Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Cicina gazdarica

Posttraumatski stresni poremećaj

Recommended Posts

Definicija

Posttraumatski stresni poremećaj je psihički poremećaj izazvan zastrašujućim događajem. Simptomi mogu da uključuju flešbek epizode, košmarne snove i tešku anksioznost, kao i nekontrolisane misli o događaju. Većina ljudi koja prolazi kroz traumatična iskustva ima poteškoće da se vrati u svoje uobičajeno stanje nakon toga. Potrebno je da prođe neko vreme, ali većina osoba uspe da vrati u normalu. U nekim slučajevima simptomi mogu da se pogoršaju ili da potraju mesecima,a nekad čak i godinama. Dešava se i da potpuno izmene život osobe. U ovakvim slučajevima možemo reći da osoba ima posttraumatski stresni poremećaj. Važno je potražiti stručnu pomoć čim se uoče simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja da bi se sprečilo da on pređe u svoju dugotrajnu formu.

 

Simptomi

Simtomi posttraumatskog stresnog poremećaja počinju do tri meseca nakon stresnog događaja. U malom broju slučajeva mogu se pojaviti i nekoliko godina posle događaja.

Simptomi PTSP su obično svrstani u tri gupe:

1) ponovno proživljavanje traume kroz snove ili povratne i nametljive misli,

2) izbegavanje stimulusa koji podsećaju na traumu,

3) povišena nadražljivost i emotivna uzbuđenost.

Simptomi ponovonog proživljavanja traume mogu biti: flešbekovi i ponovno proživljavanje traumatskog događaja u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko dana i uznemirujući snovi o traumatskom događaju.

Simptomi izbegavanja stimulusa koji podsećaju na traumu mogu biti: pokušaji da se izbegne razmišljanje ili razgovor o traumatskom događaju, osećaj emotivne obamrlosti, izbegavanje aktivnosti u kojima je osoba nekad uživala, osećaj beznađa, problemi sa pamćenjem, otežana koncentracija i teškoće u održavanju emotivnih veza.

Simptomi povišene nadražljivosti i emotivne uzbuđenosti mogu biti: razdražljivost ili ljutnja, osećaj krivice ili stida, autodestruktivno ponašanje kao što je pretarana konzumacija alkohola, problemi sa spavanjem, opažanje stvari koje ne postoje.

Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja mogu da se pojavljuju i nestaju. Može postojati i više simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja kada je osoba u stresnoj situaciji ili je nešto podseti na ono što je prošla. Zvuk pucnjave na filmu ili scena nasilja može biti dovoljna da osoba ponovo u sebi proživi traumatično iskustvo.

 

Kada da potražite stručnu pomoć

Normalno je imati širok raspon osećanja nakon traumatičnog događaja. Možete iskusiti strah ili brigu, nedostatak fokusa, tugu, promene u kvalitetu sna i u količini hrane koju uzimate. Možete imati košmare i nepestano misliti o događaju. Sve ovo ne znači da imate posttraumatski stresni poremećaj. Ali ako imate ove uznemirujuće misli duže od jednog meseca, ako su teške ili ako imate osećaj da vam je teško da povratite kontrolu nad svojim životom, razgovarajte sa svojim lekarom ili terapeutom. Ako počnete sa lečenjem na vreme, sprečićete da se simptomi pogoršaju.

 

Uzroci

Osoba može razviti posttraumatski stresni poremećaj ako proživi, vidi ili sluša o događaju koji proizvodi u njoj intenzivan strah, bespomoćnost ili užas. Još uvek nije utvrđeno zašto neki ljudi razviju posttraumatski stresni poremećaj. Kao i većina psihičkih poremećaja, i PTSP je verovatno uzrokovan od strane više faktora:

1) Povećan rizik za razvijanje psihičkih tegoba, kao što je povećan rizik od nastajanja anksioznosti i depresije,

2) Celokupno životno iskustvo, uključujući i broj i težinu trauma koje je osoba imala od ranog detinjstva,

3) Nasleđene karakteristike ličnosti i temperament,

4) Individualni način na koji mozak reguliše hemijske supstance i hormone koji se oslobađaju u stresu.

