Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
archaic_tiger

Okrivljuju li vas zbog vaših psihi�kih problema?

Recommended Posts

ÄŒesto možemo Äuti kako se ljudi sa raznoraznim psihiÄkim poteÅ¡koćama žale na to kako ih okolina (porodica,uža i Å¡ira rodbina itditd) nedovoljno ozbiljno shvata kada je reÄ o tome koliko su njihovi problemi stvarni i realni (ili možda bolje reÄeno-kada je reÄ o tome koliko su isti "validni"). MeÄ‘utim,da li ste se ikada susretali sa jednom drugaÄijom vrstom problema,a to su situacije kada ljudi oko vas na odreÄ‘eni (direktan ili indirektan) naÄin pokuÅ¡avaju da vama liÄno pripiÅ¡u krivicu zbog odreÄ‘enih stvari kroz koje na psihiÄkom planu prolazite (ili kroz koje ste imali prilike da proÄ‘ete tokom svog dosadaÅ¡njeg života)?

 

Drugim reÄima,da li je ikada bilo situacija kada su drugi ljudi pokuÅ¡ali da vam na odreÄ‘eni naÄin poÅ¡alju poruku koja bi u prevodu glasila: "Sam si kriv za sve ovo?"

Edited by Hyperdrive
Produžila naslov, da bude jasniji.

Share this post


Link to post

ljudi to rade stalno, cak i oni koji sami boluju od psihickih bolesti. Nikad se vise ne prica o krivici nego na spomen psihickih bolesti. Neces nikada cuti price ko je kriv za srcani udar, iako ljudi u vecini slucajeva stvarno sami sebi izazovu srcani udar svojim nacinom zivota.

Share this post


Link to post

Jedna jedina osoba koja mi je namerno rekla da ne radim dobro jer sam "luda i bolesna" bila je ona šefovica koja je vršila mobing. To je radila ne samo meni, već i ljudima koji imaju probleme sa kancerom! sa bubrezima..

 

Mislim da se zapravo ona plaÅ¡ila bolesti..i fiziÄke i psihiÄke. Kada se setim te užasne epozode mog života pomislim uvek da li je normalno da neko ulazi ujutru u zgradu firme u kojoj radi i peva pesme Zorice Brunclik? I ponavlja skoro na svakih sat dva iste pesme..

 

Da li ta osoba, osim Å¡to ima problem sa alkoholom ima i neke psihiÄke smetnje?

 

Å to se drugih ljudi, porodice, poznanika, prijatelja tiÄe nikada me nisu krivili za neÅ¡to i pritom mi govorili da sam kriva zbog depresije..npr.

 

Ranije, mnogo ranije krivili su me za neke druge stvari, ali to nema veze sa dijagnozama i za ovu temu je to skroz nebitno.

Share this post


Link to post

Da se ne foliramo, za neke stvari da, sami smo krivi i to moramo ispravljati ako mislimo sebi dobro.

 

Naravno da postoje i stvari na koje nismo imali nikakvog utjecaja i to dvoje bi trebali razgraniÄiti sami sa sobom.

Share this post


Link to post

^ Kako volim 99% postova ovog Äoveka. Onih 1% je statistiÄka greÅ¡ka. :D

 

Hajde Å¡efica koja zove "ludom i bolesnom", meni su to od najranijeg detinjstva radili roditelji.

Share this post


Link to post

Kako ne. Mislim da nikom nisu strani ti udarci ispod pojasa, kad se neko ne slaže sa vama, nema argumenata protiv vaÅ¡eg stava, ili mu na neki naÄin zasmetate, da opali: "On/a je lud/a".

 

ÄŒak i kad neko nema psihijatrijsku dijagnozu, ja ću da se usudim, pa ću da kažem da je postalo obiÄaj, najlakÅ¡i i najjaÄi naÄin da nekoga omalovažite i diskreditujete, da ga "proglasite" ludim.

Ujedno i najljigaviji, da nema dalje.

 

Edit: Ja sam više nekako odgovorila na post Cicine gazdarice.

Sorry, pa, da, Äuveno "Kako si slaba..." Mislim, niÅ¡ta konkretnije Å¡to se tiÄe krivice koju snosim za svoju bolest, eto nekako ispada da je krivica u tome Å¡to sam slaba i nikakva. O Äemu se može raspravljati, jelte.

