Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
SPARTACUS

Funkcionalna depresija

Recommended Posts

Guglajuci, citajuci, istrazivajuci o depresiji i nekom tamo meni malo poznatom dobrom raspolozenju. Dosao sam do jednog teksta gde sam u potpunosti video sebe. Imao sam osecaj da taj tekst opisuje mene.

 Mozda je neko od vas i znao za ovo. Ali bez obzira. Imao sam potrebu da podelim taj tekst sa vama na forumu. Mozda nekom bude od koristi.

 

Funkcionalna depresija nema status zvanicne medicinske dijagnoze, ali predstavlja dobar nacin da se okarakterisu ljudi loseg raspolozenja, niske zivotne energije i anksioznosti, napominju strucnjaci.

Zivot ljudi sa funkcionalnom depresijom uglavnom izgleda ovako. U spoljnom svetu su produktivni, veoma uspesni, ali kada se zavrsi radni dan, trose se svi unutrasnji resursi.

Radije biraju da ostanu kod kuce nego da idu na veceru sa prijateljima. Najlakse im je da se uvuku u krevet, jer sutra je novi dan. Tako izgleda zivot osoba sa funkcionalnom depresijom.

To je koristan termin, kaze dr Dzoni Vilijamson, jer je „lako razumljiv“ i obuhvata ljude koji ne moraju nuzno da se uklapaju u tradicionalne dijagnosticke kategorije.

Vecina ljudi sa funkcionalnom depresijom ima distimiju (poznatu i kao trajni depresivni poremecaj), depresiju niskog stepena za koju su karakteristični umor i nedostatak energije.
To su ljudi koji su uglavnom nesrecni u zivotu, ali ne ispunjavaju definiciju klasicne depresije, koja je teza.

Distimija uglavnom traje dve ili vise godina. Ali se osobe koje je imaju sa njom hrabro nose i retko o tome pricaju.

„Poremecaj je tesko dijagnostifikovati, jer je postepen i nekako podmukao“, rekao je  dr Vilijamson.

On to izjednacava sa postepenim podizanjem temperature u sobi, za jedan po jedan stepen.

Ljudi cesto ne prepoznaju da imaju problem sve dok im ne bude dosta tog osecaja konstantne tuge ili dok neki stresan dogadjaj u njihovom zivotu ne dovede do emotivnog pregorevanja.

Cak i osobe koje pate od viseg stepena depresije - klasicni, epizodni tip koji izaziva neraspolozenje ili gubitak interesovanja ili zadovoljstva, izmedju ostalih simptoma - mogu se smatrati osobama sa funkcionalnom depresijom.

Dr Entoni Rotsild, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Masacusetsu, veruje da su ljudi sa teškom depresijom takodje „visoko funkcionalni“.

„Oni su lekari, pravnici i sudije, ali oni pate, ne dostizu svoj potencijal“, kaze dr Rotsild.

Ne postoji klinicki test za teske depresije. Ali lekari primarne nege i profesionalci za mentalno zdravlje koriste razne alate za skrining, za procenu depresivnih simptoma i funkcionisanja pacijenata.

Lekar moze postavljati pitanja: „ Da li ste nesrecni ili tuzni? Placete li mnogo? Da li imate nizak nivo energije? Imate li problema sa spavanjem?“.

Kao deo nove procene pacijenata, dr Rotsild postavlja jednostavno pitanje. „Kako se zabavljas?“. 
Ako me pogledaju, i kazu: „O cemu ti to?“, znam da postoji mogućnost da pate od depresije.

„Ljudi cesto ispunjavaju tri ili cetiri glavne uloge u svom zivotu: zvanje (sto znači posao ili skola); intimni partner ili supruznik; roditelj; i prijatelj ili clan zajednice“, objasnjava dr Majkl Tejz, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji.

Procena koliko su osobe aktivne u svojim zivotnim ulogama moze pomoci profesionalcu koji se bavi mentalnim zdravljem da proceni poremecaj.

Stiven Hapric, doktor nauka, profesor psihologije na Univerzitetu Detroit Mersi, istice da u necijoj prirodi moze postojati odredjena vrsta manjka samopouzdanja - sto podstice hronicnu nesrecu.

„Ako ste svesni da ne izvrsavate sve sto bi trebalo i kada bi trebalo, mozda cete doziveti i osecaj nesigurnosti, anksioznosti i gubitka samopouzdanja“, dodaje dr Vilijamson.

