Jump to content
Depresija Forum
s_marsa_pala

Dobro vece saborci

Recommended Posts

Pozdrav svima koji ovo procitaju :)

 

Red je da se predstavim (mada me naaajiskrenije mrzi da kuckam jer sam sva slomljena, kad bih mogla nekako govornu poruku da ostavim bilo bi mi lakse, al' sta sad..).

 

Ja sam pala s marsa, mada me mozete zvati i Mira. Ne tako davno predjoh 30-tu. Imam jednog psa i sest macaka (+ dve koje su se osamostalile pa svrate tako povremeno). Dece nemam. Muza nemam. Decka nemam. I ono trece sto svi uglavnom imaju, al da ne budem prosta u izrazavanju, nemam takodje. I beskrajno patim zbog svega toga navedenog (ukljucujuci i svoje ljubimce). Moze se zakljuciti da volim da se blago sprdam sa svojim problemima, ali to uglavnom nije tako.

 

Danas mi je posebno s*motan dan, turoban i tezak i to je jedan od razloga zasto sam se sada odlucila po prvi put oglasiti. Iako teme pratim odavno, sporadicno, i kao gost. Sa depresijom + anksi + panicnim napadima se druzim od kad znam za sebe takoreci. Samo sto to nisam znala do svoje dvadeset druge-trece. Znala sam da nesto nije u redu sa mnom, ali nisam znala da to nesto ima naziv i Dg. Saznavala sam postepeno, citajuci i istrazujuci po netu, a potom mi je to i potvrdjeno od strane psihijatrice tamo neke 2007. ili '08. Mada, kada sam u jako s*motanom stanju, mislim da je moja Dg jaca od "obicne" depresije. Subjektivno mislim da imam granicni poremecaj. Ali, da se ne mesam u rad strucnjaka.

 

Ako se dobro secam, nepune tri godine pila sam Anafranil i po potrebi Bromazepam. Tritico su mi prepisivali u dva navrata, prvi put popila jednu dozu i rekla vise nikad, daleko mu lepa kuca. Borila sam se od suicidalnih misli. Samo jednom sam sebi nanela fizicku povredu, psihickih - mazohistickih tendencija je bilo na pretek. To sam uspela da resim kroz rad na sebi iduci na psihoterapiju, koja mi neizmerno pomaze, ali unatrag godinu dana nisam u prilici da je sebi obezbedim finansijski. Ova godina mi je bila jezivo izazovna, zivotno. Dodatno je sama sebi otezavam jer ne uspevam da sebe uzdignem, da se presaberem i na momenat odmorim kako bih dala sebi vremena da sva sr*** emotivno obradim, sazvacem i stavim na svoje mesto. Isisana sam do maksimuma. Osecam kako sam blokirana, kako mi se zivot raspao i ja nemam snage da napravim kakvu-takvu strukturu u sebi i oko sebe i krenem napred. Pored toga iscrpljena sam mislju da na svake tri-cetiiri godine padam i moram iznova da gradim zivot. Taman pomislim, Boze krenulo je, srecna sam, i desi se nesto i opet tras. Kao da se neko sprda sa mnom i vuce me na dole. Hipersenzitivna sam. U poslednje dve godine nisam u stanju da se povezem sa ljudima koji me okruzuju. Onako sustinski. Da se osecamo i razumemo jedno drugo. Da se obostrano prihvatamo i podrzavamo. Otud i moja ogromna usamljenost. Zbog koje sam i dosla ovde kod vas. Mozda mi bude bilo makar malo lakse, mozda i nekome bude bilo lakse zbog necega sto cu ja napisati i bice mi drago ako nekome moje reci i iskustvo pomognu.

 

Zaboravih da kazem da sam od januara pocinjala sa Saroxatom i sama prekidala terapiju iz nekoliko razloga u dva navrata. Od sutra krecem ponovo pa cu se potruditi da nastavim kao sto sam to ucinila sa Anafranilom koji me je povadio pre 7 godina.

 

Takodje sam htela da pitam da li je neko od vas sa deprom i usled stresova imao zdravstvenih oroblema sa limfnim zlezdama?

 

Hvala sto ste iscitali sve sto sam ispisala i izvinjavam se unapred zbog Ćelave latinice onima kojima smeta.

