Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Abraxas

Nagla promena ličnosti

Recommended Posts

Ispričaću ovde nešto o jednoj osobi, starija ženska osoba je u pitanju, menopauza davno prošla. E sad, od januara ove godine počinju drastične promene u njenom ponašanju koje opažamo ne samo mi u kući nego i ostali ljudi, rodbina, prijatelji, komšije, zaposleni. Mislim da je velikim delom okidač za to stanje bio kolega sa posla, sa kojim je prvih par meseci bilo sve u redu a posle je krenuo psihičko zlostavljanje o kojim ona ne želi da priča. Da napomenem da je to kolega koji je premešten iz drugog objekta, jer na nekoj anketi nijedan od zaposlenih nije želeo da radi sa njim, tako da nije prazna priča. 

Naime, ona najizrazitija crta kod nje je neka preterana sumnjičavost, nepoverenje, strah. Prvo počinje sa pričama da u daljini čuje neko plakanje deteta, svađe, i ugalvnom se ispostavi da samo ona to čuje, niko drugi. Onda kreće sa pričama kako je špijuniraju preko telefona, preko televizora, optužuje muža  su ga označili kamerama i da snimaju sve u kući. Baca hranu za najmanju sitnicu. Zaključava dnevnu sobu iako nije sama kući, sve manje nosi telefon, nekad se ni ne javlja.

Počinje da se povlači od bilo kakvog kontakta sa ljudima, izbegava porodična i prijateljska okupljanja, slave, pod izgovorom da ''ima osećaj u stomaku da joj se ne ide''. Međutim taj osećaj traje dugo, doslovno joj niko više ne odgovara, u prijatelje koje zna preko 30 godina počinje da sumnja da joj rade u  glavi, da žele da joj napakoste, da dobije otkaz,da su u nekoj zaveri, i opsednuta je pričama o politici, stranka joj je za sve kriva. Bilo je par situacija kada je bila prinudjena da sedi sa gostima, njeno lice se doslovno promeni, postane namgrodjena, besna, usne iskrivljene ka dole, nikakvog smeška, ništa. Većinu vremena samo ćuti ili strastveno priča o svojim životnim uverenjima, ako i dodje do tih tema. U nekom trenutku samo ustane sa stola i ode besno, tek tako, ljudi ostanu u šoku i uvredjeni, pitaju sta se sa njom desava. Svoja životna uverenja nameće glasno i oštro, vređa ljude, gruba je, čak i prema prodavcima, za svaku sitnicu. U zadnje vreme se ni ne javlja ljudima na ulici, a jednu ženu je čak i odgurnula. Odnosi sa muzem se drasticno pogorsavaju, svadje, dernjava, uglavnom zbog tog njenog ponasanja. 

Sve ovo ne bi bilo toliko čudno da ona pre samo par godina nije bila vesela, vedra, optimistična, nasmejana osoba koja voli ljude, koja grli i ljubi, za koju niko nije imao ružnu reč da kaže. Kao da je totalno druga ličnost, preko noći. Kućne poslove i dalje obavlja kao ranije, samo je u ophodjenju sa ljudima vidljiva ta njena promena.  Nagovorena sam da se nešto mora preduzeti, odvela sam  je kod privatnog psihijatra koji govori da je sa njom sve u redu i počinje da priča sam o sebi, krajnje neprofesionalno. Nakon toga ona o tome neće ni da čuje za to. Na silu je odvojena kod nekih vračeva, neke molitve i čuda. Inače ovako je vrlo racionalna i odgovara na pitanja, objasni sve, ali to ne menja činjenicu da se nešto dešava ispod površine. E sad moguće i da je zdravstveni problem u pitanju. Malaksala je dosta. Išla je kod doktora na anlize i nisu ništa našli, sve je u redu navodno. Odnos koji ima samnom je nikad bolji, i predamnom se ponaša normalno.

Interesantna stvar, jedan dan mi je prišla i rekla da je našla iznad  svoje glave gde spava zabodenu veliku iglu u ikonu. Takođe smo primetili da nestaju makaze. Vlaška magija. Ja lično ne verujem u te stvari ali je moguće da neko nešto sa strane zaista petlja,a nekad je dovoljna samo losa namera. Ili je sve to u njenoj glavi, pocetak bolesti? 

