¡to ti ne pruža nikakvo zadovoljstvo, Å¡to radiÅ¡ mehaniÄki po navici ili da se iscpljujeÅ¡, možda je to previÅ¡e za tebe u ovom momentu... radi samo ono Å¡to je potrebno, mislim na te ispite Å¡to su ti ostali, i daj sebi malo viÅ¡e oduÅ¡ka, budi blaga prema sebi...

Nemaš ništa od toga da se još više pritiskaš, to ti je verovatno nasleđeno ponašanje od roditelja koji su prezahteni i perfekcionisti, to je njihov sistem vrednosti, a ti moraš da napraviš sopstveni, ali da ne bude baziran na tome da dobiješ odobravanje s njihove strane iako si još uvek ''pod njihovim krovom'' :)

Šta ti misliš?

Share this post


Link to post

Uzela sam par dana da razmislim o svemu, ucim, isla sam da trazim stan za sebe, preselicu se.

 

I dalje nisam najveselija ali polako uvidjam da je to samo jedna epizoda a da zivot ipak jeste dar i da moram da iznadjem snage da ga prozivim do maksimuma na lep i kvalitetan nacin.

 

Ne znam sta da vam kazem sem hvala, pogresna mi je dala odlicne savete i vidi se da iz dobre namere pise i to mi znaci vise nego konkretna pomoc. Takodje ljudi koji su se javili na PP, sad tek vidim poruke, hvala i vama.

 

 

Zamislila sam ovan period kao proces gusenice koja ne zna da ce postati leptir. Gledacu stvari na taj nacin i steci veru u to da se sve desava s razlogom i da je zivot vredan zivljenja. Hvala ljudi.

Share this post


Link to post

"Dobra" stvar je sto me je gubljenje fizickog zdravlja trglo, jak duh drzi telo i cim je to krenulo da se urusava, krenulo je i fizicki. Tako da nema zezanja.

 

Drzi me nada da cu se preseliti, snasla sam se nekako za novac, pa cu i posao naci cim predjem u svoj stan. Onda bih mogla otici i privatno na razgovor, nadam se.

Share this post


Link to post

Kejti, ako ti nesto znaci, ja sam prebrodio raskid sa djevojkom s kojom sam bio 5 godina, i ona se meni klela u ljubav i govorila da joj je to najveca svetinja. A sto se tice odnosa sa porodicom i sredinom, tu sam tek doticao dno, ali sam sve nekako prebrodio. A ti si pametnija od mene i nemas psihozu, koliko ja mogu da osjetim. Tako da te mogu ohrabriti mojim jakim utiskom da ces se polako ali sigurno izvuci iz toga.

Share this post


Link to post

Hvala ti.

 

Mogu zamisliti kako ti je (bilo). Nemam psihozu ali svejedno, razumemo se. Bice sve okej, stvarno verujem, a i mora biti, ne sme drugacije.

Share this post


Link to post

Da vam se javim s malim apdejtom, uspela sam poloziti jedan ispit, jos jedan i gotov fakultet. Proslo me je ono stanje, trudim se da organizujem dan, doslo je do poboljasanja i na drugim poljima. Pricala sam otvoreno sa roditeljima.

 

Nadam se da ste i vi bolje i jos jednom hvala sto ste mi se nasli u mentalnoj krizi. :)

Share this post


Link to post

Ucim i dacu ih uskoro, pocela sam pre nekih mesec dana bas studiozno da ucim, pre toga sam samo gledala u knjigu. Imam neke izvore prihoda mimo studija, ali nedovoljno da placam privatnog terapeuta i da se izdrzavam.

 

Studiram drustveni fakultet, vezano za drzavnu upravu i imam sanse da se zaposlim u istoj, tako da ne smem da imam nikakve mrlje na papiru. Sto se tice tog dela, pouzdana sam osoba i drugi me dozivljavaju profesionalno.

 

Nekako, ne brinem toliko da li cu zavrsiti, hocu do oktobra svakako, jer sam se trgla na tom polju, ali me brine psihicko stanje, zaista. Po prvi put sam prestravljena i nije mi ni jasno zbog cega imam takav poriv da me nema. Moram reci da mi se najbolja prijateljica samoubila i da sam to dozivela jako tesko i o tome nemam s kim da pricam, buduci da su oko mene svi vrlo logicni, pragmaticni i izbegavaju "teske" teme. Toliko. To je bilo pre par godina ali ne prodje dan da mi ne nedostaje.

