Jump to content
Depresija forum
blackadder

"Dobri ljudi"

Recommended Posts

Malopre mi je prošlo glavom kako dobri ljudi zapravo uopšte ni ne postoje,te da je taj pojam u suštini samo jedna od mnogobrojnih varki i bajki (da ne kažem-jedna od podvala) ove naše nesrećne vrste...I ništa više od toga.

Da li smo zaista svi mi živo zlo,ili to famozno "dobro" možda ipak (tamo negde,u nekome,negde daleko,u ko zna kome) zbilja može da postoji? Ako dobri ljudi postoje,gde su oni uopšte i po čemu ih prepoznati (tj.da li se oni nužno moraju uklopiti u neku stereotipnu predstavu koju većina nas u svojim glavama ima o dobroti,ili)...Ili kako?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mislim da su ljudi oduvek bili brutalni, agresivni, zavidni, takmicarski nastrojeni, no ne i zlobni. Tu osobinu mislim da razvijas vremenom i zavisi od hiljadu faktora. Odrastanjem ucimo da zivimo u skladu sa civilizacijskim normama koje su se uspostavljale i razvijale duze od 2000 godina i na koje je Biblija imala najveci uticaj i dodala zavrsnu rec u skup kriterijuma koje treba da sledimo. Taj skup kriterijuma se zove moral i iako jeste relativan u zavisnosti od regije, kultura i sl, fokalne tacke su uvek "dobro i ispravno". Naravno, sve se svodi na to da odrastanjem ucimo da kontrolisemo emocije, nagone i sl, pa tako drzimo karakterne crte koje sam nabrojao u prvoj recenici pod kontrolom (koliko mozemo/hocemo).

Dzidu Krisnamurti je npr posvetio najveci deo svog rada pricajuci o neophodnosti revolucije uma kroz koju celokupno ljudsko drustvo mora da prodje da bi se stvorili bolji, lepsi, povoljniji uslovi za sve. No, mislim da je on prenebregnuo moc i uticaj prirode. Ne mogu se iskonski nagoni koji dolaze iz najnizeg sloja arhitekture mozdanog sklopa drzati pod kontrolom tako lako.

"Dobri ljudi" o kojima ti pricas su oni koji delaju "dobro". To moze da znaci da se ponasaju altruisticki, da su plemeniti i srdacni bezuslovno, da pokazuju ljubaznost i kada im to nece doneti poentiranje, da su uvek spremni da pomognu i pre svega da nikome ne cine nazao.
Da li su ti ljudi izistinski dobri, to nikako ne mozemo znati.

Da napomenem (i da se ogradim) da sam izneo krajnje subjektivne poglede na stvari iz sopstvene vizure. Npr, svi ljudi koji me znaju kazu da me mozes mazati na 'leb koliko sam dobar, iako zapravo svima bez izuzetka zelim sve najgore.

Share this post


Link to post

Kod nas su dobri ljudi obicno budale to znam iz licnog iskustva.Nije da se hvalim da sam dobar covek ali kakvih govnjara oko mene ima ja sam odlican :D A naravno cim si dobar to ljudi vole da zloupotrebljavaju i na kraju ispastas.

Share this post


Link to post

Razmišljam da su dobri ljudi oni koji sebe osećaju kao krivce i grešnike. Kao u Heseovoj igri staklenih perli, kad učitelj učeniku na dar ostavi krivicu, ili u zločinu i kazni, Dostojevskog, kad zločin od čoveka napravi pokajnika.

***

"Koliko je samoisticanje pogubno, toliko je, naprotiv, samoukorevanje spasonosno. To se vidi na primeru obućara, o kome je Sveti Antonije imao ukazanje sviše. Sveti Antonije se nalazio na molitvi u svojoj keliji kad je čuo glas koji mu je govorio: "Antonije, ti još nisi dospeo do mere obućara iz Aleksandrije". Sveti Antonije je pošao u Aleksandriju, našao obućara i ubedio ga da mu otkrije šta je to tako posebno u njegovom životu. Ovaj je rekao: "Ja ne znam da sam ikad u životu učinio išta dobro. Ustajući izjutra sa postelje i pre nego što sednem za posao, ja govorim: "Svi iz ovog grada od malog do velikog će ući u Carstvo Božije zbog svojih dobrih dela, a jedino ću ja zbog svojih grehova biti osuđen na večne muke". To isto sa svom iskrenošću srca ponavljam i uveče pre nego što legnem da spavam". Čuvši to, Sveti Antonije je shvatio da zaista nije dospeo do takve mere."

