Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
kodama_

hiperadaptivnost = strah od napuštanja

Recommended Posts

hiperadaptivnost i strah od napustanja? da li imate problem sa tim? udovoljavanje ljudima i njihovim zeljama naustrb svojih od straha da ce vas napustiti, kao i praznina koja nastupa nakon toga, nemogucnost da skontate sopstvenu licnost.... kako se resiti toga?

Edited by Hyperdrive
Å 

Share this post


Link to post

Konstantno.

 

ProÅ¡le subote me je moj tajni crush - koji možda i zna da imam graniÄni, a sigurno zna da imam anksioznost i slabu emocionalnu regulaciju - pogledao "Äudno", ja sam ga posle pitala da li je ljut na mene. Onda sam shvatila da sam ga isto to pitala bar Äetiri puta za mesec dana, da sam mu se izvinjavala za neke neverovatne stvari, tipa za neÅ¡to Å¡to nisam uradila 2008. godine. I uvek to radim kad mi je neko BAÅ  bitan, kad mi je u rangu izmeÄ‘u "favourite person", prijatelja, ljubavi, itd poÅ¡to su mi granice nejasne. Na kraju sam mu se izvinila Å¡to ga nerviram. Samo Å¡to mu nisam rekla da me ne napuÅ¡ta...a gotovo sam sigurna da sam mu u avgustu rekla da imam strahove od odbijanja i napuÅ¡tanja.

 

Eto, to je bio ekstremni primer, a pritom govorim o osobi koju sam nipodoÅ¡tavala i izbegavala viÅ¡e od 11 godina, ukupno. Zbog Äega? "Lepi muÅ¡karci su zli", a pre toga me je "isuviÅ¡e gnjavio da se vidimo", dok smo bili joÅ¡ balavac i balavica. Ko zna na koliko sam joÅ¡ naÄina zbog naÄina razmiÅ¡ljanja jedne l00de graniÄarke i nezrelih mehanizama samoodbrane gde nije pritom trebalo ama baÅ¡ ni od Äega da se branim sjebala svoj život? Ovde sam konkretno mogla da sa 23-24 godine probam da smuvam tipa koji je totalni "keeper"... :/

 

Kad me neko iznervira, naprotiv, tu znam da se okrenem i odem, pa da posle Äekam da se oni meni jave i da ih mrzim Å¡to se nisu javili. PoÅ¡to sam deset godina starija od tebe, ovo je sve reÄ‘e, ali kad boli, to je onda kao da me neko davi, probada i samo želim da spavam...satima. I imam utisak da oni koji su mi najbliži vole da udare baÅ¡ tamo gde me najviÅ¡e boli. Kad su nebitni ljudi u pitanju, taÄno da mi kažu da sam debeli mornar koji siluje plavooke gluve maÄiće, nebitno mi je. Ali kad su bitni - MAJKO MOJA MILA.

Share this post


Link to post

Nisam sigurna zbog Äega je to tako,ali ljudi koji su u mojim oÄima na bilo koji naÄin "kul" jednostavno moraju o meni da misle sve najbolje,inaÄe sam propala i moje postojanje viÅ¡e nema poentu u onom pravom smilsu te reÄi (s obzirom da to kada nisam "kul" u tuÄ‘im oÄima za mene jeste maltene ravno prestanku postojanja kao iole vredne i dragocene osobe na ovom svetu...Da ne kažem-maltene ravno smrti).

 

Prema tome,biti iole vredan i dragocen u tuÄ‘im oÄima-to je za mene sve...A već da ne govorim o osobama koje percipiram kao "kul."

 

Kada me neko ko je "kul" prihvati,ja sam tada na sedmom nebu i mojoj sreći nema kraja...Štaviše,to su jedini trenuci u mom životu kada sam u stanju da se osetim istinski živom.

Share this post


Link to post

I imam utisak da oni koji su mi najbliži vole da udare baÅ¡ tamo gde me najviÅ¡e boli. Kad su nebitni ljudi u pitanju, taÄno da mi kažu da sam debeli mornar koji siluje plavooke gluve maÄiće, nebitno mi je. Ali kad su bitni - MAJKO MOJA MILA.

 

Meni je ovo još i super epitet u odnosu na ono što meni s vremena na vreme znaju da kažu...

Share this post


Link to post

Prilicno se prepoznajem u arhaicinom opisu. Onda iz tog razloga mnogima ne dajem nacin da me upoznaju, a monogima koji znaju za mene ne dajem nacin da ista znaju o meni. To kad moras biti kul je valjda kompleks nize vrednosti, a normalno bi bilo da gledas sebe zbog sebe ne zbog drugih, plus i drge normalno nije briga za ostale. Kod mog oca je veoma vidljivo da se plasi odbacivanja majke i dan danas i da mora svima da bude dobar, to mu je toliko bitno bitnije od nasih zivota. Tako da sam mogao i od njega nauciti jos od malena, pre nego sto sam i shvatao.

