Jump to content
Depresija Forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

desspair

Oprostajno pismo

Recommended Posts

Nkon godina i godina borbe i nadanja dosao sam do kraja svog puta. Odlucio sam si oduzeti zivot konacno. Za 2 mjeseca punim 40 godina i nemam apsolutno nista u zivotu, ni posao ni djevojku, sjedim sam i zatvoren u sobi godinama s bolesnim ocem koji je pri kraju i jedva prezivljavamo. Svi su me napustili i ostavili, pokusavao sam naci posao ali nista. Pokusavao sam i kod psihijatra ali nikakva pomoc mi nije pruzena osim "necete naci posao preko burze, trazite preko poznanstava." Ja nikoga nemam i nemam koga sto pitati. S curom nisam bio vec 7 godina, nisam osjetio nijedan jedini sretan dan, pokusavao sam nesto ostvariti ali niko ne zeli ovakvog covjeka, niko se ne zeli time baviti. Napisao sam pisma koja cu poslati danas i pripremio strik kojim cu se veceras objesiti. Zbogom, proklinjem dan kad sam se rodio.

Share this post


Link to post

Neeeee :( Žao mi je što ti je tako u životu ali nemoj to raditi. Zašto ne bi malo pisao ovdje? Znam kako je biti usamljen i tu muku s poslom mnogi muče. Jesi kad probao naći nekoga ovdje za druženje? Odakle si?

Share this post


Link to post

Taj psihijatar kod kojeg si bio je po mom mišljenju trebalo da te shvati znatno ozbiljnije,Disspair...Na osnovu tvog posta imam neki utisak da je akcenat u većoj meri bacio na pitanje posla nego na ono što je zaista bitno-a to je tvoje unutrašnje,duševno stanje. Kakav je bio kontekst u okviru koga se je vaš razgovor odvijao i kako je tačno išao njegov tok-moguće je samo pretpostaviti,ali veoma je verovatno da je taj čovek tebi pristupio onako malo "šablonski",kao što bi pristupio i bilo kom nesuicidalnom depresivnom pacijentu (a pitanje je koliko je on za ovakve tvoje misli u to vreme uopšte i znao).

Ne pronalazim mnogo tvojih postova na ovom Forumu,ali vidim da si i pre oko godinu dana takođe pisao o tome kako te neretko muče suicidalne misli...Dakle,to su neki problemi sa kojima se po svoj prilici već dugo vremena boriš,te je moguće je da je osećanje iscrpljenosti i beznađa kod tebe trenutno preovladalo (što je i razlog zbog kojeg se takve misli kod tebe danas javljaju u ovako izraženom obliku).

Share this post


Link to post

To ti depresija, bolest, govori te stvari.

Da ne vrediš, da si promašio život, da nemaš život...To je depresija.

Mnogi ljudi nisu postigli puno po nekim društvenim merilima, pa se smeju, veseli su i briga ih, uživaju.

 

Piši nam ovde...

Šta si pio od terapije?

Šta još osećaš, šta se dešava?

Share this post


Link to post

Bože mili... :( 

Piši ovdje, Desspair...

Ima ovdje dobrih i ugodnih ljudi, možda ti baš netko odavde vrati vjeru u život.

Stvarno se nadam da čitaš ovo.

Share this post


Link to post

Još jedna perspektiva: Ne ostavljaj oca. Ako će zaista otići, neka zna da je njegov sin živ, čitav i da će moći da nastavi, kako-tako.

Share this post


Link to post

Takođe, vidim e-mail adresu koja je ime. Ako neko u HR može da pronađe ovog čoveka, bilo bi super. Da obavesti nadležne.

Share this post


Link to post

Znaš kako,Desspair,još jedna stvar mi je pala na pamet...

Spominješ kako si danas u toku dana osmislio i napisao neka (pretpostavljam da si hteo da kažeš-oproštajna) pisma koja nameravaš da pošalješ određenim ljudima sa kojima se poznaješ...Čim su ti ljudi nekim svojim (dobrim ili manje dobrim) postupcima zaslužili da od tebe dobiju neko pismo (bilo da je to oproštajno ili bilo kakvo drugo),samim tim je činjenica to da su oni-makar u nekom trenutku-bili sastavni deo tvog života,kao i ti njihovog (pa sve i da u zadnje vreme možda i nemaš bogzna kakav kontakt sa njima).

Zbog čega onda ne bi malo razmislio o tome da ta pisma koja si sastavio dobiju malo drugačiji sadržaj?...Drugim rečima,ako će svi ti ljudi jednoga dana saznati da su postojali određeni razlozi zbog kojih si osećao potrebu da naudiš sebi,pa zar onda ne bi bilo najpoštenije da im se na neki način na vreme pruži šansa da saznaju šta je to što se sa tobom sve ovo vreme dešava?

Zbog čega u tim pismima ne bi pisalo: "Potrebna mi je pomoć"...Umesto samo: "Gotovo je?"

Share this post


Link to post

Ne daj se, Desspair...

Ja sam 2 puta pokušao suicid i, Bogu hvala, preživeo.

Share this post


Link to post

Ljudi, možda su u ovom trenu sve priče u stvari - bla, bla, bla...

Moguće da momak uopće ni ne čita ovo niti je na Forumu (pobogu...10 puta je mudrije nekako saznati o kome se radi!!!)