 

Share this post


Link to post

Bas mi je zao sto je tako i iskreno se saosecam s njom. Menopauza je proces koji traje... Nema kraja...Gubitak estrogena menja mnogo toga i na zalost se taj proces ne zavrsava tj neke se zene adaptiraju na to novo stanje ali neke se ne adaptiraju... A onda krece u tim godinama i normalna "demencija" tj kako starimo nama se menja situacija u mozgu i odumiru nam neuroni zbog godina, visokog krvnog pritiska, stetnog dejstva raznih lekova itd itd itd. Onda imas u tim godinama i (konacno) shvatanje da ti ipak razumes i znas nesto malo vise o svetu ko sebe, jer toliko godina iskustva u zivotu donose osecaj da neke stvari bolje razumes i ponekad ti se cini da bolje znas i vidis nesto sto mladji ljudi oko tebe (kao fol) ne vide ili nemogu da razumeju... A imas u tim godinama i normalno priblizavanje kraju zivota, dakle, strah od smrti, pa otvaranje pitanja o sustini svega, pa spoznaja da je mladost prosla, da mnogo toga vise nemozes da radis ili ti mnoge stvari vise nisu dostupne... Pa prokleto "sumiranje rezultata" koje neminovno dovodi do pro-depresivnih stanja... Dakle, zena starije zivotne dobi je po defaultu vidjena za dugotrajnu psihotarepiju...

 

Ali veruj mi da ja osecam smoro sve sto o njoj pises. Samo sto to guram, ne govorim skoro nikome (ustvari samo vama na forumu pisem iskreno)...Mozda je to deo starenja? Ali sta god da je, ako pricas s njom, ako pokusavas da je zadrzis oko sebe, da nadjes neke zajednicke teme ili aktivnosti, ako uporno pokusavas da budes uz nju, mozda ce joj to dati malo snage? Ona se bori sa sustinskim pitanjima... Sve to nas ceka pre ili kasnije... NAdam se da ce joj uspeti da se ipak enkako izbori da ne odustane i da nadje jos poneki lep trenutak za sebe...

Share this post


Link to post

Problem je što niko drugi sem mene nema razumevanja za to , i ne želi da joj bude podrška nego je još više vređaju  i od mene očekuju da rešim to, kao da sam ja odgovorna za sve, ''Vodi je ovde, vodi je tamo, dobiće otkaz, svi će dići ruke od nje, počeće da pričaju da je luda''. A upoznati su i sa mojim stanjem koje je je bilo loše, a i dalje je. Nemam snage i ne znam više šta da radim. Ovo traje celu godinu i samo se pogoršava. Jedino što mogu je da budem podrška i da je ne kritikujem zbog toga, da je teram da mi se otvara i priča, ali opet joj ni to neće puno pomoći, jer će u datim situacijama raditi iste stvari, nesvesna kako deluje okolini i da je takvo ponašanje neumereno, ali će u njenoj glavi to biti savršeno normalno i opravdano. Upravo je u tome što ona to sebi opravdava, što je tvrdoglava suština problema.

Share this post


Link to post

Na zalsot, ti nemozes da je zastitis. To je kao kad imas decu pa deca porastu i na primer steknu prve drugare i onda na primer neko slavi rodjendan i pozovu svu drugu decu osim tvoje dece. I ti se sikiras, joj bas ti je tesko. Ali sta mozes? Pustila si decu "u svet" i to sto ih neko nije pozvao na rodjendan to je sad deciji problem, nije tvoj. Moras da ih pustis.

Tako i ti tu tetu moras da pustis. Ti si joj dala svu svoju podrsku ali nemozes umesto nje da zivis. Ne mozes umesto nje da ubedjujes sve druge da budu fini prema njoj, da je ne ogovaraju itd itd itd. Ona ima SVOJ zivot i nemozes mnogo da utices na to. Mozda treba da je "pustis" a da budes tu negde, pri ruci, ako joj zatrebas bas ti... Ne mozes da zivis umesto nje..

Share this post


Link to post

" Prvo počinje sa pričama da u daljini čuje neko plakanje deteta, svađe, i ugalvnom se ispostavi da samo ona to čuje, niko drugi. Onda kreće sa pričama kako je špijuniraju preko telefona, preko televizora, optužuje muža  su ga označili kamerama i da snimaju sve u kući"

Ovo ni u kom slucaju nije dio normalnog starenja (a i nije toliko stara ako radi, ne?) vec potencijalni psihoticki simptomi. Treba joj strucna pomoc, nikakve vracare i slicno (samo moze pogorsati stanje), tog neprofesionalnog psihijatra da ne spominjem, uzas. Dobar psihijatar tu treba, moze i psiholog - iako ce je opet morati uputiti psihijatru, ali od neceg treba zapoceti.

