Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
blackadder

Izneveriti roditelje

Recommended Posts

nisu posesivni...

 

E onda,Joed,bez uvrede,nije ni Äudo Å¡to veliki deo ove moje problematike ti nisi ni blizu da možeÅ¡ da ukapiraÅ¡ (i ovo ti kažem sasvim iskreno,bez ikakve namere da se osetiÅ¡ uvreÄ‘enim ili bilo Å¡ta sliÄno). Å taviÅ¡e,tvoji saveti povremeno svakako da znaju da budu veoma korisni i sve to stoji,ali opet...Znam ja da moju problematiku malo ko može istinski da ukapira,Å¡to u stvari i jeste najveći problem u celoj ovoj priÄi.

 

InaÄe bih ja na Forumu daleko viÅ¡e pisala o tome...

Share this post


Link to post

Naravno da ne mogu da ukapiram kad malo toga pišeš o problemu.Tako da nisam potpuno upoznati,i nisam se našao ni malo uvređenim :) ,Ne vređam se ja samo tako,plus ti znaš najbolje situaciju i nitko osim tebe ne može to razumjeti.Ja sam komentirao ono što sam se malo prisjetio,a to je daleko od prave cjeline.

Share this post


Link to post

Ne postoje savršeni roditelji, ni mi sami nismo savršeni..Tigrice, savršeni ljudi ne postoje.

 

InaÄe, nikada nisam imala probleme sa roditeljima..da, možda su me previÅ¡e Å¡titili, razmazili, ali to je možda i razumljivo..

 

Nisu me izneverili a ni ja njih.

Share this post


Link to post

ja sam svoje izneverio Äim sam doÅ¡ao na svet :)

nikad nisu bili zadovoljni Å¡ta god da uradim.

A sad kad se više i ne viđamo valjda su srećni.

Tj meni je lakse, nadam se da je i njima.

 

Naravno, ne krivim ih ni za Å¡ta, ja sam kriv :).

(ponavljam sebi deset puta dnevno da sam ja kriv za sve sto se desava, ne zamerite ako to ponovim u gotovo svakom postu koji ostavim)

Share this post


Link to post

Zbog Äega imaÅ¡ potrebu da to samome sebi tako Äesto ponavljaÅ¡,Snowman?

Share this post


Link to post
On 9/16/2018 at 9:55 PM, archaic_tiger said:

Svi smo mi svesni Äinjenice da je život jedna komplikovana rabota,te da u naÅ¡im životima ne može sve uvek biti samo i jedino onako kako mi to želimo. U nizu neprijatnih situacija koje nam život s vremena na vreme neminovno prireÄ‘uje,nalaze se i one situacije u kojima na ovaj ili onaj naÄin svojim postupcima izazivamo razoÄarenje kod svojih najbližih (u ovom sluÄaju,konkretno-kod svojih roditelja). MeÄ‘utim,da li se ponekad plaÅ¡ite da ćete izneveriti svoje roditelje do te granice da ćete od njih doživeti-ni manje,ni viÅ¡e nego-odbacivanje? Drugim reÄima,da li je ikada bilo situacija kada su odreÄ‘ena vaÅ¡a ponaÅ¡anja kod vaÅ¡ih roditelja izazivala negativne reakcije koje su bile do te mere izražene da biste poÄeli da osećate da je pretnja od njihovog razoÄarenja i eventualnog odbacivanja toliko realna da takoreći "visi u vazduhu?"

 

Let's talk!!!

Svojim sam roditeljima razočaranje od kako sam se rodila, i kad to kažem, onda bukvalno citiram  njihove sopstvene reči. Imala sam strahove i fantazije oko toga da se svim silama trudim da im udovoljim/ne razočaram ih dodatno, sve dok nisam shvatila da je to jalova rabota. Oni su svoj stav doneli davno, nikakvim mojim (ne)delima prouzrokovan, tako da je to njihova slobodna volja protiv koje ne mogu, ne vidim svrhe niti želim da se borim. Previše straćnog vremena i džaba krečenja. Imam pametnija posla, i svoju volju ko i oni.

