Jump to content
Depresija Forum
s_marsa_pala

Dobro vece saborci

Recommended Posts

Ne kapiram cemu tolika frka oko tog dela "da l imam il nemam neku dg", kako se bas za to uhvatiste od tone svega sto ispisah :D/>

Ma samo Heroglif.

Po tone Å¡to sam lenÅ¡tona i mrzi me da piÅ¡em i Äitam dugo. XD

Batali prvi odgovor malo sam pošizdela. Drugi i trwći su validni.

Share this post


Link to post

A i ja samo to i radim na ovom forumu. Nrkad sam samo kukala a sad malo kukam malo kritikujem.

:D

Share this post


Link to post

Pa uglavnom, doduse manje ili vise kulturno ili agresivno , pokusavamo da ti kazemo da se ne sazivis sa dijagnozom nego koncentrises na simptome iste koji ti ne prijaju. :)

Share this post


Link to post

Tougenkyou objasnila, samo bih dodala ovo:

"...i par nas se poistovećuje sa nekim od iskustava, jer tako funkcionišemo."

 

Evo, to smo sredili. Nazad na temu?

Share this post


Link to post

Pa uglavnom, doduse manje ili vise kulturno ili agresivno , pokusavamo da ti kazemo da se ne sazivis sa dijagnozom nego koncentrises na simptome iste koji ti ne prijaju. :)/>

Shvatam Touge, znam i hvala vam na tome :) samo sam se retoricki pitala zasto bi bas to izdominiralo od svega sto napisah. Fokusiram se na simptome to sve vreme i potenciram da ma sta god pokusala , taj j**eni osecaj usamljenosti (mix tuge i praznine, diskonektovanosti, neko je pomenuo negde i osecaj kao da sam u vakuumu) ne nestaje, samo se dodatno pojaca ili prosto opet ispliva i nece da ode. I to tako traje bome dugo. Kapiram da ima neku funkciju, al ja bih da me mane malo neki period :D

Share this post


Link to post
On 11/19/2018 at 9:50 PM, s_marsa_pala said:

Pozdrav svima koji ovo procitaju :)

 

Red je da se predstavim (mada me naaajiskrenije mrzi da kuckam jer sam sva slomljena, kad bih mogla nekako govornu poruku da ostavim bilo bi mi lakse, al' sta sad..).

 

Ja sam pala s marsa, mada me mozete zvati i Mira. Ne tako davno predjoh 30-tu. Imam jednog psa i sest macaka (+ dve koje su se osamostalile pa svrate tako povremeno). Dece nemam. Muza nemam. Decka nemam. I ono trece sto svi uglavnom imaju, al da ne budem prosta u izrazavanju, nemam takodje. I beskrajno patim zbog svega toga navedenog (ukljucujuci i svoje ljubimce). Moze se zakljuciti da volim da se blago sprdam sa svojim problemima, ali to uglavnom nije tako.

 

Danas mi je posebno s*motan dan, turoban i tezak i to je jedan od razloga zasto sam se sada odlucila po prvi put oglasiti. Iako teme pratim odavno, sporadicno, i kao gost. Sa depresijom + anksi + panicnim napadima se druzim od kad znam za sebe takoreci. Samo sto to nisam znala do svoje dvadeset druge-trece. Znala sam da nesto nije u redu sa mnom, ali nisam znala da to nesto ima naziv i Dg. Saznavala sam postepeno, citajuci i istrazujuci po netu, a potom mi je to i potvrdjeno od strane psihijatrice tamo neke 2007. ili '08. Mada, kada sam u jako s*motanom stanju, mislim da je moja Dg jaca od "obicne" depresije. Subjektivno mislim da imam granicni poremecaj. Ali, da se ne mesam u rad strucnjaka.

 

Ako se dobro secam, nepune tri godine pila sam Anafranil i po potrebi Bromazepam. Tritico su mi prepisivali u dva navrata, prvi put popila jednu dozu i rekla vise nikad, daleko mu lepa kuca. Borila sam se od suicidalnih misli. Samo jednom sam sebi nanela fizicku povredu, psihickih - mazohistickih tendencija je bilo na pretek. To sam uspela da resim kroz rad na sebi iduci na psihoterapiju, koja mi neizmerno pomaze, ali unatrag godinu dana nisam u prilici da je sebi obezbedim finansijski. Ova godina mi je bila jezivo izazovna, zivotno. Dodatno je sama sebi otezavam jer ne uspevam da sebe uzdignem, da se presaberem i na momenat odmorim kako bih dala sebi vremena da sva sr*** emotivno obradim, sazvacem i stavim na svoje mesto. Isisana sam do maksimuma. Osecam kako sam blokirana, kako mi se zivot raspao i ja nemam snage da napravim kakvu-takvu strukturu u sebi i oko sebe i krenem napred. Pored toga iscrpljena sam mislju da na svake tri-cetiiri godine padam i moram iznova da gradim zivot. Taman pomislim, Boze krenulo je, srecna sam, i desi se nesto i opet tras. Kao da se neko sprda sa mnom i vuce me na dole. Hipersenzitivna sam. U poslednje dve godine nisam u stanju da se povezem sa ljudima koji me okruzuju. Onako sustinski. Da se osecamo i razumemo jedno drugo. Da se obostrano prihvatamo i podrzavamo. Otud i moja ogromna usamljenost. Zbog koje sam i dosla ovde kod vas. Mozda mi bude bilo makar malo lakse, mozda i nekome bude bilo lakse zbog necega sto cu ja napisati i bice mi drago ako nekome moje reci i iskustvo pomognu.

 

Zaboravih da kazem da sam od januara pocinjala sa Saroxatom i sama prekidala terapiju iz nekoliko razloga u dva navrata. Od sutra krecem ponovo pa cu se potruditi da nastavim kao sto sam to ucinila sa Anafranilom koji me je povadio pre 7 godina.

 

Takodje sam htela da pitam da li je neko od vas sa deprom i usled stresova imao zdravstvenih oroblema sa limfnim zlezdama?

 

Hvala sto ste iscitali sve sto sam ispisala i izvinjavam se unapred zbog Ćelave latinice onima kojima smeta.

 

P.S. za admine: ne znam da li je samo do mene, al imate neku gresku u zaglavlju kad odem na start new topic. 166w01.png[/img]

Ah, malo sam se pronasao u celoj ovoj prici pa me pogodio tvoj post :) Nadam se da si bolje ovih dana.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...