Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
blackadder

Socijalna fobija i kučkasto ponašanje

Recommended Posts

Posted (edited)

Dakle,negde u sebi sam već duže vreme bila svesna da ću pre ili kasnije morati da otvorim ovaj topik,pa makar crkla. I eto,došao je i taj dan,s obzirom da je ovo moj dugoročni (na neki način sada već i "hronični") problem.

Toliko se osećam bedno i postiđeno iznutra,prosto kao da me je neko vatrom spržio-i mene i celokupno moje samopouzdanje,a stepen blamaže koju upravo sada osećam je (malo je reći) neverovatan.

Ispričaću vam ukratko samo jednu situaciju,pa ćete na osnovu nje steći sliku o čemu se ovde zapravo radi: 

Malopre (dakle-upravo sad,malopre!:oioi:) je cela komšinska porodica izašla u susedno dvorište da bi se njeni članovi "svečano okupili" za Vaskrs (kako li to već na današnji dan,je li,ide)...Što je najslađe od svega,tu su se bili sakupili i neki njihovi rođaci i to bezbroj njih, da tu u dvorištu (na lepom vremenu i na suncu) malo posede zajedno sa njima u porodičnoj atmosferi...I sve bi to bilo prelepo i preslatko da se u blizini nisam našla ja,koja sam imala da obavim neke neodložne stvari po svom,susednom dvorištu i to BAŠ u trenutku kada su svi bili zaseli za porodični sto i tu se (najblaže rečeno) izblamirala za sve pare :wry:

Dakle,neko mi sada može verovati ili ne verovati,ali ja jednostavno nikome od tih ljudi nisam smela praktično ni u oči da pogledam,a kamo li da ih pozdravim (ili im-nedajbože-čestitam ovaj,za njih svakako značajan,praznik)...Mučala sam kao stoka. Dok sam tako,saplićući se i nespretno posrćući na svakom koraku oblivena osećajem užasnog stida i košmarnog srama,obavljala svakodnevne obaveze u dvorištu pred njihovim očima (a sve psujući u sebi i njih,i sebe samu,i dan kad sam se uopšte i rodila),atmosfera je za sve to vreme bila i više nego awkward...Neprijatnost se je takoreći mogla "seći nožem" koliko je gusto lebdela u vazduhu. Evo,ni sada mi nije dobro dok sve ovo kucam...

Osnovni problem u celoj ovoj priči jeste to što se ni ona najgora neodgojena stoka ne bi na današnji dan ponela ovako kako sam se ja ponela. Zamisli,sretneš nekog ko ti je poznat na praznik za koji znaš da ga ta osoba slavi i duboko respektuje sve što taj praznik predstavlja,i ti onda ladno i bez pardona (sa sve awkward izrazom na licu,a mogu samo da zamislim kakav mi je bio),ti-ni pet,ni šest nego-okrećeš glavu...Kao da će me njihov pogled sa zemljom sravniti ako se usudim da im pogledam u lice,u p*čku materinu :dry: Šta se to sa mnom dešava,to više ni ja sebi samoj ne umem da objasnim. Znam samo da sam u problemu i to u velikom,jer ovakvih situacija u mom životu kada ja pred drugim ljudima ispadam complete bitch do sada ima odveć i previše. A zamislite samo kako se još na sve to gleda u ovoj našoj (ultra-tradicionalnoj) sredini, gde si ga,ako ne poštuješ Crkvu,Hristosa i sve te kojekakve narodne običaje (neka sada izvine auditorijum što ću upotrebiti sada ovaj izraz),blago rečeno-naj*bao.