 

P.S. za admine: ne znam da li je samo do mene, al imate neku gresku u zaglavlju kad odem na start new topic. 166w01.png[/img]

Share this post


Link to post

Dobrodosla! :)

Nemam iskustva sa granicnim,ali svakako imas dosta tema o njemu ovde. Drugo sto smatram vaznim je da mislim da ni ne treba da lomis glavu,in the end, dal jeste ili nije, vec samo da radis na resavanju tih negativnih simptoma koji te muce. A raditi moras svaki dan ako zelis sebi lepe stvari,znas i sama po tome koliko ti je ta psihoterapija pomagala. I ja takodje nemam dovoljno sredstava za odlaske na terapiju u meri u kojoj bih zelela, no veoma dobra opcija po meni su podcastovi o temama koje te zanimaju na youtube, i slicno, zaista dobri ''govornici'' ,da se tako izrazim, se nekad ni ne razlikuju uopste od nekog prosecnog psihoterapeuta. I sto je najbolje, besplatno je.

Sve u svemu, nadam se da ce ti boravak ovde biti prijatan. :)

Share this post


Link to post

cao i dobrodosla pismena pametna marsovko makar pisala na celavoj latinici

ja takodje pisem na takvoj llatinici jer mi je lakse zbog tastature

a ona se kvari pa ponavlja slova narocito slovo l

a to je inace bila najjeftinija usb tastatura koju sam morao kupiti jer se tastatura na laptopu pokvarila

kao sto vidis imam pakao od zivota haha :D

 

lepo si opsala svoje probleme i sigurno ce ti pomoci nekoo ko ima slicno iskustvo evo vec mi pada na pamet par lljudi

 

pricacemo jos ako me adminka ne banuje u medjuvremenu haha a za sada samo jedna teza onako za razmisljanje

 

U poslednje dve godine nisam u stanju da se povezem sa ljudima koji me okruzuju. Onako sustinski. Da se osecamo i razumemo jedno drugo. Da se obostrano prihvatamo i podrzavamo. Otud i moja ogromna usamljenost.

 

postoji veza izmedju usamljenosti i nemogucnosti povezivanja ali je obostrana

dakle jedno drugo hrani

zbog usamljenosti si zaboravila kako sa ljudima pa si onda jos usamllejnija i tako u krug

 

jos jednom dobrodosla i srecno

Share this post


Link to post

Miro, ćao. :)

 

Apsolutno se slažem sa Tougenkyou, sem za samopomoć kao prvu opciju. TakoÄ‘e, poÅ¡to znam kako bolest funkcioniÅ¡e, tj. kakvi su nam mozgovi, ovo je "trik": prihvatiÅ¡ samu sebe, ALI istovremeno preuzmeÅ¡ odgovornost za svoje postupke, NO da ne misliÅ¡ da si se vratila na sam poÄetak kad zezneÅ¡ i uprskaÅ¡.

 

Ja sam već neko vreme u delimiÄnoj remisiji od graniÄnog. Ove godine sam napravila manje greÅ¡aka nego ikad u životu, nisam imala nijedan sluÄaj samopovreÄ‘ivanja (nisam ni 2017, ali to je već druga priÄa...i komplikovana), ali svaki put sam se ozbiljno pokajala kad sam imala naglu reakciju.

 

A imala sam jedan toliko bizaran sluÄaj splittinga da je to smeÅ¡no. I držao me je sedam godina. Satanizovala sam osobu koja nije uradila niÅ¡ta.

 

Ne verujem da je potpuna remisija moguća, ali delimiÄna je dovoljan razlog da radiÅ¡ na tome.

 

I da pogodim, nisi povezana sa ljudima jer se plašiš da ćeš uprskati?

Share this post


Link to post

Joj pa vi ste ljudi fantazija ekspresni! :) hvala vam, bolje vas nasla! Doslovce! :)

 

@Tougenkju, hvala ti na savetima za yt-mentore, mislim da sam sto se tice toga i pisane literature preterala i takoreci isprala mozak, ali to nije dovoljno. Svima nama je potreban i uglavnom ono sto jeste lekovito je zapravo kontakt sa drugim ljudskim bicem. Pa tako i meni. Dosta mi je knjiga, tutorijala, trenutno sam se toga prezasitila i tacno osecam da mi treba makar jedan dubok isceljujuc odnos sa drugim ljudskim bicem. Za granicni, niko mi od strucnih lica nikad nije pominjao, ja licno sumnjam da naginjem ka njemu u stanjima vrhunskog rastrojstva. Sudeci po ponasanju i onome sto opisuju tekstovi. Takodje malopre uradih jedan od vasih testova za borderline i on kaze yes yes :D

