Jump to content
Depresija forum
blackadder

Oćutao sam i pokajao sam se

Recommended Posts

Da li ste ikada imali situaciju da ste oćutali nešto nekome (bez obzira da li je trebalo da reakcija sa vaše strane bude agresivna ili pomirljiva),a da vas je kasnije na neki način to još dugo vremena proganjalo?

Šta je "ono nešto" u nama što nas tera da tek tako oćutimo neke stvari određenim osobama (čak i onda kada te osobe u nama ne izazivaju nimalo straha)?

Mislite li da to "F-ovci" rade češće nego ostali?

Share this post


Link to post

Uvek sam se pokajala kada bih progovorila. Kajem se sto nisam ocutala neke stvari jer reci seku jace od mača :)

Share this post


Link to post

Ne oćutim nikada ništa.Ne kajem se zbog toga ali plaćam cijenu.

Share this post


Link to post

puno puta sam se pokajao što nisam oćutao, al jbg, istanjili se živci. i to umem eksplozivno da reagujem ponekad. voleo bih da sam smireniji u nekim situacijama. dragim ljudima ponekad oćutim.

a nekad oćutim i na nešto zlonamerno ljudima koji mi nisu prijatelji, ali tad se neka agresija skuplja u meni, toksično je, izjeda, i čekam priliku za osvetu...ako ne zaboravim. 

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Slažem se sa Riot. 

 

Da sam barem oćutao... Ne znam ja to. Kako se to radi? 

Svaka čast, skidam kapu do koljena osobama koje to mogu, zaista, bez figa u džepovima skidam kapu. Ja to ne znam. Inače trabunjam u životu i više nego me ide ali ne znam kako oćutati i baš ta osobina mi nikada saveznik nije bila. 

 

Svaki put sam se pokajao. 

 

Da barem mogu ćutjeti... 

Edited by M&M

Share this post


Link to post
1 hour ago, M&M said:

Slažem se sa Riot. 

 

Da sam barem oćutao... Ne znam ja to. Kako se to radi? 

Svaka čast, skidam kapu do koljena osobama koje to mogu, zaista, bez figa u džepovima skidam kapu. Ja to ne znam. Inače trabunjam u životu i više nego me ide ali ne znam kako oćutati i baš ta osobina mi nikada saveznik nije bila. 

 

Svaki put sam se pokajao. 

 

Da barem mogu ćutjeti... 

Da barem mogu pričati...

Ja isto skidam kapu vama što ne prećutite. A možda samo treba znati granicu. U oba slučaja.

Share this post


Link to post

Primetila sam da ljudi cesto precute iz straha ili da ne bude gore ili zato sto racunaju na neciju dobru volju, samilost ili sta vec. Drugo je kada si u nekim uslovima kada prosto moras cutati, jer je ogromna stvarna pretnja. Ja sam kao jeb.vaga, puno puta umela da precutim i ne znam na sta sam tacno racunala kod drugih ljudi ali sam se debelo frustrirno osecala, kada se ne ispoljim, a neko te zeza, ocigledno.

Share this post


Link to post

Moja pokojna majka je bila Vaga u horoskopu. E sada da mogu bar porazgovarati s njom na ovu temu, volio bih znati što bi ona rekla. Međutim ona se uvijek sklanjala ljudima s puta, izbjegavala sukobe uvijek na svoju štetu. Stvarno me zanima što bi sada rekla, starija i možda mudrija samo da je među nama. 

 

Mislim da bi (kako je Darija djelomično napisala) neka granica trebala biti - nemoj oćutati u okvirima samoodbrane, sve više od toga je agresija i prelaženje tih granica. Uostalom, i u pravu postoji termin - Prekoračenje nužne obrane. 

 

Kada bi barem svi mogli biti savršeno odmjereni, da se znaju obraniti ali i ne idu odmah u kontranapad. Međutim i ova tema upravo dotiče to umijeće funkcioniranja osobe u društvu a na žalost da smo svi ovladali tim umijećem mislim da nebi ni bili psihički bolesni i da bi savršeno plivali u socijalnim interakcijama. 

Share this post


Link to post

Komplikovano je i nekad kažem pa se pokajem, ali češće oćutim i patim posle. Imam problem sa gnevom, mržnjom, osvetoljubivošću itd.

Moj mozak je u stanju zaista daleko da ode ako nema nekog fidbeka od drugih ljudi, a fidbek dobijaš samo ako progovoriš. 

Danas sam jednoj osobi smireno rekao šta dugo držim u sebi, neke moje bojazni, a već sad osećam kako sam stavio tačketinu na jedan period mog života i kako je osećaj povredjenosti i odbačenosti nestao skrоz.

Share this post


Link to post
On 4/22/2021 at 7:48 PM, Darija said:

Da barem mogu pričati...

Ja isto skidam kapu vama što ne prećutite. A možda samo treba znati granicu. U oba slučaja.