 

Draga, niko neće znati za tvoju bolest, jer je to lekarska tajna...niko ne može bez sudskog naloga da gleda tvoj karton...a i depresija nije razlog da ne dobiješ posao negde. Danas svaki drugi ima depresiju.

Share this post


Link to post

Da vam se javim s malim apdejtom, uspela sam poloziti jedan ispit, jos jedan i gotov fakultet. Proslo me je ono stanje, trudim se da organizujem dan, doslo je do poboljasanja i na drugim poljima. Pricala sam otvoreno sa roditeljima.

 

Nadam se da ste i vi bolje i jos jednom hvala sto ste mi se nasli u mentalnoj krizi. :)

 

bravo!!! samo tako napred!!! ti si sama sebi najbolji lek, tako uvek ispadne, tako je ustvari za sve nas ali tesko prihvatamo... bravo i samo napred!!!

Share this post


Link to post

Da vam se javim s malim apdejtom, uspela sam poloziti jedan ispit, jos jedan i gotov fakultet. Proslo me je ono stanje, trudim se da organizujem dan, doslo je do poboljasanja i na drugim poljima. Pricala sam otvoreno sa roditeljima.

 

Nadam se da ste i vi bolje i jos jednom hvala sto ste mi se nasli u mentalnoj krizi. :)

Jako mi je drago, velika je stvar to sto uspjesno studiras. I to sto su te prosle tegobe i sto uspjesno organizujes zivot i razgovaras sa roditeljima, sve je to sjajno. Zelim ti napredak i na svim drugim poljima.

Share this post


Link to post

Dragi ljudi,

 

I sama sam u cudu sto sam se setila ove teme.

Cisto da ulijem drugima nadu, od 2018 od kako sam poslednji put postovala, do sad, zavrsila sam fakultet, nasla posao u struci (3 posla, sve u struci) i zivim sama, ljubav takodje u redu.

Kako mi je poslednji put ono sto su dragi clanovi i clanice napisali na ovoj temi IZUZETNO pomoglo, bila bih zahvalna za jos pokoju rec jer se sad susrecem (u svojoj skoro pa 28) godini zivota, sa jednim cudnim za mene stanjem.

Naime, posao koji radim me nimalo ne ispunjuje. Firma je stabilna, "jaka", radim u kancelariji, plata prosek ali podnosljivo.

 

Mene taj 8-16h rad gusi. Nadredjene i kolege smatram vrlo povrsnim i nadmenim ljudima, i nikako ne mogu da se uklopim u kolektiv. 

 

Na tom poslu sam nesto preko godinu dana.

 

Opet, nemam niciju podrsku da dam otkaz. Tek kad nadjem nesto drugo, svi kazu... Svesna sam toga, nisam od juce.

 

To stanje da ga tako nazovem jako utice na mene mentalno, postala sam apaticna na poslu a i van njega, malo sta me raduje i uzbudjuje, svaki dan je kao dan mrmota.

 

Pokusavam da budem zahvalna, ali sve mi se stapa u jedno sivilo. Jedini intenzivniji osecaji koje imam su anksioznost i stres zbog ljudi na poslu... I stres od radnog dana.

 

Prethodni posao je bio druga prica, plata je bila jako mala ali sam s kolegama obozavala da pricam.

 

Jesam introvert po prirodi, ali s ovima vise ne mogu.

Da li bi neko hteo da da neki, bilo kakav savet, mada verovatno to sto meni treba je podrska da napustim i batalim to radno mesto... A za to moram sama da se osmelim.

 

Eto, olaksah dusu, prilicno konfuzno ali morala sam negde.

 

Hvala bilo kome ko slucajno zaluta na temu, cenim svako ucesce, naravno...

P

Share this post


Link to post

Cim te drma anksioznost bezi odatle.

Naravno, potrudi se da nadjes drugi posao. Realno, ni to ne moras odmah. Mozes da napravis neku pauzu i proberes. Sakupi pare i bezi. 

Imas skoro 28, ok, isto tako se seti da ces raditi jos makar 30 godina. Tek si na pocetku. Ko zna i cime ces na kraju da se bavis. Takodje, danas je takvo vreme da se i zanimanja menjaju preko noci.. nisi u moranju da radis nesto sto ti ne odgovara, ako za to sebi stvoris uslove.

Share this post


Link to post

Moj odgovor ce se malo razlikovati od prethodnog. 

Ako imas mogucnost, uzmi godisnji odmor i za to vreme trazi nov posao. 

Veruj mi, danas je mnogo, ali zaista mnogo ljudi nezaposleno i u ovo doba pandemije, ne nalazi se tako lako posao.

