Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Cicina gazdarica

Posttraumatski stresni poremećaj

Recommended Posts

Definicija

 

Posttraumatski stresni poremećaj je psihiÄki poremećaj izazvan zastraÅ¡ujućim dogaÄ‘ajem. Simptomi mogu da ukljuÄuju fleÅ¡bek epizode, koÅ¡marne snove i teÅ¡ku anksioznost, kao i nekontrolisane misli o dogaÄ‘aju. Većina ljudi koja prolazi kroz traumatiÄna iskustva ima poteÅ¡koće da se vrati u svoje uobiÄajeno stanje nakon toga. Potrebno je da proÄ‘e neko vreme, ali većina osoba uspe da vrati u normalu. U nekim sluÄajevima simptomi mogu da se pogorÅ¡aju ili da potraju mesecim,a nekad Äak i godinama. DeÅ¡ava se i da potpuno izmene život osobe. U ovakvim sluÄajevima možemo reći da osoba ima posttraumatski stresni poremećaj. Važno je potražiti struÄnu pomoć Äim se uoÄe simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja da bi se spreÄilo da on preÄ‘e u svoju dugotrajnu formu.

 

 

 

Simptomi

Simtomi posttraumatskog stresnog poremećaja poÄinju do tri meseca nakon stresnog dogaÄ‘aja. U malom broju sluÄajeva mogu se pojaviti i nekoliko godina posle dogaÄ‘aja.

Simptomi PTSP su obiÄno svrstani u tri gupe:

1) ponovno proživljavanje traume kroz snove ili povratne i nametljive misli

2) izbegavanje stimulusa koji podsećaju na traumu

3) povišena nadražljivost i emotivna uzbuđenost.

Simptomi ponovonog proživljavanja traume mogu biti: flešbekovi i ponovno proživljavanje traumatskog događaja u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko dana i uznemirujući snovi o traumatskom događaju.

Simptomi izbegavanja stimulusa koji podsećaju na traumu mogu biti: pokušaji da se izbegne razmišljanje ili razgovor o traumatskom događaju, osećaj emotivne obamrlosti, izbegavanje aktivnosti u kojima je osoba nekad uživala, osećaj beznađa, problemi sa pamćenjem, otežana koncentracija i teškoće u održavanju emotivnih veza.

Simptomi povišene nadražljivosti i emotivne uzbuđenosti mogu biti: razdražljivost ili ljutnja, osećaj krivice ili stida, autodestruktivno ponašanje kao što je pretarana konzumacij alkohola, problemi sa spavanjem, opažanje stvari koje ne postoje.

Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja mogu da se pojavljuju i nestaju. Može postojati i viÅ¡e simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja kada je osoba u stresnoj situaciji ili je neÅ¡to podseti na on Å¡to je proÅ¡la. Zvuk pucnjave na filmu ili scena nasilja može biti dovoljna da osoba ponovo u sebi proživi traumatiÄno iskustvo.

 

Kada da potražite struÄnu pomoć

 

Normalno je imati Å¡irok raspon osećanja nakon traumatiÄnog dogaÄ‘aja. Možete iskusiti strah ili brigu, nedostatak fokusa, tugu, promene u kvalitetu sna i u koliÄini hrane koju uzimate. Možete imati koÅ¡mare i nepestano misliti o dogaÄ‘aju. Sve ovo ne znaÄi da imate posttraumatski stresni poremećaj. Ali ako imate ove uznemirujuće misli duže od jednog meseca, ako su teÅ¡ke ili ako imate osećaj da vam je teÅ¡ko da povratite kontrolu nad svojim životom, razgovarajte sa svojim lekarom ili terapeutom. Ako poÄnete sa leÄenjem na vreme, spreÄićete da se simptomi pogorÅ¡aju.

 

Uzroci

 

Osoba može razviti posttraumatski stresni poremećaj ako proživi, vidi ili sluÅ¡a o dogaÄ‘aju koji proizvodi u njoj intenzivan strah, bespomoćnost ili užas. JoÅ¡ uvek nije utvrÄ‘eno zaÅ¡to neki ljudi razviju posttraumatski stresni poremećaj. Kao i većina psihiÄkih poremećaja, i PTSP je verovatno uzrokovan od strane viÅ¡e faktora:

 

1) Povećan rizik za razvijanje psihiÄkih tegoba, kao Å¡to je povećan rizik od nastajanja anksioznosti i depresije

2) Celokupno životno iskustvo, ukljuÄujući i broj i težinu trauma koje je osoba imala od ranog detinjstva

3) NasleÄ‘ene karakteristike liÄnosti – temperament

4) Individualni naÄin na koji mozak reguliÅ¡e hemijske supstance i hormone koji se oslobaÄ‘aju u stresu.

