Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
blackadder

Graničarsko kajanje

Recommended Posts

Svi smo mi manje-više upućeni u to koliko je granični poremećaj po svojoj prirodi kompleksan i nepredvidiv...Štaviše,to neretko ide do granice kada se s vremena na vreme čak i sebi samima čudimo,smejemo (a bogami-u nekim prilikama i malo žešće zažalimo) zbog toga kako smo se osećali i ponašali u pojedinim situacijama ili prema određenim ljudima.

Da li ste se ikada našli u situaciji kada ste sebi samima rekli: "Pa dobro,dođavola,šta je to sa mnom bilo?"...Ili možda čak i: "Ne mogu da verujem da sam to zaista bio ja?"...

Let's talk!!!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ne mogu ni izbrojit koliko puta. :D Ali sve rjedje...Napredujem majke mi :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Archaic,cesto se pitam zasto sam uradio mnogooo stvari i bilo je toliko impulsivnih i ******iranih reakcija ali stvarno previse,ishitrenih odluka i dramaticnih ponasanja,stvarno je nerealno kad se svega setim,i nekad sam bas znao da umrem od stida prvenstveno a zatim i od zaljenja,ali sada kada sam sebe bolje upoznao i kada sam na terapiji sve to mnogo bolje podnosim i skoro da se i ne kajem,jbg sta cu kad sam takav...

 

Nemam dijagnozu granicnog ali imam veliku sumnju da sam granicar (cak sa nekim novijim razvojem situacije sumnjam bas na to,ali pitacu doktorku za test na sledecem pregledu). Inace svo to impuls i drama ponasanje a zatim ogromna krivica,zaljenje,stid me prati ceo zivot i stvarno mi je usralo mnogo mnogo stvari u zivotu a mlad sam prilicno,koje je to prokletstvo jebote...ne daj boze da sam kasnije provalio i da se ne lecim nikako,mislim da bih zavrsio ili ispod nekog mosta ili u grobu...

 

Mislim da su ti celi ciklusi nekontrolisanog ponasanja pa stida i krivice i doveli do mojih sadasnjih dijagnoza anksioznosti i depresije,jer se ne secam da sam anksiozan i depresivan bio u detinjstvu i u ranoj mladosti ali se dobro secam svih predubokih dozivljaja i nerazjasnjenih emocija i glupih poteza kako bih pobegao od svega toga...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Spiči me disocijativna amnezija pa propadam u zemlju kad me podsećaju...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Moja majka mene i dan danas krivi za neke ispade od pre tipa 25 godina. Još kad se usudi da ih spomene u društvu... :rolleyes::rolleyes::rolleyes:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja kad naletim na takve osobe odmah otpišem...Al jbga ne možeš majku...A moja to isto radi...

Edited by blackadder
emotikoni

Share this post


Link to post

Iz čista mira, u levom kontekstu krene da priča kako sam 2001.godine besno oborila i slučajno polomila neku grejalicu kad je besnela što neću da upišem engleski. Ko veli, ovo je 2019, PUSTI SAD TO.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Evo jedne pesme koja opisuje granicarsko kajanje,pesma je cuvena pesma Cuneta Gojkovica pod imenom "Granicar" :D U svom prepevu ove pesme citiracu samo jednu strofu koja govori o granicarskom kajanju :D

 

Sina majci iz narucja

oteo je zulumcar

sada kune svoju sudbu

sto je GRANICAR

 

Naravno,sve je sala,pri pisanju ovog posta nisu povredjene nikakve zivotinje,i molim da se niko ne uvredi ovom salom,iako ne znam i dal je moguce uvrediti se,ali ajde neka ide za svaki slucaj jer je dobra sala makar po mom ukusu...

Share this post


Link to post

A dobro,brate,postoje li neke situacije koje su vas zaista nagnale da se pokajete i zamislite nad svojim sopstvenim postupcima,te možda pod uticajem tog kajanja poželite i da promenite nešto u svojoj ličnosti ili ponašanju (jer ovo ipak nije topik posvećen ljudima koji nam neopravdano "nabijaju na nos" kojekakve bezvezne i banalne situacije iz detinjstva...Već je ovo ipak topik o nečemu drugom,ako me razumete).

