Jump to content
Depresija Forum
Hyperdrive

Za one koji su u remisiji: kakve savete biste dali onima koji pate?

Recommended Posts

Palo mi je ovo na pamet. Dakle, kad god se nečega setimo, ovde.

Počinjem...

Ne mislite o svakoj sitnici.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Setite se svih lepih stvari koje su se dogodile u vašem životu, verujem da ih ima...Makar i onih malih stvari...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Bez overthinkinga, stvari mozda jesu lose (mada ne mora da znaci), ali to nije ni prva ni poslednja kriza. Daj sebi vremena da se stvari slegnu i da izroni neka realnija slika cele situacije uz neko privremeno ili trajnije resenje...Ili barem perspektiva koja nece biti obojena samo negativnim emocijama, pa ce se iz toga izroditi neko konstruktivno resenje ili samo resenje koje ce da te, nadaj se, pomeri sa te mrtve tacke.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ljudi, obično gledate stvari crnje nego što one to stvarno jesu. Uvijek postoji rješenje, uvijek postoji izlaz, možda samo treba malo vremena i strpljenja da ga pronađete. Sve uvijek sjedne na svoje mjesto, zato glavu gore. :heart:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Sad vidim da sam sve gotovo prepisao od Lur (nekad treba i čitati ne samo lupati ko Maksim po diviziji, haha) ali od srca je, pa eto... ;)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Trud ka cilju, tačnije nekoj viziji života kojeg želimo, iz dana u dan, bez obzira kako trenutno se osjećamo, znači i u depresiji, a u granicama mogućnosti, mora dati rezultate.

Ovo iz dana u dan se faktički odnosi na cijeli život, prečica ne postoji.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Urusava mi se remisija. Ali eto: Da ne mislite o proslosti, da se ne predajete sadasnjost, ako vas proganja neko ili nesto tesko ili neresivo da ne puknete. Disite duboko. Probajte ako mozete.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Urusava mi se remisija.

 

:therethere:

Share this post


Link to post

Huh, hvala, ti si :heart:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Nađite lijekove koji vam djeluju, sve je drukčije tad, sve ostalo je po meni prilično beskorisno, barem za depresiju. Sve priče padaju u vodu kad nemaš volje ni za što i ni do čeg ti nije.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Sve od Lura + prihvaćanje. Za mene je to bio put ka remisiji. Za mene. Jebi ga, ali možda još nekome pomogne.

 

Meni je u jednom trenutku jednostavno dopizdilo buditi se s mišlju: "Hoću li imati opsesije danas?", jednostavno sam se probudila i rekla samoj sebi: "Mala, novi je dan za nositi se s govnima iz tvoje glave!" i prihvatila da to moram...Prestalo mi je biti važno hoću li danas imati simptome svoje bolesti, jedino mi je bilo važno iskoristiti dan do maksimuma usprkos tim jebenim gnjusnim simptomima.

 

Eto :) Moj mali, skromni doprinos ovoj temi :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

volite i budite voljeni

 

setite se da ste puni ljubavi to prvo

prihvatite ljubav od drugih iako nema oblik mozda o kakvom vi mastate

 

i zatim se okruzite samo ljudima koje volite i koji vas vole

 

ako nemate ljubavi u sebi i ako obmanjujete sebe da vas niko ne voli

onda jbg prokleti ste

Share this post


Link to post
On 7/19/2018 at 10:21 PM, WANNABE said:

prihvatite ljubav od drugih iako nema oblik mozda o kakvom vi mastate

 

