Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
foni

Šizofrenija i planiranje bebe

Recommended Posts

Ne znam da li sam na pravom mjestu za temu o kojoj ću da pišem, pa ako nisam, premjestite.

Unaprije da se ogradim, nije mi namjera da ikoga povrijedim ili uvrijedim, zbog svoje neupućenosti i neznanja. Naime,saznala sam da majka mog dečka boluje od šizofrenije (ne znam koji tip, tek sam otkrila da postoji više tipova), a njena majka, (njegova baba), bolovala je takođe i prilikom jednog napada izvršila samoubistvo. Što se njega tiče, on je za sada ok, ali pošto sam čitala da simptomi najčešće počinju negdje u ranim dvadesetim, možda je još uvijek rano išta govoriti, jer je on upravo u tom rizičnom dobu. E sad, ja njega volim i ne bih ga ostavila samo zbog bolesti (ako bi se ispostavilo da je i on naslijedio). Ono što mene muči je pitanje potomstva. Pričali smo o bebi i oboje to jako želimo. Ali, otkako sam saznala sve ovo, plašim se. Ja lično, godinama muku mučim sa anksioznšću i paničnim napadima i sama pomisao na to da svjesno napravim dijete koje ima velike šanse da oboli od ozbiljnog psihičkog poremećaja me užasava (sa jedne strane anksioznost, sa druge šizofrenija - kolike su šanse tom djetetu uopšte?) :-(  Čak mislim da bi me to toliko optreretilo, da i ako bih uspjela da izguram trudnoću, ostatak života bih živjela u strepnji. 

Volejala bih da čujem vaša mišljenja. Da nekome od vas partner/ka kaže da ga voli, ali nije sigurna da je pametno da imate zajedničko dijete, kako bi to uticalo na vas? Ne želim da ga razočaram i odgurnem od sebe, ne znam kako da započnem razgovor na ovu temu i da li uopšte da započinjem :-( 

Znam da se sve na neki način da regulisati lijekovima, medicina je napredovala i tako to, ali mene je svejedno užasno strah. 

Share this post


Link to post
Posted (edited)

a da  npr ima nasledni dijabetes melitus, to bi bilo ok?

ili npr, da je njegova majka postavila sebi ovo pitanje i da ga nije rodila, ti bi imala dečka?

Edited by lupus

Share this post


Link to post
24 minutes ago, lupus said:

a da  npr ima nasledni dijabetes melitus, to bi bilo ok?

ili npr, da je njegova majka postavila sebi ovo pitanje i da ga nije rodila, ti bi imala dečka?

Mog dečka je majka rodila i napustila skoro pa odmah po rođenju. Tada još uvijek nije imala zvaničnu dijagnozu, a njena majka je u to vrijeme još uvijek bila živa. 

Priznajem, plašim se bolesti. Svih. I dijabetesa takođe. Svaka majka želi zdravo dijete. Da li je zaista toliko loše plašiti se? Svjesno dovesti u rizik svoje buduće dijete? 

Share this post


Link to post

a da ti rešiš svoj problem straha, ne razumem, ne plašiš se da ćeš imati dete sa paničnim napadima a plašiš se shizofrenije? nema tvoj dečko problem, imaš ga ti. možeš sutra da zatrudniš sa apsolutno zdravim čovekom ako takav postoji, i da ti dete umre u devetom mesecu trudnoće. to se dešava. šta da ti ne možeš da ostaneš trudna uopšte? i da te neko zbog toga ostavi? šta ako, šta ako, vrišti iz posta tvoja patologija.

Share this post


Link to post

Ljudi olako shvataju zacece deteta,Imate gomilu slucajeva gde su roditelji napravili dete i posle par godina se rastavljaju.Jadan drugom bi vadili oci vuku se po sudovima a ne kapiraju da tu najvise ispasta dete.Ja ne razumem sta se to desi sa njihovim mozgovima pa odjednom ne mogu ocima da se gledaju?Tvoj decko koliko sam shvatio ima oko 20 god?Po meni to je jos rano za potomstvo mada to jesu dobre godine da se osnuje porodica, ali na zalost mnogi muskarci a i zene sazrevaju znatno kasnije.Pre svega treba ozbiljno shvatiti sta znaci biti u braku i kada dodje dete sutuacija ce se znatno promeniti.To dali ce dete naslediti neku bolest a nekoga stvarno volis i zelis da provedes zivot sa njim ne treba da ti predstavlja problem ljudi naprave dete pa se rodi sa srcanom manom ili nepokretno i td pa to dete cuvaju i vole ga.Dakle moje misljenje je da ti i on trebate da budete zdravi i normalni u braku da to dete kasnije nebi ispastalo zbog vasih gluposti,a iako bude imalo psihicki problem sta onda?Medicina napreduje i mi poremeceni nekako zivimo.Zato kazu nadje krpa zakrpu.