Share this post


Link to post

Roditelji... moji nisu bili zadovoljni, barem ja tako mislim... A ja sam isto nekakav roditelj. Nisam imala ocekivanja, meni se podrazumevalo da moja deca budu najbolji djaci u skoli, jer sam ja uvek bila najbolja. Medjutim, to se nije desilo. I bilo mi je malo tesko prvih godina skole. Sedimo, vezbamo pisanje, matematiku... a njima dosadno. I ja nisam imala srca da ih smaram. Trudila sam se majke mi mile, ali deca stvarno nisu bila zainteresovana. I oni sad uce ono sto oni hoce, poslednje njihove ocene ja nisam ni pogledala. Imala sam "ocekivanja" da ce se baviti sportom, muzikom, da ce imati neke radosne aktivnosti... medjutim, njihova vizija sveta i zivota je drugacija od moje. I sta sad, da se derem nonstop? Zivot je, i bez mog dranja, veoma komplikovan i tezak. Nemam ja prava da kao roditelj budem razocarana sto oni npr nemaju neke ocene ili aktivnosti... Nemam prava da ocekujem, i sto vise rastu i sto vise ja starim, sve mi je jasnije da to moje "neocekivanje" nema nikakve veze s tom kakvi su bili moji roditelji. To ima veze samo s tim kakva sam ja. Ja kao roditelj NE OCEKUJEM. I stavrno mislim da svaki roditelj moze isto to. I bojim se da ne zvucim sad kao neka samoljubiva kretenka, ali svi ti nasi roditelji, koji su nam nabacivali osecanja krivice sto nismo ispunili nekakva ocekivanja, sve su to Ljudi Loseg Kvaliteta... Nije dete automobil ili masina koju si kupio, platio, pa mora da radi kako ti hoces. Dete je individualno ljudsko bice. Bilo bi divno kad bismo svi mogli tako o sebi da mislimo, da smo individualna ljudska bica i da imamo prava na svoje izbore u svom zivotu, makar bili pogresni.

 

"voleo bih da roditelji budu ponosni na mene"

Roditelj koji voli svoje dete, i koji veruje svom detetu, uvek je ponosan na svoje dete. Nemoze drugacije. Ali ako roditelj "voli" dete zbog nekakvih svojih problema, ako detetom nesto nekome dokazuje, ako ima decu iz pogresnih razloga (a to je bilo koji razlog koji nije cista ljubav), onda je to jako los roditelj. I sta ima tesko u tome da neko sam sebi prizna da ima lose roditelje? Trebalo bi da zelimo da mi sami budemo ponosni na sebe. A roditelji, ako vec nisu ponosni na svoju decu, sram ih bilo...

Share this post


Link to post

Moji su uvek hteli puno od mene, išla sam na klavir, jezike, uvek bila skroz odlična, i na fakultetu desetke.

I sada sam eto takva kako vidite, loše. Nisu oni krivi, mislim, možda za nešto malo i jesu, ali ni uspeh u detinjstvu i mladosti nije garant ni za šta.

Ja od svog deteta samo očekujem da bude srećna.

Škola, kako ide, ide. Ne voli je, iako sam se i ja trudila da to bude bolje i tako...

Želim da bude slobodna, i da se uda što kasnije i što kasnije da ima decu.

Da bi bila slobodna, da radi šta želi.

Share this post


Link to post
5 hours ago, ruzza said:

 

 Ali ako roditelj "voli" dete zbog nekakvih svojih problema, ako detetom nesto nekome dokazuje, ako ima decu iz pogresnih razloga (a to je bilo koji razlog koji nije cista ljubav), onda je to jako los roditelj. I sta ima tesko u tome da neko sam sebi prizna da ima lose roditelje? Trebalo bi da zelimo da mi sami budemo ponosni na sebe. A roditelji, ako vec nisu ponosni na svoju decu, sram ih bilo...

Čuj, ima nespremnih roditelja,mladih ili ne...koji jednostavno nisu dorasli svom roditeljsvu. Roditeljstvo ih je zadesilo i bili su nespremni. I onda Bože pomozi. Bili su kakvi su bili. Najbolje koliko su mogli. A zašto smo mi flipnuli...Bog će ga znati. Ne možemo ni mi očekivati nešto od svojih roditelja što nisu mogli da nam daju...isto toliko koliko za to njih osuđujemo. I oni su ljudi, i oni imaju svoju dušu i svoje greške i pravo na te iste greške.

Share this post


Link to post
9 hours ago, ruzza said:

Ali ako roditelj "voli" dete zbog nekakvih svojih problema, ako detetom nesto nekome dokazuje, ako ima decu iz pogresnih razloga (a to je bilo koji razlog koji nije cista ljubav), onda je to jako los roditelj.