 

 

Faktori rizika

PTSP može nastati u bilo kom starosnom dobu. Faktori koji povećavaju verovatnoću nastanka PTSP su : ženski pol, iskustvo intenzivne ili dugotrajne traume, ranija traumatiÄna iskustva, postojajne drugog psihiÄkog poremećaja kao Å¡to su anksioznost ili depresija, nedostatak podrÅ¡ke porodice i prijatelja, prisutan psihiÄki poremećaj u porodici u prvom kolenu, ukljuÄujući i PTSP i depresiju, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu. Žene su u većem riziku da obole od PTSP jer su one izloženije traumama koje mogu da dovedu do PTSP.

 

 

Vrste traumatiÄnih dogaÄ‘aja

 

Posttraumatski stresni poremećaj je posebno Äest kod osoba koje su uÄestvovale u ratovima i oružanim borbama. Ovaj poremećaj se ponekad naziva i „borbeni zamor“ ili „borbeni stres“. NaÄešći dogaÄ‘aji koji dovode do razvoja PTSP su: izloženost borbenim dejstvima, silovanje, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu, seksualno zlostavljanje, fiziÄki napad, pretnja oružjem i sliÄno.

Mnogi drugi traumatiÄni dogaÄ‘aji takoÄ‘e mogu dovesti do PTSP, ukljuÄujući požar, prirodne katastrofe, pljaÄke, uvrede, graÄ‘anski rat, saobraćajne nesreće, avionske nesreće, muÄenja, otmice, potencijalno smrtonosne bolesti, teroristiÄki napadi i mnogi drugi dogaÄ‘aji koji su opasni po život. Posttraumatski stresni poremećaj može da izmeni život osobe, može da utiÄe na posao, odnose sa drugim ljudima pa Äak i uživanje u svakodnevnim aktivnostima. Osoba koja ima PTSP je u većem riziku da razvije druge psihiÄke poremećaje ukljuÄujući: depresiju, zloupotrebu droga i alkohola, poremećaje ishrane pa Äak i da pokuÅ¡a sebi da oduzme život. PTSP takoÄ‘e povećava rizik od nastanka sledećih stanja: kardiovaskularnih bolesti (Å¡log, infarkt), hroniÄnog bola, autoimunih bolesti (reumatoidni artritis ili bolest tireoidne žlezde) i oboljenja miÅ¡ićno-skeletnog sistema.

 

DijagnostiÄki kriterijumi

 

Posttraumatski stresni poremećaj se dijagnostikuje na osnovu znakova, simptoma i temeljne psiholoÅ¡ke procene. Kriterijumi za dijagnostiku posttraumatskog stresnog poremećaja ukljuÄuju:

1) UÄestvovanje ili prisustvo u nasilnom dogaÄ‘aju sa smrtnim ishodom ili pretnjom smrću ,

2) Odgovor na događaj sadržao je snažan strah, užas il i osećaj bespomoćnosti,

3) Osoba ponovo proživljava dogaÄ‘aj kroz potresne slike i sećanja, uznemirujuće snove, fleÅ¡bekove ili fiziÄku reakciju,

4) PokuÅ¡aj da se izbegnu situacije ili predmeti koji podsećaju na traumatiÄni dogaÄ‘aj,

5) Osoba se oseća kao da je stalno na oprezu, da prati znake moguće opasnosti, što može otežati san ili koncentraciju,

6) Trajanje simptoma duže od jednog meseca.

7) Simptomi uzrokuju znaÄajne probleme ili utiÄu na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka.

 

 

LeÄenje

 

LeÄenje posstraumatskog stresnog poremećaja može pomoći da osoba ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom. Sa uspeÅ¡nim leÄenjem ovog poremećaja osoba će se osećati bolje i nauÄiće kako da se ponaÅ¡a ako se simptomi ponovo pojave. Tretman PTSP ukljuÄuje leÄenje lekovima i psihoterapijom.

 

Lekovi

Nekoliko tipova lekova pomaže kod simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja: antipsihotici, antidepresivi, anksiolitici i Prazosin. Ove lekove prepisuje specijalista psihijatar. Nakon poÄetka terapije poboljÅ¡anje uglavnom nastaje za nekoliko nedelja. Ako se pojave neželjeni efekti lekova treba se obratiti lekaru. Nikako ne treba prekidati terapiju na svoju ruku.

