Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Erik

Napetost i posao

Recommended Posts

Poceo sam da radim, i jedno vreme posle predhodnog posla gde sam sastavio mesec dana gde sam dao otkaz zbog nesanice i

napetosti. Sad sam nasao novi posao i na obuci sam, taman sam se malo odmorio ali evo kako sam poceo da radim polako me opet muci napetost i anksioznost, jednostavno ne mogu da izdrzim dugo ni na jednom poslu, a svi ocekuju od mene da radim i non stop mi govore da sam lenj, narocito roditelji, meni je naporno da izdrzim taj prvi udar, novi ljudi, strah od odgovornosti i sta ako pogresim, ne znam da odredim koliko da zapnem kada i kako da se odmorim i opustim, kako da uskladim ostale obaveze, koja je moja mera, cesto mi se desava da se preforsiram.

Share this post


Link to post

Upadljivo mi je ovo zadnje što si spomenuo...Tj.da se neretko "preforsiraš." Mislim,zašto to radiš? Je li iz nekog straha da se nećeš dobro pokazati,ili...?

Share this post


Link to post

Tako je i kod mene sada. Kod mene obiÄno prvi dani budu najteži. Tu baÅ¡ budem nervozan isve radim naopako ali nakon kojeg tjedna to nestane. nadam se da će tako i kod tebe biti.

Ali i ja oÄito ne mogu dugo izdržati na jednom poslu. Uhvati me kriza ( jaka depra + jaka anksioznost ) i onda jednostavno dam otkaz il iprestanem bez objaÅ¡njenja ići na posao. Ne znam stvarno koji je lijek za ovo. BaÅ¡ me zanima da li ovdje ima netko tko ima sliÄan problem ali opet uspjeva koliko toliko normalno raditi.

Share this post


Link to post

Ne mogu jednostavno da procenim kolika mi je mera da kontrolisem organizam, taj sam problem imao dok sam trenirao kosarku,

valjda me spuca adrenalin i posle padnem, verovatno ima i toga da bi se dokazao.

Share this post


Link to post

Ali i ja oÄito ne mogu dugo izdržati na jednom poslu. Uhvati me kriza ( jaka depra + jaka anksioznost ) i onda jednostavno dam otkaz il iprestanem bez objaÅ¡njenja ići na posao. Ne znam stvarno koji je lijek za ovo. BaÅ¡ me zanima da li ovdje ima netko tko ima sliÄan problem ali opet uspjeva koliko toliko normalno raditi.

 

Možda bi nekako mogao da izaÄ‘eÅ¡ sa tim na kraj ukoliko bi odgonetnuo koji je zapravo uzrok aktiviranja tvoje depre (koja se,ako sam te dobro shvatila,uvek nekako "pobudi" baÅ¡ u tim situacijama,Äak i ako si bio u remisiji pre toga)? Mislim,zaÅ¡to baÅ¡ tad...?

Share this post


Link to post

Možda bi nekako mogao da izaÄ‘eÅ¡ sa tim na kraj ukoliko bi odgonetnuo koji je zapravo uzrok aktiviranja tvoje depre (koja se,ako sam te dobro shvatila,uvek nekako "pobudi" baÅ¡ u tim situacijama,Äak i ako si bio u remisiji pre toga)? Mislim,zaÅ¡to baÅ¡ tad...?

 

Ne znam stvarno... Možda nije stalno isti razlog? E znaÅ¡ Å¡ta mi je ovih dana palo na pamet? ÄŒini se da se osjećam jako loÅ¡e baÅ¡ nakon Å¡to mi se desi neÅ¡ta jako dobrpo... ne Å¡alim se. Kada sma prvi puta dobio plaću u Burgeru ( 1000 eura) baÅ¡ me je udarila depresija umejsto da to slavim jer sma napokon zaradio pravu plaću a do tada sam radio 2 sata na dan i sliÄno i uvijek bio slab s parama i nekako sma mislio da nikada neću ni zaraditi normalnu ljudsku plaću. PoÄeo sma raditi u Burgeru, maÅ¡tao o tome Å¡ta ću si sve kupiti, nekako mi je sve to djelovalo previÅ¡e lijepo da bude istinitio. Napokon ću dobiti 1000 eura! I dobjem ih i padnem u depru i ne kupum si niÅ¡ta zanimljivo. pa onda kada sam naao ovaj posao koj isada radim, gdje nema stresa ni glupih kolega.. opet mi nije bilo bolje, pa kada sam sad u utorak uspjeÅ¡no obavio razgovor za posao u knjižari opet me je drmnila tolika depra da sam javio da sam bolestan i danas i u utorak nisam otiÅ¡ao na posao.