Ja samo znam da sve ono što sam u životu bilo kome prećutala,peče me svom silinom evo i dan-danas,i to kao da me neko ugrejanim žaračem pravo kroz grudnu kost probada.

Kako se toga osloboditi,pitanje je sada (pod uslovom da je takvo nešto uopšte moguće)?

Da li da jednostavno zaređam i fizički poubijam sve one osobe koje su mi nekad nešto rekle (a da ja na to nisam adekvatno odreagovala),ili...Ili šta?

Share this post


Link to post
9 hours ago, blackadder said:

 

Da li da jednostavno zaređam i fizički poubijam sve one osobe koje su mi nekad nešto rekle (a da ja na to nisam adekvatno odreagovala),ili...Ili šta?

:D

Ovaj osmeh je na moj račun. Ja teško da poznajem osobu kojoj nešto nisam prećutala. Nije važno da li se radi o nekome ko mi znači ili ga možda više neću videti. Eventualno rešenje bi bilo pustiti, prežaliti aktivirati neku samozaštitu postepeno. Jer ovo je proces. Bilo je trenutaka kada nisam prećutala i osetila trenutno rasterećenje ali uvek nekako ostane pitanje Jesam li trebala reći. Nama je ćutanje sigurna zona... 

Share this post


Link to post

Zbog čega bi se (ako to smem pitati),u tim situacijama kada jesi uputila odgovor,na kraju ipak osećala loše?

Da li ti je bilo žao tih ljudi ili...?

Share this post


Link to post
On 4/5/2021 at 4:08 AM, blackadder said:

Da li ste ikada imali situaciju da ste oćutali nešto nekome (bez obzira da li je trebalo da reakcija sa vaše strane bude agresivna ili pomirljiva),a da vas je kasnije na neki način to još dugo vremena proganjalo?

Šta je "ono nešto" u nama što nas tera da tek tako oćutimo neke stvari određenim osobama (čak i onda kada te osobe u nama ne izazivaju nimalo straha)?

Mislite li da to "F-ovci" rade češće nego ostali?

to nas i boli. sto smo previse ocutavali mesto da smo se suprotstavljali. ali sta ces. 

Pozdrav za black adder :)

Share this post


Link to post
26 minutes ago, Merlo said:

to nas i boli. sto smo previse ocutavali mesto da smo se suprotstavljali. ali sta ces.

slažem se.

kamo sreće da sam bio jači da se suprotstavim nekima, pogotovo u detinjstvu...

Share this post


Link to post
On 4/5/2021 at 4:08 AM, blackadder said:

Da li ste ikada imali situaciju da ste oćutali nešto nekome (bez obzira da li je trebalo da reakcija sa vaše strane bude agresivna ili pomirljiva),a da vas je kasnije na neki način to još dugo vremena proganjalo?

Šta je "ono nešto" u nama što nas tera da tek tako oćutimo neke stvari određenim osobama (čak i onda kada te osobe u nama ne izazivaju nimalo straha)?

Mislite li da to "F-ovci" rade češće nego ostali?

Prvo ovo boldovano- F dijagnoze nemaju veze sa nečijim karakterom. 

I oni bez F dijagnoze ili oćute, ili su mnogo glasni... Svi smo različiti i to stvarno nema veze sa dijagnozama. 

Sve vreme imam ovde utisak da se potencira ono  " Oni normalci" a "Mi F-ovci"

Da li mislite da su ljudi bez F dijagnoze potpuno normalni, da nemaju loše, crne dane, da ne izvrše suicid, itd..?

Ko i kako u ovim našim zemljama ex Yu, mislim na Srbiju, Hrvatsku, BiH može da bude srećan, veseo, da mu je sve potaman? 

Mogu samo da se tako osećaju bogataši, starlete, tajkuni...a opet i oni nisu imuni na nesreću, imuni na tugu.

Ovo potenciranje  Oni "normalci" a "Mi F-ovci" bio je jedan od važnijih razloga što sam napravila dužu pauzu, što me nije bilo na forumu.

Izvinjavam se na offtopicu.

OT.

Nisam svađalica i uglavnom se povlačim i oćutim.

Ali mi je beskrajno mnogo žao što nisam bila glasna i što onog dana kada sam častila kolege i koleginice zbog odlaska u inv penziju nisam sišla dole i što  nisam upala u kancelariju šefovice koja  je vršila mobing ne samo prema meni, već je maltretirala još 10-15 ljudi..

Žao mi je što joj nisam rekla šta sve mislim o njenom znanju, njenom ponašanju i osnosu prema ljudima kojima je šef.

Mogla bih da otvorim temu o tom mobingu, ovako neću da vas gnjavim sa detaljima i šta je bilo kada sam već otišla iz te državne ustanove u kojoj sam radila.

Share this post


Link to post
41 minutes ago, Cicina gazdarica said:

Prvo ovo boldovano-F dijagnoze nemaju veze sa nečijim karakterom. 

I oni bez F dijagnoze ili oćute, ili su mnogo glasni...Svi smo različiti i to stvarno nema veze sa dijagnozama. 