Eto,morala sam jednostavno da se ovde malo "ispovedim"...Tako mi je naišlo,i nije se moglo dalje što neću ovo ovde da napišem,pa kud puklo-da puklo. Međutim,poenta svega ovoga bi mogla da se svede na pitanje koje bi moglo da glasi: Kako očuvati već poprilično oštećene socijalne veze (koje su,nažalost,gotovo neizbežna realnost nas hroničnih depresivaca i sociofobičara) ako konstantno bivamo uvučeni u to "vrzino kolo" da naš iracionalni um (kad god se malo "trgnemo" i izgradimo kakvu-takvu konekciju sa spoljašnjim svetom) neizostavno udesi da stvari ispadnu tako da isti ti mi,svojim kučkastim i naizgled totalno bahatim ponašanjem,pre ili kasnije vlastiti trud svojeručno razrušimo i (u potpunosti mimo svoje volje) sve ono što je mukotrpno građeno u jednom trenutku neminovno i kompletno razj*bemo?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Problem je sto ce ljudi uvek takvo ponasanje tumaciti negativno, kao aroganciju nadmenost uobrazenost ili cisto nepostovanje i bezobrazluk. Ali bas nikome nikada nece pasti na pamet kako se ta osoba zapravo oseca iznutra i da je taj spoljasnji ljutiti izraz na licu zapravo mehanizam odbrane za duboku unutrasnju teskobu strah i anksioznost.

Share this post


Link to post

Trebalo bi da je bole čkapi šta ko misli a ponajmanje da je to sputava i previše razmišlja o tome..

Share this post


Link to post

Kad je socijalna fobija u pitanju, veliku sam muku mučila tokom srednje škole. Mučim i sada donekle. Od svega je ostalo samo patološko preznojavanje u društvu ljudi koji nisu moja majka ili jedna drugarica. Mogu da delujem ekstrovertno i ljubazno koliko voliš, ali se preznojim. Nekad sam crvenela, sada ne.

Skapirala sam, ne mora biti tačno, da kad imaš socijalku - ili si kučkast i arogantan ili nespretan i izazivaš sažaljenje. Onda bolje što si kučkasta.

A kako postići to da se ne daju dve pare šta će ko pomisliti? Ja sam to prevazišla valjda blamirajući se sto puta, preživevši svašta... Nekad me boli uvo šta će neko pomisliti o nekom mom postupku ili rečima, a nekada premotavam taj film u glavi dugo... Nije lako nimalo osloboditi se tuđeg mišljenja.

Uvek sam zavidela onima koji ostavljaju utisak arogantne osobe, za razliku od mene koja ostavljam utisak dobrice koji svi mogu da vuku za nos.

 

Share this post


Link to post

Izraz "nije me briga sta drugi misle" je vrlo vrlo diskutabilan. I stvari ne mogu samo da se postave tako crno belo i jednostavno.

Naravno da mi je vazno sta o.meni misle ljudi na poslu jer mi od toga zavisi poslovna sudbina da tako kazem. Naravno da mi je bitno sta o meni misle poznanici jer ne zelim kancere koji cekaju da mi podmetnu nogu. Naravno da mi je bitno sta misli klijent i psihijatar. I ima jos primera kada je misljenje drugih neophodno jer nije ni resenje otici u sumu i totalno se izopstiti od sveta.

 

Share this post


Link to post
35 minutes ago, Riot said:

Izraz "nije me briga sta drugi misle" je vrlo vrlo diskutabilan. I stvari ne mogu samo da se postave tako crno belo i jednostavno.

Naravno da mi je vazno sta o.meni misle ljudi na poslu jer mi od toga zavisi poslovna sudbina da tako kazem. Naravno da mi je bitno sta o meni misle poznanici jer ne zelim kancere koji cekaju da mi podmetnu nogu. Naravno da mi je bitno sta misli klijent i psihijatar. I ima jos primera kada je misljenje drugih neophodno jer nije ni resenje otici u sumu i totalno se izopstiti od sveta.

 

Da li hoćeš da kažeš da oblikuješ sebe na takav način da ti mišljenja drugih, pa i ovih što si navela, diktiraju odraz tvoje ličnosti, u smislu da želiš svima da ideš niz dlaku?

Share this post


Link to post
11 hours ago, lightning said:

Da li hoćeš da kažeš da oblikuješ sebe na takav način da ti mišljenja drugih, pa i ovih što si navela, diktiraju odraz tvoje ličnosti, u smislu da želiš svima da ideš niz dlaku?

Uvek sam isla po sablonu boli me kurac sta drugi misle i onda sam se okrenula oko sebe i zapitala gde me je takvo razmisljanje dovelo.

E pa dovelo me je do kurca da prostis

 

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...