Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Fenix.

Teška višemese�na depresija

Recommended Posts

RaÄunala poÄelo je u junu kada sam popila sanvale, ubrzano hospitalizovana ali nije pomoglo.

 

FiziÄja aktivnost ne pomaže.

 

Druženje. Ne pomaže.

 

Crtanje pisanje samo joÅ¡ viÅ¡e pojaÄava jer mi sve ispada sranje.

 

Sređivala sobu.

 

Dva meseca redovno prala sudove i spremala ruÄak.

Äesto iÅ¡la i do prodavnice.

 

Imala posao ali sam morala da ga napustim zbog nemogućnosti rada usled depresije.

Äitanje, muzika, filmovi. Ne ide.

 

Neka promena na sebi fiziÄka, danas sam se uverila da ni to ne pomaže.

Lekovi, ne pomažu.

 

Samoubistvo-dokazano baksuz.

 

Hvata me bes na samu sebe, jad nemoć. Jer ne znam Å TA viÅ¡e da uradim... Ako budem Äekala da proÄ‘e fiziÄko zdravlje će me ubiti(pritisak je poÄeo da mi se smanjuje) (ako je smrtonosno može)

 

OÄi su mi popucali kapilari od plakanja dakle Äak ni to Å¡to sam od jutra do mraka plakala, Å¡to sam se poverila nije pomoglo...

Iskreno plaÅ¡im se da budem sama jer ceo dan buljim u jednu taÄku i ne radim niÅ¡ta izuzev kad me majka zazove da pomognem neÅ¡to...

Praznina, tup bol duÅ¡evni pa i fiziÄki.. Ma ubija celokupna komplet depresija...

Äekam od avgusta meseca, ide samo na gore i gore.

 

Apsolutno me niÅ¡ta viÅ¡e ne veže ni za razum, ni za želju za životom.. Osim Äinjenica da ne mogu da se ubijem jer ja bih želela da bude jako brzo a na mostu je gužva... (a i ne mogu da preskoÄim ogradu, probala sam)

 

IzluÄ‘uje me ovaj besmisao i ne raÄ‘enje apsolutno niÄega.. Moj život nije život... Mravima je život zabavniji od mog

Edited by M&M
Ispravljen naslov i hijeroglifi, rastavljen tekst radi lakšeg �itanja

Share this post


Link to post

Zao mi je. Nemam savjet. Na zalost. Sve savjete si vec cula. Moras naci neki svoj put prema boljem stanju. Volila bi da znam pomoci. Pijes li terapiju? Ides li kod doktora?

 

Share this post


Link to post

Pijem, idem.. Mada ne vidim ja tu više smisla.. Ni lekovima ni dpktprima.. Jedino što još mogu da tražim je invodualna psihoterapija... Nne znam šta više da probam...

Share this post


Link to post

Teško, jebem mu miša, i preteško.

 

Izaći iz takvih stanja je gotovo nemoguća misija, ali se ipak može. Budemo si već nekako pomagali da bude bolje. :therethere:

Share this post


Link to post

Osećam se sliÄno.

Ne radim ništa osim kada idem na posao ili nešto po kući.

Gledam u zid, plafon, pod, komp.

 

Ne znam koliko ću da trajem uopšte još.

Imam problema loših baš, ne mogu ovde da pišem o njima, ali su nerešivi,

I tako, eto...

 

Ne vidim izlaz osim da krenem ponovo na neku terapiju.

Share this post


Link to post

Ljudi moji dragi ako je ostalo jos ista sto niste probali...probajte. Izgubit ne mozete nista. A ako postoji i mala sansa da bude bolje...treba ju iskoristiti.

Znam da vam je grozno i sve se cini besmislenim i uzaludnim i tesko se tome otrgniti. Ali moze.

Share this post


Link to post

Meni se pomalo Äini,Veronika,da si ti na svoje ionako dovoljno depresivno stanje samoj sebi (na nekom nesvesnom nivou) možda joÅ¡ i dodatno pojaÄala pritisak u grÄevitoj želji da se Å¡to pre "iskobeljaÅ¡" iz tog užasa...

 

Primera radi: I sama znaÅ¡ da umetnost i slikanje spadaju u aktivnosti koje zahtevaju ulaganje znaÄajnog kreativnog napora (a kao Å¡to znaÅ¡,depresija i to veoma teÅ¡ko mogu da idu jedno sa drugim)...MeÄ‘utim,ti svejedno hoćeÅ¡ da slikaÅ¡ (Å¡to je sasvim razumljivo s obzirom da ti u tome vidiÅ¡ beg iz svog trenutnog stanja,i sve je to OK)...Ali jednostavno,za sada je pomalo nerealno da (s obzirom na okolnosti) u jednom ovakvom razdoblju od sebe oÄekujeÅ¡ bogzna Å¡ta Å¡to se tiÄe kvaliteta samih slika...Eto,to bi bio jedan primer.

