Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
pera080

Želja Za Lošim Stanjem

Recommended Posts

Pozdrav svima na forumu, naime dugo već se borim sa graniÄnim poremećajem liÄnosti ali sam se u medjuvremenu nekako navikao da živim sa time i nauÄio sam kako da se ponaÅ¡am (imam problem 6 godina već, te se taj boljitak nije dogodio brzo). E sad, do negde maja 2018. sam bio na lekovima nakon Äega sam odluÄio da prestanem sa konzumacijom istih, jer je depresija nekako nestala ili je postala relativno slaba. Tudio sam se da ostale probleme koje uz to idu, a u opisu su dijagnoze, reÅ¡avam samostalno, Å¡to kroz savetovanje, internet, meditaciju i ostale metode. Sada mi se javila želja da ponovo budem depresivan kao onda, da ponovo želim da se ubijem. Valjda je to toliko dugo bilo deo mene, da sam nekako lakÅ¡e funkcionisao kada me nije bilo briga hoću li biti živ ili mrtav. Sad tog osećaja nema u mom životu i ja prosto ne znam kako da se ponaÅ¡am. Ostali parametri dijagnoze su joÅ¡ uvek prisutni, ali nema te konstantne depresije i nekako kao da fali deo mene. Razumem da će masa vas reći "Svaka Äast, voleo bih da sam na tvom mestu, dobro ti je", ali ne želim da me pogreÅ¡no shvati bilo ko. Drago mi je da mi je bolje, ali opet sa druge strane mi nije to to. Imate li neki savet, a da nije "ćuti i uživaj". Hvala.

Edited by maza
Slovo "Ž"

Share this post


Link to post

Klasican problem,patio si neko vreme od depresije i nekako izgradio svoju licnost i identitet oko nje ili barem sa njom.Zato je bitna stvar ne idenifikovati se sa dijagnozom,mada je to po mom misljenu dosta tesko da se postigne,i vise ide podsvesno nekako.Uglavnom,ovo se svakom desava,a narocito ljudima koji imaju BPD kao sto ti imas,gde je bitna karakteristika upravo ta "nejasna slika o sebi".Savetujem ti da u sledecih godinu dana,naravno ukoliko nisi depresivan i imas ostale uslove,radis na usmeravanju svoje licnosti i nekom "pronalazenju sebe" kroz posao,drustvo,hobije,svakodnevne rutine i kvalitetno trosenje slobodnog vremena.Savetujem ti i intenzivnu psihoterapiju uz sve ovo da bi te to ustremilo i da bi vise otkrio o sebi.I da budes konstantan u svojim naporima da se definises i oblikujes koliko toliko.

Share this post


Link to post

Celofan, pusti uvek prvo nas graniÄare da priÄamo o sebi. :P Molim te. Svi vi znate teoriju, mi znamo praksu, jer smo je iskusili na svojoj grbaÄi.

 

Za poÄetak, dobro nam doÅ¡ao pera080! :)

 

Na prvu loptu...

 

1. Psihoterapija ide PRE okonÄanja procesa nalaženja sebe, jer u s*ebanom stanju to nismo sposobni da uradimo. TakoÄ‘e, možemo da se vežemo za nebitne stvari, mislimo da je to to i da skrenemo sa tog puta. Been there, done that.

 

2. Prestanak terapije svojom voljom je donekle greÅ¡ka, jer smo obiÄno distimiÄni do neke mere, a to se DUGO ispravlja. Ako si dugo patio od simptoma graniÄnog, Å¡anse su i da su ti amigdale isuviÅ¡e reaktivne, to je tzv. psiholoÅ¡ka povreda. Svakodnevnim reÄnikom, preosetljivost.

 

3. Mi koji smo proÅ¡li to znamo da nije "bravo, svaka Äast", već samo naÄin da muku, bes, nepoverenje, strah od nepoznatog itd. ne izneseÅ¡ na povrÅ¡inu. StisneÅ¡ se i trpiÅ¡.

 

Moje je trajalo 6+ godina, taj proces oporavka, ali je ubrzan tek pošto je depra dostigla zastrašujuć nivo. No, tih 6+ godina sam imala psihoterapeuta. Kad radimo bez njega/nje, znamo da isuviše tapšemo sami sebe po ramenu. Treće lice nas neće uljuljkivati.

 

P.S. Svaka Äast. Ovo je tema koju sam već mesecima želela da otvorim, ali nisam ni znala kako tome da pristupim, a da ne uvredim ljude koji imaju "samo" povrtatnu depru.

Share this post


Link to post

Hvala na savetima celofan i Hyperdrive.

 

Naime, ja uvek imam mogucnost da se vratim na psihoterapiju jer sam svakako jos uvek pacijent ustanove, samo sam prestao da se pojavljujem, tako da je to uvek jedna od opcija.

E sad, nisam vise u onako losem stanju kao tada, da kad bih otisao. Mozda bi mi u neku ruku i bilo glupo jer mi svi ostali problemi koji su ostali deluju kao nesto sto se zapravo lako resava ili nije potrebna pomoc strucnog lica.

Dok sam posecivao, bilo je zaista potrebno, jer em sto me peglala depra 24/7, pokusavao sam i da se ubijem. Sad sve sto nije to mi deluje manje vazno, u smislu nedovoljno ozbiljna stvar da bi zahtevalo strucnu pomoc.

 

Uspeo sam nekako da se zatrpam poslom i obavezama i da nekako drzim to sve pod kontrolom. Naucio sam sta mi smeta pa mogu nekada ljudima da kazem kako da se ponasaju, sta mi prija ili ne, tako da imam donekle jasnu sliku o tome sta mi stvara problem.

 

Jedino sto se sada osecam kao da sam izgubio deo sebe otkad je ta depresija nestala ili je bar prisutna u zanemarivo malim kolicinama. Ipak je to bilo nesto sto je samo moje i nicije vise. Sad sam mozda kao i svi ostali, "zdravi", a ne znam koliko mi se to svidja. Vise sam voleo da budem na ovoj strani. Ako ovo uopste i ima smisla sto pricam :blink:

Share this post


Link to post

Hyper,stvarno nemam dijanozu BPD i ne mogu reci da znam kako je imati ga kad ne znam da li ga imam uopste,al sumnjam na BPD

 

Pero,ima smisla,mislim da te jos vuce to staro Ja,al nadam se da ces kako ti bude bilo bolje ispuniti tu prazninu nekim zdravijim elementima i da ces se pronaci u necem lepsem nego u slici depresivnog lika.Poslusaj savete od Hyper,ona je dobro upucena u problematiku BPD

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...