Jump to content
Depresija Forum

Recommended Posts

Pozdrav svima. Otkad pijem venlafaxin i bipodis prisutno mi je emocionalno tupilo - ne osecam emocije skoro uopste. Osecam se kao robot i psihicki i fizicki. Inace imam dijagnozu teske depresije. E sad, pitam se da li je to tupilo (numbness) produkt same depresije ili lekova? Ili oba? Da li imate iskustva sa ovim problemom i kako vam se to manifestuje?

Share this post


Link to post

pijem bipodis za bipolarni, i isto imam to emocionalno tupilo. od ad pijem velahibin, to je valjda isto što i venlafaxin. pored toga i stabilizator, lamictal. izgubio sam mnoga interesovanja, slabo se i krećem.

Share this post


Link to post

E onda su u pitanju ti lekovi. Ali problem je sto kad ne pijem bipodis imam nervne slomove, napade panike i suicidalnost. Kad ga pijem stabilna sam i sasvim normalna osoba ali je onda prisutno to tupilo. Da li si isprobavao jos neke lekove?

Share this post


Link to post
Just now, Macaroni sa sirom said:

E onda su u pitanju ti lekovi. Ali problem je sto kad ne pijem bipodis imam nervne slomove, napade panike i suicidalnost. Kad ga pijem stabilna sam i sasvim normalna osoba ali je onda prisutno to tupilo. Da li si isprobavao jos neke lekove?

jesam, gomilu lekova. pijem lekove preko 10 godina. sad već duže pijem ovu kombinaciju. što kažeš, donekle obezbedi stabilnost, ali emocionalno se otupi.

Share this post


Link to post
Just now, Macaroni sa sirom said:

A sta mislis, ako se osoba skine s tih lekova na duze vreme da li ce joj se vratiti emocije (neke dobre)?

skinuo sam se bio sa lekova 2013. brzo su mi se vratile lepe emocije, pamtim to kao nekakav čarobni period u mom životu. kao da sam se probudio iz sna.

to je trajalo nekoliko meseci, a onda sam se sručio u tešku depru.

sad, to kod mene je možda bila manija nakon prestanka uzimanja lekova, koja se završila depresijom.

nisu nam iste dijagnoze, pretpostavljam da bi se i tebi emocije vratile po prestanku uzimanja lekova, ali onda bi verovatno opet bila izložena nestabilnosti.

voleo bih da prestanem da uzimam lekove, ali poučen iskustvom, znam da je to rizično, jer je ta depresija koja je usledila nakon "procvata" bila vrlo teška.

Share this post


Link to post

Eeee to je bas sranje kod bipolarnog poremecaja. Mi sa obicnom depresijom se naviknemo i postane nam normalno, a vi sa bipolarnim kad iz manije upadnete u depresivno stanje to mora da je kao narkomanska kriza. 

Share this post


Link to post

bipolarni je čudan. ono kako sam tad video svet u tom stanju posle prestanka uzimanja lekova je bilo čarobno. neka ispunjenost srećom, svet sam video kao čudo, gomila ideja, duge srećne šetnje. pitam se ponekad da li "normalni ljudi" mogu tako da vide svet. ali eto, ta medalja ima i drugu stranu.

Share this post


Link to post

Znaci ipak je bolje biti bipolaran nego depresivan? Hmm... Sad kad razmislim, nisam osecala to sto ti opisujes carolijom poslednjih 5-6 godina.

Share this post


Link to post
1 minute ago, Macaroni sa sirom said:

Znaci ipak je bolje biti bipolaran nego depresivan? Hmm... Sad kad razmislim, nisam osecala to sto ti opisujes carolijom poslednjih 5-6 godina.

ne znam. teško sam preživeo taj pad iz tog lepog stanja u depru. visok procenat suicida kod bipolaraca, možda zbog tih velikih kontrasta. depresija je isto teška, a šta je bolje stvarno ne znam..

Share this post


Link to post
13 minutes ago, Macaroni sa sirom said:

Najbolje je biti zdrav normalan covek.

moguće :)

Share this post


Link to post

ja to zoverm ravnoća

jedan od stručnih naziva je flat affect i deo je recimo negativnih simptoma šizofrenije

lekovi mi pogoršavaju to u početku ali se posle stabilizujem

a to "posle" mislim da je trajalo nekoliko godina

 

možeš ili da budeš strpljiva s lekovima ili da tražiš neku drugu terapiju ili da prosto prekineš lekove

ne znam šta je gore od te tri opcije

najviše iskustva imam s tim promenama terapije jer sam stalno tražio nešto što me neće toliko kočiti u funkcionisanju

i nisam uspeo da to nađem

Share this post


Link to post

ovo je jedan od simptoma koji me najviše muče.

mislim da me je svaka kombinacija lekova emocionalno zatupljivala,

perioda na litujumu se slabo i sećam.

razmišljam da bih voleo da se bar još jednom pre kraja života skinem sa lekova,

i da osetim ono stanje "cvetanja", i lepog, srećnog života.

a opet, tu je i strah, jer znam kako se to prošli put završilo..

 

..teškom depresijom..

Share this post


Link to post

Razumem te potpuno. Lekovi su mac sa dve ostrice, ne zna se da li je gore sa njima ili bez njih. Ajde nekako i mogu da podnesem sebe ovako tupu i mrtvu, ali drugi ljudi oko mene mi zameraju sto sam takva. Ne znam vise kako da im objasnim da sam bolesna i da je ovo jedini nacin da zivim.

Share this post


Link to post

Znaci ne vredi ni sam malim dozama ap te ubije emocijalno :o Ne znam kako funkcionise ta miligramaza koju pijemo?Do koje doze ap ima funkciju?Ja sam citao za rispolept da za stare ljude se pije 0.5 mg dva puta na dan to je najnize sto sam procitao.Ja nisam star ali se tako se osecam kao da imam 70 godina.Znam da ne valja na svoju ruku smanjivati lekove ali ja cu morati i to da probam jer ovako meni ne smeta sto sam ravnodusan ali ako bih nasao neki pisao morao bih to da resim da bih mogao da funkcionisem.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...