 

SliÄno-ako ne i u većoj meri-važi za posao i svakodnevno zalaganje koje će se od tebe neminovno oÄekivati na istom. Dakle,pomalo se stiÄe utisak da si (u stanju u kakvom se trenutno nalaziÅ¡) preopteretila sebe preko neke razumne mere,te da ne bi bilo loÅ¡e da se (ma koliko ti to teÅ¡ko padalo kada se ovako kaže) vratiÅ¡ barem jedan "korak unazad" na neke malo jednostavnije ciljeve u okviru svoje svakodnevnice...

 

Za sada bi (ovako,za poÄetak,dok joÅ¡ uvek imaÅ¡ subjektivni osećaj da si takoreći "na dnu") trebalo da pokuÅ¡aÅ¡ da se ograniÄiÅ¡ i održiÅ¡ makar na svega par (dovoljno je jednu do dve) aktivnosti dnevno,makar dok "ono najgore" ne bude proÅ¡lo...

 

Iz sopstvenog iskustva znam da-kada se "uđe u rutinu" obavljanja pomenutih dnevnih aktivnosti u dovoljnoj meri-postepeno će se (sam od sebe,gotovo neosetno) otvoriti prostor da se polako uvede i neka treća...I sve tako,korak po korak,dok jednoga dana i sam životni napredak ne postane konkretan,opipljiv i stvaran.

 

A inaÄe ovako-kada se ide na nekakve "brze ciljeve" i "brze skokove",Äovek neretko sebe može da uvede samo u joÅ¡ veće razoÄarenje,pa nakon njega u joÅ¡ veće i sve tako u krug (Å¡to je,nažalost,popriliÄno Äesta i nimalo naivna pojava kod depresivnih bolesnika).

Edited by M&M
Tekst razdvojen radi lakšeg �itanja (hajd´ da i ja Tigricu jednom ispravim) :P

Share this post


Link to post

Samo tigrice, kada ti to ide jedno s drugim. E 1000 puta mi se deÅ¡avalo baÅ¡ to. NastojiÅ¡ se podiÄi na noge ali želiÅ¡ to munjevitom brzinom, želiÅ¡ i viÅ¡e nego možeÅ¡. To sve onda tako lijepo rezultira joÅ¡ većim bijesom koji samo dovodi do joÅ¡ teže depre.

 

Slažem se ja potpuno s time što si napisala, samo hajde ti to našim mozgovima reci.

Share this post


Link to post

Da...moglo bi biti. Covjek sagori od prevelike zelje. Nabije si tempo koji ne moze izdrzati.

 

Potpuno se slažem. :)

 

 

Primjera jednog (mog) radi...

 

Sjećam se kako sam jako dugo lovio svoju mentoricu po faxu, nikako ženu uloviti i nikako je pronaći. Ja zapeo pa zapeo da diplomiram u roku od mjesec dana. Samo ne ide pa ne ide. Ne možeš ženu uloviti (jadna je imala karcinom).

 

PoÄeo sam zapadati u takva nadrkano-depresivna stanja da mi je na kraju sama pokojna mama rekla - Daaaaaj viÅ¡e, umiri se. Studirao si tolike godine sada baÅ¡ moraÅ¡ u roku od mjesec dana diplomirati. Kao uostalom da imaÅ¡ već sreÄ‘eni posao, a nemaÅ¡. Zato se malo smiri i opusti. Uživaj dok možeÅ¡.

 

To svi oko tebe vide, samo kada te spuca takav film ti si jedini koji ne vidiš.

 

U tome je fora.

 

Evo sada i iz moje perspektive, pa da imam godina koliko Veronika ima, uf digao bih noge na radni stol, zapalio cigaretu i mislio si - Mlad sam, može mi se. E ali to ja govorim samo zato Å¡to imam godina koliko imam i nisam u njenoj koži. Da stvarno imam njene godine bio bih u istom psihiÄkom stanju kao i ona (garantiram).

Share this post


Link to post

Ma meni ni godine ni iskustvo ne pomazu. Upravo sam na dobrom putu da samu sebe sjebem jer ne mogu ubrzati nesto za sto bi htjela da se dogodilo juce pa mi je i danas kasno. Maaa...

 

Drzim vam fige ljudi. <3

Share this post


Link to post

Vrlo zajebano stanje.