Kako god bilo, slazem se sa tobom da mi sada nema vajde da lomim mozak i oko toga, imala nemala, imam si vec dovoljno drugih izazova sama sa sobom. Granicni ce da priceka :)) p.s. sta ti znaci nadimak? Ne umem da ga izgovorim pa me kopka :D

 

@wannabe hvala tebi na ovako lepim komplimentima i tezi za razmisljanje, to je nesto o cemu bas razmisljam. Koliko sama doprinosim svemu i vrtim se u zacaranom krugu. Medjutim imam utisak da ti mislis da je usamljenost moj izbor, da sama biram svoj status? Ili sam te pogresno razumela? P.s. moje saucesce za gubitak tastature.. ova nova te iz nekog razloga bojkotuje :laugh4:

 

@Hyper cao! :happy: "prihvatis samu sebe"- znas li ti koliko je ovo dug i mukotrpan proces? :)))) godinama radim na tome i tek sam zacackala povrsinu, ali hvala ti na sugestiji i podsecanju! Pravo u metu :)

Meni je mnogo krivo i tesko kad cujem, a jos gore kad prisustvujem momentima kada neko sebe fizicki povredjuje. Znam kroz kakav pakao tvoja dusa ili biće (ne znam u sta verujes, potpuno je nevazno, vazna je sustina i da se razumemo) prolazi kada ima poriv da sebi nanosi fizicku bol. Je l mozes da mi opises samo da li sebe povredis u stanju besa/tuge ili imas impulsivne reakcije koje zavise od neceg treceg, nedefinisanog? Ja sam imala ispad pre par godina kada sam u momentu jakog jakog besa(skrivene tuge) ugasila pikavac na svojoj ruci. Dusa mi vise nije mogla izdrzati toliku bol da sam mahinalno dohvatila cigaretu (imace nisam pusac) i ugasila je sebi na ruku jer sam instiktivno osetila da moram skrenuti dusevnu bol na fizicku inace cu puci. Bolelo je, i ono sto je meni pomoglo da donesem odluku da ne zelim sebi vise da naudim tako i da cu uciniti sve da sebe zavolim najvise sto mogu je zapravo momenat kada sam shvatila sta sam sebi uradila, i taj mukotrpni proces zarastanja rane (najpre je zagnojila, jedva sam je zalecila, skrivala od ljudi) i bol su me svakog dana terali da razmisljam o tome, o sebi, o cinjenici da ne zelim bol u svom zivotu ni u kom obliku. Bilo me je zao sto sam to sebi uradila. Doslovno sam se izvinjavala svojoj ruci (sebi) i obecala da vise nikad necu dozvoliti da mi se to desi pogotovu od mene same, a kamo li dopustiti nekom drugom da me masakrira psihicki i fizicki. Tako nekako je krenuo moj proces lecenja. Mozda nekome pomogne.

Ti si svesna kad dozivis spliting? I sta podrazumevas pod time da si nekog "satanizovala"? Izvini ako previse pitam, ne moras mi odgovoriti, moje je da pitam ono sto me interesuje, a postovacu granicu koju postavis :)

 