Uglavnom je tesko ljude u takvom stanju ubijediti da im je potrebna pomoc, treba puno strpljenja, naci prikladan trenutak, mozda predloziti neki oblik familijarne terapije? Evo to mi pada na pamet kao neki nacin da je se odvede  dobrom  strucnjaku, a da se ne osjeti jos "napadnutije", "ugrozenije" itd - e sad ajde ti probaj  ubijediti familiju... Hm. Hm. Predrasude su strasna stvar.

Svakako ja ne bih dignula ruke od nje - pogotovo ako je u pitanju - kao sto kazes - nekad draga i njezna osoba koja cak i sada obavlja kucne poslove (?!) - a pritom ocito ima povjerenja u tebe. 

Share this post


Link to post
8 hours ago, Gerda said:

" Prvo počinje sa pričama da u daljini čuje neko plakanje deteta, svađe, i ugalvnom se ispostavi da samo ona to čuje, niko drugi. Onda kreće sa pričama kako je špijuniraju preko telefona, preko televizora, optužuje muža  su ga označili kamerama i da snimaju sve u kući"

Ovo ni u kom slucaju nije dio normalnog starenja (a i nije toliko stara ako radi, ne?) vec potencijalni psihoticki simptomi. Treba joj strucna pomoc, nikakve vracare i slicno (samo moze pogorsati stanje), tog neprofesionalnog psihijatra da ne spominjem, uzas. Dobar psihijatar tu treba, moze i psiholog - iako ce je opet morati uputiti psihijatru, ali od neceg treba zapoceti.

Uglavnom je tesko ljude u takvom stanju ubijediti da im je potrebna pomoc, treba puno strpljenja, naci prikladan trenutak, mozda predloziti neki oblik familijarne terapije? Evo to mi pada na pamet kao neki nacin da je se odvede  dobrom  strucnjaku, a da se ne osjeti jos "napadnutije", "ugrozenije" itd - e sad ajde ti probaj  ubijediti familiju... Hm. Hm. Predrasude su strasna stvar.

Svakako ja ne bih dignula ruke od nje - pogotovo ako je u pitanju - kao sto kazes - nekad draga i njezna osoba koja cak i sada obavlja kucne poslove (?!) - a pritom ocito ima povjerenja u tebe. 

Pa da, i ja mislim da nije normalno starenje, i da je zapoceo razvoj neke psihicke bolesti, meni vuce na pocetak sizofrenije. Da je to normalno svi bi bili takvi, msm nema ona 70 i kusur godina pa kao da se opravda.Samo sto ona vise nece kod psihijatra zbog neprofesionalizma onog proslog (za koga su mi pojedinci napisali da je najbolji, samo ne znam kome on moze biti dobar lol), zbog kog je otisla samo zbog mog nagovora i eto da me skine s dnevnog reda, i posle je danima govorila da sam ja kriva i da je sa njom sve u redu, tako da je sad niko ziv ne bi naterao da proba kod nekog drugog, jer je vec i ranije imala predrasude prema celoj toj prici. A problem su i pare, i ko zna koliko bi kostali lekovi. Mada ja kazem kada je zdravlje u pitanju ne treba se igrati.  Kod drzavnih nece da je ne bi imali u zapisu, jer se plasi da ce saznati sa posla i  da ce imati neprilike itd. 

Share this post


Link to post

Cini mi se da neki psihijatri kad vide nesto jednostavno ostave kako stvari stoje da se situacija razvija prirodnim tokom, ljudi obicno oko te osobe malo dizu paniku, ali mozda je nesto neizbezno i nema pomoci.

Share this post


Link to post

@Riot

Moja majka je imala operaciju (uklanjanje) tumora hipofize. Potpuno joj se promenila ličnost, baš naglo, i potpuno se pronalazim u tvojoj situaciji.
Mene je to njeno stanje tako pogodilo, do te mere da sam i ja naje*ao i morao da se lečim kod psihijatra.
Ona stručnu pomoć odbija, paranoična je, misli da je prate preko kamera i prisluškivača, da su joj na operaciji zapravo usadili čip u mozak...
Sve me je dotuklo, toliko me je bolela duša kad sam bio u svojoj sobi a ona se, u kuhinji, raspravlja sa njenim imaginarnim likovima, psuje.