 

 

U utorak sam inaÄe iÅ¡ao u cirkus. I to pravi cirkus kao iz filmova. Najveći u NjemaÄkoj. Imaju onaj ogromni Å¡ator, bila je toÄka sa preko 20 lavova istovremeno, vidio sam kako je jedan Äovjek na trapezu napravio trostruki salto mortale i to zavezanih oÄiju, bio je jedan tip sa prelijepim papagajima koji su letili ok publike i bili su toliko lijepi da su mi suze krenile na oÄi, vidio sma konje koji meÄ‘usobno pleÅ¡u i dvije foke koje kao su bile toliko izdresirane da ti djeluju kao da imaju ljudsku inteligenciju, vidio sma jednog tipa iz južne amerike koji kao da prkosi gravitaciji. i opet sam cijelo vrijeme bio depresivan. A možda je to povezano s time Å¡to dresuru životinja povezujem sa jako teÅ¡kim muÄenjem ( iako to vjerojatno nije sluÄaj kod tog cirkusa inaÄe biga do sada zatvorili)

Share this post


Link to post

Ne znam stvarno... Možda nije stalno isti razlog? E znaš šta mi je ovih dana palo na pamet? Čini se da se osjećam jako loše baš nakon što mi se desi nešta jako dobro... Ne šalim se.

 

Uopšte ni ne mislim da se šališ,brate. Štaviše,to se...Pa to isto se i meni dešava!... :o

Share this post


Link to post

Razmišljam da li da ćutim ili da pišem. Možda ćete me pogrešno razumeti.

 

Na SVAKOM poslu SVIMA je teško prvih dana. SVIMA, ne samo ljudima sa F dijagnozama. I svi, pa i mi sa tim famoznim F dijagnozama moramo da budemo strpljivi i da damo šansu poslu. Naravno, ukoliko nam je novac potreban.

 

Zar vi mislite da je meni bilo lako da radim punih 18 godina u jednoj ustanovi? Imala sam i tremu, bila sam i zbunjena i nije mi se radilo, ali- bio mi je potreban novac.

 

Bolelo me je koleno ali sam se svakodnevno pela uz stepenice. Trpela sam i grdnje šefova i sama se nekada svađala i povremeno plakala, ali sam radila.

 

Radila sam i druge poslove van te "kancelarijske uÅ¡uÅ¡kanosti". Teže. Bio mi je potreban novac i nisam ni pomiÅ¡ljala da se vadim na depresiju, na tugu zbog oÄeve smrti, na...a imala sam razloge za sve to..

 

I preživela sam.

 

Eto, to sam htela da kažem. Razumem i napetost i depresiju i ankcioznost, ali sve se to dešava ljudima koji se prvi put nađu u novoj sredini, na novom poslu.

Share this post


Link to post

Kad se uljuljkas u depresiju bojis se izaci iz nje

 

Zašto to misliš? Možda stvarno nekako podsvjesno ne želim izaći iz toga ali ne znam zašto bi to bilo tako.

ja nemam nikakve koristi od depre, nemam ni podrÅ¡ku od ljudi. naprotiv. Depra me samo sve viÅ¡e i viÅ¡e zakopava ali stvarno kao da podsvjeno ne želim izaći iz toga. Djeluje mi kao da ću ostati depresivan bez obzira Å¡ta mi se desilo. Ako dobjem na lotu vjerojatno bi i dalje bio depresivan. kao da imam nekog demona u sebi koji me spreÄava da živim kako želim

Share this post


Link to post

Razmišljam da li da ćutim ili da pišem. Možda ćete me pogrešno razumeti.

 

Na SVAKOM poslu SVIMA je teško prvih dana. SVIMA, ne samo ljudima sa F dijagnozama. I svi, pa i mi sa tim famoznim F dijagnozama moramo da budemo strpljivi i da damo šansu poslu. Naravno, ukoliko nam je novac potreban.

