Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
FyFy

Socijalna anksioznost-propuštene prilike

Recommended Posts

Kako se s tim nositi?

 

Sada sam u kasnim dvadesetima i sve viÅ¡e se povlaÄim u sebe.

Potreba da se družim je sve slabija i to me dovodi do beznađa.

Kada vidim mlađe od sebe da izlaze i opušteno se druže, upoznaju, to me boli jer me podsjeća na sve ono što sam ja izbjegavao.

Ja nisam ispunio onu žudnju za pripadanjem i druženjem tijekom odrastanja i strah me da sada ne odustanem od sebe.

 

Na poÄetku dvadesetih sam bio joÅ¡ donekle optimistiÄan, hrabrio se kako ima joÅ¡ vremena da se promijenim, ali nisam se puno promijenio.

Nešto se u meni prelama, ne želim odrasti i ne znam zapravo što da radim sa sobom.

Usvojio sam taj neki vjeÄno izbjegavajući model ponaÅ¡anja i strah me da je kasno, da sam predugo Äekao.

 

Te propuštene prilike me proganjaju iz dana u dan kroz uspoređivanje s drugima i razmišljanje o prošlosti.

Znam da je to pogrešno, ali ne znam si pomoći.

Kako da spasim što se još spasiti da?

Edited by maza
Ispravljeni dijakritici u uvodnom postu i naslovu. :)

Share this post


Link to post

Pošto nemaš vremensku mašinu da se vratiš u prošlost, možeš jedino da se potrudiš da promeniš sadašnjost i budućnost.

ZnaÄi, do sada kako je bilo, bilo je, nemoj da sebi oduzimaÅ¡ joÅ¡ vremena od svoje mladosti vrteći po glavi već propuÅ¡teno.

 

Možda si u ranim dvadesetim mislio da je potrebno vreme samo, pa će promena doći sama od sebe, za neke stvari jeste potrebno vreme, ali sad vidiÅ¡ da moraÅ¡ ti konkretno da povuÄeÅ¡ neke poteze da odradiÅ¡ taj problem.

 

To je možda sad i stvar navike, posle dugo vremena povlaÄenja u sebe. Sva je sreća, nisi zakasao u neke godine da se ta navika ne može promeniti, i to ispraviti.

Samo, sad se ne možeš oslanjati na vreme da uradi posao, moraš ti.

 

MožeÅ¡ li uÄiniti prema nekome prvi korak, pozvati nekoga na pivo, pitati poznanika za pomoć oko kompjutera, tehnike, ponuditi pomoć nekome, upisati se na neki kurs možda, Äisto da budeÅ¡ meÄ‘u ljudima i opustiÅ¡ se malo, pa stekneÅ¡ i neka poznanstva...

 

Ajde, ima ovde ljudi koji znaju sa drugim ljudima. Pišite, podelite. :)

Share this post


Link to post

SliÄno je i kod mene, ista je životna dob. Potreba sve slabija, ali i žaljenje je manje i lakse se nosim nego neÅ¡to ranije. Da li želim ili ne želim odrasti, to ne znam, samo je Äinjenica da sam nezreo. Da li me joÅ¡ proganjaju propustene prilike ne znam, na primer Äesto sanjam srednjoÅ¡kolske dane u kojima se kao družim.

 

A šta su te propuštene prilike, pitam se, sem sexa?

 

Ima dve tri osobe bez Äijih kontakata ne bih izdržao, relativno sluÄajno su se pojavile, možda se kasnije joÅ¡ neko pojavi, od ranije viÅ¡e žalim Å¡to nisam bio fiziÄki aktivniji, bio bih zdraviji, mogao sam uÄiti strane jezike, Äitati, istraživati oblasti koje su me od uvek zanimale, to bi mi sad donelo vremensku prednost.

 

Ne bi mi bio problem da upoznajem druge ljude sa sliÄnim interesovanjima, ali nisam neÅ¡to blizu velikih mesta. Ne znam Å¡ta bih rekao ovo je moje trenutno viÄ‘enje.