 

Faktori rizika

PTSP može nastati u bilo kom starosnom dobu. Faktori koji povećavaju verovatnoću nastanka PTSP su: Ženski pol, iskustvo intenzivne ili dugotrajne traume, ranija traumatična iskustva, postojajne drugih psihičkih poremećaja kao što su anksioznost ili depresija, nedostatak podrške porodice i prijatelja, prisutan psihički poremećaj u porodici u prvom kolenu, uključujući i PTSP i depresiju, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu. Žene su u većem riziku da obole od PTSP jer su one izloženije traumama koje mogu da dovedu do PTSP.

 

Vrste traumatičnih događaja

Posttraumatski stresni poremećaj je posebno čest kod osoba koje su učestvovale u ratovima i oružanim borbama. Ovaj poremećaj se ponekad naziva i "borbeni zamor" ili "borbeni stres." Najčešći događaji koji dovode do razvoja PTSP su: Izloženost borbenim dejstvima, silovanje, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu, seksualno zlostavljanje, fizički napad, pretnja oružjem i slično.

Mnogi drugi traumatični događaji takođe mogu dovesti do PTSP, uključujući požar, prirodne katastrofe, pljačke, uvrede, građanski rat, saobraćajne nesreće, avionske nesreće, mučenja, otmice, potencijalno smrtonosne bolesti, teroristički napadi i mnogi drugi događaji koji su opasni po život. Posttraumatski stresni poremećaj može da izmeni život osobe, može da utiče na posao, odnose sa drugim ljudima, pa čak i uživanje u svakodnevnim aktivnostima. Osoba koja ima PTSP je u većem riziku da razvije druge psihičke poremećaje,uključujući: Depresiju, zloupotrebu droga i alkohola, poremećaje ishrane, pa čak i da pokuša sebi da oduzme život. PTSP takođe povećava rizik od nastanka sledećih stanja: Kardiovaskularnih bolesti (šlog, infarkt), hroničnog bola, autoimunih bolesti (reumatoidni artritis ili bolest tireoidne žlezde) i oboljenja mišićno-skeletnog sistema.

 

DijagnostiÄki kriterijumi

Posttraumatski stresni poremećaj se dijagnostikuje na osnovu znakova, simptoma i temeljne psihološke procene. Kriterijumi za dijagnostiku posttraumatskog stresnog poremećaja uključuju:

1) Učestvovanje ili prisustvo u nasilnom događaju sa smrtnim ishodom ili pretnjom smrću,

2) Odgovor na događaj sadržao je snažan strah, užas ili osećaj bespomoćnosti,

3) Osoba ponovo proživljava događaj kroz potresne slike i sećanja, uznemirujuće snove, flešbekove ili fizičku reakciju,

4) Pokušaji da se izbegnu situacije ili predmeti koji podsećaju na traumatični događaj,

5) Osoba se oseća kao da je stalno na oprezu, da stalno mora da prati znake moguće opasnosti, što može otežati san ili koncentraciju,

6) Trajanje simptoma duže od jednog meseca.

Simptomi uzrokuju značajne probleme ili utiču na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka.

 

Lečenje

Lečenje posstraumatskog stresnog poremećaja može pomoći da osoba ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom. Sa uspešnim lečenjem ovog poremećaja osoba će se osećati bolje i naučiće kako da se ponaša ako se simptomi ponovo pojave. Tretman PTSP uključuje lečenje lekovima i psihoterapijom.

 

Lekovi

Nekoliko tipova lekova pomaže kod simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja: Antipsihotici, antidepresivi, anksiolitici i Prazosin. Ove lekove prepisuje specijalista psihijatar. Nakon početka terapije poboljšanje uglavnom nastaje za nekoliko nedelja. Ako se pojave neželjeni efekti lekova treba se obratiti lekaru. Nikako ne treba prekidati terapiju na svoju ruku.

 

Psihoterapija

Nekoliko tipova psihoterapije se koristi za lečenje dece i odraslih sa PTSP. Osoba može probati jedan ili više njih dok ne pronađe onaj koji joj odgovara. Takođe je korisna individulana ili grupna psihoterapija ili obe. Grupna terapija može pomoći osobi da se poveže sa drugima koji prolaze kroz slično iskustvo.