Share this post


Link to post
1 hour ago, lupus said:

a da ti rešiš svoj problem straha, ne razumem, ne plašiš se da ćeš imati dete sa paničnim napadima a plašiš se shizofrenije? nema tvoj dečko problem, imaš ga ti. možeš sutra da zatrudniš sa apsolutno zdravim čovekom ako takav postoji, i da ti dete umre u devetom mesecu trudnoće. to se dešava. šta da ti ne možeš da ostaneš trudna uopšte? i da te neko zbog toga ostavi? šta ako, šta ako, vrišti iz posta tvoja patologija.

O šizofreniji ne znam ništa, osim da je u narodu poznata kao jedno od najtežih psihičkih oboljenja. Zato sam i postavila pitanje ovdje, u nadi da će mi neko ko je ipak upućen u tu bolest dati neki odgovor, koji bi mi mogao pomoći da bolje razumijem i da se manje plašim. Ljudski je plašiti se nepoznatog. Panične napade poznajem, pa me samim tim manje plaše.

A što se ostalog tiče što si napisao, svjesna sam svega. Svjesna sam i da bih mogla roditi zdravo dijete, pa da ono npr. nastrada u saobraćaju. Mogla bih umrijeti na porođaju. Moglo bi biti bezbroj scenarija. Ali ako unaprijed, nerođeno dijete mogu poštedjeti vrlo vjerovatnog problema, zašto se to smatra sebičnim?

Share this post


Link to post

ja sam ona. i ja imam bolest iz spektra shizofrenih. poenta je da dete ne bi trebala da imaš, zbog nečeg vezanog u vezi tebe. znači ako ti imaš unutrašnji problem sa tim. na spoljašnje faktore ne možeš da utičeš. ali možeš da radiš na sebi. i da se informišeš. da staviš strah pod kontrolu. jer život je kako da kažem red uzročno posledničkih događaja. ne možeš da se porodiš ako nisi zatrudnela. ne možeš da završiš fakultet ako nisi prvi ispit položila. ti kao da si krenula na taj fakultet i već vidiš da ga nisi završila a nisi izašla ni na prvi ispit. prvo reci hop pa onda skok. ne znam da li me kontaš. 

Share this post


Link to post
10 minutes ago, lupus said:

ja sam ona. i ja imam bolest iz spektra shizofrenih. poenta je da dete ne bi trebala da imaš, zbog nečeg vezanog u vezi tebe. znači ako ti imaš unutrašnji problem sa tim. na spoljašnje faktore ne možeš da utičeš. ali možeš da radiš na sebi. i da se informišeš. da staviš strah pod kontrolu. jer život je kako da kažem red uzročno posledničkih događaja. ne možeš da se porodiš ako nisi zatrudnela. ne možeš da završiš fakultet ako nisi prvi ispit položila. ti kao da si krenula na taj fakultet i već vidiš da ga nisi završila a nisi izašla ni na prvi ispit. prvo reci hop pa onda skok. ne znam da li me kontaš. 

Izvinjavam se, nisam znala da si ona, a ne on.

Kapiram te šta govoriš, ne treba previše unaprijed planirati, jer je nemoguće sve predvidjeti, ali jednostavno se plašim.

Dugo me je mučilo to što ja imam problem psihičke prirode i uvijek sam razmišljala kako ne želim da moje dijete jednog dana ima iste probleme. I odjednom šok, kada sam saznala za šizofreniju u porodici mog dečka. Odjednom mi se moja anksioznost učinila beznačajnom u odnosu na neku strašnu šizofreniju (kažem strašnu, jer se po prvi put u životu susrećem sa tim, plus sve što se izdogađalo u njegovoj porodici, sve mi je to bilo previše tako iznenada). Plašim se, bolesti, budućnosti, svega. 