Sećam se da je jedan psihijatar drugarici rekao da se depresija nekada teže leÄi od psihoza i drugih poremećaja.

Vrlo je otporna na sve oblike terapije, od naÅ¡ih životnih aktivnosti do psihoterapije, a Äesto i na lekove. :(

Share this post


Link to post

Ne znam Å¡ta bih napisao a da bude stvarno od pomoći, ne znam jesi razmiÅ¡ljala o tome Å¡ta je uzrok depresije, Å¡ta je stvorilo ili je stvara, možda treba da je prihvatiÅ¡ i da prihvatiÅ¡ da je to samo jedno stanje koje je prolazno, da si ti ta koja može i treba da upravlja svojim životom i emocijama a ne da depresija preovlada tobom. Možda treba da samu sebe preispitaÅ¡, Å¡ta je uzork depresije, da li ti koristi takvo stanje i Å¡ta možeÅ¡ ti sama da uradiÅ¡ povodom toga da se osećaÅ¡ bolje. Ponekad sebe umemo baÅ¡ da povreÄ‘ujemo a isto tako i da pomognemo sami sebi ali trebala bi samu sebe najbolje da razumeÅ¡ i da znaÅ¡ Å¡ta je najbolje kako bi pomogla sebi jer ta depresija ne vodi niÄemu. Možda ti danas nije bio dan pa si bila u takvom stanju, to proÄ‘e i onda nastaviÅ¡ gde si stala, kada mi se desi sliÄno stanje znam da će proći i možda je bolje da probaÅ¡ da se opuÅ¡taÅ¡.

Share this post


Link to post

Osećam se sliÄno.

Ne radim ništa osim kada idem na posao ili nešto po kući.

Gledam u zid, plafon, pod, komp.

 

Ne znam koliko ću da trajem uopšte još.

Imam problema loših baš, ne mogu ovde da pišem o njima, ali su nerešivi,

I tako, eto...

 

Ne vidim izlaz osim da krenem ponovo na neku terapiju.

 

draga moja Aruena, izvini sto pitam ali neresivi problemi, sta je to? ako je ensto sto ti nikako nemozes da utices, onda razumem... ali ako mozes... a da li mozes? cesto sebi natovarim probleme koji niti su moji niti mi trebaju i ubedim se da je to tako i zivim sa neresivim problemima... a ustvari ne vidim prave probleme, bezim od pravih i zamnjujem ih nekim drugim...neumem d apisem ali sam sigurna da me razumes...

volela bih da nadjes izlaz... neznam kako... ali volela bih...

Share this post


Link to post

Ma meni ni godine ni iskustvo ne pomazu. Upravo sam na dobrom putu da samu sebe sjebem jer ne mogu ubrzati nesto za sto bi htjela da se dogodilo juce pa mi je i danas kasno. Maaa...

 

Drzim vam fige ljudi. <3

 

e mila Border, to sam bas mislila o Arueni i o svima nama... ti zelis nesto da ubrzas i ... postavimo sebi previsoke kriterijume ili ciljeve, a mozda nam to ne treba... mozda bi mogli bez toga... ali mi postavimo ciljeve i guramo kao da smo slepi i gluvi... a zasto???? mozda nam to nista ne treba...

kako da se vidimo jasnije, kako da se resetujemo, kako da znamo sta nam STVARNO treba???? nemam pojma...

Share this post


Link to post

"kako da se vidimo jasnije, kako da se resetujemo, kako da znamo sta nam STVARNO treba???? nemam pojma..."

 

Tako sto pocnemo da osluskujemo sebe. To je prva i jedna od glavnih stavki koje se uce kroz psihoterapiju. Kod depre je jedno od glavnih oruzja upravo osluskivanje sebe - zasto? Zato sto smo prestali da slusamo i pratimo svoje istinske potrebe.

 

Znam, znam, sad ide ono da filozofiram, lupetam kojesta, nisam realna, osvesti se i vidi oko sebe sta je zivot... meh, ipak ostajem pri izrecenom.

Share this post


Link to post

"kako da se vidimo jasnije, kako da se resetujemo, kako da znamo sta nam STVARNO treba???? nemam pojma..."

 

Tako sto pocnemo da osluskujemo sebe. To je prva i jedna od glavnih stavki koje se uce kroz psihoterapiju. Kod depre je jedno od glavnih oruzja upravo osluskivanje sebe - zasto? Zato sto smo prestali da slusamo i pratimo svoje istinske potrebe.

 

Znam, znam, sad ide ono da filozofiram, lupetam kojesta, nisam realna, osvesti se i vidi oko sebe sta je zivot... meh, ipak ostajem pri izrecenom.