Ovde je veliki problem,Ruzzo,što veoma malo ljudi na ovoj planeti uopšte poseduje u sebi taj kvalitet koji bi se mogao definisati kao "čista ljubav"...E pa,sudeći po tome,pitanje je da li bi to sada značilo da takvi ljudi (ljudi bez čistih motiva) možda ne bi trebalo ni da rađaju (što bi naizgled bilo najjednostavnije i najpoštenije rešenje,ali za koje je opet veliko pitanje koliko bi bilo realno i izvodljivo,te kuda bi u krajnjoj liniji ono uopšte sve nas i odvelo-onako generalno gledano,kao biološku vrstu).

Share this post


Link to post

Meni je upravo moja majka rekla kako su jako,jako razočarani samnom kao roditelji. Najgore je to što nisam ni bila iznenađena. Više nego ta izjava,pogodilo me čuti to,izgovoreno. I to od vlastite majke. Od vlastite majke,jedinoj kćeri. Kćeri koja je toliko uništena iznutra,koja živi bez duše,a svakim se udahom pokušava svakodnevno izboriti da ustane. I onda čim se osovi na koljena,majka je šutne u grabu. I onda će reći da me šuta jer mi želi najbolje.

Ja nemam obitelj,nikad nisam ni imala,sve je bila laž i pretvaranje.

Nikad se nisam bojala njihovog odbacivanja jer se nikad ni nisam osjetila prihvaćeno s njihove strane. 

Nikad nisam ni razmišljala o razočarenju jer nikad nisam ni osjetila da sam ponos - što sam god napravila,bilo je isto.

Usprkos svemu tome,teško je čuti tako nešto od roditelja i iako ih imaš oba,osjećaš kao da nemaš nijedno.

Teško je živjeti godinama tako - s njima fizički,a iznutra sama.

 

Share this post


Link to post

Ti treba njima da kazes da su oni tebe kao roditelji razocarali. Da si ti produkt njihove povrsnosti, zanemarivanja i neznanja. 

Moze se reci da si ti prevazisla svoje roditelje. Ne ocekuj nista pametno da cujes od njih. Sudjeno ti je da koracas sama kroz svet bez preko potrebnih instrukcija. Jer oni ocigledno ne poznaju tvoje bice, a trebali bi, jer su tvoji roditelji, trebali bi bar da se trude da razumeju.

Share this post


Link to post
22 minutes ago, little miss of sadness said:

Meni je upravo moja majka rekla kako su jako,jako razočarani samnom kao roditelji. Najgore je to što nisam ni bila iznenađena. Više nego ta izjava,pogodilo me čuti to,izgovoreno. I to od vlastite majke. Od vlastite majke,jedinoj kćeri. Kćeri koja je toliko uništena iznutra,koja živi bez duše,a svakim se udahom pokušava svakodnevno izboriti da ustane. I onda čim se osovi na koljena,majka je šutne u grabu. I onda će reći da me šuta jer mi želi najbolje.

Ja nemam obitelj,nikad nisam ni imala,sve je bila laž i pretvaranje.

Nikad se nisam bojala njihovog odbacivanja jer se nikad ni nisam osjetila prihvaćeno s njihove strane. 

Nikad nisam ni razmišljala o razočarenju jer nikad nisam ni osjetila da sam ponos - što sam god napravila,bilo je isto.

Usprkos svemu tome,teško je čuti tako nešto od roditelja i iako ih imaš oba,osjećaš kao da nemaš nijedno.

Teško je živjeti godinama tako - s njima fizički,a iznutra sama.

 

Možda krive sebe za tvoje stanje, tj. 100% krive bar do određene mere i zato se osećaju loše i frustrirano.

Znam po sebi, kada mom detetu nije sve kako treba, ja sebe krivim, to je nekako instinkt sakog roditelja...

Nisi ti promašaj, samo si emotivnija i osetljivija... Nemoj se osećati loše zbog toga što su ti rekli.

Share this post


Link to post

Neki roditelji imaju sansu da nauce nesto o zivotu od dece koji su "promasaji". Ja sam im razbio neke stereotipe, jer sam imao odredjene argumente koje nisu mogli da pobiju. Svojom dobrptom i ljubavlju mi ucimo svoje roditelje nekim novim saznanjima koje nikad ne bi spoznali da nemaju tako specificnu decu. Ni sami nisu svesni koliko ih menjamo. Ucimo ih da budu mnogo bolji ljudi jer im stavllamo na teret nasu osobenost. Iz svega toga moze da se izrodi ili nesto jako dobro ili jako lose.