Nisam povezana sa ljudima jer.. naterala si me da se dobro zamislim.. ne mogu se povezati iako pokusavam na sve moguce nacine. Ja hocu svesno, osecam ocajnicki da mi treba da osetim povezanost/bezbednost/opustenost pored neke osobe nevazno da li je to drug/drugarica/rodjak/mali Perica ili baba Stojadinka iz Malog Mokrog Luga, samo da je ljudsko bice, da znam da mu mogu reci sve, da ce u pola noci ustati zbog mene i sl. Da malo pojasnim svoju situaciju. Imala sam ekipu od tri najbolja druga sa faksa, to drustvo se raspalo u poslednje tri godine potpuno. Jedan od njih mi je bio najbolji prijatelj kakav se jednom u zivotu nalazi, moje ogledalo, podrska, neko zbog kog sam bila bolji covek samo zato sto je postojao takav kakav jeste. Neko zahvaljujuci kome sam ostala ziva u trenucima kada sam mogla da zavrsim kako ne treba, samo da nisam imala njegovo razumevanje, prihvatanje i podrsku. Onda smo uprskali. Mnogo sam se naljutila na njega. Prekinuli smo kontakt. Nakon toga polako sh se ugasili i ostali odnosi. Meni svi oni fale, ali ujedno me i bole povrede koje smo jedni drugima naneli. Sada ta rupa koja zvrji u meni jer ih vise nema u mom zivotu, ne moze da se popuni, zaceli, sta god. A sa druge strane trazi li trazi da ostvari dubok kontakt. Drzi me mozda to sto ni u jednoj osobi ne osecam vise to razumevanje koje sam imala, sigurnost i da prosto znam da je neko tu uz mene uvek i svuda kao sto sam osecala uz njih. Pored njih trojice postojala je jos jedna osoba, moja bivsa ljubav, pored koje sam osecala tu povezanost. Medjutim i taj odnos je prekinut pre par meseci njegovom inicijativom jer "nije znao da nije sposoban za ozbiljnu vezu". I sad posle svega toga, ovo mi je doslo kao slag na tortu. I eto mesta za nepoverenje u ljude, u sebe i tako dalje. Bombonica za usamljene ljude. To je sustina, ali ni to tvoje sto si pitala nije daleko od istine jer upadam i u ta razmisljanja posle svega da ja zapravo nisam sposobna da odrzim duboke znacajne odnose. Da li je to tacno, jos nisam sigurna. Mislim da nije, ali ostavljam otvorenu opciju.

Share this post


Link to post

Ma daj, ovde ima dosta toga za razmenu miÅ¡ljenja...samo da vidim odakle bih poÄela. Sa "mojim plemenom" mi je lako, tj. sve, ali sve kapiram!

Share this post


Link to post

ma ne bre

hteo sam da kazem da ce ti postajati sve teze i teze biti sa ljudima sto si duze bez njih

sad ovo ovako receno zvuci jos strasnije nego sto si ti prvobitno shvatila haha joj

ali to je pravilo koje sam ja ustvrdio zahvaljujuci mojoj dg i izolaciji koja je usledila zbog nje

 

ne znam zasto mislis da imas bas borderlajn?

nije da sam sad upucen nesto posebno u poremecaje licnosti eto znam da ovaj spada u dramaticne i da se rano iskaze

 

ali nekoliko ljudi na forurmu je otprilike reklo da se psihijatri uopste ne snebivaju da zalepe ovu dg

meni je takodje dr jednom rekla da sumnja na borderlajn kao uzrok moje psihoze na sta sam se ja samo nasmejao i otisao od nje

evo sam se opet iznervirao zbog nje koliko me nista nije shvatala ozbiljno

Share this post


Link to post

Hahahaha @wannabe ali realno jeste tako kako kazes, slazem se i ja sam to potvrdila iskustveno + mi je jednom terapeutkinja potvrdila da nas mozak tako funkcionise, konkretno na primeru socijalne aksioznosti sto vise izbegavamo kontakt i odvikavamo mozak od spoljasnje stimulacije to se manje luce hormoni koji su zaduzeni za adaptaciju. Centri u mozgu atrofiraju kao i misici kad ne vezbamo. Medjutim ja pokusavam da odrzavam kontakte iako imam odbojnost prema vecini kojima sam okruzena, pricam, delim sebe i saslusam druge, ali ne umem da se povezem emotivno sa covekom, da li iz straha, ljutnje, nepoverenja, netolerancije, a volela bih da razresim i proradim to sto me koci. Ne zelim da prozivim zivot ovakva otudjena :cry:

 

Zasto mislim da imam bas borderlajn? Zato sto imam nenormalan patoloski strah od napustanja (samoce i usamljenosti, otud moja borba da se povezem sa nekim), mnogo tesko podnosim bilo kakav prekid znacajnog odnosa, upadam u teske depresivne krize, postajem nefunkcionalna, godine mi trebaju da se oporavim, integrisem i dovedem u kakvu takvu normalu. Imam poremecaj ishrane, anorexia nervosa konkretno, mada kod mene nije anoreksija posledica moje umisljenosti da sam bucka i da trebam da smrsam. Vidim da jesam mrsava, i zelim da se ugojim, ali imam ceste mucnine, gadjenje na hranu i veoma retko apetit.