Share this post


Link to post

Nisam sigurna zbog Äega je to tako,ali ljudi koji su u mojim oÄima na bilo koji naÄin "kul" jednostavno moraju o meni da misle sve najbolje,inaÄe sam propala i moje postojanje viÅ¡e nema poentu u onom pravom smilsu te reÄi (s obzirom da to kada nisam "kul" u tuÄ‘im oÄima za mene jeste maltene ravno prestanku postojanja kao iole vredne i dragocene osobe na ovom svetu...Da ne kažem-maltene ravno smrti).

 

Prema tome,biti iole vredan i dragocen u tuÄ‘im oÄima-to je za mene sve...A već da ne govorim o osobama koje percipiram kao "kul."

 

Kada me neko ko je "kul" prihvati,ja sam tada na sedmom nebu i mojoj sreći nema kraja...Štaviše,to su jedini trenuci u mom životu kada sam u stanju da se osetim istinski živom.

 

i kod mene nekako sliÄno, samo ne baÅ¡ toliko ekstremno, malo blaže

Share this post


Link to post

Kod mog oca je veoma vidljivo da se plasi odbacivanja majke i dan danas i da mora svima da bude dobar, to mu je toliko bitno,bitnije od nasih zivota. Tako da sam mogao i od njega nauciti jos od malena, pre nego sto sam i shvatao.

 

Hoćeš da kažeš,plaši se odbacivanja svoje vlastite majke ili se plaši odbacivanja tvoje majke?

 

InaÄe,i moj otac je takav da bi i d*pe dao za okolinu i za njenu validaciju (a-Å¡to je najveća ironija od svega-ja,koja sam oduvek to kod njega iz dna duÅ¡e mrzela i prezirala,danas sam po tom pitanju joÅ¡ ekstremniji sluÄaj nego Å¡to je to on ikada bio) :wacko: Ja bih ako treba dala i d*pe,i glavu,i...Ma da ne nabrajam dalje Å¡ta bih sve dala.

Share this post


Link to post

Arhaic on se plasi odbacivanja vlastite majke i dan danas ona mu je vodilja, a i na sam zavisran od njih ali ne bas zbog staha od odbacivanja...

Share this post


Link to post

Pa da,odmah sam pretpostavila...I mene ovi moji nesrećnici da odbace-roknula bih se momentalno,tako da ga u tome u potpunosti razumem.

Share this post


Link to post

Nisam sigurna zbog Äega je to tako,ali ljudi koji su u mojim oÄima na bilo koji naÄin "kul" jednostavno moraju o meni da misle sve najbolje,inaÄe sam propala i moje postojanje viÅ¡e nema poentu u onom pravom smilsu te reÄi (s obzirom da to kada nisam "kul" u tuÄ‘im oÄima za mene jeste maltene ravno prestanku postojanja kao iole vredne i dragocene osobe na ovom svetu...Da ne kažem-maltene ravno smrti).

 

Prema tome,biti iole vredan i dragocen u tuÄ‘im oÄima-to je za mene sve...A već da ne govorim o osobama koje percipiram kao "kul."

 

Kada me neko ko je "kul" prihvati,ja sam tada na sedmom nebu i mojoj sreći nema kraja...Štaviše,to su jedini trenuci u mom životu kada sam u stanju da se osetim istinski živom.

 

tigrice, većina tvojih postova je "pet deka", jedan te isti obrazac pogleda na sebe i druge.

 

neko će u njima vidjeti razne komplekse, manjke u samopoštovanju ili šta već,

tako sam ranije i ja tumaÄio te pojave.

 

sada na to gledam malo drugaÄije,

takvo razmišljanje je prvenstveno nezrelo, nekako zaostalo na teen pogledu na svijet, kao da imaš pogrešna mjerila za odrasle ljude, a samim tim i sebe.

 

zašto bi, ovo što navodiš, zreloj osobi to bili neki prioriteti ?

svako voli prihvaćanje, pohvale u nekoj mjeri i trudi se uklopiti, ljudski je, ali da mu to bude mjera svega je djeÄije ponaÅ¡anje.

Share this post


Link to post

tigrice, većina tvojih postova je "pet deka", jedan te isti obrazac pogleda na sebe i druge.

 

Å ta je sad pa to...? :huh2:

 

takvo razmišljanje je prvenstveno nezrelo, nekako zaostalo na teen pogledu na svijet, kao da imaš pogrešna mjerila za odrasle ljude, a samim tim i sebe.

 

:oioi:

 

zašto bi, ovo što navodiš, zreloj osobi bili neki prioriteti ?