Share this post


Link to post

Jedina stvar koju ti ja mogu reći, mada nisam siguran koliko će ti biti utjeÅ¡na, jeste to da nisi jedini. Ja sam takoÄ‘e u kasnim dvadesetim i proživljavam iste stvari. Kada se prisjećam recimo 2011. godine, svhatam da su objektivno gledano okolnosti u mom životu bile loÅ¡ije nego danas, ali da sam ja bio srećniji i optimistiÄniji. ŽaÅ¡to? Zato Å¡to sam kao i ti vjerovao da će se s vremenom stvari rijeÅ¡iti same od sebe, vodio sam se logikom da mi sigurno ne može zauvijek biti ovako loÅ¡e i da ću s godinama spontano postati drugaÄija osoba koja će znati kako da se izbori sa svojim problemima. Godine su proÅ¡le ali mi se život nije promijenio i sad sam u sliÄnoj poziciji kao ti, razmiÅ¡ljam o propuÅ¡tenim prilikama i pitam se ima li ikakvih izgleda da mi u budućnosti bude bolje.

 

U potpunosti se slažem da od kajanja zbog propuÅ¡tenih prilika nemaÅ¡ nikakve koristi i da je pametnije da se fokusiraÅ¡ na sadaÅ¡njost i pokuÅ¡aÅ¡ da preduzmeÅ¡ neÅ¡to konkretno, ali sam takoÄ‘e svjestan da je to vrlo lako preporuÄiti ali je malo teže primijeniti, naroÄito kada se osoba osjeća bezvoljno i obeshrabreno. Ja se protiv takvog stanja svijesti borim tako Å¡to se trudim da neÄim okupiram mozak, razvijam svoja interesovanja, uÄim neke nove stvari... To mi pomaže da lakÅ¡e podnesem usamljenost i uÄinim je bar malo sadržajnijom, a i mislim da će mi koristiti ako nekad steknem neke nove poznanike, imaću o Äemu da razgovaram. Trudim se i da vodim zdrav život koliko sam u mogućnosti jer smatram da socijalna izolacija loÅ¡e utiÄe i na duÅ¡u i na tijelo i da se protiv toga treba boriti, gledam da svakog dana imam neku fiziÄku aktivnost, ako niÅ¡ta drugo makar laganu Å¡etnju. Prijatelja i poznanika nikad nisam imao mnogo, sa dosta njih sa kojima sam nekad bio blizak sam vremenom prekinuo kontakt jer sam kao i ti imao sve slabiju potrebu za druženjem, kad je osoba socijalno anksiozna svaki kontakt sa drugim ljudima joj predstavlja opterećenje i frustraciju i logiÄno je da se mnogi sve viÅ¡e zatvaraju u sebe. Poslednjih godinu-dvije se trudim da ovo malo poznanika Å¡to mi je preostalo zadržim u svom životu, Äak i kad sam svjestan da sa nekima od njih nemam mnogo toga zajedniÄkog trudim se da ostanemo u kontaktu jer nikad se ne zna, možda baÅ¡ preko njih uspijem da upoznam neku drugu osobu koja će mi viÅ¡e odgovarati i s kojom ću lakÅ¡e uspjeti da se povežem.

 

U vezi želje za pripadnošću i druženjem, to je i mene muÄilo dok sam bio mlaÄ‘i i mnogo sam zavidio ljudima koji Äesto izlaze i kojima sticanje novih poznanika predstavlja svakodnevnu rutinu, koji u svakom momentu imaju bliske prijatelje sa kojima mogu da razgovaraju. U ovim godinama sve to nekako lakÅ¡e podnosim. Svjestan sam da sam zbog socijalne anksioznosti za mnogo toga u životu ostao uskraćen ali sam izgleda uspio da se pomirim sa tim. Saživio sam se sa svojom samoćom, postao skromniji, i Äesto mislim da kada bih u životu mogao da naÄ‘em samo jednog prijatelja s kojim bih bio na istoj talasnoj dužini, to bi mi bilo sasvim dovoljno i bio bih srećan.

Share this post


Link to post

Super, vi se oÄito mirite s tim, ja joÅ¡ nikako. PiÅ¡em iz perspektive gotovo izoliran od svijeta.

Rekoh, idem se malo pojadati na neki od foruma, da mi bude malo lakše jer situacija je neizdrživa.

U dugoj sam izolaciji, nakupio frustracije, stres, grizem se iznutra.

 

TakoÄ‘er Äesto sanjam Å¡kolu, polažem ispite, ali nikada nisam spreman, nikada ne nauÄim.

Ajde, vraćam se na psihoterapiju, nakon nekih neuspjelih pokuÅ¡aja, ne znam, volio bih da sam optimistiÄniji, ali realno se gasim.

Vama obojici svaka Äast Å¡to ustrajete.

 

 

Share this post


Link to post

Pošto nemaš vremensku mašinu da se vratiš u prošlost, možeš jedino da se potrudiš da promeniš sadašnjost i budućnost.