Prisutni su i nestabilni ili jako losi odnosi sa drugima. Npr. u poslednjih godnu dana osecam ljutnju prema svima, brzo planem, netolerantna sam, impulsivna i na kraju sa zivcima prema bilo kojoj osobi kod koje osetim da bi me mogla izneveriti, povrediti na neki nacin. Mogla bih reci da se tu kod mene javlja i neki oblik paranoje jer prosla iskustva preslikavam na sve ljude pa se osecam nesigurno pored svih i stalno imam osecaj da ce me svako oko mene izdici, ogovarati, podsmevati se, udaljiti me od sebe i sl. To definisem kao vid paranoje u meni. Jer je nemoguce da se to moze odnositi bas na svaku osobu, ali toliki je strah u meni da me eto prosto toliko obuzima. Iz ovog razloga npr. izbegavam kontakt sa pojedinim komsijama za koje znam da su napadali/provocirali/ogovarali nekog iz moje porodice jer se bojim svoje reakcije zato sto nemam kontrolu nad ispoljavanjem besa i ljutnje. Na kraju sam sa zivcima zbog svega i svacega. Ja ne mogu realno da sagledam da li su sve ove manifestacije i simptomi kod mene posledica mojih istanjenih zivaca jer sam ultra osetljiva (HSP- highly sensitive person) a imam i imala sam mnogo mnogo stresova sto licnih, sto porodicnih u poslednjih par godina. Znam da kada se sklonim od svega na par dana do mesec, smirim se, popravi mi se stanje kao i onda mogu da logicki lakse obradim sta treba i kako da resim pojedine probleme. Kad upadnem u ovakvo stanje koje traje a ja ne uspevam da isplivam vrwmenom mi se pojave misli o besmislu, praznini, pitam se cemu sav ovaj zivot ako ga prozivljavam ovako kao u paklu i tome sledi pojava suicidalnih misli. Imam strahove da necu moci sebe da spasim od oduzimanja zivota. I strahove da cu nekom drugom naskoditi. Bojim se tog gubitka kontrole. Kad dodjem do tih misli i osecanja jos dublje upadnem u depresiju jer ne znam kako da sebi da pomognem. A zelim da se spasem. I onda pokusavam sebe da prigrlim, negujem, smirim, ali mi se ne da jer zivim u jako stresnoj sredini (citaj kuci). Eto to bi bilo to sto se tice granicnog. Meni niko od psihijatrica i terapeuta nikada nije ni nagovestio da bih mogla imati granicni, iako sam potpuno otvorena i sve ispricala sa cime se nosim u sebi ovako kao vama sad. Kao da me nekako olako shvataju i ne razumeju ozbiljnost unutrasnje borbe.

A kako se emituje tvoja psihoza Wannabe?

 

@mailer hvala! Pozdrav i tebi! :) pisem sa telefona pa ti ne mogu uzvratiti emoticon srce, zato cu ovako <3

Share this post


Link to post

nisam vise psihotican jer sam na antipsihotiku koji mi deluje 100% jej :)

 

pa sta da ti kazem... meni u ovome sto si ispricala nista ne deluje kao poremecaj licnosti

kao bilo koji poremecaj zapravo a kamoli borderlajn koji se onako uglavnom vidi iz aviona (mada postoji i "tiha" verzija)

medjutim ja pratim vesti i desavanja vezana za psihoze iskljucivo...

tako da je najbollje da ovo sto si napislala u prethodnim postovima procita neko bollje upucen

 

ne znam... sanse da strucno lice (pa jos nekoliko njih!) previde borderlajn su mi nekako astronomski male

imas dosta problema ali zasto mislis da oni imaju uzrok u tebi odnosno tom borderllajnu?

Share this post


Link to post

Drago mi je da si pronasao terapiju koja ti odgovara Wannabe :) i hvala ti na podeljenom misljenju, moguce da sama tripujem jer ipak nisam strucna, ostavila sam opciju da gresim samo mi jr cudno da se svasta nesto poklapa sa opisima.

Kako to mislis zasto mislim da je uzrok u meni? :)) paaaa ja ne umem da sredim samu sebe i svoj zivot tj. da se uklopim i funkcionisem kao sav normalan svet :D ne mogu ocekivati da se ljudi oko mene menjaju onako kako meni odgovara

 

 