 

Psihoterapija

 

Nekoliko tipova psihoterapije se koristi za leÄenje dece i odraslih sa PTSP. Osoba može probati jedan ili viÅ¡e njih dok ne pronaÄ‘e onaj koji joj odgovara. TakoÄ‘e je korisna individulana ili gurpna psihoterapija ili obe. Grupna terapija može pomoći osobi da se poveže sa drugima koji prolaze kroz sliÄno iskustvo.

Kognitivna terapija pomaže osobi da prepozna obrasce razmiÅ¡ljanja i ponaÅ¡anja koji je drže „zaglavljenu“ u preživljenom traumatiÄnom iskustvu da bi ih odbacila i krenula dalje. ÄŒesto se koristi u kombinaciji sa terapijom izlaganja.

Terapija izlaganja je bihejvioralna tehnika koja pomaže da se osoba suoÄi sa svojim strahovima u sigurnim i kontrolisanim uslovima.

Terapija reprocesiranjem je tip terapije koji kombinuje terapiju izlaganja sa serijom odreÄ‘enih brzih oÄnih pokreta koji pomažu da se obrade traumatiÄna iskustva.

 

Prevencija

 

SluÅ¡ajte savete svog lekara – iako je potrebno biti strpljiv dok terapija poÄela da deluje, većina ljudi se oporavi. Podsećajte sebe da je potrebno vreme.IzleÄenje neće doći preko noći.

Vodite raÄuna o sebi – odmarajte se dovoljno, hranite se izbalansiranom hranom, vežbajte i odmarajte se. Izbegavajte kofein i nikotin koji mogu da pogorÅ¡aju anksioznost.

Nemojte samo sebi odreÄ‘ivati terapiju – korišćenje alkohola ili droga da bi otupeli svoja osećanja nije zdravo, iako može biti naÄin da se smirite. To vam Äak može stvoriti dodatne probleme i ometati pravo leÄenje.

Prekinite zaÄarani krug - kada se osećate napeto otiÄ‘ite u brzu Å¡etnju ili uzmite neÄim da se zabavite da biste odvratili pažnju.

PriÄajte sa ljudima – ostanite u kontaktu sa Älanovima porodice i prijateljima koji vam daju podrÅ¡ku. Ne morate da priÄate o tome Å¡to se deilo ako ne želite. Samo provoÄ‘enje vremena sa ljudima koje volite može vam doneti prijatnost i poboljÅ¡anje.

 

 

Preneto sa sajta

 

****

 

Otvorila sam ovu temu pošto vidim da nedostaje u pdf-u " Poremećaji osobnosti".

 

Ne znam ko ovde ima dijagnozu PTSP-a, ja sam je dugo imala i postala je trajni poremećaj liÄnosti usled traume..

 

Volela bih da razmenimo iskustva.

Share this post


Link to post

Da li je moguće da sam jedina sa ovim problemom? Radovalo bi me da je tako jer su simptomi užasni, ne znam da li su gori flashbackovi ili te misli?

 

Ovaj deo je kod mene najgori:

 

 

2) Celokupno životno iskustvo, ukljuÄujući i broj i težinu trauma koje je osoba imala od ranog detinjstva

Share this post


Link to post

Mislim od trenutno aktivnih da nema nikoga sa ovim problemom..

NeÅ¡to je MaÄak imao, Äini mi se, al sad je već možda i prevaziÅ¡ao, bar se nadam.

Share this post


Link to post

Meni su i ovo pominjali kao mogućnost, tj. jedan doktor je to rekao jer sve kod mene je krenulo od jedne strašne traume.

 

Ja sam jednom otvorila istu temu pa mogu da se spoje, tamo ima odgovora.

Share this post


Link to post

Imam taj problem. "Trajni poremećaj osobnosti nakon katastrofalnih događaja".

 

Kod mene to nije neko stalno stanje. Mogu biti neko vrijeme sasvim dobro. ViÅ¡e puta sam već bio siguran da sam se izlijeÄio ali dogodi se opet.

Neki zvukovi, mirisi ili slike odjednom ga "okinu" i uslijedi manja ili veća kriza.

 

Od ljudi koje poznam sa tom dijagnozom Äini mi se je svakom drukÄije, da svatko ima svoju.

 

Neki održavaju savršeni red i sklad u kući makar i silom, neki zapuste sve da bi radili neki svoj posao, družili se, ugađali drugima i ne diraju nikoga.

 

Bez obzira na sve preživljeno, nemamo pravo kvariti drugima raspoloženje ali uglavnom nismo svjesni kad to Äinimo.

 

Share this post


Link to post

@MaÄak, da li si iÅ¡ao na neke psihoterapije? Koliko lekova pijeÅ¡? Da li se krize deÅ¡avaju samo noću ili samo danju ili se deÅ¡avaju i noću i danju?

