Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Riot

Problem sa sredjivanjem sobe

Recommended Posts

Naime, imam jedan veliki problem, a to je sredjivanje sobe. Ne mogu nikako da se nateram, doslovno nikad. Ranije je bolje bilo, ali u zadnje vreme mi je to nesto najmrskije.

Nikada nisam sa zadovoljstvom. Uvek haos haos haos. Prezirem. I sad treba da spremam ali mi je pomisao na to toliko odbojna.

Ne volim prljavstinu i aljkavost, ali prosto ne mogu da se nateram. I jedan dan tako zasucem rukave i sredim detaljno bas, ali vec dva tri dana kasnije kao da nisam sredjivala, bomba, odeca na sve strane.

Cak mi i desktop bude u haosu, hiljade bespotrebnih razbacanih foldera u kojima ni ja sama nmg da se snadjem posle.

Nisam u stanju da budem uredna. I besna sam na sebe zbog toga. Nekad prosto ''ne vidim'' svet i okolinu oko sebe, do te mere odem u svoj unutrasnji svet.

 

Ima li neko slican problem? Znam da kazu da je to jedan od simptoma depresije, ali mislim da je ovde nesto drugo posredi. Jer primetila sam, recimo, kada sam negde u hotelu npr, nemam problem sa cistocom. Mislim da bih bila cista da zivim sama.

Share this post


Link to post

Imam ja :)

 

Isto ne volim prljavstinu, lepse i bolje funkcionisem kad mi je sve fino sredjeno, ali svoj licni prostor ne umem da sredim. Ne u smislu necu, nego ne znam sta bih i kako bih. Drugacije se ponasam kad odem kod nekog ili dok sam zivela kao podstanar za vreme studija, ali kod sebe kuci - totalni haos. Ja vucem paralelu sa unutrasnjim stanjem, ako sebe iznutra ne umem da sredim, ne umem ni spolja jer ako iznutra ne znam ko sam, sta zelim i sl, to se isto odrazi i na spoljasnji prostor. Isto zavisi i od toga sa kim zivim, ako sam u sredini gde osecam neprijatnost, pritisak i sl, tu i ne zelim da sredjujem prostor jer mi je to nekako sinonim za "skrasiti se", a ja to ne zelim u sredini gde se u bilo kom smislu osetim ugrozeno i lose. Znam da kazu da bas naprotiv treba uraditi tako da sebi ugodis gde god da si, medjutim to kod mene ne radi, iz nekog razloga je jace ovo zanemarivanje. Dodje mi kao neki beg od situacije i neprihvatanje da budem tu gde jesam.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mene opterecuju sitnice oko sredjivanja I tesko se nateram...

 

 

Sto ne bi sredjivala parcijalno?

 

Zasto mora odmah sve..

Share this post


Link to post

Ja sam probala ovo. I dok sredim ovaj drugi deo, ovo vec sredjeno je ponovo u haosu.

Edited by Darija

Share this post


Link to post

Imam i ja taj problem. Toliko me mrzi da pocnem da je to neverovatno. Kad pocnem i malo se ,,zahukcem", posle ide lakse. Uvek sam se divila ljudima kojima je kuca uvek u nekom urednom stanju. Ne znaci to da se cakli, vec prosto bude cisto. Nekad kad kod nekoga banem, a vidim kuca mu cista. Milina.

 

Hmmm...Mozda bi ti pomoglo da uvedes neku rutinu, npr. utorkom se cisti soba? I da se drzis toga.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 12/2/2018 at 12:26 PM, neprilagodjena1 said:

Ja sam probala ovo. I dok sredim ovaj drugi deo, ovo vec sredjeno je ponovo u haosu.

 

Isto.

 

Poenta je u promeni losih navika, koje su opet posledica unutrasnjeg stanja. Ali nije samo do toga, jer ako npr.zivis sa nekim ko ne vodi racuna o redu, dzaba se ti cimas da sredjujes ako moras svako malo da trcis za tim nekim ko raznosi za sobom i ostavlja prostor kao da je prosao uragan :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja imam isti problem, moj psihoterapeut bas potencira da obratim paznju na to, nekad mi se nakupe soljice od kafe, knjige na sve strane, prasina, piksla puna pikavaca, odeca razbacana, krevet nenamesten, uzas, majka mi non-stop zvoca zbog toga.