Share this post


Link to post

@hyper ja se to i trudim da radim, ali ne mogu sve odjednom da ispisem jer ni ne znam sta koga interesuje. Svako je slobodan da pita ako ga nesto zanima. Sto se mene tice dobrodosla je svaka vrsta razmene misljenja/iskustva/informacija dokle god nema vredjanja, nipodastavanja i td. Ja jos uvek ne mogu da komentarisem na ostalim temama, ali kad budem stekla tu mogucnost, rado cu podeliti svoja iskustva na odredjene teme sa drugim ljudima. Evo posto sam koncentrisala ovu pricu oko usamljenosti, slobodno podelite svoje iskustvo ako ga imate, kako se nosite u kriznim situacijama, da li se povlacite, trazite kontakt, provodite u prirodi vreme, sa ljubimcima, usavrsavate sebe na nekom polju, bavite se hobijem ili kako vec. Svacije iskustvo bi mi znacilo. Hvala <3

Share this post


Link to post

Ja ću ponoviti ovo. :)

 

:heart:

 

Na brini niÅ¡ta jer, se razumijemo. Nego, svaka ti Äast, ja ne bih toliku koliÄinu teksta otkucao na mobitelu. OÄigledno imaÅ¡ strpljenja viÅ¡e nego puno nas. :)

 

Å to se tiÄe tuge (barem kod mene, a mene je u životu najviÅ¡e muÄila soc. fobija i anksioznost inaÄe) i usamljenosti. Uopće viÅ¡e ne znam kako to funkcionira. Manje viÅ¡e nisam usamljen uopće, meÄ‘utim (jako rijetko doduÅ¡e) uhvatim me takav osjećaj usamljenosti da to doslovno boli. Mogu biti okružen s masu ljudi (mislim ne u tom trenutku nego u tom kraćem periodu života) meÄ‘utim ja sam usamljen da usamljeniji ne mogu biti.

 

Te neke kraÄe fazice usamljenosti mi znaju potpuno uniÅ¡titi sve one periode kada sam se osjećao ok, zaÅ¡to je to tako, stvarno ne znam.

Share this post


Link to post

Mailer je l te te krace faze same od sebe prodju?

 

Bas sam na to mislila, kad usamljenost boli. Shvatih da mi je delimicno lakse danas jer sam od sinoc sa vama progovorila o ovim temama. Malo sam mirnija na neki cudan nacin. I tako sam se danas zamajala poslovima, na momente potpuno udubila u to sto radim, ali me uzasno iritira sto s vremena na vreme i dalje osetim tu neku crnu rupu u sebi koja boli.

Share this post


Link to post

Ajde prestanite sa tripovanjem dijagnoza. Ok ako to neko radi sa 15 16... Aj i 17.. Sve drugo je malo preterano.

A posebno ste dosadni sa popularizovanjem graniÄnog.

Share this post


Link to post

Na kraju ispadne da je tako. :)

 

Da baÅ¡ duboko idem kopati po sjećanju kako te ne bih neÅ¡to slagao, ali ovako, ma kao da se Äovjek jedan dan probudi i toga nema a juÄer je joÅ¡ stezalo i muÄilo.

 

Te faze i traju sve kraÄe. Nekada su to bile Äak jednogodiÅ¡nje konstante. Trajalo je predugo. RadiÅ¡, u vezi si, družiÅ¡ se sa ljudima skoro 20 sati dnevno ali nitko se ne osjeća usamljenije od tebe. Kao da si u vakumu, kao da si meÄ‘u ljudima ali u nekom svom balonu.

 

Puno, puno je kraće. Evo ako govorimo o zadnjih godinu dana unazad, to možda sada traje dan, dva ili tri. Puno je lakše sada. Da ne budem nešto licemjeran, ma možda to sada više i nije usamljenost, možda to sada samo uhvati fazica nekog vlastitog samosažaljevanja na par dana, hehe

Share this post


Link to post

Ajde prestanite sa tripovanjem dijagnoza. Ok ako to neko radi sa 15 16... Aj i 17.. Sve drugo je malo preterano.

A posebno ste dosadni sa popularizovanjem graniÄnog.

 

Pa ne opet vikati na mene majoga. :( :( :(

 

 

Maaaaamaaaaa!!! :11565:

Share this post


Link to post

 

 

Pa ne opet vikati na mene majoga. :(/> :(/> :(/>

 

 

Maaaaamaaaaa!!! :11565:/>

Pa nisam na twbe vikala maji.

Javi se na wp da ne bih ja zvala svpju mamu. Hahahah xD

Share this post


Link to post

Mislim da dijagnostikovanje treba ostaviti struÄnjacima. ÄŒak ni psihijatar ne može SAM SEBI dati dojagnozu a kamoli neko nestruÄan.

Msm može, al može biti opasno.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...