Zivis sama i znas da moraju da se plate svi racuni, porez, da se odredjeni deo novca odvaja za hranu, za licnu higijenu, kozmetiku. Jedino ako imas ustedjevinu i roditelje koji su dobro finansijski situirani, mozes da bez problema das otkaz.

Da li su sefovi i kolege stariji od tebe? Da li u samoj firmi vlada losa atmosfera, u smislu da su oni nadmeni i jedni prema drugima?

Mozes li da objasnis kako su povrsni? 

Izvini ako su pitanja suvise licna, samo bih zelela da ti dam neku ideju i vid podrske :)   

Share this post


Link to post

E slazem se to sa godisnjim odmorom, eventualno bolovanjem. 

I da, mnogo je teze sada tokom korone naci posao u bilo kojoj bransi. Na svojoj kozi se uveravam. Ispalo je da mi je lakse da primim vakcinu i odem preko.

Share this post


Link to post

Naravno, i bolovanje i godisnji odmor se placaju. 

1 hour ago, NewDawn Fades said:

Ispalo je da mi je lakse da primim vakcinu i odem preko.

Sada si me podsetila da posaljem porukicu ili pp na Fejsu mom drugu..Ne znam da li se vratio u Nemacku, da li je i njegova zena otisla tamo-ona je medicinska sestra a on je tamo vozio autobus-medjugradske i inostrane linije ( ovde je bio taksista ).

U novembru se vratio u Srbiju, zbog bolesti, ali i zbog toga sto je vec uveliko vladala pandemija kovida..i putovanja su stala.

Jedino moja ujna putuje iz Austrije do Srbije- tri nedelje je u Becu, i posle tri nedelje u jednom mestu u Vojvodini-kod kuce. Ima tamo - u Becu posao- cuva sada jednu babu- kuva joj, spremi kucu, ode do prodavnice, vodi je kod lekara i u apoteku..I vise nego solidno je placena za to. 

 

Share this post


Link to post

Pre svega hvala vam na ucescu u temi i na savetima.

Sto se tice godisnjeg, iskoristila sam sve dane do kraja godine, a sto se bolovanja tice iskreno, mislim da dosta kolega to zloupotrebljava, svako malo su "bolesni", ruzno je reci ali meni je to bas morbidno i samo ako sam stvarno bolesna bih ga otvarala. Na stranu sto kad se otvori bolovanje i dalje ocekuju da se radi od kuce, javlja na pozive, cita mail (iako nije priroda posla takva da je to neophodno).

Sto se tice nadmenosti i povrsnosti, mislim da je i u meni delimicno problem.

Prosto mi ne prijaju kao ljudi, a 8 sati smo tu. Velika je firma, tako da u drugim odeljenjima ima jako finih i dragih kolega i koleginica, ali pricam o ekipi na koju sam ja "osudjena" i naseg nadredjenog. Pojava koja me izludjuje jeste mikromenadzment, gde mi se nadzire svaki korak, iako lako i efikasno resavam radne zadatke.

Nadmeni su prema svima koji nisu tu preko veze. Ja sam npr. jedina u ovoj kanc. koja je dosla bukvalno putem slanja CV-a njima, a bez ikakvog poznanstva. Inace je jako tesko upasti ovde bez toga.

Sistem funkcionisanja je kao u nekom jugoslovenskom preduzecu, cuti i radi, plate se spolja duvaju, a zapravo je to smesno.

Dalje, ono sto me mozda najvise sabotira jeste sto sam vec naucila sve sto maksimalno mogu na ovom radnom mestu, i zarobljena sam u napredovanju (ljudski faktor me blokira, u sustini...). A to ne zelim, bas znam da mogu vise.

Ima jako puno primera oko povrsnosti, ali generalno cu reci da me iritira to ogovaranje, saputanje, tabori, cinizam, prebacivanje posla drugome, preuzimanje zasluga...

Ne mogu reci da trpim mobing (neki pritajeni osecam), i to je ovde bas zabranjeno, da se transparentno mobinguje neko...

Prosto ova firma i ja smo nebo i zemlja.

Naravno ima i dobrih strana, plata je uvek na vreme, dobro je iskustvo za karijeru ubuduce.

 

Svesna sam toga sto ste napisale, a to me jedino i drzi ovde. Da je pandemija, da je tesko naci nesto drugo. Verujte da svakim priblizavanjem isteka ugovora (na odredjeno sam i dalje), u tolika previranja upadam, da to nije normalno.

Mastam o danu kad cu ovo napustiti.