ZnaÄi, do sada kako je bilo, bilo je, nemoj da sebi oduzimaÅ¡ joÅ¡ vremena od svoje mladosti vrteći po glavi već propuÅ¡teno.

 

Možda si u ranim dvadesetim mislio da je potrebno vreme samo, pa će promena doći sama od sebe, za neke stvari jeste potrebno vreme, ali sad vidiÅ¡ da moraÅ¡ ti konkretno da povuÄeÅ¡ neke poteze da odradiÅ¡ taj problem.

 

To je možda sad i stvar navike, posle dugo vremena povlaÄenja u sebe. Sva je sreća, nisi zakasao u neke godine da se ta navika ne može promeniti, i to ispraviti.

Samo, sad se ne možeš oslanjati na vreme da uradi posao, moraš ti.

 

MožeÅ¡ li uÄiniti prema nekome prvi korak, pozvati nekoga na pivo, pitati poznanika za pomoć oko kompjutera, tehnike, ponuditi pomoć nekome, upisati se na neki kurs možda, Äisto da budeÅ¡ meÄ‘u ljudima i opustiÅ¡ se malo, pa stekneÅ¡ i neka poznanstva...

 

Ajde, ima ovde ljudi koji znaju sa drugim ljudima. Pišite, podelite. :)/>

 

Pa evo, rekao bi ti da sam se u zadnjih par godina dosta izlagao "teškim" situacijama, prošao sam i neku grupnu psihoterapiju, ali što sam shvatio, da je sve to tzv.pasivno izlaganje. I dalje sam u oklopu, to nije to. Neki podsvjesni obrasci su tu u igri valjda, ne znam.

Nisam baš bistar.

 

Share this post


Link to post

Da, da ta terapija izlaganjem je i meni i drugima sa kojima sam priÄala na tu temu preporuÄivana od strane struÄnjaka kao delotvorna.

Isto sam se izlagala situacijama, radila u medijima, za osobu sa socijalnom anksioznošću, definicija bacanja u vatru.

Imam i ja još taj oklop, a tu smo isto u kasnim dvadesetim.

I što sam više u izolaciji, to mi je teže da ostvarujem društvene kontakte, da funkcionišem među ljudima, da se krećem...

 

Ja planiram intenzivnu psihoterapiju, jedan na jedan, da dođem do srži, da razbucam kompletno sve te moje slojeve oklopa i strahova da dođem do onog što me stvarno u osnovi svega grize.

 

Možda bi ta psihoterapija jedan na jedan, a ne grupna bila bolje rešenje.

Share this post


Link to post

Možda bi ta psihoterapija jedan na jedan, a ne grupna bila bolje rešenje.

 

Definitivno, mislim da grupne više škode nego što mogu pomoći. Dovode samo do dodatnih frustracija.

Share this post


Link to post

Cao FyFy,

 

Da li mozes definisati sto konkretnije razlog svog povlacenja u sebe i zbog cega ti je potreba za druzenjem sve slabija?

 

Zanima me zato sto si u celom postu slao kontradiktorne poruke. Kao da se u tebi vodi borba. Evidentno je da tvoje bice zeli i ima potrebu za socijalnom potvrdom, to pokazuje tvoje uporedjivanje i nezadovoljstvo prethodnim ne-iskustvima.

 

Ja sam u ranim tridesetim, do svoje dvadesete mogu reci da nisam imala ispunjen i zadovoljavajuci socijalni zivot, medjutim to sam uspela da promenim kad sam upisala fakultet i promenila sredinu. I mogu reci da su mi dvadesete bile neizmerno lepe sto se tice druzenja i povezanosti sa ljudima. Nisam neki ekstrem i nisam ekstrovertna osoba, uzivam lepse u krugu par svojih ljudi, i nikad nisam zudila za nekim abnormalnim brojem poznanstava. Na svom iskustvu sam potvrdila da je promena moguca.

 

E sad, trenutno mi je pozicija u zivotu takva da sam potpuno neispunjena socijalnim zivotom. Mogu reci da sam upala u socijalnu izolovanost, a zasto to je trenutno druga tema. Medjutim potpuno razumem neke od tvojih dilema i strah da ce tako ostati zauvek, da nista ne mozes promeniti i da ces uvek biti prazan u tom segmentu koji ti ocigledno nedostaje. Ja se tesim time da je ovo samo faza koju sam delimicno sebi dopustila zbog svog psihickog i fizickog stanja. Medjutim! Deo mene zna da nista ne pada s neba i da ce doci trenutak, ako vec nije dosao i prosao, kada cu ja morati nesto da preduzmem po ovom pitanju. Moras da se otvoris i preduzmes akciju. Minimalnu, ali neka podje od tebe.