Mnogo je prošla u životu, izdale su je najbliže osobe: muž, otac, sestre... Jedino ima nas, njenu decu.
Najbitnije od svega je da se ti ne daš. Najmanje si ti kriva za to što se dešava!
Evo plačem dok ovo pišem koliko mi je krivo... Molim te shvati da ti sebe moraš čuvati kako god znaš i umeš.
Ako zaista postanje nepodnošljivo, mislim da je prisilna hospitalizacija najbolje rešenje i stručna pomoć je neophodna, ali najbolje je da ti odlučiš sa ostatkom porodice o tome.
Drži se, veliki pozdrav!

P.S. da dodam:

On 9/5/2019 at 2:16 AM, Gerda said:

Uglavnom je tesko ljude u takvom stanju ubijediti da im je potrebna pomoc, treba puno strpljenja

Ovo nikako ne pokušavati. Ljudi u psihozi najčešće imaju anosognoziju: nemogućnost da se prihvati dijagnoza što najčešće rezultuje odbijanjem pomoći.
Nikakva količina razumnog govora takvim ljudima neće pomoći da svoje stanje prihvate.
Nemoguće ih je razuveriti.

Ponavljam, nemoguće je, uništićete svoje živce. Pitajte me kako znam.

Share this post


Link to post
10 minutes ago, thecrown said:

@Riot

Moja majka je imala operaciju (uklanjanje) tumora hipofize. Potpuno joj se promenila ličnost, baš naglo, i potpuno se pronalazim u tvojoj situaciji.
Mene je to njeno stanje tako pogodilo, do te mere da sam i ja naje*ao i morao da se lečim kod psihijatra.
Ona stručnu pomoć odbija, paranoična je, misli da je prate preko kamera i prisluškivača, da su joj na operaciji zapravo usadili čip u mozak...
Sve me je dotuklo, toliko me je bolela duša kad sam bio u svojoj sobi a ona se, u kuhinji, raspravlja sa njenim imaginarnim likovima, psuje.

Mnogo je prošla u životu, izdale su je najbliže osobe: muž, otac, sestre... Jedino ima nas, njenu decu.
Najbitnije od svega je da se ti ne daš. Najmanje si ti kriva za to što se dešava!
Evo plačem dok ovo pišem koliko mi je krivo... Molim te shvati da ti sebe moraš čuvati kako god znaš i umeš.
Ako zaista postanje nepodnošljivo, mislim da je prisilna hospitalizacija najbolje rešenje i stručna pomoć je neophodna, ali najbolje je da ti odlučiš sa ostatkom porodice o tome.
Drži se, veliki pozdrav!

P.S. da dodam:

Ovo nikako ne pokušavati. Ljudi u psihozi najčešće imaju anosognoziju: nemogućnost da se prihvati dijagnoza što najčešće rezultuje odbijanjem pomoći.
Nikakva količina razumnog govora takvim ljudima neće pomoći da svoje stanje prihvate.
Nemoguće ih je razuveriti.

Ponavljam, nemoguće je, uništićete svoje živce. Pitajte me kako znam.

Pomozi majci. Nemoj da gubis vreme. 

Share this post


Link to post
On 9/4/2019 at 9:16 PM, Abraxas said:

Pa da, i ja mislim da nije normalno starenje, i da je zapoceo razvoj neke psihicke bolesti, meni vuce na pocetak sizofrenije. Da je to normalno svi bi bili takvi, msm nema ona 70 i kusur godina pa kao da se opravda.Samo sto ona vise nece kod psihijatra zbog neprofesionalizma onog proslog (za koga su mi pojedinci napisali da je najbolji, samo ne znam kome on moze biti dobar lol), zbog kog je otisla samo zbog mog nagovora i eto da me skine s dnevnog reda, i posle je danima govorila da sam ja kriva i da je sa njom sve u redu, tako da je sad niko ziv ne bi naterao da proba kod nekog drugog, jer je vec i ranije imala predrasude prema celoj toj prici. A problem su i pare, i ko zna koliko bi kostali lekovi. Mada ja kazem kada je zdravlje u pitanju ne treba se igrati.  Kod drzavnih nece da je ne bi imali u zapisu, jer se plasi da ce saznati sa posla i  da ce imati neprilike itd. 

Ja mislim da su u pitanju glasovne halucinacije koje se javljaju u njenoj glavi koje ona cuje. Te glasovne halucinacije su verovatno vrlo iritirajuce i neprijatne, zbog kojih je ona na rubu raspolozenja. Ti isti glasovi su je ubedili da joj okolina radi o glavi. Deo mozga je bolestan. Ona je na ivici strpljenja i ne moze da se nosi s tim, zato histerise i zato je ljuta. Treba joj odmor, neuropsihijatar i obavezno lekovi. Glasovi ce za neko vreme utihnuti. Svaka nagla promena ce smetati u bolesnom delu mozga i opet ce se javiti glasovi. Mislim da je na korak do sizofrenije, ali i ne. Ljudi se ljute inace, besne i vicu kada im je neugodno. Mozda je predugo trpela neku nepravdu od okoline, zbog koje je i obolela. Zato je asocijalna.