Share this post


Link to post

Jedan isjecak iz teksta: Osjećaj krivnje nas proždire i predstavlja silan teret s kojim je teÅ¡ko živjeti. U raljama osjećaja krivnje Äovjek postaje kroniÄno nezadovoljan, iz dana u dan gubi samopoÅ¡tovanje, povlaÄi se od svijeta te zatvara u sebe, Å¡to u konaÄnici rezultira depresijom - pojasnio je psihijatar dr. Milan KoÅ¡uta.

 

I onda kad si u depresiji jos ti nabacuju krivnje sto si u depresiji, pa sve dublje tones, stvaras negativnu sliku o sebi a sto negativnije mislis o sebi to ti se jos vise povecava osjecaj krivice, da nisi dobar nikome, da si beskoristan, da si slab, da bi drugi bolje postupili...Nista dobro iz toga

Share this post


Link to post

Navikli su svi, pa su se nekako i pomirili da sam takva i da je to to.

A imam faze kada sam kao bolje pa onda dosta radim.

Najviše samu sebe krivim i za šta treba i za šta ne treba.

Share this post


Link to post

Kako ne. Mislim da nikom nisu strani ti udarci ispod pojasa, kad se neko ne slaže sa vama, nema argumenata protiv vaÅ¡eg stava, ili mu na neki naÄin zasmetate, da opali: "On/a je lud/a".

 

ÄŒak i kad neko nema psihijatrijsku dijagnozu, ja ću da se usudim, pa ću da kažem da je postalo obiÄaj, najlakÅ¡i i najjaÄi naÄin da nekoga omalovažite i diskreditujete, da ga "proglasite" ludim.

Ujedno i najljigaviji, da nema dalje.

 

Edit: Ja sam više nekako odgovorila na post Cicine gazdarice.

Sorry, pa, da, Äuveno "Kako si slaba..." Mislim, niÅ¡ta konkretnije Å¡to se tiÄe krivice koju snosim za svoju bolest, eto nekako ispada da je krivica u tome Å¡to sam slaba i nikakva. O Äemu se može raspravljati, jelte.

 

Mazo, ja sam kriva što nisam tada podnela tužbu protiv nje i dobila bih je na sudu 100 posto.

 

Ajde Å¡to je meni rekla da sam luda i bolesna..sad i to nije važno, ali ona se tako drala na momka koji ide par puta na dijalizu i na ženu koja se leÄila od kancera- za nju je govorila da se folira!

 

Osećaj krivice sam ja samoj sebi nabijala dok sam bila u žestokoj depresiji..Äak i danas kad donesem sa mamom neku važnu životnu odluku pitam je " Da li sam pogreÅ¡ila?".

 

I stvarno niko mi nije govorio, niti mi govori da sam kriva Å¡to imam flachback femomene i povremenu nervozu. Glupo je da lažem i kažem da me okrivljuju kad to nije taÄno.

Share this post


Link to post

Pa nesto razmisljam..

Ok, prosla sam i kroz nerazumevanje porodice, familuju ne racunam jer sva sreca pa ih ne vidjam cesto niti cujem jer mogu samo da zamislim sta ne bi sve iskenjali. Ali i sada me porodica okrivljuje kada napravim neki potez koji se njima ne dopada i ne mogu da im govorim da je to zbog mog psihickog stanja jer mi odgovaraju u fazonu: uvek je zbog toga. Ok, sad mi uglavnom manje pridikuju jer se tako postavim da to ne mogu. Ali eto mene i dalje nekako ganja krivica i bez reci neke, pa se popravljam i mnogo trudim da ne padam.

 

Ovako od ljudi sam dozivela da nekad nesto skroz pogresno razumeju i zakljuce i okrive mene i moje tripove/simptome, a zaista necete mi verovati, oni su sami kasnije prosli kroz slicne zivotne situacije u kojima su bili zateceni i potpuno iste tripove doziveli. Jedna osoba mi je tada dosla i rekla da me sada shvata i rekla da je pogresila i da sam ja previse osetljiva naravno, a druga ne uspeva sada da se izbori sa sobom a eto mene je krivila i samarala me jako i otreznjavala kad sam bila u paklu nekom u kojem mi je takva podrska najmanje dobrodosla bila. Pa mozda sada shvati otkud znam.