Share this post


Link to post

Ljudi ce biti dobri samo prema onom od koga ima neku vrstu koristi.

Hipoteticki govoreci, kada bi ja sada dobio na lotu, svi ljudi iz moje sredine koji su se sprdali sa mnom i govorili kako sam budala poceli bi da mi se ulizuju, a djevojke koje nece ni stapom da me dotaknu htjele bi da budu u vezi sa mnom.

Share this post


Link to post

Slozen pojam i jako diskutabilan. Mi smo sistemske zivotinje i ne znam sta bi sa tog aspekta bilo sustinsko dobro, ako si dobar za neke, ne znaci da predstavljas iskonski pojam dobra, koji je opet pitanje koliko razradjen. S druge strane, mozda bi se tom pojmu najblize primakla humanost, a nje isto mislim da jako malo ima, valjda se malo ljudi sa tim radja i tesko ocigledno razvija. Cast izuzecima, uglavnom su gov...ca koja drhte nad sobom i svojom egzistencijom, treba samo dobro pogledati oko sebe.

Share this post


Link to post
On 11/12/2020 at 9:12 AM, weirdo said:

Razmišljam da su dobri ljudi oni koji sebe osećaju kao krivce i grešnike. Kao u Heseovoj igri staklenih perli, kad učitelj učeniku na dar ostavi krivicu, ili u zločinu i kazni, Dostojevskog, kad zločin od čoveka napravi pokajnika.

***

"Koliko je samoisticanje pogubno, toliko je, naprotiv, samoukorevanje spasonosno. To se vidi na primeru obućara, o kome je Sveti Antonije imao ukazanje sviše. Sveti Antonije se nalazio na molitvi u svojoj keliji kad je čuo glas koji mu je govorio: "Antonije, ti još nisi dospeo do mere obućara iz Aleksandrije". Sveti Antonije je pošao u Aleksandriju, našao obućara i ubedio ga da mu otkrije šta je to tako posebno u njegovom životu. Ovaj je rekao: "Ja ne znam da sam ikad u životu učinio išta dobro. Ustajući izjutra sa postelje i pre nego što sednem za posao, ja govorim: "Svi iz ovog grada od malog do velikog će ući u Carstvo Božije zbog svojih dobrih dela, a jedino ću ja zbog svojih grehova biti osuđen na večne muke". To isto sa svom iskrenošću srca ponavljam i uveče pre nego što legnem da spavam". Čuvši to, Sveti Antonije je shvatio da zaista nije dospeo do takve mere."

bukvalno svi koje znam a govorili su za sebe da su dobri ljudi ili smatraju sebe dobrim se kad tad pokažu kao ološi bez ikakvih skrupula

poenta je u ovom "bez skrupula" jer oni smatraju da im je sve dozvoljeno ako su jednom nekad učinili neko dobro delo

ta etiketa dobrih ljudi im dođe kao pokriće za baš ozbiljne zločine (i moralne i po važećim zakonima zločine)

 

Share this post


Link to post
3 hours ago, baronesa desinhronesa said:

bukvalno svi koje znam a govorili su za sebe da su dobri ljudi ili smatraju sebe dobrim se kad tad pokažu kao ološi bez ikakvih skrupula

poenta je u ovom "bez skrupula" jer oni smatraju da im je sve dozvoljeno ako su jednom nekad učinili neko dobro delo

ta etiketa dobrih ljudi im dođe kao pokriće za baš ozbiljne zločine (i moralne i po važećim zakonima zločine)

 

upravo tako. dobar čovek neće za sebe reći da je dobar. znam po sebi :biggrin:

Share this post


Link to post
5 hours ago, baronesa desinhronesa said:

bukvalno svi koje znam a govorili su za sebe da su dobri ljudi ili smatraju sebe dobrim se kad tad pokažu kao ološi bez ikakvih skrupula

poenta je u ovom "bez skrupula" jer oni smatraju da im je sve dozvoljeno ako su jednom nekad učinili neko dobro delo

ta etiketa dobrih ljudi im dođe kao pokriće za baš ozbiljne zločine (i moralne i po važećim zakonima zločine)

 

Ko o ćemu... čim mi neko nabraja svoje vrline, znam da ih nema.

