Jump to content
Depresija Forum
~xO~

Mrznja prema sebi

Recommended Posts

Da li nekada mrzite sami sebe zbog necega? 

 

Share this post


Link to post
6 hours ago, ~xO~ said:

Da li nekada mrzite sami sebe zbog necega? 

 

Nema ovde dovoljno mesta da ti odgovorim koliko i zbog cega sve mrzim sebe...

Share this post


Link to post

Zao mi je to sto cujem... 

Mada slicno mislim kao ti... 

Share this post


Link to post

Ja mrzim sebe hronično i neiskorenjivo...Eto toliko.

Share this post


Link to post

Mrzeo sam, a sad sam ravnodušan ili samo mogu zaplakati nad tim...

Privlače me muškarci, a ne želim intimne odnose ni sa njima ni sa ženama...

Mrzim sebe što iako sam uspeo upisati elitnu srednju Bogosloviju, odustao sam i spao na trogodišnju poslastičarsku...

And so on...

Share this post


Link to post

Ne mrzim sebe, ali me nekad mrzi da zivim :laugh4:

Edited by SPARTACUS

Share this post


Link to post
15 hours ago, Apoptosis said:

Mrzeo sam, a sad sam ravnodušan ili samo mogu zaplakati nad tim...

Privlače me muškarci, a ne želim intimne odnose ni sa njima ni sa ženama...

Mrzim sebe što iako sam uspeo upisati elitnu srednju Bogosloviju, odustao sam i spao na trogodišnju poslastičarsku...

And so on...

Pa Api tu nemas zasto sebe da mrzis... 

Tvoje okolnosti su jednostavno takve... 

Share this post


Link to post

Hvala ti.

Čudni su putevi Gospodnji i Njegov Promisao.

U kakvom grehu bih živeo u Bogosloviji, u svakom mogućem vidu sexualnog odnosa sa muškarcima...

Propast bi to bila totalna.

Share this post


Link to post
2 hours ago, Apoptosis said:

Hvala ti.

Čudni su putevi Gospodnji i Njegov Promisao.

U kakvom grehu bih živeo u Bogosloviji, u svakom mogućem vidu sexualnog odnosa sa muškarcima...

Propast bi to bila totalna.

Tako da nemoj se kriviti... Nisi ti tu nista uradio

Share this post


Link to post

Mrzela sam sebe, sažaljevala, pa ponovo mrzela toliko da mi je bilo žao što sam uopšte rodila, nisam videla svrhu svog postojanja i života. Sada mi je svejedno, da li zbog terapije ili šta već, postalo mi je svejedno, izmorila me mržnja prema sebi

Share this post


Link to post

Stvarno ne mrzim sebe, kada sam posle puno godina shvatio da ovaj svet puno vise ne valja nego sto ja ne valjam. Postoji neko ne svidjanje, tu i tamo, s vremena na vreme, ali ocigledno sam mnogo toga oprostio sebi u medjuvremenu kad je mrznja nestala.

Share this post


Link to post

E ja mislim da je to kljucno oprostiti sam sebi...

Ja bas nisam dobar u tome... 

To su mi i doktorica i psihoterapeut rekli

Share this post


Link to post

To sam i ja čula, oprostiti sebi, samo ne znam šta? 

Share this post


Link to post

Ako imas sta da si oprostis... Ako se krivis za nesto... 

Ja sebe da... Dosta se krivim i ne prastam si greske nikada

Share this post


Link to post
13 hours ago, Mia said:

Mrzela sam sebe, sažaljevala, pa ponovo mrzela toliko da mi je bilo žao što sam uopšte rodila, nisam videla svrhu svog postojanja i života. Sada mi je svejedno, da li zbog terapije ili šta već, postalo mi je svejedno, izmorila me mržnja prema sebi

Draga Mia, meni su te faze u zivotu bile najlakse za prezivljavanje i zivljenje, kad dodjem u tu fazu da ne osesam skoro nista i ne mislim niocemu ozbiljnom... Onda ni sebe ne mrzim, ne mislim o tome, i bas kao sto ti kazes, svejedno mi je... Valjda je to stvarno nakupljen umor od svih tih osecanja... I to moze da traje dugo... Ali posle opet pocne ... I tako... iz faze u fazu...