 

Zar vi mislite da je meni bilo lako da radim punih 18 godina u jednoj ustanovi? Imala sam i tremu, bila sam i zbunjena i nije mi se radilo, ali- bio mi je potreban novac.

 

Bolelo me je koleno ali sam se svakodnevno pela uz stepenice. Trpela sam i grdnje šefova i sama se nekada svađala i povremeno plakala, ali sam radila.

 

Radila sam i druge poslove van te "kancelarijske uÅ¡uÅ¡kanosti". Teže. Bio mi je potreban novac i nisam ni pomiÅ¡ljala da se vadim na depresiju, na tugu zbog oÄeve smrti, na...a imala sam razloge za sve to..

 

I preživela sam.

 

Eto, to sam htela da kažem. Razumem i napetost i depresiju i ankcioznost, ali sve se to dešava ljudima koji se prvi put nađu u novoj sredini, na novom poslu.

 

Da. i meni je potreban novac i razlog zaÅ¡to sam odustao od Burgera nije bila depra i anksioznost itd. nego kolege s kojima jednostavno nisam mogao izaći na kraj. a i sada ne planiram odustati od ovog posla koji sada imam i poÄet ću uz to raditi i u knjižari. I u Bosni sam radio skoro deset godina u jednoj knjižari Äesto i po 10 sati na dan i to me je konstantno uniÅ¡tavalo psihiÄki ali ipak sam izdržavao jer morao sam živjeti od neÄega. Sada ovdje u NjemaÄkoj imam posao koji nije toliko strestan uopće a opet mi je to veća muka nego prije dok sam radio u Bosni. Ne znam kako je doÅ¡lo do toga da viÅ¡e ne mogu izdržati raditi a prije sam mogao. Mislim da je to barem kod mene povezano s time Å¡to sam u novoj sredini gdje jednostavno ne poznajem nikoga. Grad je divan ali ja se ne snalazim ovdje.

I slažem se da su prvi dani svakome naravno najteži

Share this post


Link to post

A jeste vala ta depresija nekad dodje kao komfor, depresivan sam, ne mogu, necu da radim, citam knjige, slusam muziku, bavim se umetnoscu, setam, pisem,...

ali mora se kad tad covek sukobiti sa realnim zivotom.

Share this post


Link to post

A jeste vala ta depresija nekad dodje kao komfor, depresivan sam, ne mogu, necu da radim, citam knjige, slusam muziku, bavim se umetnoscu, setam, pisem,...

ali mora se kad tad covek sukobiti sa realnim zivotom.

 

uf nez baÅ¡. ja kada sam ovako loÅ¡e ne radim baÅ¡ niÅ¡ta i osjećam se toliko loÅ¡e da sam razmiÅ¡ljam o tome kako da se roknem a nekako znam da nemam dovoljno hrabrosti za to. Prije bih rekao da je imati uredan posao sa normalnom plaćom komfor. Dok sam radio u burgeru imao sam dovoljno para za sve i to mi je onda davalo neki komfor. a nije me posao nikada spreÄavao da Äitam, Å¡etam, piÅ¡em itd. ÄŒak mi djeluje da sada poÅ¡to imam samo 45 sati mjeseÄno rada ( za 450eura) imam previÅ¡e slobodnog vremena a nekako mi je sve to vrijeme zbog depresije neispunjeno. BaÅ¡ vidim da se znatno loÅ¡ije osjećam otkad sam dao otkaz u Burgeru bez obzira Å¡to je taj posao bio grozan. ZnaÄi nema tu nikakvog komfora ali sigurno imam taj strah da neću moć izdrati puno radno vrijemeu knjiari. posve nelogiÄan strah inaÄe.Kada sma mogao raditii u Burgeru zaÅ¡t ne bih mogao raditi u knjžari? Nadam se da će to nestati kada poÄmem raditi i da neću pokleknuti.

Share this post


Link to post

Nevidljiva Sjeno,

 

Pošto voliš knjige i radio si već u knjižari, nestaće trema i biće ti ok. Samo ti je potrebno malo hrabrosti i strpljenja i uklopićeš se u taj posao.

 

Srećno!

Share this post


Link to post

@Sjeno.A da se poÄneÅ¡ ljeÄiti?