Nateram se nekad, sav se preznojim od nervoze dok to radim, ali posle se osecam bogovski kad zavrsim i sednem u cisto.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Odlična tema.

Meni je to ostala poslednja stvar koju ne mogu da rešim, a odavno sam u remisiji. Sad, ja imam i ostatak stana, jer mama nekad ne može, a nekad jednostavno neće. Pošto toliko toga radim u poslednje vreme, desi mi se da sve što je na krevetu skupim u ćebe koje ga pokriva preko dana i onda ga skupim, pa na stolicu ispred radnog prostora. :blink:

Sad ću morati sve da sredim, kako bih ukrasila...Volim sijalice i ta sranja, ali baš, baš ih volim. :wub:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 12/2/2018 at 5:33 PM, Hyperdrive said:

Pošto toliko toga radim u poslednje vreme, desi mi se da sve što je na krevetu skupim u ćebe koje ga pokriva preko dana i onda ga skupim, pa na stolicu ispred radnog prostora. :blink:

 

Ja recimo vecito premestam tonu stvari sa kreveta na stolicu, i obrnuto :D A imam i jedan lejzi beg (koji vec 10 godina nije napunjen,LOL) i posto ne moze normalno da se sedi na njega samo bacam odecu, to mu je jedina uloga :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja ću ovde samo,na osnovu sopstvenog iskustva,reći da-kada je konkretno anksioznost u pitanju,uredan (ili još bolje-pod konac sređen) enterijer jeste takoreći pola mentalnog zdravlja (ako ne i više od pola)...Naime,primetila sam da-uvek kada mi je soba čista i besprekorno uređena-tada je i ona svakodnevna (ah,toliko iritantna! :oioi:) doza anksioznosti barem na upola nižem nivou nego što to inače zna da bude.

 

Mislite o tome... :glasses:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja sam sebi uspela tokom godina depre malo te probleme da olakšam.

Nakupovala sam ofingere (vešalice) i bukvalno sve osim donjeg veša samo stavim na ofinger, okačim, i doviđenja, umesto da trošim energiju i vreme na slaganje.

Kutije za odlaganje - imate ih čak i kod Kineza ako vam se ne daje novac za nesto elegantnije, svaku odredite za nešto i gotovo robotski, bez razmišljanja ubacim šta u koju ide i poklopim.

I, naravno, ona velika korpa za prljav veš, kupite jednu samo za svoju sobu (ima ih na pijaci, i u marketu, vrv i kod Kineza), svu prljavu odeću samo zveknete tu i poklopite dok ne dođe vreme za pranje.

Uglavnom, gledajte da pojednostavite sve što možete, ratosiljajte se svega što vam skuplja prašinu, smeta, zauzima prostor, a ne služi konkretnoj svrsi.

Kad pojednostavite proces, ni psiha neće pružati toliki otpor.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mazo dala si mi odličnu ideju.

Cijela kuća mi je puna sitnica koje skupljaju prašinu a meni ne znače ništa osim dodatnog posla.

 

Sad se sjećam, prije dvije godine kad su nećaci bili kod mene sve je bilo uredno, svaki ćošak kuće i dvorišta. Odjednom sam pustio sve, postalo mi nebitno.

Prošle jeseni sam lijepo uredio cijelo dvorište. Sad je sve toliko zapušteno da ne znam odakle bi krenuo spremati. Gadi mi se i stid me je da netko vidi. A nikako se ne uspjevam natjerati. Sve bi radio al spremat ne bi.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

sredjujem periodicno a izmedju sredjivanja je haos mada ne dozivljavam to kao problem

jedno od retkih preostalih zadovoljstava mi je da sednem u cistoj sobi skuvam kafu zapalim cigaru odvrnem muziku itd

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja i kad mi je najteze sebe teram da bude sve cisto...Pogotovo haos posle dece, plus obaveze oko njih...I najlepsi deo mi je od 11h, kad one zaspu ja se istusiram, zapalim i uzivam u cistini...u jednu ruku to me smirije...A ja kao manijak, dok ne stavim sve pod konac, ne stajem :rolleyes:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jedna dobra ideja po pitanju sređivanja sobe - ostavljajte stvari na njihovo mesto, pa će nered koji treba srediti biti manji.