E,ovo je ono što (po nekom mom mišljenju) za većinu ljudi predstavlja najveći problem...Upravo ovo. Što sve nije baš onako kako smo mi izmaštali i kako smo mi zamislili...Većina ljudi će se pre pomiriti sa bilo čime na ovom svetu,nego što će se pomiriti sa tom činjenicom.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Strpljen-spasen. Poslije kise i sunce ogrije. I duga se pojavi. Nemojte biti ocajni i nezaposleni, besposlen um je djavolje igraliste, okupirate mozak i misli necim, nadjite hobi ili bilo kakvu zanimaciju koja vam odgovara. Kad je najteze, i kad vam se cini da gore ne moze biti, budite sigurni da ce biti bolje, jer Bog svaku pretrpljenu muku nagradjuje. Nikad nemojte pomisliti da nikome nije stalo za vas, samo sto pojedini, bilo iz porodice ili drustva ne umiju to da pokazu, vasa bol i njih boli, pa vam se cini u tom njihovom bolu za vama da vas oni ne vole. Svacija ljubav prema vama je dragocjena, na svakom mjestu i od svake osobe, kao na primjer na ovom forumu. Ja licno gajim simpatije prema svima na ovom forumu koji su mi braca i seste po mukama, ali nijesam uvijek u stanju da komentarisem vase poruke jer jednostavno nisam pametan u tom trenu ili nemam snage - ali znajte da vas sve, ma odakle dolazili i ma kakve bolesti bolovali - volim i postujem.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pet osnovnih koraka za bolji i srećniji (dakle, ne savršen i idealan) život by dr Zep:

 

1. Smanjite (ili prekinite) gledanje televizije i ne čitajte dnevnu štampu. Kada su mediji u pitanju, ograničite sebe samo na one novosti i informacije koje vas zanimaju a ostale ignorišite.

Nećete ništa značajno propustiti, a rasteretićete um.

 

2. Bavite se sportom, ili nekim drugim vidom fizičke aktivnosti. Vežbanje tela je ujedno i vežbanje duha, odnosno psihe.

Počnite tako što ćete uvesti redovne dnevne/večernje šetnje, voziti bajk, rolere...Mali, ali značajan korak.

Sve to pratite zdravijom i redovnijom ishranom.

 

3. Provodite što više vremena u prirodi i van gužve.

Pronađite neko mirno mesto sa puno zelenila, ako je potrebno dajte mu neki "lični pečat" u vidu naziva i sl. Tu sedite, meditirajte, slušajte muziku, posmatrajte ptice, čitajte...

 

4. Razvijajte empatiju i samilost.

Naučite da manje govorite a više da slušate. Naravno, ne prihvatajte sve "zdravo za gotovo", već informacije obrađujte, ali negujte razumevanje i prihvatajte različite stavove i gledišta.

Činiti dobro i pomagati (i) drugima je najbolje dobro koje činimo sebi.

 

5. Smanjite predanost internetu i gedžetima, pokušajte da posvetite vreme (i sebe) bar jednom hobiju.

Raditi ono što volite najlakši je put do uspeha, a uspeh je podizač samopouzdanja i samopoštovanja. Tako ćete postati produktivniji, više ćete ceniti i vrednovati sebe, osloboditi se besmislenosti, a samim tim ćete biti (pozitivno) drugačiji i u očima drugih.

 

Ovo je samo pet osnovnih "pravila" kojih bi se trebalo pridržavati. Ima ih još mnogo, ali ona dolaze sama od sebe i nadovezuju se na pomenuta (ukoliko ih poštujete).

Nije jednostavno sve odjednom. Krenite malim koracima, jedan po jedan.

Ne odustajte, to je jako važno, čak i onda kada vam se čini da se ništa ne menja.

 

Svako dobro!

 

P. S. Svakako, potražite stručnu pomoć i poslušajte savete lekara i psihoterapeuta.

Međutim, niko vam neće (i ne može) pomoći bolje nego vi sami.

Potrebno je da to iskreno želite, a samim tim ćete uspeti i pronaći motivaciju. Nekome će možda biti potrebni i lekovi, ali oni neće sami od sebe odraditi čaroliju.

Put ka izlečenju je dug, trnovit, valovit, nepredvidiv i pretežak...Ali svaki pomak ka napred je značajan i shvatićete koliko je samo neprocenjiv.

 

P. P. S. Nisam nikakav life coach ni guru, samo želim da prenesem lična iskustva koja na mene deluju pozitivno.

Verujem da veliki broj vas sve ovo odlično zna, razume i shvata... A neki možda i primenjuju.

Bio bih veoma srećan kada bih znao da sam koliko-toliko nekome pomogao.

 

Uzdravlje!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Dvojka i trojka su mi mnogo pomogle, na četvorci se radi celog života. :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ovo za vijesti, s tim se najviše slažem, užasno mi je gledati vijesti...