Share this post


Link to post

Pa dobro, ne kazem da ne treba citati, bavi ti se umetnoscu i tako to, sve to oplemenjuje, ali cesto sam sebe uhvatio kako mi je to sve postalo izgovor da ne radim nista konkretno, par puta kad su me tako na poslu ubacili u vatru onda vidis gde si, frka, panika, ali nema tada kad da mislis da li sam depresivan ili ne, nego aj nosi se sa situacijom kako znas i umes, ispednes i smotan, i blesav i lud, ali mislim da se kroz to napreduje ako znas da iskoristis, inace te ovako psihijatri samo vrte u krug.

Share this post


Link to post

@Sjeno.A da se poÄneÅ¡ ljeÄiti?

 

@Sjeno.A da se poÄneÅ¡ ljeÄiti?

 

LijeÄim se samo neuspjeÅ¡no. pijem antidepresive koji ne pomažu. mama mi samo savjetuje da ponovo otiÄ‘em do istog doktora. Možda to i uradim ali taj mi je djelovao maksimalno nesposoban i nekako ne vjerujem da će biti neke pomoći od njega. A iskreno.. jednostavno se plaÅ¡im tih psihijatara, pa onda sve odlaem ili od svega odustanem i na kraju ne uradim niÅ¡ta. Trebalo mi ej jako dugo dok se nisam natjerao otići do tog jednog psihijatra. Ev danas sam tražio brojeve psiijatara koji su relativno blizu mene. Jednom se praksa otvara sada u 15 sati. a ja sam ti tolika kukavica da će biti teÅ¡ko natjerati se da uopće nazovem tamo. to uvijek odlažem. Ali trenutaÄno sam toliko oÄajan da ću vjerujem stvarno nazvati tamo.

Share this post


Link to post

Pa probaj,probaj uzimati neki lijek koji ti predloži.Ako ne bude bolje onda se ostavi svega,budući da, kako tako funkcioniraš i brez lijekova.

Share this post


Link to post

Pa probaj,probaj uzimati neki lijek koji ti predloži.Ako ne bude bolje onda se ostavi svega,budući da, kako tako funkcioniraš i brez lijekova.

 

Pa bez lijekova oÄito viÅ¡e ne ide. Morat ću mijenjati lijekove i psihijatre sve dok ne potrefim neÅ¡to Å¡to će mi barem malo pomoći. Na kraju će se desiti neÅ¡ta zbog Äega ću se poÄet osjećati bolje pa ću pomisliti da je to poÄeo djelovati lijek koji sam u tom trenutku pio :P ( ili naopako)

Share this post


Link to post

Na SVAKOM poslu SVIMA je teško prvih dana. SVIMA, ne samo ljudima sa F dijagnozama. I svi, pa i mi sa tim famoznim F dijagnozama moramo da budemo strpljivi i da damo šansu poslu. Naravno, ukoliko nam je novac potreban.

 

Zar vi mislite da je meni bilo lako da radim punih 18 godina u jednoj ustanovi? Imala sam i tremu, bila sam i zbunjena i nije mi se radilo, ali- bio mi je potreban novac.

 

Bolelo me je koleno ali sam se svakodnevno pela uz stepenice. Trpela sam i grdnje šefova i sama se nekada svađala i povremeno plakala, ali sam radila.

 

Radila sam i druge poslove van te "kancelarijske uÅ¡uÅ¡kanosti". Teže. Bio mi je potreban novac i nisam ni pomiÅ¡ljala da se vadim na depresiju, na tugu zbog oÄeve smrti, na...a imala sam razloge za sve to..

 

I preživela sam.

 

Eto, to sam htela da kažem. Razumem i napetost i depresiju i ankcioznost, ali sve se to dešava ljudima koji se prvi put nađu u novoj sredini, na novom poslu.

 

Pa dobro,brate,ali to ne znaÄi da se na Forumu ne sme o tome progovoriti...Opusti se malo,Cicina Gazdarice :glasses: Samo priÄamo...

Share this post


Link to post

Ja nemam nikakve koristi od depre, nemam ni podrÅ¡ku od ljudi. naprotiv. Depra me samo sve viÅ¡e i viÅ¡e zakopava ali stvarno kao da podsvjeno ne želim izaći iz toga. Djeluje mi kao da ću ostati depresivan bez obzira Å¡ta mi se desilo. Ako dobjem na lotu vjerojatno bi i dalje bio depresivan. Kao da imam nekog demona u sebi koji me spreÄava da živim kako želim.

