Jump to content
Depresija Forum
blackadder

Da li bespogovorno slušati psihijatra?

Glasujmo,glasujmo.  

7 members have voted

You do not have permission to vote in this poll, or see the poll results. Please sign in or register to vote in this poll.

Recommended Posts

Posted (edited)

Da li vam se je ikada dešavalo da vam psihijatar koji vas duže vremena "zna" preporučuje određenu terapijsku dozu (ili određenu vrstu terapije),dok vam "ono nešto" u vama govori da on možda ipak greši (bez obzira na to što vas "zna")?

Kako postupate u onim situacijama kada dođete u svojevrstan konflikt sa vašim psihijatrom po pitanju terapije (s obzirom da je on ipak edukovano lice koje se razume u psihopatologiju,te stoga jasno ume-ili bi barem trebalo da ume-da proceni u kakvom se stanju nalazi pacijent kojeg ima pred sobom)? 

Ukratko:

Po vašem mišljenju,koliko toga u vezi vašeg stanja psihijatrima uspeva da "promakne" ispod radara,a koliko toga su u stanju da (ako treba i "između redova") ispravno pročitaju (a kasnije i "pretoče" u odgovarajuću terapijsku kombinaciju)?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Po mom misljenju, ne treba nikog "bespogovorno slusati", pa ni sebe samog. Ne bih u anketi, dakle, odabrala ni "da" ni "ne", nego nesto trece. Psihijatri, psiholozi - ma koliko dobri i iskusni bili, mogu pogrijesiti, naravno. Kad covjek bas vidi/osjeti da je tretman u raskoraku s onim kako se osjeca, mozda bi bilo dobro potraziti drugo strucno misljenje? Ne daje ni to 100 postotnu garanciju, naravno - ali eto, ja volim usporediti barem dva strucna misljenja o kakvoj god bitnijoj medicinskoj dilemi da se radi. Pa malo usporedis to, malo citas o svemu tome,  malo gledas tudja iskustva, malo poslusas svoje instinkte - i na kraju to sve smuckas i doneses odluku (jer je ipak tvoj zivot i zdravlje u pitanju) :)

Share this post


Link to post

Nema bespogovornog mišljenja.
100 x skuvaš pasulj, nijednom nije baš istog ukusa.
Tako i kod psihijatrije - psihijatar ne zna kakav će bućkuriš napraviti u nečijoj psihi.

Share this post


Link to post

Zavisi u kakvom ste stanju.Mnogi ljudi medju njima sam bio i ja prestaju da piju lekove na svoju ruku i kasnije se to jako lose zavrsi.Ne treba bespogovorno slusati doktora kad su u pitanju lekovi koje vam daje,znaci ako vam neki lek ne odgovara treba traziti da vam zameni,ne treba trpeti negativne efekte leka ili jos gore prestati sa njima.Kada sam drugi put dosao kod doktora on me nije ni pitao da li zelim da primam depo nego mi je odmah dao depo i lekove.Sad sam samo na depou ali posto me je "zalecio"za sada ga bespogovorno slusam jer da sam ga slusao kad je trebalo verovatno nebi prosao ono cega se sad kajem.

Share this post


Link to post

Ni ja se ne bih opredjelio ni za jednu opciju.Imaju psihijatri znanje,ali nikad nisu pili te ljekove.Mi ih uzimamo,mi reagiramo na njih,mi imamo nuspojave.Naravno,bitna je suradnja sa psihijatrom,ali bez pogovora ga neću slušati ako vidim da mi nešto radi štetu i to ću mu dati do znanja.Nekad ću si i sam korigirati terapiju,ali to je većinom jedan dan ili dva,ako baš naiđe kriza.Imam tu sreću da sam već 7 godina donekle zadovoljan terapijom i viđam psihijatricu jednom godišnje,popričamo što ima novoga i to je to.Dala mi je broj mobitela davno,ali nisam ju baš trebao.Kad je baš bolest na vrhuncu,onda bi trebalo brez pogovora slušati psihijatra i držati se terapije,jer sami si ne možemo pomoći.Kad se jednom stabiliziramo,onda su potrebne samo tu i tamo neke korekcije,i to je manje više sve.

Share this post


Link to post

Ovo k'o stvorena tema za mene! Meni je mom psihijatru u septembru, ako Bog da, 7 godina staža. Što mi je sam on davao, nije ispadalo dobro svaki put... Neki put jeste u mikrogram... Neki put sam ja pravio problem kada sam u potpunosti "krojio" terapiju, ali i kada smo sarađivali... Nije sve black and white...

Share this post


Link to post

Isla sam kod nekoliko do sada ali nisam imala puno koristi od njih. Jedino jedna zena pre vise godina koja je zaista bila zainteresovana da mi razbije neke fobije koje sam imala i pomogne oko tadasnje depresije. Tako da ne, mislim da ih je iskreno veoma malo zainteresovanih i kvalitetnih. Opet, cast izuzecima, verujem da medju tom manjinom ima bas dobrih strucnjaka, a prvenstveno ljudi. Nisam bila kod muskaraca, mada mislim da to nema neki znacaj. Kada nastoji da joj se terapija svoji da davanje leka, znam da se necemo dugo vidjati.