 

Mada, ko sam ja da pričam. Iako sad nije neuredna kao nekada, opet ume da izgleda kao džungla odeće, papira, knjiga, itd. Poseban problem predstavljaju čiste stvari koje treba rasporediti u ormaru...To me tako smara. Ipak, nikad ne ostavljam tanjire i čaše u sobi - to nikad nisam radio.

 

Ciklično prebacivanje odeće sa stolice na krevet i obrnuto - count me in. :)

 

Ali verovatno najveći problem predstavlja nagomilavanje stvari koje spadaju u onu grupu "neću to da bacim, možda će mi zatrebati nekada." Uglavnom podrazumevam skripte nekih položenih predmeta koji me nisu interesovali, knjige iz srednje škole i tako to. To su one stvari koje su nesredljive i koje, kad se ostatak sobe sjaji nakon velikog spremanja, završe u nekom uglu koji se ne vidi. Nesređene su, ali su stavljene "pod tepih." Otprilike, kao obaveza neka koju odlažeš, ali ti stoji "nad glavom" i bocka i podseća te da je nered prisutan čak i kad je nevidljiv prvopogledski. I svake godine tokom detaljnog spremanja deo tih stvari bude bačen, sve dok nakon nekoliko godina sve stvari iz te prvobitne gomile ne zamene nove stvari koje će mi možda zatrebati...I onda se zapitam, da li mi je išta od toga bilo potrebno i da li će ikada biti...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Stavi pravu stvar na pravo mesto...

 

...ne funkcioniše u praksi. :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kod mene funkcioniše :) Ne mogu da se opustim ako stvar nije stavljena na mjesto. Misli o toj stvari me toliko smore da mi je najlakše odmah staviti stvar na mjesto.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Doteralo cara do duvara, deco moja...

 

Ne mogu da pronađem telefon koji mi je drugarica pozajmila da slušam muziku dok ne budem mogla da uzmem sebi novi koji bi zamenio taj i ovaj koji koristim za sve ostalo. Na njega su priključene slušalice koje sam elegantno izvadila iz kutije u kojoj je mamin telefon uzet uz ugovor. Juče sam bila u četiri samoposluge, tamo nije. Dakle, kod kuće je. Pošto nema SIM karticu, a Wi-Fi mu je isključen, ne mogu da ga lociram. Nije toliko do njega samog, već što nije moj.

 

Ako je između poda i plafona u ovih 12-13 kvadrata, naći ću ga! A usput ću konačno moći da vidim površinu starog pisaćeg stola koji mama ne da da bacim, zadnju stranu ormana i još mnogo toga. :lol:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ponekad zavidim ljudima koji imaju OKP, bas zbog toga sto nemaju problem ove vrste.

Share this post


Link to post

Ja sam kao tinejdžer imala takvu vrstu OKP-a da sam sobu smela da sređujem samo određenim,striktno probranim danima :lol:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Svakih par dana pokupim nered koji moj muz ostavlja za sobom, a kad ce bit volje i snage za generalku uuuh to ne znam ali trebala bi uskoro. Prozori, kuhinjski elementi, plocice...Aaaaa...A ja ni volje ni snage :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A sad zamisli to isto, ali u 77 kvadrata, gde sigurno ima trostruko više nameštaja i gluposti nego što bi trebalo. Moji nikad nisu bacali ništa sem đubreta i stvari koje su se raspale. Ja sam pre nekoliko godina pobacala neke pokvarene male kućne aparate iz sedamdesetih i osamdesetih.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Bolje da ne zamisljam :D Jebalo ih to nebacanje. Samo gomila nepotrebnih stvari koje skupljaju prasinu.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...