Kognitivna terapija pomaže osobi da prepozna obrasce razmišljanja i ponašanja koji je drže "zaglavljenu" u preživljenom traumatičnom iskustvu da bi ih odbacila i krenula dalje. Često se koristi u kombinaciji sa terapijom izlaganja.

Terapija izlaganja je bihejvioralna tehnika koja pomaže da se osoba suoči sa svojim strahovima u sigurnim i kontrolisanim uslovima.

Terapija reprocesiranjem je tip terapije koji kombinuje terapiju izlaganja sa serijom određenih brzih očnih pokreta koji pomažu da se obrade traumatična iskustva.

 

Prevencija

Slušajte savete svog lekara. Iako je potrebno biti strpljiv dok terapija počne da deluje, većina ljudi se oporavi. Podsećajte sebe da je potrebno vreme. Izlečenje neće doći preko noći.

Vodite računa o sebi: Odmarajte se dovoljno, hranite se izbalansiranom hranom, vežbajte i odmarajte se. Izbegavajte kofein i nikotin koji mogu da pogoršaju anksioznost.

Nemojte samo sebi određivati terapiju: Korišćenje alkohola ili droga da bi otupeli svoja osećanja nije zdravo, iako može biti način da se smirite. To vam čak može stvoriti dodatne probleme i ometati pravo lečenje.

Prekinite začarani krug - kada se osećate napeto otiđite u brzu šetnju ili uzmite nečim da se zabavite da biste odvratili pažnju.

Pričajte sa ljudima: Ostanite u kontaktu sa članovima porodice i prijateljima koji vam daju podršku. Ne morate da pričate o onome što se desilo ukoliko to ne želite. Samo provođenje vremena sa ljudima koje volite može vam doneti prijatnost i poboljšanje.

Preneto sa sajta

****

Otvorila sam ovu temu pošto vidim da nedostaje u pdf-u " Poremećaji osobnosti".

Ne znam ko ovde ima dijagnozu PTSP-a, ja sam je dugo imala i postala je trajni poremećaj ličnosti usled traume...

Volela bih da razmenimo iskustva.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da li je moguće da sam jedina sa ovim problemom? Radovalo bi me da je tako jer su simptomi užasni, ne znam da li su gori flashbackovi ili te misli?

Ovaj deo je kod mene najgori:

2) Celokupno životno iskustvo, uključujući i broj i težinu trauma koje je osoba imala od ranog detinjstva.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mislim od trenutno aktivnih da nema nikoga sa ovim problemom...

Nešto je Mačak imao, čini mi se, ali sad je već možda i prevazišao, bar se nadam.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Meni su i ovo pominjali kao mogućnost, tj.jedan doktor je to rekao jer sve kod mene je krenulo od jedne strašne traume.

Ja sam jednom otvorila istu temu pa mogu da se spoje, tamo ima odgovora.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Imam taj problem. "Trajni poremećaj osobnosti nakon katastrofalnih događaja."

Kod mene to nije neko stalno stanje. Mogu biti neko vrijeme sasvim dobro. Više puta sam već bio siguran da sam se izliječio ali dogodi se opet.

Neki zvukovi, mirisi ili slike odjednom ga "okinu" i uslijedi manja ili veća kriza.

Od ljudi koje poznam sa tom dijagnozom čini mi se je svakom drukčije, da svatko ima svoju.

Neki održavaju savršeni red i sklad u kući makar i silom, neki zapuste sve da bi radili neki svoj posao, družili se, ugađali drugima i ne diraju nikoga.

Bez obzira na sve preživljeno, nemamo pravo kvariti drugima raspoloženje ali uglavnom nismo svjesni kad to činimo.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

@Mačak, da li si išao na neke psihoterapije? Koliko lekova piješ? Da li se krize dešavaju samo noću ili samo danju, ili se dešavaju i noću i danju?

Pitam sve ovo jer nikada nisam imala priliku da pričam sa nekim ko ima ovaj poremećaj.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Isao sam na više raznih psihoterapija i mislim da je svaka pomogla pomalo. Još idem na grupnu pt.

Lijekove sam neko vrijeme u dogovoru sa psihijatricom skroz prestao trositi jer mi je duze vrijeme bilo dobro ali morao sam opet poceti zbog krize.