Ako sam "ventovala", makar negde da ispoljim svoje misli... posto ne mogu vise da davim momka i porodicu, i njima je muka od ove teme, ali nije bas da imaju razumevanja i da podrzavaju da napustim.

Jesam li spomenula da je koleginica s kojom direktno radim izuzetno pasivno-agresivna i manipulativna, i da nikako ne umem s njom da izadjem na kraj? A nadredjenima ide uz dlaku.

Share this post


Link to post

Ako nije tajna, zasto si napustila prethodnu firmu u kojoj si se dobro osecala? Da li postoji mogucnost da se ponovo vratis tamo, ili neces, zbog male plate? 

Sto se koleginice tice, pokusaj da je ignorises. Ona nece odmah odustati od tebe, ali kad shvati da tebe ne dotice ta njena agresija i manipulacija, verovatno ce traziti novu "zrtvu".

Ignorisanje je za takve ljude najveca kazna.

 

Share this post


Link to post

Takva koleginica je deo naseg mentaliteta. I skoro u svakom poslu se nadje neko ko ce da te spotice. 

Share this post


Link to post
7 hours ago, Cicina gazdarica said:

Ako nije tajna, zasto si napustila prethodnu firmu u kojoj si se dobro osecala? Da li postoji mogucnost da se ponovo vratis tamo, ili neces, zbog male plate? 

Sto se koleginice tice, pokusaj da je ignorises. Ona nece odmah odustati od tebe, ali kad shvati da tebe ne dotice ta njena agresija i manipulacija, verovatno ce traziti novu "zrtvu".

Ignorisanje je za takve ljude najveca kazna.

Nije tajna, poslednje radno mesto sam napustila iskljucivo zbog plate odnosno nemogucnosti poslodavca da mi placa vise. Sto se tog kolektiva tice, bio je mnooogo manji i svi smo se zaista odlicno slagali, cak se i dan danas druzimo privatno i vidjamo, jako dobra ekipica.

 

Uglavnom se trudim da je ignorisem, evo za godinu dana smo samo jednom usle u otvoren sukob. Tada se povukla na neko vreme jer je bila sokirana sto sam tako reagovala - obicno samo cutim i uradim i njen deo posla.

Verovatno ni ja ne znam da se postavim kako treba. Najmladja sam u nasoj kancelariji, i sa najmanje iskustva.

7 hours ago, Cicina gazdarica said:

 

 

Share this post


Link to post
On 6/10/2018 at 12:51 PM, kejti said:

^^ Bila sam u pravoj depresiji kao tinejdžer, uz insomniju, prejedanje itd. Izvukla sam se uz ogroman trud, sama.

 

Imala sam priliku da me "analizira" jedan psihijatar (ne kao klijenta već mimo toga) i ona je zakljucila da sam neki specifican tip licnosti koji radi stvari na svoj nacin, natprosecno inteligentna i visoko asertivna. E sad, ta njena analiza je bila spoljna mada mi deluje da je jako profesionalna zena. Rekla mi je i da moram ekspresivnije da izrazavam emocije.

 

Pitate me u cemu uzivam, to je stvar, odlicno pitanje. Sve te aktivnosti u poslednje vreme radim jer znam da ako prekinem, razmisljacu i analizirati u jos vecoj meri i da to ne vodi nikud. Ali da uzivam, ne. Uzivam u samoci, kad gledam seriju/film, pijem kafu, kad se kupam u moru i sl. To mi istinski puni baterije.

 

 

Nedostaje mi drustvo. Ljubav, prijatelj. Dovoljna mi je jedna osoba makar. Sve to fali.

 

 

Hvala Ruzzo na predlogu za film, pogledacu. Gledam motivacione videe i prijaju mi jako.

 

Mislim da je apatija usko povezana sa tim raskidom, ali nije normalno da toliko dugo traje proces oporavka.

 

 

I da, prosla sam kroz 2017.vise stresova, porodicnih, zdravstvenih, i onda od stresa je krenulo zdravlje da mi se narusava, i sad vec imam neke probleme koji ce izgleda rezultirati operacijom. Verovatno me sve to stiglo, ne znam, mada kad su se javili jos sam se mentalno borila da ne tonem, a sad mi sve nekako ravno... Pf.

Nadam se da te ovo nece uvrediti, ali mi se nekako cini da si ubrzana, uspanicena i brzo pises i na brzinu razmisljas.

Ne znam da li je to deo tvoje licnsti ili je to posledica svih tih problema. Sto se tice posla cuti i radi, ako te dovoljno placaju.

I nadji nekog momka (jest to tesko) koji je normalan i sa kojim bi mogla da podelis ove muke. 

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...