Dobro kaze Aurena, oni pokazuju svoju isfrustriranost, ali to ne znaci da te manje vole. Jednostavno, ne znjau kako da se nose sa tim, ali ce im svaki tvoj licni napredak i licna sreca, kakva god ona bila, pre ili kasnije, otopliti dusu i ojacati njih same.

Share this post


Link to post
1 hour ago, little miss of sadness said:

Meni je upravo moja majka rekla kako su jako,jako razočarani sa mnom kao roditelji.

 

Na to im samo ponudiš stari,dobri odgovor koji glasi: "Uzevši u obzir od koga sam proistekla,još sam na kraju i sjajno ispala" ;) :wicked:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
32 minutes ago, blackadder said:

 

Na to im samo ponudiš stari,dobri odgovor koji glasi: "Uzevši u obzir od koga sam proistekla,još sam na kraju i sjajno ispala" ;) :wicked:

Bravo! :appl:Tačno tako!

Meni mama kad kaže majmune, džukelo, stoko, samo je pitam, aaaaa, koja živuljka rađa majmuna, džukelu i stoku?

Koliko ja znam majmunica, kujetina i stoka razne vrste samo ženskog pola.

E to je zaboli samo tako.

Share this post


Link to post

Ja bih je pitao :"Kad me toliko ne vrednujes, zasto toliko dajes na vaznosti ono sto radim?"

Ali, to je vec visa matematika za njih... 

Share this post


Link to post

Još kao mala,u osnovnoj školi,sumnjala sam jesam li usvojena,tražila sam dokumente,dokaze.

A,evo i danas sam isto posumnjala jer mi nije jasno kako se toliko razilazimo i doslovce govorimo različite jezike. Ja kažem hladno,oni toplo,ja vidim crno oni bijelo-toliko se razlikujemo.

Voljenom se nikada nisam osjećala. 

Share this post


Link to post

Ma,zaj*bi ih...:dry: Gledaj da eventualno od njih izmuzeš neku finansijsku korist,i to je to. 

Šta će ti za bilo šta drugo...

Share this post


Link to post
4 hours ago, blackadder said:

Ma,zaj*bi ih...:dry: Gledaj da eventualno od njih izmuzeš neku finansijsku korist,i to je to. 

Šta će ti za bilo šta drugo...

Kao roditelj, potpuno podrzavam tvoj stav. Jer vi, tj deca, morate da zivite, imate svoje zivote... Roditelji su takvi kakvi su, uradili su sta su uradili (za vas) i sad je dosta... Ako imaju para, naravno, uzmite odmah, ali idite od njih. Nemss ptrebe da vas ucenjuju i na vama iskaljuju svoje besove.

Ilustracija: jutros deci napravim dorucak koji su oni prethodno trazili. Oni, naravno, nece to da jedu (a trazili su), ali popiju kao po solju kakao-a i to kao bez secera. I jutros moj sin prospe celu solju po zidu. Neznam kako, to su misterije kako on uspeva da napravi razna sranja, ali tako je kako je. I ja sam mogla da pocnem da se derem i nateram ga da to cisti, da vicem blablabla. Ali zasto? Samo njima otezam, a ni meni ne bi bilo nista lakse. Ja ih nateram da se nista ne sikiraju, te naravno uzmem da to perem, a kako se ja oseam ne treba da pricam. Ali ni oni to ne treba da znaju. I operem to i ne pominjem vise.

Sta je bolje? Sad bi mi neki zlobnici koji su roditleji rekli da ja to upropastavam decu jer kao razmazicu ih i nece biti sposobni da svoje greske babalbla. E bas me briga za te zlobnike, ali basd me briga. I eka su razmazeni. Samo da budu koliko je moguce zadovoljni sobom, da ne osecaju krivicu, da neznam, da im makar to olaksam, kad vec nemogu da im platim studije u Oxfordu ili tako negde...

 

Dakle, roditelji treba da pomazu dok mogu. Kad ne mogu, arivedercci, dovidjenja, astaluego, "uzmi novce i bjezi"...

A deca treba da se trude da ne iznevere SEBE...

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...