 

Ne znam da li si razmisljao o mogucim aktivnostima koje su ti dostupne u mestu prebivalista u koje bi mogao da se ukljucis i tako dodjes u kontakt sa ljudima? To bi trebalo da bude neka aktuvnost koja ti je bliska, koja tebi licno prija i znaci u bilo kom smislu. Ovo je vazno zbog toga sto ces u takvom okruzenju naci ljude koji su ti slicniji ili makar koji imaju barem jednu stvar koja vam je zajednicka i preko koje mozete da se povezete.

Share this post


Link to post

Pa evo, rekao bi ti da sam se u zadnjih par godina dosta izlagao "teškim" situacijama, prošao sam i neku grupnu psihoterapiju, ali što sam shvatio, da je sve to tzv.pasivno izlaganje. I dalje sam u oklopu, to nije to. Neki podsvjesni obrasci su tu u igri valjda, ne znam.

 

Kad kažeš "pasivno izlaganje",da li pod time misliš na ono kada se izložiš,ali pri tome i dalje "ne skidaš masku" (tj.i dalje pred drugima sve u 16 glumataš da si nešto što zapravo-negde u svojoj srži i suštini-uopšte nisi)?

Share this post


Link to post

Cao FyFy,

 

Da li mozes definisati sto konkretnije razlog svog povlacenja u sebe i zbog cega ti je potreba za druzenjem sve slabija?

 

Zanima me zato sto si u celom postu slao kontradiktorne poruke. Kao da se u tebi vodi borba.

 

Pa to si u pravu, jako sam rastrgan i valjda ni sam ne znam za Äim žalim i Å¡to želim.

Gle, ne znam.

Pronalazim se u izbjegavajućem poremećaju liÄnosti, mada nemam službenu dijagnozu.

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post

 

 

Kad kažeš "pasivno izlaganje",da li pod time misliš na ono kada se izložiš,ali pri tome i dalje "ne skidaš masku" (tj.i dalje pred drugima sve u 16 glumataš da si nešto što zapravo-negde u svojoj srži i suštini-uopšte nisi)?

 

ToÄno to. I vjeÄito držim distancu prema ljudima.

Share this post


Link to post

Treba se tu postepeno razotkrivati "sloj po sloj",komadić po komadić...A opet sve to sa nekom razumnom merom i granicom. Dakle-teÅ¡ko je,nije da nije. MeÄ‘utim,kako vremenom iznova i iznova budeÅ¡ uviÄ‘ao da situacije u kojima drugim ljudima "poklanjaÅ¡ na uvid" komadić autentiÄnog sebe u konaÄnici neće dovesti ni do kakvih katastrofalnih posledica,tako ćeÅ¡ se i ti sam vremenom sve viÅ¡e i viÅ¡e oslobaÄ‘ati...Ono Å¡to je za poÄetak potrebno jeste to da te realnost u par navrata razuveri Å¡to se tiÄe nekih katastrofiÄnih,sociofobiÄnih tripova koje si ti najverovatnije zacrtao negde u svojoj glavi,te da Äitav taj proces poÄne da se konaÄno odmotava i otkotrljava.

Share this post


Link to post

 

 

Pa to si u pravu, jako sam rastrgan i valjda ni sam ne znam za Äim žalim i Å¡to želim.

Gle, ne znam.

Pronalazim se u izbjegavajućem poremećaju liÄnosti, mada nemam službenu dijagnozu.

 

Jasno mi je. A da li zelis da znas odgovore na ta pitanja ili ih izbegavas?

Share this post


Link to post

Jasno mi je. A da li zelis da znas odgovore na ta pitanja ili ih izbegavas?

 

I jedno i drugo. :)

Uglavnom, hvala vam svima na podršci, savjetima i iskustvima.

Moj sljedeći korak je odlazak psihijatru sljedeći mjesec, pa ću vidjeti što dalje.

Share this post


Link to post

Srecno FyFy :)/>

 

Hvala. Možda se javim se kad budem bistriji i ako bude pomaka.

 

 

 

Edited by FyFy

Share this post


Link to post

Napravio je dupli post pa obrisao sve i stavio taÄku. Okej je deÄko.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...