 

To je onaj demon zvani "ja ne zaslužujem da mi ikada bude bolje,niti da ikada živim normalno i rasterećeno...I neću to zasluživati sve dok sam živ."

 

Eto,to je taj demon u stvari...

Share this post


Link to post

 

 

Zašto to misliš? Možda stvarno nekako podsvjesno ne želim izaći iz toga ali ne znam zašto bi to bilo tako.

ja nemam nikakve koristi od depre, nemam ni podrÅ¡ku od ljudi. naprotiv. Depra me samo sve viÅ¡e i viÅ¡e zakopava ali stvarno kao da podsvjeno ne želim izaći iz toga. Djeluje mi kao da ću ostati depresivan bez obzira Å¡ta mi se desilo. Ako dobjem na lotu vjerojatno bi i dalje bio depresivan. kao da imam nekog demona u sebi koji me spreÄava da živim kako želim

 

Upravo,a I kada si dugo u depri toliko je dobro upoznas da znas sta mozes ocekivati od iste...

Kada napravis neki mali ali korak napred u nepoznato remisija ugl..

Prvih dve ned treba izdrzati muski.

Share this post


Link to post

Upravo,a I kada si dugo u depri toliko je dobro upoznas da znas sta mozes ocekivati od iste...

Kada napravis neki mali ali korak napred u nepoznato remisija ugl..

Prvih dve ned treba izdrzati muski.

 

Govoriš remisija, a misliš na recidiv.

Share this post


Link to post

Pa dobro,brate,ali to ne znaÄi da se na Forumu ne sme o tome progovoriti...Opusti se malo,Cicina Gazdarice :glasses: Samo priÄamo...

 

PriÄamo Tigrice i zaÅ¡to misliÅ¡ da nisam opuÅ¡tena?

 

Poenta celog mog posta je da ne možemo sve pripisivati F dijagnozama. Da, ovo je Forum posvećen depresiji i psih.poremećajima, ali kad jedni druge podržavamo u stilu " ne brini, to će proći" Äinimo samo medveÄ‘u uslugu.

 

Mnogo je bolja podrška" ti to možeš, verujem u tebe" .

 

A Å¡to se ove teme tiÄe, najozbiljnije mislim to Å¡to sam napisala. I ponoviću, ne možemo baÅ¡ za sve da krivimo depresiju ili da se pravdamo depresijom.

 

Ja sam radila kada sam bila u težim depresivnim epizodama, psih mi nije dozvolila bolovanje jer je to kontraproduktivno-uvući se u svoju Äauru i patiti. I žena je bila potpuno u pravu.

Share this post


Link to post

 

Ja sam radila kada sam bila u težim depresivnim epizodama, psih mi nije dozvolila bolovanje jer je to kontraproduktivno-uvući se u svoju Äauru i patiti. I žena je bila potpuno u pravu.

 

Slažem se sa tvojom psih. U zadnjih par mjeseci ja sma se najgore osjećao u mjesecu nakon Å¡to sma dao otkaz u Burgeru a nisam imao novi posao. I Äim sam naÅ¡ao ovaj posao koji sada radim odmah mi je raspoloženje poraslo. NiÅ¡ta ne vrijedi to bolovanje "odmaranje" itd. u kojem samo vegetiraÅ¡ i sekiraÅ¡ se, peÄe te savjest Å¡to ne radiÅ¡ itd. umjesto da se stvarno odmoriÅ¡.

barem kod mene ništa ne vrijedi.

Kada sad razmišljam o tome unatrag ispada sam se bolje osjećao dok sam radio u Burgeru i trpio kolege koji su mi konstantno išli na živce neg kada sam dao otkaz i nisam imao nikakav posao. Naravno opet nije greška što sma dao otkaz tamo. Jedino što sma trebao raditi je : izdržati još koji tjedan u Burgeru i za to vrijeme tražiti drugi posao pa tek dati otkaz kada nađem nešta bolje. tako ću raditi ubuduće. zapravo sam i znao da sam to tako trebao uraditi ali jednostavno nisam više mogao izdržati tamo.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...