 

44 minutes ago, daksi990 said:

Ljudi olako shvataju zacece deteta,Imate gomilu slucajeva gde su roditelji napravili dete i posle par godina se rastavljaju.Jadan drugom bi vadili oci vuku se po sudovima a ne kapiraju da tu najvise ispasta dete.Ja ne razumem sta se to desi sa njihovim mozgovima pa odjednom ne mogu ocima da se gledaju?Tvoj decko koliko sam shvatio ima oko 20 god?Po meni to je jos rano za potomstvo mada to jesu dobre godine da se osnuje porodica, ali na zalost mnogi muskarci a i zene sazrevaju znatno kasnije.Pre svega treba ozbiljno shvatiti sta znaci biti u braku i kada dodje dete sutuacija ce se znatno promeniti.To dali ce dete naslediti neku bolest a nekoga stvarno volis i zelis da provedes zivot sa njim ne treba da ti predstavlja problem ljudi naprave dete pa se rodi sa srcanom manom ili nepokretno i td pa to dete cuvaju i vole ga.Dakle moje misljenje je da ti i on trebate da budete zdravi i normalni u braku da to dete kasnije nebi ispastalo zbog vasih gluposti,a iako bude imalo psihicki problem sta onda?Medicina napreduje i mi poremeceni nekako zivimo.Zato kazu nadje krpa zakrpu.

Razumijem o čemu govoriš i potpuno se slažem sa tobom. I ne bih da me neko pogrešno shvati kada govorim o psihičkim problemima - nisam ni ja tu bez greške: godinama panični napadi, gušenja, aritmije, umišljanje srčanih i moždanih napada i sve što ide uz to. Baš zbog svega toga me strah da svom budućem djetetu (kojeg možda na kraju krajeva i ne bude, ali ja želim da bude), unaprijed ne pokušam pomoći tako što ću svjesno izbjeći potencijalnu mogućnost obolijevanja od nasljedne psihičke bolesti. To ne garantuje da ću ga spasiti. Kao što kažeš, može dobiti neko srčano oboljenje ili ko zna šta sve. Ali to je nešto što ne očekujem, pa na to ne mogu unaprijed uticati. Ali ako za nešto postoje realne šanse, zašto ne pokušati izbjeći? Kažem pokušati, jer svjesna sam da garancije nema. 

Share this post


Link to post

Ja mislim da ne postoje definitivni dokazi o naslednosti šizofrenije, ali pitaj nekog dobrog doktora ili genetičara za to.

Tako ćeš najbolje znati kolike su šanse i kako da planiraš dalje.

 

Share this post


Link to post

Za psihicke bolesti sam procitao da su nasledne ali eto kod mene niko u porodici nema psihickih problema.Ali za kardiovaskularne bolesti sam siguran da su nasledne jer moja baba je umrla od infrakta deda je imao aneurizmu koju je operisao i kasnije umro od tromba.Otac imao infrakt na nogama i 5 bajpasa tetka ima stentove i balone tako da sam siguran da je nasledno .E sad dali cu i ja imati kardiovaskularne probleme nadam se da ne ali sve zavisi kakve sam gene nasledio od majke i oca.

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Da, Foni, postoje dokazi za genetsku predispoziciju za sve i svasta, konkretno i za sizofreniju (i ostala mentalna oboljenja). Na kraju krajeva - dovoljno je da pogledamo oko sebe i vidimo primjere raznoraznih genetskih nasljedja, ne treba biti neki veliki strucnjak. Ako znas engleski - ukucaj u Google Scholar i naci ces vjerojatno hrpu naucnih radova na tu temu. Osobno nista ne uzimam zdravo za gotovo, ali eto, imas strucne literature pa vidi ako te zanima. 

Svakako ces ti sama donijeti odluku. U svakom slucaju meni tvoj strah izgleda sasvim normalno (nikakvo panicarenje tu ne vidim). Dapace, mislim da je to vrlo odgovorno i zrelo razmisljanje od strane (pretpostavljam) vrlo mlade osobe. Kamo srece da je cesce tako, djeca se uglavnom radjaju onako bez razmisljanja, a tako se stupa i u veze, cesto sa tragicnim posljedicama.

Moje misljenje o radjanju djece u ovakvom slucaju? Kao osoba koja uglavnom sve relativizira - rekla bih: pa mozda... ovisi... nikad se ne zna... i slicno.

Kao osoba - jedna od karika u tom lancu nasljedjivanja - definitivno NE. Iako, ja i generalno mislim da nije pametno radjati djecu (cak i zanemarujuci ove genetske "opasnosti") :)

Edited by Gerda

Share this post


Link to post

Gerda, iako kažeš da po tvome mišljenju nije pametno rađati djecu,  ja sam u tvome odgovoru osjetila razumijevanje za moju dilemu i veliko ti hvala na tome. 

Naravno, zahvaljujem se i svima ostalima koji ste rekli svoje mišljenje. Nema puno ljudi u mom okruženju sa kojima mogu, ili želim, da pričam o ovome, tako da mi je svako mišljenje korisno - svidjelo mi se ili ne :)

Istražujem, razmišljam, pokušavam da prevaziđem neke svoje strahove i nadam se najboljem...

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...