Share this post


Link to post
On 9/21/2019 at 7:05 PM, thecrown said:

@Riot

Moja majka je imala operaciju (uklanjanje) tumora hipofize. Potpuno joj se promenila ličnost, baš naglo, i potpuno se pronalazim u tvojoj situaciji.
Mene je to njeno stanje tako pogodilo, do te mere da sam i ja naje*ao i morao da se lečim kod psihijatra.
Ona stručnu pomoć odbija, paranoična je, misli da je prate preko kamera i prisluškivača, da su joj na operaciji zapravo usadili čip u mozak...
Sve me je dotuklo, toliko me je bolela duša kad sam bio u svojoj sobi a ona se, u kuhinji, raspravlja sa njenim imaginarnim likovima, psuje.

Mnogo je prošla u životu, izdale su je najbliže osobe: muž, otac, sestre... Jedino ima nas, njenu decu.
Najbitnije od svega je da se ti ne daš. Najmanje si ti kriva za to što se dešava!
Evo plačem dok ovo pišem koliko mi je krivo... Molim te shvati da ti sebe moraš čuvati kako god znaš i umeš.
Ako zaista postanje nepodnošljivo, mislim da je prisilna hospitalizacija najbolje rešenje i stručna pomoć je neophodna, ali najbolje je da ti odlučiš sa ostatkom porodice o tome.
Drži se, veliki pozdrav!

P.S. da dodam:

Ovo nikako ne pokušavati. Ljudi u psihozi najčešće imaju anosognoziju: nemogućnost da se prihvati dijagnoza što najčešće rezultuje odbijanjem pomoći.
Nikakva količina razumnog govora takvim ljudima neće pomoći da svoje stanje prihvate.
Nemoguće ih je razuveriti.

Ponavljam, nemoguće je, uništićete svoje živce. Pitajte me kako znam.

Mnogo mi je zao tvoje mame, a jos vise zbog tebe... Mozda je glupo, ali ja bih svakog slusala i nebih im govorila da su ti glasovi npr koji cuju nepostojeci, jer oni defacto postoje u njihovim glavama i ko smo mi da odredjujemo sta je halucinacija a sta nije. Svako od nas cuje svoje glasove ili ih ne cuje, i svi imamo ista prava... Ali lako je reci ali mora da je uzasno tesko ziveti s nekim koga tliko volis a nemozes da mu pomognes...Ustvari, mozes da radis te male stvari ali sustinski mi samo sami sebi mozeo da pomognemo. Osim ako ne postoji taj Bog pa da on malo pokrene stvari... Ali izgleda da je on cesto na bolovanju...

Share this post


Link to post

Ja sam se druzio sa jednim deckom koji je u jednom trenutku poceo da ima slicne halucinacije, ali mi smo bili previse mladi da bi mu pomogli, nego smo to njegovo ponasanje izvrgavali ruglu u njegovom odsustvu... Desavalo se da nas pozove na zurku, ali da nas doceka sa insinuacijama kako ne sme da pali tv jer ga prisluskuju, izbacio je bio sve antene iz kuce ... Cesto smo saputali u njegovoj sobi... Na nekim drugim okupljanjima bi nas usutkivao, vrsio bi odredjnei obrede u svojoj glavi i onda bi nam rekao "sad je sve u redu, sad smo sigurni". Na nekoj sledecoj zurki dosao je sa blokcetom i nesto belezio u njega... Devojke su se poplasile, mislile su da ih stavlja u neki spisak za ostrel, ali posle se ispostavilo da mu je psihijatar kod kog je odlazio rekao da matematickim metodama resava neke dileme i kad smo to skuzili, malo nam je laknulo...

Meni je sve to zabrinavajuce sto se tvoje mame tice, ali zato trebate da se svi aktivno ukljucite u to da joj pomognete... Vodite je kod doktora, pricajte sa njom o svemu cudnom i nenormalnom sto izgovori, dajte joj kontraargumente dok ne poklekne... jer ona je u strahu i od nje taj strah treba da oterate kako znate i umete...

Bas mi je zao sto to cujem, ali Tigrice ti imas kapacitete za to, mislim da je u dobrim rukama...

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...