Share this post


Link to post

Desspair, ako čiitaš ovo, javi se, molim te...Svima ovde su manje-više dobro poznata ta osećanja i očaj. Veruj da je lakše kad se malo o tome priča, nije dobro držati sve to u sebi, pomozi sebi i pusti i nas da ti malo olakšamo, makar ovako kroz razgovor :(

Share this post


Link to post

Sve je u redu, hvala vam svima. Predomislio sam se i nastavicu se boriti, nemam druge, pisacu malo ovdje i mora sve biti OK.

Share this post


Link to post

Imao sam snaznu potrebu s nekim komunicirati a bio sam potpuno sam, pa su me obuzele crne misli...Nadam se da nisam nikog preplasio, bice sve u redu...Idem na redovite preglede i pijem terapiju.

Share this post


Link to post

Joj, jesi nas malo preplašio ali dobro je samo kad si odustao, jaooo...Sve je bolje nego ćutati i gutati tako, evo slobodno piši o tome...Koliko je strašno osećati te depresivne misli, još je mnogo gore kad misliš da nema izlaza i da niko ne bi hteo da te sasluša.

Sad ne možeš da vidiš ništa pozitivno, ali to ne znači da pozitivno ne postoji...

Kako se osećaš, jel' ti pomaže terapija šta god?

Share this post


Link to post
On 9/26/2018 at 8:57 PM, desspair said:

Predomislio sam se i nastavicu se boriti, nemam druge, pisacu malo ovdje i mora sve biti OK.

Svaka čast,tako i treba...Ovo je razmišljanje hrabrog i razboritog čoveka.

Share this post


Link to post

Desspair, javljaj se sad, piši slobodno...Nemoj opet da nestaneš :)

Share this post


Link to post

Upravo tako. Bio si na MOD QUE iz ko zna kojih razloga, tj.ja to nisam znala kad sam preuzela Forum, tako da ti se ovom prilikom i izvinjavam.

Share this post


Link to post

Samoća je odvratna. Srećom, danas stvarno postoje servisi i mjesta gdje se čovjek može spojiti s ljudima i ispoljiti svoje misli, te čuti neki uvid sa strane. Postoje i raznorazne udruge koje se bave upravo depresijom i suicidalnim mislima, te razmjenom iskustava takvih osoba. Pa na kraju i ovaj virtualni tap on the back je velika stvar za sve nas koji prolazimo kroz raznorazne krize u kojima nam ljudi iz računala pružaju pomoć, podršku i daju savjete. Velika je to stvar jer onda zapravo nisi sam, već imaš malu hordu ljudi, virtualnih možda tebi dok ih čitaš s monitora, ali i te kako stvarnih sa svojim pričama, životima, iskustvima i uvidima, potpuno spremnih da te saslušaju i savjetuju. Stoga nisi sam! Nipošto!

Share this post


Link to post

Samo pisi, makar imas nas ovde...Pojavice se neko i u realnosti, ali za sad se drzi kako god znas i pisi, slobodno nas i plasi, samo izbacuj iz sebe...Iskreno se nadam da ti nece takve misli vise dolaziti, da si bacio pisma jer cuvanje bi moglo da bude opasno, molim te baci ih...Zao mi je sto je tako tesko ali resenje je negde u tebi, samo treba da ga nekako nadjes...Ja trazim to resenje ima preko 50 godina i nikako da nadjem, ali trazim...Ne daj se...

Share this post


Link to post

Usamljenost, ponekad prava trulež...Tačno je 7 godina prošlo od kako sam i ja isto tako sama kao ti, tako da te shvatam bolje nego što možeš da zamisliš...Dešavalo se da mi život izgleda kao noćna mora, kao da sam u nekom magnovenju. Pomogla mi je komunikacija na Internetu da se iščupam iz toga. Pronađi aplikacije na kojima se ljudi druže i kreni da pričaš o svemu što ti je na duši. Mnogi su spremni da čuju više nego što tebi to izgleda...

Zbog osećaja da nekog opterećujem sam se ranije ustručavala da se žalim, ali dosta je tog ustručavanja. Ono samo potkrepljuje izolaciju.

Share this post


Link to post
On 9/27/2018 at 8:46 PM, Marginalna said:

Pronađi aplikacije na kojima se ljudi druže i kreni da pričaš o svemu što ti je na duši. Mnogi su spremni da čuju više nego što tebi to izgleda...

Kakve su to aplikacije? :blink:

Share this post


Link to post
On 9/26/2018 at 2:40 PM, desspair said:

Za 2 mjeseca punim 40 godina i nemam apsolutno nista u zivotu, ni posao ni djevojku, sjedim sam i zatvoren u sobi godinama s bolesnim ocem koji je pri kraju i jedva prezivljavamo. 

Napisao sam pisma koja cu poslati danas i pripremio strik kojim cu se veceras objesiti. Zbogom, proklinjem dan kad sam se rodio.

Drugi su ti se već javili a ja bih samo da dodam da sam negdje pročitao da su najpodložniji psihičkoj krizi samci u tačno 40-toj godini.

Vjerovatno neki prelomni period...

Izdrži, proći će.

Share this post


Link to post

Nisam nista puno ocekivao od ovoga. Srce ce mi puknuti od usamljenosti i tuge. Razina neljudskosti i ispraznosti vasih odgovora je zapanjujuca. Nema nicega u onome sto pisete, ni trunke...Nicega. Prazne fraze i floskule, tek toliko, cak bih rekao i sa dozom prikrivene srece jer "nekome je ipak gore nego meni." Razina skamenjenosti srca i duse je gotovo apsolutna. Nemam trenutno vise rijeci...

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...