On smatra da ljudi sa funkcionalnom depresijom vesto kriju svoju patnju, nemaju samim tim ni podrsku, i nazalost postaju usamljeni.

Veoma je vazno, kazu strucnjaci, da se potrazi pomoc, jer se ovaj poremećaj leci. Najteze je napraviti taj prvi korak, priznati sebi da je pomoc potrebna.

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                 Tekst preuzet sa sajta RTS (magazin)

Share this post


Link to post

Meni sve to nekako mirise na osecaj neispunjenosti i praznine, a sta to fali covek ne zna ni sam jer su mu i misli nekako prazne i ravnodusne. Bitno je samo ispuniti obaveze i biti funkcionalan. 

Postavlja se pitanje kako izaci iz te situacije i da li zelis da ti zivot bude drugaciji nego sto je dok to stanje traje ili si mozda sasvim ok sebi takav. Mada, cim pises ovaj post, vrlo verovatno da te, kao i kod svake druge depre, ganja krivica zbog toga sto si postao takav.
Da ukljucim i okolinu. Mozda ti ona postavlja neka pravila, govori neke stvari, kao da moras da ih radis kako bi bio zadovoljniji. Ili te ta ista okolina iscrpljuje i dovodi do manjka energiije nakon zavrsenog radnog dana. 
Uglavnom, nesto te jede a ni sam ne znas tacno sta. Ne znas uzrok. A da bi izasao iz tog stanja moras odatle krenuti. 

Edited by NewDawn Fades

Share this post


Link to post

Ma imao sam periode gde sam bio funkcionalniji od normalaca, ispunjavao ciljeve, dobro zaradjivao, i sve na izgled bilo savrseno. Ali se nisam osecao ispunjeim. I taj osecaj tuge i praznine traje oko 15 god. Cak sam se mirio sa tim da sam mozda jednostavno takav. Ali mi je dosadio taj osecaj. Fazon cekam 70-80 god da umrem. I ako sam funkcionalan...

Share this post


Link to post

Meni je nebitno kako se zove to stanje, i vrlo mi se ne svidja ona klasifikacija psihijatrijskih dijagnoza, jer je sve to nekako zasnovano na statistici i nekakvim deskriptivnim odgovorima...

Bilo bi dobro da nama uzmu krv i uzorak likvora, one tecnosti koja je oko mozga i u komorama mozga, i oko kicmene mozdine (ono kad ubodu iglu u ledja, sto mnogo boli) i da nam analiziraju hemijski kakav je nivo metabolita serotonina, dopamina, noradrenalina itd.

To je potpuno izvodljivo, neki ponesto malo i rade i objavljuju pomalo, ali niko nece da uradi veliku studiju. E kad bi se svima nama to odredilo, dakle fizicki parametri stanja u kojima smo, kad smo bolje, kad smo gore, kad smo na lekovima, kad nismo, kad nam neko umre, kad se menja vreme... dakle da nam to mere vise puta i da onda lepo imamo precizne podatke o neurotransmiterima u nasem mozgu.

Ili kad bi nam svima radili one super metode magnetne ili nuklearne rezonance, kad snimaju onako aktivnost u nekim delovima mozga... pa kad bi se to izracunalo, e onda bi se mogao oformiti dobar spisak dijagnoza, pa neka te bolesti zovu "bolest broj 1" ili "bolest broj 2", svejedno je, ali da se zna ko cega ima vise ili manje. Pa da se prema tim nalazima pravi predlog terapije.

Ali niko to nece da radi.

U medjuvremnu, psiholozi koji nemaju predstavu o anatomiji ljudskog mozga, ili neki drugi usko a visoko obrazovali strucnjaci, prave te klasifikacije dojagnoza samo zato da bi omogucili osiguravajucim zdravstvenim kompanijama i farmakoloskim kompanijama da zaradjuju novac.

Tako da je meni sada svejedno sta ce mi ko upisati u karton ili na neki papir, bas me briga. Jer ja NEZNAM koliko imam u mozgu serotonina i neznam dal je uopste to problem. Kako da znam kad nikad nuiko nije merio?

Share this post


Link to post

Ruzzo, o tome sam i ja razmisljao. Vadjenje krvi i uvid u to sta ti tacno fali i koliko. Ali mislim da preko krvi to ne moze da se utvrdi.