 

Sada sam ja nekako njima savetnik i primer kako nesto ne treba i ne pali jer sam eto bila iz one ture prvih macica koji se u vodu bacaju.

 

I opet postoje situacije gde su imali razloga da me krive jer sam upala u svoj zacarani krug u kojem se sve ponavljalo. Tada i samu sebe krivim i sramota me je od ljudi stvarno.

Tako da znam da mi je najbolje da cutim.

 

Velika je razlika u nacinima razmisljanja i opet gledam kako sam napisala ovo za te dve osobe kao da nekako ispod redova citam sebe ovako-eto vam ga jel vidite kako je bilo, a?? Sigurno da sam se tako osetila ali opet ne vracam vec im pomognem da preguraju i na njihovoj sam strani a ne na strani simptoma i dijagnoza.

 

Mene je to bas omelo u nekom periodu zivota jer sam nosilac dijagnoze, dakle ja sam luda a okolo sve normalni ljudi, i kad sam bila u toj fazi nisam verovala sebi i svojim osecanjima i mislima pa sam bila pogubljena previse i dodatno jako da se ne snadjem nigde.

 

 

Share this post


Link to post

Dok sam pio, okrivljavao me je otac, iako mu je doktor govorio da to ne radi, da je alkohol droga, a alkoholizam bolest. Dodje mi u posjetu na klinici i pocne da me grdi. Ja poludim i krenem da udaram sakama u sve oko sebe. Doktor pobjesnio, htio da mu ukine pravo posjete, e tek onda se izvininjavao. A majka nikad, nikad me nije krivila ni za sta, zna ona ko je kriv. Isto tako sestre - starija mene krivi i to zbog bolesti, a mladja me pomaze na svaki nacin. U klinici je sa mnom u sobi bio momak koji je popio motorno ulje, zamalo nije umro. I njemu dodje majka svaki dan u posjetu, ponekad i po dva puta i zove ga "sreco moja, zivote, snago, ljepoto...", a moj otac mene "nesretnice, baksuze" i tome slicno. I sve sam onjemu ispricao doktoru, pa je doktor sa njim imao jedan poduzi razgovor. Ne gajim iluziju da je taj razgovor promijenio nista u njemu, samo je preuzeo drugi obrazac ponasanja, jer mu je doktor rekao da mora.

Share this post


Link to post

I eto kroz neko vreme te situacije su mi donele vise samopouzdanja, veru u sebe i osecaj da je sa mnom zapravo sve ok, da sam samo previse osetljiva sto opet nije mana vec vrlina kada sa tim naucis da upravljas (mada pitaj boga kada cu uspeti to skroz sto ce me svakako uvek stavljati na neko drugo mesto u odnosu na one u normalnoj meri osetljive)

Share this post


Link to post

Izzy, ovo su sjajni postovi.

 

I sad ja razmiÅ¡ljam, jer si me ÄaÄnula baÅ¡ tamo gde boli, o svom odnosu sa Å¡irom porodicom. Sa ocem je bio grozan, sa majkom je takav kakav je jer je ona neleÄeni graniÄar ili narcis - većina ljudi koji znaju misli da je oba, a da je drugo preuzela od tate. No, ostali? Eh...

 

Moja tetka, dakle tatina sestra, je pre nekih mesec dana mislila da sam u sekti i da se drogiram. A zaÅ¡to se drogiram? Zato Å¡to sam na ÄurÄ‘evdan dvaput iÅ¡la u WC, ostajala dugo, a "na peÅ¡kiru je ostalo neÅ¡to ljubiÄasto Å¡to nije moglo da se skine". Ženo, zaboga, imala sam ludilo od proliva, posle sam jednom iÅ¡la i kod drugarice!

 

Tetkin sin, moj jedini pravi brat od tetke...taj me je posmatrao kao hodajući defekt, implicirao da nemam dovoljno iskustva ni o Äemu, a viÅ¡e puta je pokuÅ¡avao da tetku i mamu ubedi da imam shizofreniju. Kad ga je uhvatila trajna alkoholiÄarska psihoza, krenuo je da govori sve Å¡to misli, pa je doÅ¡ao do toga da sam Ä‘ubre, jer sam neudata i nemam deÄka.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...