Share this post


Link to post
7 hours ago, ~xO~ said:

 

Ja sebe da... Dosta se krivim i ne prastam si greske nikada

I ja osetim tu bol, ali mene kao mac nesto probode kada se setim neke neprijatne situacije u kojoj sam kao ja uradio nesto lose. Ali, ne mogu da kazem da bilo kako vise krivim sebe za to sto se desilo. Prvenstveno, jer su mi falila zivotna iskustva. Da sam ih imao, ne bih donosio takve odluke. A drugo, vec sam poprilicno okajao svaki greh permanentnim samomucenjem. Ovo sad gledam kao oziljke koji ponekad bas ono jako, jako zabole, ali ne dopustam tim mislima da se ni trenutak vise od toga zadrze u mojoj glavi, jer znam da to nicemu korisnom ne vodi.

Share this post


Link to post
7 hours ago, ruzza said:

Draga Mia, meni su te faze u zivotu bile najlakse za prezivljavanje i zivljenje, kad dodjem u tu fazu da ne osesam skoro nista i ne mislim niocemu ozbiljnom... Onda ni sebe ne mrzim, ne mislim o tome, i bas kao sto ti kazes, svejedno mi je... Valjda je to stvarno nakupljen umor od svih tih osecanja... I to moze da traje dugo... Ali posle opet pocne ... I tako... iz faze u fazu...

Ja sam sada u toj fazi kada ne osecam ama bas nista... Svejedno mi je... 

Ravna linija sa emocijama, nit da se nasmejes nit za zaplaces. Nekako neki tup osecaj. Kad se pogledam u ogledalo tup pogled kao ajkula. 

2 hours ago, slepi putnik said:

I ja osetim tu bol, ali mene kao mac nesto probode kada se setim neke neprijatne situacije u kojoj sam kao ja uradio nesto lose. Ali, ne mogu da kazem da bilo kako vise krivim sebe za to sto se desilo. Prvenstveno, jer su mi falila zivotna iskustva. Da sam ih imao, ne bih donosio takve odluke. A drugo, vec sam poprilicno okajao svaki greh permanentnim samomucenjem. Ovo sad gledam kao oziljke koji ponekad bas ono jako, jako zabole, ali ne dopustam tim mislima da se ni trenutak vise od toga zadrze u mojoj glavi, jer znam da to nicemu korisnom ne vodi.

Ja jos treba da dodjem do toga... Ja idem iz osecanja potpune ravnodusnosti do okajavanja krivica u nedogled. 

Share this post


Link to post
8 hours ago, ~xO~ said:

Ja sam sada u toj fazi kada ne osecam ama bas nista... Svejedno mi je... 

Ravna linija sa emocijama, nit da se nasmejes nit za zaplaces. Nekako neki tup osecaj. Kad se pogledam u ogledalo tup pogled kao ajkula. 

Ne mogu da plačem,  niti da se smejem, ne mogu da kažem da nisam svesna šta se dešava oko mene, jesam ali kao da to prolazi pored mene,  ne bunim se, sve je bolje od napada panike. Poslednju izliv mržnje prema sebi bio je zbog najvećeg napada panike pre par godina, tada sam proklinjala dan kada sam se rodila, mržnju zamenilo kajanje a onda mi je postalo svejedno

Share this post


Link to post

E bukvalno to, kajanje i posle toga kao da se iskljucis

Share this post


Link to post

Ja toliko volim sebe da se ta ljubav pretvara u mrznju.

Share this post


Link to post

Do te mere mrzim sebe da imam utisak da sam do sada već sva postala crna i trula iznutra...Mrzim sebe,svoj život i svoju "ličnost" takoreći do kostiju,do same srži kostiju,pa čak i dalje od toga (ako je to uopšte moguće,a u mom slučaju očigledno da jeste).