 

Sa većinom toga se slažem, osim za mene osobno fizička aktivnost, od tog mi bude gore, jedino što mi je dobro jeste rekreativni sport u grupi, tad je zabavno pa pomogne, a ovo za lijekove, nekima odrade sami od sebe čaroliju :) Uz to za ono pravo depresivnu osobu ništa ne vrijedi osim lijekova jer depresija je bolest a ne nesretnost, rekla bi da ovo sve vrijedi više za nesretne nego za depresivne, za depresiju može da pomogne ali mislim samo u blažim slučajevima i kod onih kojima lijekovi rade onako polovično.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Lepi saveti i hvala ti sto si ih podelio, lep gest mudrog Zephyra :)

 

Sve vreme imam neki osecaj da cu sve te mudrolije uneti u zivot kada ispostujem broj 5 pre svega.

 

Korak po korak.

Share this post


Link to post

Budući da smo svi individue za sebe, da smo specifični, različiti i samo sebi svojstveni, nema ničeg univerzalnog i čudotvornog što će svima pomoći i spasiti nas.

 

Depresija je opaka, teško objašnjiva i još teže shvatljiva onima koji je nisu doživeli i borili se protiv njenih demona.

Uzroci ove pošasti su mnogobrojni.

 

Naša percepcija nas determiniše. Na osnovu nje se zasniva razumevanje i prihvatanje sveta oko nas i u nama.

PsihofiziÄke sposobnosti nisu jednake kod ljudi, samim tim bi trebalo (koliko je moguće) prilagođavati sebe svemu, kao i prilagođavati sve sebi.

 

Život nam nanosi mnogo bola i trauma. Nemoguće je upoređivati ih, jer iste ne deluju isto na različite ljude.

Međutim, ipak postoje neke univerzalne i sveobuhvatne nevolje koje mogu biti prilično jednakog dejstva.

 

E, tako onda moraju postojati i efikasne (uni) kontramere!

 

Generalno je zastupljen stav da sami sebe najbolje poznajemo.

U tome ima mnogo istine, ali ona nije apsolutna.

Ako vam kažem da, recimo, vaš zubar mnogo bolje poznaje unutrašnjost vaših usta, strukturu vaše vilice, dubinsku građu vaših zuba...Ja neću pogrešiti.

To se može primeniti i na ostale delove vašeg tela, ali i psihe.

 

Poenta je da bi trebalo dopustiti drugima da pokušaju da posade pelcer nečega pozitivnog i dobrog u vama, a dalje sami da ga gajite i napredujete.

Prvi korak, pre svih prvih koraka, je osloboditi se stega sopstvenog ega (he, bljujem rime ko zmaj vatru).

 

Ako želite da vam bude bolje, morate verovati da postoji samo sada. Samo ovo - sadašnjost je jedina stvarnost.

Prošlost je daleka, iza nas, proživljena i nepovratna.

Budućnost je nepredvidiva i nedostižna razumu.

Sadašnjost je - život.

Bol, traume, nevolje, porazi...Sve je to deo nečega što je prošlo. Ukoliko nije, ukoliko još traje, onda SADA moraš misliti o potezima koje treba povući da postanu deo prošlosti.

 

Kada čovek dođe u stadijum da radi na sebi, da se otarašava mržnje, zlih misli, strahova...Kada dođe u stadijum da oprašta drugima, onda shvata da je to najbolje što može uraditi za sebe.

 

Nije lako to ni izgovoriti, a kamoli uvesti u dnevnu rutinu, ali je jedini način da se pronađe smisao trenutka.

Jer, samo je smisao trenutka važan i istinski bitan za dugoročnu psihičku dobrobit.

 

Život nije idealan. Daleko je od svakog oblika savršenstva. Nema pravila koja će ti svaki dan učiniti divnim.

Život se vrti u krug, sa sobom nosi i radosti i tuge...I nevolje i uspehe.

Život je zatvoren krug u kojem smo osuđeni da postojimo.

 

Život ima mnogo lepog da pruži onima koji za lepim tragaju, a potraga počinje unutar sebe.

 

Nikako nemojte dopustiti da vam planina suza i bola (koja vas svakako negde u budućnosti čeka) prekrije polje lepote i sreće koje je jednako ispred vas.

 

Biće gore.