 

Pitam sve ovo jer nikada nisam imala priliku da priÄam sa nekim ko ima ovaj poremećaj.

Share this post


Link to post

Isao sam na više raznih psihoterapija i mislim da je svaka pomogla pomalo. Još idem na grupnu pt.

 

Lijekove sam neko vrijeme u dogovoru sa psihijatricom skroz prestao trositi jer mi je duze vrijeme bilo dobro ali morao sam opet poceti zbog krize.

Elicea Q-Tab 10mg 1,0,1

Xanax 0.5 pola ili cijeli po potrebi (manje od jedan dnevno).

 

Share this post


Link to post

Kriza ne bira vrijeme, nekad nekako. Nekad imam nocne more i nastavi se lose kad se probudim. Ovisi sve i okolini.

Share this post


Link to post

Ja pijem trenutno MNOGO lekova jer mi je data pogrešna dijagnoza. Ranije sam radila KBT i sada je ponekad radim sama. Ali, mislim da bi mi pomogla grupna terapija.

 

MaÄak, hvala na odgovorima. Koliko razumem iz tvog pisanja, postoji nada da to ne bude stalno stanje. I možda postoji i izleÄenje.

Share this post


Link to post

Postoji velika nada u potpuni oporavak. U najgorem slucaju tako ponekad imati krizu, prezivi se.

 

Ovisi o uzrocima i okodacima. Neki prijatelji kazu da im je pomoglo sto su se preselili nekud dalje gdje nema tragova rata, gdje se ni ne spominje. Nema rusevina, ostecenja od granata i metaka po zgradama.

 

Neki drugi svijet, neke druge brige.

 

Zaposli mozak neÄim lijepim ;)

Share this post


Link to post

Moj PTSP nema veze sa ratom, požarom, zemljotresom, silovanjem.

 

Problemi traju 34 godine sa kolenima. Neizvesno je da li će doći do nove operacije kolena, jedna je bila, manje više neuspešna.

 

24 sata razmišljam o svakom svom pokretu, jer nikad ne znam kada će doći do povrede.

 

FleÅ¡bek fenomeni i svi ostali simptomi poÄeli su 2005.godine. Danas su ostali fleÅ¡bekovi i ponekad depresija.

 

Ovaj problem je išao dotle da sam pre par godina žalila što nisam u kolicima i žalila što uopšte imam kolena. Bile su to velike krize.

 

Prva psih je uputila malu kritiku mojoj mami. Morala sam od detinjstva da idem kod psihologa, ali nisam. Niko to tada nije predložio mojim roditeljima.

 

Da jeste, vodili bi me kod psihologa.

 

Videću šta će mi reći novi psihijatar, treba 10.09. da uzmem uput kod lekara opšte prakse.

 

Mozak mi je zaokupljen lepim stvarima, ali ima i ružnih..to je život. :)

Share this post


Link to post

Da li ptsp obavezno podrazumjeva snove tj more o stresnim dogadjajima?

Meni su napiali da imam elemente PTSPa ali samo par puta sam sanjao stresne dogadjaje.Ali misli su mi stalno na njima.

Share this post


Link to post

Postoji velika nada u potpuni oporavak. U najgorem slucaju tako ponekad imati krizu, prezivi se.

 

Ovisi o uzrocima i okodacima. Neki prijatelji kazu da im je pomoglo sto su se preselili nekud dalje gdje nema tragova rata, gdje se ni ne spominje. Nema rusevina, ostecenja od granata i metaka po zgradama.

 

Neki drugi svijet, neke druge brige.

 

Zaposli mozak neÄim lijepim ;)/>

E moj Macak sta nam politicari uradise.Ratovi nas unistise.Htjeli su da pucam na rodjake rodjene.Srecom rat stade.Sada kada podju o ratu ja podjem da panicim.Prepadnem se i vidim nas sve po..ane. Sada kuvaju na Kosovu pa Pricaju da ce preci i kod nas.Ja ludim .Pogorsava mi strahove.Jebem mu ja m.... ko god kaze da hoce rat.

Share this post


Link to post

Na Kosovu kuhaju Ameri a kod vas Rusi. Jadan narod sto se da zaratiti.

Sad procitam medije sa obje strane i sve se vidi jasno kao dan. Ali jbg. Nece nas dvojicu pitat.

Share this post


Link to post

Ćutite, obojica ste u HR, nećete na*ebati. Mi ovde...uh. :(

Share this post


Link to post

Ćutite, obojica ste u HR, nećete na*ebati. Mi ovde...uh. :(/>

Nazalost u Bosni sam.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...