Elicea Q-Tab 10mg 1,0,1

Xanax 0.5 pola ili cijeli po potrebi (manje od jedan dnevno).

 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kriza ne bira vrijeme, nekad nekako. Nekad imam nocne more i nastavi se lose kad se probudim. Ovisi sve i o okolini.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja pijem trenutno MNOGO lekova jer mi je data pogrešna dijagnoza. Ranije sam radila KBT i sada je ponekad radim sama. Ali, mislim da bi mi pomogla grupna terapija.

Mačak, hvala na odgovorima. Koliko razumem iz tvog pisanja, postoji nada da to ne bude stalno stanje. I možda postoji i izlečenje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Postoji velika nada u potpuni oporavak. U najgorem slucaju tako ponekad imati krizu, prezivi se.

Ovisi o uzrocima i okidacima. Neki prijatelji kazu da im je pomoglo sto su se preselili nekud dalje gdje nema tragova rata, gdje se ni ne spominje. Nema rusevina, ostecenja od granata i metaka po zgradama.

Neki drugi svijet, neke druge brige.

Zaposli mozak nečim lijepim ;)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Moj PTSP nema veze sa ratom, požarom, zemljotresom, silovanjem.

Problemi traju 34 godine sa kolenima. Neizvesno je da li će doći do nove operacije kolena, jedna je bila manje-više neuspešna.

24 sata razmišljam o svakom svom pokretu, jer nikad ne znam kada će doći do povrede.

Flešbek fenomeni i svi ostali simptomi počeli su 2005.godine. Danas su ostali flešbekovi i ponekad depresija.

Ovaj problem je išao dotle da sam pre par godina žalila što nisam u kolicima i žalila što uopšte imam kolena. Bile su to velike krize.

 

Prva psih je uputila malu kritiku mojoj mami. Morala sam od detinjstva da idem kod psihologa, ali nisam. Niko to tada nije predložio mojim roditeljima.

Da jeste, vodili bi me kod psihologa.

Videću šta će mi reći novi psihijatar, treba 10.09. da uzmem uput kod lekara opšte prakse.

Mozak mi je zaokupljen lepim stvarima, ali ima i ružnih...To je život :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da li PTSP obavezno podrazumijeva snove, tj.more o stresnim dogadjajima?

Meni su napisali da imam elemente PTSP-a, ali samo par puta sam sanjao stresne dogadjaje. Ali misli su mi stalno na njima.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 9/7/2018 at 11:05 PM, Macak said:

Postoji velika nada u potpuni oporavak. U najgorem slucaju tako ponekad imati krizu, prezivi se.

Ovisi o uzrocima i okidacima. Neki prijatelji kazu da im je pomoglo sto su se preselili nekud dalje gdje nema tragova rata, gdje se ni ne spominje. Nema rusevina, ostecenja od granata i metaka po zgradama.

Neki drugi svijet, neke druge brige.

Zaposli mozak nečim lijepim 

E moj Macak sta nam politicari uradise.Ratovi nas unistise.Htjeli su da pucam na rodjake rodjene.Srecom rat stade.Sada kada podju o ratu ja podjem da panicim.Prepadnem se i vidim nas sve po..ane.Sada kuvaju na Kosovu pa pricaju da ce preci i kod nas.Ja ludim.Pogorsava mi strahove.Jebem mu ja m.... ko god kaze da hoce rat.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Na Kosovu kuhaju Ameri a kod vas Rusi. Jadan narod sto se da zaratiti.

Sad procitam medije sa obje strane i sve se vidi jasno kao dan. Ali jbg. Nece nas dvojicu pitat.

Share this post


Link to post

Ćutite, obojica ste u HR, nećete na*ebati. Mi ovde...uh. :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 12/16/2018 at 5:46 AM, Hyperdrive said:

Ćutite, obojica ste u HR, nećete na*ebati. Mi ovde...uh. :( 

Nazalost u Bosni sam.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 12/15/2018 at 7:12 PM, Boo said:

Jebem mu ja m.... ko god kaze da hoce rat.

I ja isto,i to ne jednu-nego deset... :dry:

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...