Share this post


Link to post

Pa psihijatri ne lece fobije to valjda rade psihoterapeuti?Psihijatri rade po sablonu,znaju kako koji poremecaj se manifestuje i za to daju lekove.Ne znam zasto ljudi misle da psihijatra briga za vase probleme jedino kad privatno platite nekog psihoterapeuta pa vas on slusa i pokusava da vam pomogne.Ja na primer imam socijalnu fobiju i mislim da mi ni psihoterapeut nebi pomogao jer  covek mora sam da se oslobodi tog straha nece tu razgovor puno pomoci.

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Pa pazi ako hoces bas da budem precizna, zena je psihijatar i psihoterapeut. Nije tacno da se skroz samo resava, znam jednu zenu (psihijatar) koja radi Kogn-bihej. metodu i izvlacila je tako pacijenta sa socijolnom fobijom iz kuce. Prosto pacijent sam nije mogao da napravi prvi korak. Ali valjda ljudi ovde vole da se prave preterano pametni, to sam bas primetila, cast izuzecima. Ako neko ide kod psihijatra, to ga ne cini psihijatrom...

Edited by Brana

Share this post


Link to post

Ja mislim da se ne pravim pametan samo pisem cinjenice.A to je da vecinu psihijatra i ne zanima razlog i uzrok problema to znam i po mom slucaju a i citao sam da dosta njih takode psihijatar nije nesto preterano slusao i zalagao se da sazna problem.A i doktore razumem jer nisu ni placeni dovoljno da se bakcu sa svakim ponaosob.Sto se socijalne fobije tice nisam se ni zalio psihijatu na taj problem ali sam citao da su neki ljudi i uz pomoc lekova i psihoterapije imali blago poboljsanje ali ne i potpuno prevazilazenje fobije.

Share this post


Link to post

Za dobrog psihoterapeuta treba MNOGOOOOOOOOO novca i još toliko vremena...

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Ako ides privatno kod psihijatra, oni su i vise nego placeni da to slusaju. Mislim da je najjeftinija seansa oko 2500 hiljade (koja traje 45 min obicno ili sat vremena, zavisi kako ko radi), to je za Bg, mada mislim da i to tesko moze da se nadje. Zasto se ne trude dovoljno to je vec pitanje koje bi moralo da se analizira u svakom pojedinacnom slucaju. Sto se tice drzavnih, primaju platu zar ne? Ja sam jedno vreme isla na posao gde mi je plata kasnila tri meseca, samo da bi zadrzala posao jer nisam imala bolje tada. Tako da mislim da nema izgovora, preko veze su u 99% slucajeva dosli, ako im se ne svidja, lako mogu da napuste, a doktori se traze i po Nemackoj (prvo zabiti, pa onda ide bolje mestto). Cinjenice su ponekad u oku posmatraca, posebno ako smo i emotivno u nesto upleteni, kao sto je cinjenica da i psihijatar prica sa tobom, a u odredjenim slucajevima cak i studenti psihologije, sve zavisi gde zatrazis pomoc i kome se obratis. Ovo oko soc. fobije bi se slozila, jako se tesko prevazilaze, cesto su vezane za stidljivost, licno mislim da je zbog toga ali neka me neko ispravi.

Edited by Brana

Share this post


Link to post

Ne bih da skrecem sa glavne teme jer to sto pises je za zasebnu temu kakvi su doktori i zdravstvo uopste.To da doktori se traze po Nemackoj je strasno sto nasi doktori tamo odlaze jer na kraju nece imati iskusnih doktora.Oni rade za platu ali ako je neko iskusan njega treba dobro i platiti da bi ga zadrzali.Tako vam je u svim oblastima ne samo u zdravstvu.Ne idu oni tamo jer vole Nemacku nego zato sto su se godinama skolovali i specializirali a tamo neki na primer bagerista ima vecu platu od njega.Za privatne psihijatre treba novac tako da je mali broj onih koji sebi mogu to da priuste.Ja sam samo jednom rekao ukratko psihijatru dok sam bio pod psihozom sta mi se desava i vise me nije nikad ni pitao o tome nista.Sada me samo pita kako ste i to je to.Mozda kada bih patio od depresije bi me vise ispitivao ali posto je moj psihijatar specijalista za psihoze on mi je oderdio terapiju i sada sve tera kroz salu.

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Ne može se odgovoriti sa da ili ne. Ni jedno ni drugo ne valja. Psihijatrica i ja smo u istom timu i zajedno se borimo protiv mojih problema. Oboje u tome sudjelujemo. Ako ne kažem iskreno šta mislim uzalud idem tamo. Ako neću poslušati šta predlaže ili ako me ne čuje, ne vrijedi ići.

Psihijatar zna puno više o lijekovima. Ja trebam psihijatru što bolje opisati simptome. Psihijatar predloži terapiju. Ja toj terapiji trebam dati priliku i trošiti točno kako mi kaže.

Ako baš ne mogu podnijeti nuspojave ili mi je sve gore, nazovem i kažem.

Na slijedećoj kontroli kažem psihijatru kako je bilo. Prednosti i nedostaci, nuspojave, problemi. Psihijatar promijeni th, ajmo probat ovoga manje a onoga više.

Na slijedećoj kontroli ako je bilo dobro ostavi, ako je loše mijenjaj.

Edited by Macak

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...