Ima veze u obrnutom smeru.

Naime,teško da će neko ćutati drugim ljudima onda kada to ne bi trebalo "samo zbog toga što je F-ovac"...Ali zato svako ko ima naviku da prećutkuje drugim ljudima drastično povećava sebi verovatnoću da vremenom,kako dani prolaze,jednoga dana postane F-ovac.

Share this post


Link to post

@blackadder OK, ali čemu potenciranje", "Ja imam F dijagnoze", "Normalci rade ovako" i sl...Napisala sam primere rečenica.

Ukoliko neko stalno ponavlja sebi da ima F dijagnozu i ukoliko ovde pročita "f-ovci", "normalci"...ušuškaće se u zonu komfora, sigurnu zonu i ništa neće preduzimati da mu bude bolje.

Razumeš šta želim da kažem?

Svako ima ŽELJU da mu bude bolje čim odlazi kod psihijatra, pije lekove, ide na psihoterapiju ako ima dovoljno novca. 

I sada ljudima koji imaju ŽELJU da ponavljamo "mi f-ovci" zar nije pomalo...ružno?

Svi znamo zašto smo na ovom forumu i kako se on zove. To je dovoljno. 

Možda ja grešim i ovako razmišljam jer depresiju i anksioznost imam zbog problema sa fizičkim zdravljem...imam zapravo psihosomatske probleme.

Da nemam problema sa zdravljem od rođenja do danas, verovatno ne bih imala ni depru, niti bih bila anksiozna...možda, to već ne mogu da znam.

Jedino što znam je da se borim da budem OK psihički. Ne posmatram sebe kao osobu koja ima cerebralnu paralizu i koja ima F dijagnoze. 

Izvinjavam se što pišem van teme. Neću više :)     

Share this post


Link to post
12 hours ago, Cicina gazdarica said:

@blackadder OK, ali čemu potenciranje " Ja imam F dijagnoze" " Normalci rade ovako" i sl...Napisala sam primere rečenica.

Ukoliko neko stalno ponavlja sebi da ima F dijagnozu i ukoliko ovde pročita " f-ovci" "normalci"...Ušuškaće se u zonu komfora, sigurnu zonu i ništa neće preduzimati da mu bude bolje.

Ne mora da znači,brate...Štaviše,neretko se dešava da upravo oni ljudi koji odbijaju da prihvate da mnogo štošta sa njima nije OK (a takvih danas imaš na tone) odu tim putem da počnu da žive u preteranoj zoni komfora (dok sve ono što sa njima eventualno nije OK isprojektuju na druge).

Sanjam o danu kada ćemo SVI početi da redovno i bez uzdržavanja koristimo usluge psihijatara i psihoterapeuta (pa makar to značilo i da svi odreda jednog dana postanemo ti famozni "F-ovci",LMAO):D

Share this post


Link to post
On 6/18/2021 at 9:36 AM, blackadder said:

Sanjam o danu kada ćemo SVI početi da redovno i bez uzdržavanja koristimo usluge psihijatara i psihoterapeuta (pa makar to značilo i da svi odreda jednog dana postanemo ti famozni "F-ovci",LMAO):D

Ako se korona završi tek krajem 2022.godine ( mislim na pandemiju u celom svetu ) ostvariće se tvoj san. I ne, nije mi uopšte smešno. Strašno je.

Da li čitaš neke sajtove medija ili portale? Da li znaš da se u pojedinim evropskim zemljama pravi program za "život posle kovida" i usmeren je i ka mladima i ka odrasloj populaciji.

Depresija je, pre koronavirusa bila na nekom četvrtom ili petom mestu po broju smrtnih slučajeva. Posle korone biće na trećem...mada je očigledno da sve više ljudi puca psihički,

Pre par meseci u Beogradu je bilo dva samoubistva u jednom danu, a treće je, na vreme, sprečeno..da nije- troje ljudi bi izvršili suicid u jednom jedinom danu! 

A to je nekada bila retkost, čak i velikom gradu kao što je Beograd.    

Share this post


Link to post

I da nije "Corone",ja bih sanjala isti takav san (kao što ga i jesam sanjala pre čitave te medijski iskonstruisane ludnice).

Share this post


Link to post

Prije sam bio izrazito urljiv. Raspravljao sam se i konstantno suprostavljao ljudima.

Sada sam u velikoj mjeri postao kao budista. Nikada se necu boriti protiv drugih ljudi.

Prilicno sam uspio promijeniti svoj karakter.

Postoje saradnici koji me napadaju na poslu. Tolerisem preko granice dokle bi malo ko isao. Ako moram skaciti trudim se biti sto blazi, a neko vrijedjanje na licnoj osnovi sa moje strane ne dolazi u obzir ni pod razno, cak i ako suprotna strana upravo to radi.

 

Share this post


Link to post

Ne sjećam se da sam ikada išta prešutio. I ne kajem se.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...