Ako me nekim slučajem budu rezali i kasapili u mrtvačnici onda kada jednog dana konačno riknem,imam utisak da će iznutra pronaći da je sve već odavno postalo potpuno crno,ugljenisano,satrulo,unakaženo i oglodano.

Share this post


Link to post
Posted (edited)
On 2/4/2020 at 12:06 AM, Mia said:

To sam i ja čula, oprostiti sebi, samo ne znam šta? 

E bas tako, sta?

Mislim da nam je to dosta ugradjivano od najranijeg djetinjstva, taj osjecaj da smo zgrijesili, da ne valjamo... jer mala djeca sve vide i sve cuju, a odrasli pricaju njima (i pred njima) svasta i ne misleci - i tako svasta i upije ta ranjiva djecja dusa, i tko zna kako sve interpretira neku sasvim slucajnu (i cesto nezlonamjernu) rijec, pogled, pokret. Od najblizih, od slucajnih prolaznika, u skoli.

Zaboravimo poslije sta je bilo. Ali ostane taj nemili osjecaj da ga vucemo poslije kroz zivot, ko onu kuglu na lancu (sto spotice robijase u filmovima) :huh2:

Edited by Gerda

Share this post


Link to post
9 hours ago, blackadder said:

Do te mere mrzim sebe da imam utisak da sam do sada već sva postala crna i trula iznutra...Mrzim sebe,svoj život i svoju "ličnost" takoreći do kostiju,do same srži kostiju,pa čak i dalje od toga (ako je to uopšte moguće,a u mom slučaju očigledno da jeste).

Ako me nekim slučajem budu rezali i kasapili u mrtvačnici onda kada jednog dana konačno riknem,imam utisak da će iznutra pronaći da je sve već odavno postalo potpuno crno,ugljenisano,satrulo,unakaženo i oglodano.

Probaj zamisliti da sad citas ovo gore, kao da je netko drugi napisao.

I vjerujem da bi ti lako i spretno nasla za tog "nekog" i "tko zna kakvog" neku lijepu rijec, utjehu, korisno pitanje... zasto sebi ne? Mislis da si uistinu toliko drugacija od tog "nekog"? :meda:

Share this post


Link to post
On 6/12/2020 at 6:28 AM, Gerda said:

Probaj zamisliti da sad citas ovo gore, kao da je netko drugi napisao.

I vjerujem da bi ti lako i spretno nasla za tog "nekog" i "tko zna kakvog" neku lijepu rijec, utjehu, korisno pitanje... 

 

Zapravo,najverovatnije bih pomislila: "Ovo je neki bolid koji ni ne zaslužuje da mu bude drugačije nego ovako":wacko::unsure:

Share this post


Link to post
Posted (edited)
11 hours ago, blackadder said:

 

Zapravo,najverovatnije bih pomislila: "Ovo je neki bolid koji ni ne zaslužuje da mu bude drugačije nego ovako":wacko::unsure:

Pa... nisam bas ubijedjena da bi ti bio tako kategoricki stav da je netko drugi u pitanju. Ali eto, ako mislis da je tako, pa onda vise samilosti prema drugima? I prema sebi. Ne znam... ima ljudi koji su stvarno pocinili strasne stvari drugima. Ali ti se obicno ni ne kaju. Vjerujem da i ti najgori zlocinci nekako sve posloze sebi u glavi tako nekako, da to po njihovim mjerilima nije nista strasno. Kako bi inace zivjeli sami sa sobom?

A oni sto pate i neumorno se kaznjavaju, obicno nista ozbiljnije nisu nikome ni skrivili. Osim samima sebi, naravno. Tko zna cije pogreske i frustracije ispastaju i okajavaju... Vjerojatno im se to usadjuje odmalena od strane okoline (o tome sam pisala nedavno na drugoj temi) :meda:

Edited by Gerda

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...