 

Eh,pa sad "zaÅ¡to" :rolleyes: ZaÅ¡to je nebo plavo,zaÅ¡to je trava zelena,zaÅ¡to su ljudi takvi kakvi jesu,zaÅ¡to sam ja ovakva a nego drugi-opet-ovakav i onakav...Kad bismo sad krenuli tim putem da se za svaku stvar zapitamo "zaÅ¡to ovo,zaÅ¡to ono",onda ko zna u kakvim bismo se sve nepreglednim lavirintima sopstvenog uma nepovratno zagubili (kao da i ovako,bez svega toga,nismo u dovoljnoj meri izgubljeni i smeteni)...Drugim reÄima: Otkud znam zaÅ¡to,brate...Otkud znam zaÅ¡to. Kako ja sad pa to da znam? Na kraju krajeva-koji god razlozi bili u pitanju-tako je kako je,a znaÅ¡ i sam kako kažu..."Iz sopstvene kože se ne može."

Share this post


Link to post

P.S. Na kraju krajeva,Plavo,nije da se sad ovde neÅ¡to "branim",ali...VidiÅ¡ i sam da se takoreći-polovina Foruma i sama pronalazi u mojim postovima,pa Å¡ta sad to znaÄi-da smo svi mi "zaostali u teen-pogledu na svet?" :rolleyes:

Share this post


Link to post

P.S. Na kraju krajeva,Plavo,nije da se sad ovde neÅ¡to "branim",ali...VidiÅ¡ i sam da se takoreći-polovina Foruma i sama pronalazi u mojim postovima,pa Å¡ta sad to znaÄi-da smo svi mi "zaostali u teen-pogledu na svet?" :rolleyes:

 

Da, primjetio sam,

ali ovih dana sam baš nešto u tim razmišljanjima, zrelo-nezrelo, a tvoj post mi je dobro poslužio da nešto napišem, sorry.

Share this post


Link to post

Plavo, ovo je kod npr. mog poremećaja normalno, no sa godinama se minimalizuje.

Share this post


Link to post

Verujem da svi koji imate te poremećaje imate strah od napuštanja i hiperadaptivnost.

 

Molim vas, nemojte da se naljutite, ali meni hiperadaptivnost liÄi na utapanje u masu.

 

Naravno, drago mi je kada me neko prihvati, ali znam da to i ne mora i da nije najvažnije u životu. Volim i pohvale, mada mi je nekad neprijatno kada ih dobijam.

 

Odrasla sam. Mislim da je to razlog. I previÅ¡e ljudi me je zauvek napustilo, i viÅ¡e nemam strah od "obiÄnog" napuÅ¡tanja.

 

Eto malo drugaÄijeg pogleda na ovu temu. :)

Share this post


Link to post

ja radim svaÅ¡ta osim Å¡to se utapam u masu, Å¡to se tiÄe toga ja strÅ¡im u gomili kao crna ovca meÄ‘u bijelim. A to kad ti je stalo do tuÄ‘eg miÅ¡ljenja u toj mjeri znaÄi kao Å¡to već neko napisa osjećaj manje vrijednosti. VidiÅ¡ nekoga kao kul osobu po svojim mjerilima i stalo ti je do njihovog miÅ¡ljenja jer onda ti podižu vrijednost. Å to viÅ¡e voliÅ¡ i prihvaÄaÅ¡ sebe tim se ova potreba za priznavanjem od drugih smanjuje. To nema nikakve veze sa zrelosti nego opet se vraÄamo na ono samopoÅ¡tovanje i zadovoljstvo sobom. Zbog toga se dosta nas i jest pronaÅ¡la u tom postu u nekoj mjeri

Share this post


Link to post

Nisam sigurna zbog Äega je to tako,ali ljudi koji su u mojim oÄima na bilo koji naÄin "kul" jednostavno moraju o meni da misle sve najbolje,inaÄe sam propala i moje postojanje viÅ¡e nema poentu u onom pravom smilsu te reÄi (s obzirom da to kada nisam "kul" u tuÄ‘im oÄima za mene jeste maltene ravno prestanku postojanja kao iole vredne i dragocene osobe na ovom svetu...Da ne kažem-maltene ravno smrti).

 

Prema tome,biti iole vredan i dragocen u tuÄ‘im oÄima-to je za mene sve...A već da ne govorim o osobama koje percipiram kao "kul."

 

Kada me neko ko je "kul" prihvati,ja sam tada na sedmom nebu i mojoj sreći nema kraja...Štaviše,to su jedini trenuci u mom životu kada sam u stanju da se osetim istinski živom.

 

omg tako se slazem s ovim, mada cesto ne kapiram....zbog koga glumatam i izgledam kao sto izgledam, to je dobro pitanje

Share this post


Link to post

Za mrvicu njihove pažnje,eto za šta... :( Mrvicu koja nas održava u životu,kao što se održava životno ugroženi bolesnik na aparatima.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...