Share this post


Link to post
Posted (edited)
2 hours ago, Riot said:

Ja sam dobar covek :crigon_02:

 

:laugh4:

isto mislim (i za tebe i za sebe)

ma tko to uopste smatra sebe uistinu losim ili glupim covjekom - cisto prenemaganje

 

Edited by Gerda

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Nemoj tako,Gerda...Znati da je Zlo prisutno u tebi i ziveti tako iz dana u dan-nezamisliv je pakao (sto bi se reklo: Ne daj Boze nikome).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
Posted (edited)
5 hours ago, blackadder said:

Nemoj tako,Gerda...Znati da je Zlo prisutno u tebi i ziveti tako iz dana u dan-nezamisliv je pakao (sto bi se reklo: Ne daj Boze nikome).

Jedno je biti svestan zla u sebi i sputavati ga a nesto sasvim drugo je prelaziti moralne, zakonske i dusevne norme. 

Edited by Riot

Share this post


Link to post
On 11/11/2020 at 11:52 PM, blackadder said:

Malopre mi je prošlo glavom kako dobri ljudi zapravo uopšte ni ne postoje,te da je taj pojam u suštini samo jedna od mnogobrojnih varki i bajki (da ne kažem-jedna od podvala) ove naše nesrećne vrste...I ništa više od toga.

Da li smo zaista svi mi živo zlo,ili to famozno "dobro" možda ipak (tamo negde,u nekome,negde daleko,u ko zna kome) zbilja može da postoji? Ako dobri ljudi postoje,gde su oni uopšte i po čemu ih prepoznati (tj.da li se oni nužno moraju uklopiti u neku stereotipnu predstavu koju većina nas u svojim glavama ima o dobroti,ili)...Ili kako?

Postoje ti neki beskrajno dobri ljudi koji u meni probude prezir. Nisam ja toliki olos da prezirem dobrice, to je neki prirodni instinkt u ljudima jer kako je moguce da je neko toliko dobar i cist i neiskvaren? Problem takvih ljudi je sto se njihova dobrota izjednacava sa idiotizmom. Toliko su dobri da su i beskrajno naivni. Mislim da je to ono sto covek prezire u njima. 

Za sebe ne mislim da sam bas previse dobra ispod povrsine. Zapravo sam kao lisica. Ali pre cu se poneti dobro nego sto cu pokazati gada koji zivi u meni. Sramota me je tog dela. 

Share this post


Link to post

 

o da, ne samo da vjerujem da postoje dobri ljudi, ja cak vjerujem da postoji nesto dobro u svakom covjeku

 

uglavnom jeste u ljudima neka mjesavina i vjecita igra "dobra" i "zla"

ovisno o osobi, o situaciji, o momentu - prevagne jedno ili drugo... aaah "swan lake" - prekrasno :)

 

kad kazem da sebe smatram dobrom osobom (o da, nakon svega sto sam vidjela i prozivjela, itekako se to usudjujem jasno i glasno reci, barem eto ovdje dok mudrujemo na tu temu) - to niposto ne znaci da mislim da sam bas uvijek skroz dobra, a jos manje da me svi ljudi tako vide

 

"biti dobar" ne znaci po meni biti snishodljiv, poslusan, ne braniti svoje stavove i dostojanstvo

stavise, mislim da upravo ovakvi ljudi u sustini obicno budu najmanje dobri, iako tako mogu na prvi pogled djelovati, jer se ulizuju i podilaze svima, najcesce iz nekog koristoljublja ili kukavicluka - pa se tako valjda nekako sami sebi jos vise zgade, a zgadi im se i sav ljudski rod, sto ustvari nije ni cudo

 

 

 

nazalost se svuda uvuklo to neko nepovjerenje, takmicenje, medjusobno gazenje, nesolidarnost... ta "covjek je covjeku vuk" filozofija... pa se na dobrotu cesto gleda s nepovjerenjem, podsmijehom, tretira je se kao licemjerje ili kao glupost

a nitko sretniji i mirniji i vredniji divljenja od istinski dobrog covjeka :)

 

evo film sa slavkom stimcem tko hoce pogledati -  IME: DOBRICA, PREZIME NEPOZNATO

ako je bajka - pa dobro, ja zelim vjerovati u takve bajke

i takvi ljudi - da parafraziram ono sto je Voltaire izjavio za Boga - da ne postoje, trebalo bi ih izmisliti :heart:

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...