 

ma ne filozofiras, u pravu si... to je jedini nacin... samo sto treba savladati strah

Share this post


Link to post

Ruzzo <3

 

Da...trebamo se preispitat. Al ne smijemo pretjerat. Ja pretjeram i ode sve u honduras.

Tesko prihvatam da nesto ne mogu promjeniti.

Kako se vi ostali s tim nosite?

Share this post


Link to post

Ja tesko prihvatam. Ali jos teze uocavam sta je yo sto trebam da prihvatim i sta jednostavno nije do mene. Previse sam u fazonu da je sve do mene i moja odgovornost, pa si tako natovarim i sto treba i sto ne treba da prihvatim.

 

Ucim polako. Ali ucim :)

Share this post


Link to post

Reci ću neÅ¡to.Nije pravilo jer depresija ne bira godine,ali imam osjećaj da voli te mlade godine posebno.ÄŒovjek joÅ¡ nije ostvaren.Pritisak je veliki,zavrÅ¡i faks,naÄ‘i posao,naÄ‘i partnera,udaj se,rodi djecu itd.Kao da sve mora biti po pravilu a ustvari ne mora.Trebalo bi si nekak posložiti život po svome.Znam mnoge koji su se u tim godina jako muÄili zbog neke depre.U nekim kasnijim godina sve je sjelo na svoje,velim,u tim mladim godinama pritisak je veliki na svakoj osobi.

Share this post


Link to post

Veronika kažeÅ¡ da nisi pokuÅ¡avala sa individualnom psihoterapijom, pa eto to bi moglo da bude od koristi, najviÅ¡e zato jer mislim da ti je preko potrebno da naÄ‘eÅ¡ naÄin kako da preoblikujeÅ¡ svoje naÄine razmiÅ¡ljanja, jer zaista naÅ¡e misli mnogo utiÄu na naÅ¡e emocije.

U tome bi ti dobro doÅ¡la struÄna pomoć, budući da si mlada i joÅ¡ nemaÅ¡ izgraÄ‘en svoj identitet iako imaÅ¡ dosta snažnu liÄnost ali na klimavim osnovama, tako da potrebna ti je pomoć kako da to usaglasiÅ¡, tako mislim.

I naravno potrebno je da budeš što iskrenija da bi bilo rezultata, a i strpljenja, jer neće biti poboljšanja preko noći.

 

Razumem te da se jadno osećaÅ¡, sve to Å¡to opisujeÅ¡ su naÄini na koje depresija onemogućava normalan život, ali pokuÅ¡aj da izbegneÅ¡ bes i samooptuživanje, to je ćorsokak, treba da shvatiÅ¡ da nije do tebe nego je do bolesti, jer depresija jeste bolest koja ima svoj tok.

Posmatraj je kao i bilo koju drugu fiziÄku bolest, tipa grip recimo, kao Å¡to ga neki aspirini ili andoli neće naprasno odagnati ali će pomoći da se ublaži, tako je i sa antidepresivima, cilj je da se ublaže najgori simptomi a ne da odjednom nemaÅ¡ depresiju.

 

Žao mi je što si upala u tako jaku depru, ali nadam se da će ti uskoro popustiti, samo molim te drži se striktno propisane terapije i budi iskrena na sledećoj kontroli, pliz :(

Share this post


Link to post

Ne znam Å¡ta bih napisao a da bude stvarno od pomoći, ne znam jesi razmiÅ¡ljala o tome Å¡ta je uzrok depresije, Å¡ta je stvorilo ili je stvara, možda treba da je prihvatiÅ¡ i da prihvatiÅ¡ da je to samo jedno stanje koje je prolazno, da si ti ta koja može i treba da upravlja svojim životom i emocijama a ne da depresija preovlada tobom. Možda treba da samu sebe preispitaÅ¡, Å¡ta je uzork depresije, da li ti koristi takvo stanje i Å¡ta možeÅ¡ ti sama da uradiÅ¡ povodom toga da se osećaÅ¡ bolje. Ponekad sebe umemo baÅ¡ da povreÄ‘ujemo a isto tako i da pomognemo sami sebi ali trebala bi samu sebe najbolje da razumeÅ¡ i da znaÅ¡ Å¡ta je najbolje kako bi pomogla sebi jer ta depresija ne vodi niÄemu. Možda ti danas nije bio dan pa si bila u takvom stanju, to proÄ‘e i onda nastaviÅ¡ gde si stala, kada mi se desi sliÄno stanje znam da će proći i možda je bolje da probaÅ¡ da se opuÅ¡taÅ¡.

