Jump to content
Depresija forum
Sign in to follow this  
blackadder

Plašim se da će mi ljudi...

Recommended Posts

Uraditi šta?

Hajde da konačno "bacimo na papir" (tj.konkretizujemo) sve te strahove koje imamo od ljudi :flower: Ko zna,možda upravo na taj način uspemo da neki od njih i "skinemo" sa svojih pleća.

Let's try!! :glasses:

Share this post


Link to post

Više je da osećam neki sram, ili se plašim da će doći do ismevanja. Pre sam od kuće odlazio i dolazio autobusom, rano ili kasno, dan pre toga se osećao nelagodno, tu noć slabo spavao, sad idem biciklom uglavnom u sumrak ili mrak, tako da ljudi iz mesta iz koga sam, nemaju baš prilike da me vide, možda  pet puta godišnje izađem iz dvorišta po danu, kad baš moram, nekad mi je u tim trenutcima toliko neprijatno da mi se vidno polje suzi i postane tamnije sa nekim mikro treperenjem i mrljama. Osećam da sam sebi stvaram problem, jer tim skrivanjem, možda drugi mogu da se pitaju  o čemu se radi. 

Nedavno sam par meseci radio u gradu u blizini mesta gde mi keva živi, pa sam često bio kod nje, mislio sam da li da probam tu da se nekako normalno krećem, dolazim danji, idem u prodavnice, komuniciram sa komšijama, pogotovo što je to ulica koja se još formira, doseljavaju se komšije, upoznaju, ali sam pretežno radio po starom i sve više osećao da ću se dovesti u situaciju kao i u rodnom mestu. Nejasno mi je što, voleo bih da nikad nikog ne srećem, s tim što za nepoznate prolaznike u gradovima tad mi je neuporedivo bolje, tada se ne javlja ovaj oblik kao kod poznanika. 

Osećam se uplašeno i inferiorno ako negde gde radim ima nekih primitivnih budala koji  se hrane vređanjem, a toga nekago često ima, prošlog leta sam naleteo na jednu takvu budalu, koji se nakako bio navrzao baš na mene u jednom momentu sam se tako osetio da može da dođe do pokušaja seksualnog zlostavljanja ili neke bolesne insinuacije, dominacije, dao sam posle par dana otkaz, bio sam besan što uopšte moram još jednom da odem kod njih da dam potpis, mislio sam da ako ga sretnem da ću krenuti da ga prebijem. Posle toga sam se naložio da gledam o borilačkim sportovima na jutubu, kad bi se moglo živeti u jutubu van realnosti bilo bi super.

Za sve, stanje varira od trenutne anksioznosti  i uopšte kako se trenutno osećam, tako da može biti bolje i gore. Nekad se uplašim da smo nepoželji, na primer jednom kad je neki čovek glasno pričao sa ocem utripovao sam kako se dere što nam nije pokošen travnjak ispred dvorišta i da je iskazao da treba da se selimo, nekad prečujem sliče ali obično blaže situacije. Navikao sam deceniju da niko ništa ne traži, jeste da je siromaštvo, ali bar se ništa ne traži sem računa, sad mi je malo trip na primer dolazak ispitivanje za koga ćeš glasati ili dolazak na dan glasanja u tvoje dvorište, pa onda komšije te pitaju dal si se prijavio za novčanu pomoć u vezi korone, pa se sad raspituju  oko najavljenih subvencija za stolariju, pa neko pismo za lekarski pregred za rezervni vojni sastav i tako malo po malo meni i ovako ludom, nekad utripujem da če to otići u neke nenormalne razmere. 

Vremenom se više plašim da kad bez razloga odem u BG ili NS, plašim se da ću biti sumljiv policiji da dilujem drogu jer nekako delujem pogubljeno, da će me ostaviti u pritvoru zvati roditelje i ili neke komšije, a onda ko u onoj pesmi "U naselje, u moje naselje, isto kao u favele sa tv novele, na zub ko te uzme, ni more ne opere" da će mi pregledati istoriju pretraživača, doro to sad može da bude i zanimljivo npr.  u maloj tamnoj prostoriji ja, debeli inspektor i njegova pomoćnica ocenjujemo moj pornografski izbor, al problem bi bio ako bi tu bio  i neki komšija i roditelji.

Nekad mi sve deluje, jadno, tužno, ljudi mi deluju tako, osetim neko nerealno sažaljenje, žao mi prodavačice, setim se pre sa cimerom odem do prodavnice i ne konstatujem dal je bila prodavačica ili prodavac a kamoli nešto više, nekako sam se osećao sigurnije, neusamljeno, osećao neku pripadnost, bar mladima ili njegovim drugovima koji su bili i sa mnom dobri,, sad se osetim nekako ko neki matori prosjak za koga bi da ga kola zgaze bilo isto ko da su psa zgazila. Tako da nekad u hiper  anksioznom modu, želeo bih da ne smetam, mislim zasmetaću biciklom kolima, pa će neko izaći i gurnuti me da padnem i pretući  i reći da nemam šta vise da idem tom ulicom, a ako idem trotoarom da će me neka banda mladića oboriti i pretući, tako da nekad i ti nepoznati mogu da mi smetaju, al išta znam opet sa druge strane išao sam i noći u 3h sa grupom migranata da im pokažem gde je železnička stanica jedino nekak osećao sam se sigurnije i pripadnije nego u nekim više uobičajenim situacijama.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...