Biće bolje.

 

Kakav ćeš ti biti?!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

P. S. Ne, moj dan nije predivan.

Moj život nije oslobođen stresa.

Ja ne doživljavam prosvetljenje.

Nisam proživeo srećne trenutke, niti se osećam ispunjeno i radosno sada.

Ja sam svestan da ću biti pogažen još mnogo puta, kao i da ću zbog toga patiti.

 

Ali...Ja, takođe, samo koristim svaki atom svoje snage da pronađem iskru volje koja će me pokrenuti da se posvetim poboljšanju kvaliteta svog življenja, kao i da istražujem i razumem svoje želje, potrebe, mogućnosti...Ali i strahove, traume, poraze...

 

Ja ipak biram svetlost.

Makar nikad ne stigao do nje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Zep, nadam se da se ne ljutiš što te tako zovem. :)

U poslednje vreme me tvoji postovi oduševljavaju.

Mogu samo da kažem BRAVO tvom načinu razmišljanja, ali i pisanja.

Da postoje tehničke mogućnosti i da sam admin, ovaj tvoj post, ali i PS, izdvojila bih kao neki vid obaveštenja ili poruke na svim podforumima. Časna reč, mislim ozbiljno...Jer to je u stvari "recept" kako da svima nama bude bolje. :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Davno sam otvorila sličnu temu...Mislim da se zvala "Depresija može da se pobedi" i tu sam pisala o tome kako sam tada bila par meseci u remisiji.

Pošto ne mogu da nađem temu, mogu i ovde da dam poneki savet :)

Pored dobre volje + želje da pobedimo depresiju, moramo redovno da pijemo lekove (ukoliko je psihijatar uveo farmakoterapiju).

Lekovi koji su nam prepisani moraju redovno da se piju. Nikad ne smemo da ostanemo bez njih, jer ukoliko se par dana preskoči terapija, dolazi do naglog pogoršanja stanja, i psihijatar u tim slučajevima prekida tu terapiju i menja je.

Pišem iz iskustva. Jednom sam ostala preko vikenda i valjda u ponedeljak bez nekog leka, u utorak sam bila na redovnoj kontroli i to rekla psih. i promenila mi je terapiju.

Odluka je na nama samima- ili ćemo da pijemo lekove i redovno ići na kontrole, ili da trpimo bez lekova.

 

***

 

Kod dugotrajnog uzimanja lekova, razgovarajte sa psihijatrom i lekarom opšte prakse o tome da barem jednom godišnje uradite laboratorijske analize kako bi psihijatar video kakvo je vaše zdravstveno stanje.

Razgovaraću o tome sa novim psih, pošto mi je dugogodišnja psih. tražila analize na svakih 6 meseci.

Znači, kad lečimo dušu, moramo da pazimo i na telo.

 

***

 

Biće još malo saveta, a bilo bi lepo da se još neko ko je u remisiji uključi...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Savet. Nisam podobna za davanje saveta jer i sama mnogo gresim, ali ne odustajem. Budite uporni, dosadni u upornosti i samo uporni. Polako. Korak po korak. Gresis ali i ucis.

Share this post


Link to post
On 4/1/2019 at 5:12 PM, lupus said:

Savet. Nisam podobna za davanje saveta jer i sama mnogo gresim, ali ne odustajem. Budite uporni, dosadni u upornosti i samo uporni. Polako. Korak po korak. Gresis ali i ucis.

 

Ja se ovog saveta najviše držim sada. Pogotovo što se posla tiče.. Da ga jebem ne smem da odustanem...Svesna sam da je negde najbolji i za moje mentalno i za moje fizičko stanje. Jer ne moraš da stojiš 8h...

A kasa i ja se uglavnpm volimo (osim kad su storno računi i kad dođe interna kontrola, onda ne sarađuju moje ruke)...

Nisam u remisiji ali:

Bez straha treme i unapred razmišljanja šta može da bude, i

Probati, pa kud puklo da puklo...Rešenje se retko nalazi iz prve.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 7/19/2018 at 10:21 PM, baronesa desinhronesa said:

ako nemate ljubavi u sebi i ako obmanjujete sebe da vas niko ne voli

onda jbg prokleti ste

:11565:

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...