Meni aktovno nije dan pd juna meseca prošle godoine...

A preispitivanje sebe.. Ja to ceo živpt radim.. Å to se viÅ¡e Å¡reispitujem tp viÅ¡e shvatam da sam manje vredna... RazmiÅ¡ljam da je to možda i Å¡to je moja doktorka, jedina nprmalna otiÅ¡la u Ameriku u oktobru. Tad se joÅ¡ viÅ¡e pojaÄalo. A sa njom sam uvrk mogÄa da priÄam kada mi je bilo loÅ¡e. PoÅ¡aljem e mail i ona mi zakaže u najkraćem mogućem roku, obiÄno već sutradan. I tu saž m znala pstati i Å¡o tri sata priÄajući sa njom.. PosÄe tpga mi je pbiÄnp bivalo bolje... Ne dostaje mi ta doktorka.. NajmlaÄ‘a je koju sam imala ali najbolja

 

Vraća se sledećeg oktobra..

Share this post


Link to post

Veronika kažeÅ¡ da nisi pokuÅ¡avala sa individualnom psihoterapijom, pa eto to bi moglo da bude od koristi, najviÅ¡e zato jer mislim da ti je preko potrebno da naÄ‘eÅ¡ naÄin kako da preoblikujeÅ¡ svoje naÄine razmiÅ¡ljanja, jer zaista naÅ¡e misli mnogo utiÄu na naÅ¡e emocije.

U tome bi ti dobro doÅ¡la struÄna pomoć, budući da si mlada i joÅ¡ nemaÅ¡ izgraÄ‘en svoj identitet iako imaÅ¡ dosta snažnu liÄnost ali na klimavim osnovama, tako da potrebna ti je pomoć kako da to usaglasiÅ¡, tako mislim.

I naravno potrebno je da budeš što iskrenija da bi bilo rezultata, a i strpljenja, jer neće biti poboljšanja preko noći.

 

Razumem te da se jadno osećaÅ¡, sve to Å¡to opisujeÅ¡ su naÄini na koje depresija onemogućava normalan život, ali pokuÅ¡aj da izbegneÅ¡ bes i samooptuživanje, to je ćorsokak, treba da shvatiÅ¡ da nije do tebe nego je do bolesti, jer depresija jeste bolest koja ima svoj tok.

Posmatraj je kao i bilo koju drugu fiziÄku bolest, tipa grip recimo, kao Å¡to ga neki aspirini ili andoli neće naprasno odagnati ali će pomoći da se ublaži, tako je i sa antidepresivima, cilj je da se ublaže najgori simptomi a ne da odjednom nemaÅ¡ depresiju.

 

Žao mi je što si upala u tako jaku depru, ali nadam se da će ti uskoro popustiti, samo molim te drži se striktno propisane terapije i budi iskrena na sledećoj kontroli, pliz :(/>

Pa to i drugaricu sam zamolila da me odvede kod njenpg dihovnika(lol, stvarno) pa kad se Äovek vrato iz Australije da probam i to...

 

Svi koji ste rekli da tražim previše od sebe jeste u pravu.. Msm svi živi mi to govore...

Ne znam.. To ceo život ne mpgu da ispravim kpd sebe... Takva sam liÄnost..

 

Što bi rekla jedna pesma, "duša se raspada, život nastavlja"

Share this post


Link to post

Pa ako si preispitivanjem sebe shavila da manje vrediÅ¡ onda se zapitaj da li je to stvarno istina ili si umislila, onda treba da vidiÅ¡ kako to da reÅ¡iÅ¡. Možda misliÅ¡ da u oÄima drugih vrediÅ¡ manje, pa to je istina kao Å¡to je istina i da nekima vrediÅ¡ puno, svako od nas nekome vredi malo a nekome puno, niko te nikada neće doživljavati na isti naÄin i to ne treba da bude tvoj problem, ti treba da reÅ¡iÅ¡ to da samoj sebi vrediÅ¡.

Share this post


Link to post

Ok, pokuÅ¡aj i sa duhovnikom, Å¡to da ne, ima meÄ‘u njima sigurno kvalitetnih ljudi od kojih se ima Å¡ta Äuti i nauÄiti, pa makar i ne bila vernik u pravom smislu te reÄi.

Bitno je da tražiÅ¡ naÄine da ti bude bolje i da pri tom ne presujeÅ¡ sebe, Å¡to su ti već rekli, nema pomoći od tog presinga pogotovo u akutnoj fazi, nego prvo da ti bude bolje ili makar podnoÅ¡ljivo, znaÄi da se stabilizujeÅ¡ malo u dužem vremenskom periodu, to je prioritet.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...