Drugim rečima,ovo je topik o nama...Tj.o tome kako se mi-iz dana u dan-nosimo sa vlastitim postupcima iz prošlosti i njihovim posledicama.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Evo ja archaic napisao sam gore veci deo zivota svog,nemam granicni za sad,mislim kao dijagnozu,a da li ga imam u glavi evo razmisljam vec neko vreme,mislim testiracu se definitivno,ali eto procitaj moju pricu o kajanju za masu gluposti iz mladosti gore,to mi je pola zivota,druga polovina je koliko toliko normalna,mislim sa njom se trudim da idem kroz zivot.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ne postoji odredjena situacija. Postoji niz situacija kad nisam rekla sta mislim a trebala sam. Da.

Share this post


Link to post
On 1/19/2019 at 6:12 PM, archaic_tiger said:

A dobro,brate,postoje li neke situacije koje su vas zaista nagnale da se pokajete i zamislite nad svojim sopstvenim postupcima,te možda pod uticajem tog kajanja poželite i da promenite nešto u svojoj ličnosti ili ponašanju (jer ovo ipak nije topik posvećen ljudima koji nam neopravdano "nabijaju na nos" kojekakve bezvezne i banalne situacije iz detinjstva...Već je ovo ipak topik o nečemu drugom,ako me razumete).

Drugim rečima,ovo je topik o nama...Tj.o tome kako se mi-iz dana u dan-nosimo sa vlastitim postupcima iz prošlosti i njihovim posledicama.

Toliko sam se u zivotu nakajala i osjecala krivice kad nisam bila kriva tako da tu emociju pokusavam izbaciti iz upotrebe.

Jako rijetko sam povrijedila one koji to nisu zasluzili. Kad bih shvatila sta sam napravila pokusala bih to popraviti. Ali ljudi samo prividno oproste a odnos ostane trajno narusen. I nakon nekog vremena te osobe nema vise u mom zivotu iako mi je navodno oprostila.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

To ne mora nužno da znači da su te ti ljudi obmanuli,već su najverovatnije jedno vreme iskreno mislili da mogu da pređu preko određenih reči i situacija (da bi na kraju ipak shvatili da za to nemaju snage)...

Dok su te neki od njih verovatno i namerno "driblali",tj.kažnjavali "na kašičicu."

Prema tome,ima nas raznih...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Istina :) Zato se pokusavam manje izludjivati seciranjem svake situacije. Nasecirala sam se dovoljno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 1/19/2019 at 3:41 PM, celofan said:

Evo jedne pesme koja opisuje granicarsko kajanje,pesma je cuvena pesma Cuneta Gojkovica pod imenom "Granicar" :D U svom prepevu ove pesme citiracu samo jednu strofu koja govori o granicarskom kajanju :D

 

Sina majci iz narucja

oteo je zulumcar

sada kune svoju sudbu

sto je GRANICAR

 

Naravno,sve je sala,pri pisanju ovog posta nisu povredjene nikakve zivotinje,i molim da se niko ne uvredi ovom salom,iako ne znam i dal je moguce uvrediti se,ali ajde neka ide za svaki slucaj jer je dobra sala makar po mom ukusu...

 

Ahhahahahahaha :lol:

Share this post


Link to post

Ne mogu baš reći da sam razumela ovo pitanje...

Share this post


Link to post

Ne znam da li imam ovo ili ne psiholog mi je rekao da bih mogla imati mesani poremecaj licnosti. Ili mozda se ovako ponasam zbog neke trece dijagnoze

Kajem se ali opet bes mi prija. Prija mi i da lose tretiram one koje su takvi prema meni i da budem nasilna prema sebi. Onda opet mrzim sebe i to se nakuplja i tako u krug. Osecam se normalno samo kad uzimam velike doze tableta.

Kajem se zbog stvari koje razbijem haha

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...