A vadjenje kicmene mozdine... I sama si rekla da mnogo boli. Jos ako treba vise puta radi pracenja promena. Pao bih u depresiju od tih uboda u kicmu  

Share this post


Link to post
11 minutes ago, Golub said:

Ruzzo, o tome sam i ja razmisljao. Vadjenje krvi i uvid u to sta ti tacno fali i koliko. Ali mislim da preko krvi to ne moze da se utvrdi.

A vadjenje kicmene mozdine... I sama si rekla da mnogo boli. Jos ako treba vise puta radi pracenja promena. Pao bih u depresiju od tih uboda u kicmu  

Ma nije to tako strasno, to se zove "lumbalna punkcija", jedan ubod i gotovo... a iz krvi moze svasta da se utvrdi jer je tehnologija napredovala i moze da se detektuje minimalna kolicina bilo cega sto je u krvi... naravno, nema mogucnosti da se uzme uzorak mozga :) ali postoje neki metaboliti koji bi ukazali na stanje u mozgu. A moze i genetika da se uradi svakome, danas je sekvenciranje celog genoma ocas posla... tumacenje sekvenci je komplikovanije ali i to je sve lakse iz dana u dan... Dakle, moglo bi svasta da se uradi...

Share this post


Link to post

Funkcionalna depresija može da bude na svakom nivou. Plus, tu su hormonska stanja sa simptomima depresije.

Ovde ima ljudi koji idu na posao i brinu o deci sa istim nivoima depresije sa kakvim sam ja ležala u krevetu celo leto. To je individualno.

Share this post


Link to post

Evo ja danas bio na sastanku. Vedar, nasmejan, komunikativan, ubedljiv, profesionalan... a unutra upuvan

Share this post


Link to post

A sta mislite o ovoj teoriji ?

 Prva psihijatrica mi je rekla da je depresija nasledna, i kao takva je tesko izleciva. Meni su i cale i keva skenjani. Cak i sestra koja ima lagodan zivot ume da kaze "uh svi me nerviraju, dosta mi je svega i svih". Pa se pitam, ima li za mene leka  :blink:

Share this post


Link to post

naravno da postoji genetska predispozicija - kao i kod mnogih drugih oboljenja

ali je ona samo jedan od faktora - nije jedini i iskljucivi

znaci - naravno da ima lijeka 

osim prepisanih lijekova (ne samoljecenje ni mijenjanje prepisanih doza) i psihoterapije - ti mozes utjecati na svoje zdravstveno stanje stilom zivota (prehrana, vjezbanje, posao, gdje i sa kim zivis, s kim se druzis, hobiji itd)

Share this post


Link to post

Meni je prosla Dr rekla  "ti si takav, prihvati sebe kao takvog. Vidis da su i tvoji takvi" . Strasno

30 minutes ago, Gerda said:

ti mozes utjecati na svoje zdravstveno stanje stilom zivota (prehrana, vjezbanje, posao, gdje i sa kim zivis, s kim se druzis, hobiji itd)

To i radim. Zato sam i otvorio ovu temu  "Funkcionalna depresija" . Sve to radim, ali nista, praznina...

Share this post


Link to post
1 hour ago, Golub said:

Meni je prosla Dr rekla  "ti si takav, prihvati sebe kao takvog. Vidis da su i tvoji takvi" . Strasno

To i radim. Zato sam i otvorio ovu temu  "Funkcionalna depresija" . Sve to radim, ali nista, praznina...

pa trenutno ne ides na trening, dosta si cini mi se u zatvorenom prostoru - znaci ne radis bas sve to sto bi eto bilo zdravo

ali nije ni zdrav stil zivota uvijek ni moguc ni dovoljan -  treba ti mozda i odgovarajuca terapija, da se pogodi pravilna kombinacija i doza pa ces biti k´o nov:)

a svakako ti treba i strucnjak - psihijatar, psihoterapeuta, psiholog - koji ne lupa takve gluposti i strahote kao ta sto ti je rekla - ajde srecom pa je "prosla"

 

ljudi - mijenjajte ako ikako mozete takve "strucnjake" :whip:  koji mogu vise stete nego koristi nanijeti 

Share this post


Link to post

Prepodne sam u funkciji, poslepodne sam kao da imam nanogicu.

Ma da, promenio sam tu Dr. Ovaj drugi mi se cini mnogo bolji za sad.

Gerda, sve ja znam sta treba da radim, ali slaba volja  :P

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...