Jump to content
Depresija forum

Recommended Posts

Pozdrav svima, nov sam ovde, zovem se Milos, imam 35 godina. Malo sam pretrazivao forum, ali nisam uspeo da nadjem  da li neko ima slicnih problema kao ja.
Ako sam zapoceo temu u pogresnoj rubrici neka je admini premeste na odgovarajuce mesto.

Sto se tice mog problema, jos od puberteta sam postao jako povucen i slabo komuniciram sa ljudima, cak i sa najblizim. Koga god da pitate za mene reci ce vam to je onaj sto stalno cuti.
Jednostavno kada sam u necijem prisustvu kao da blokiram i ne znam o cemu da pricam, a i to sto kazem kazem tiho pa me pola ne cuju. Ako se nalazim u drustvu sa vise osoba, ja kao da ne postojim.
To mi ranije i nije predstavljalo veliki problem jer sam imao neko svoje drustvo koje me je prihvatilo takvog kakav jesam, medjutim svi oni sada imaju svoje zivote i porodice, a ja ostao sam.
Zbog te slabe komunikativnosti tesko nalazim i devojke, i kada uspem da je nadjem ubrzo me ostavi jer joj bude dosadno pored mene. To su obicno bile devojke koje dosta pricaju, pa im neko vreme odgovara, ali im ubrzo dosadi. Takodje tesko nalazim nove prijatelje i plasim se da cu ostati sam ceo zivot. Alkohol mi ponekad pomaze, ali to nije resenje.


Bio sam jednom kod psihijatra u vezi toga, ali me je bukvalno prekinuo u pola recenice da mi je vreme isteklo i da zakazem drugi termin ako hocu i preporucio neku grupnu terapiju za koju nisam imao para, jer je kostala papreno, a iskreno nisam ni bio zainteresovan za tako nesto.

Ako neko ima bilo kakav savet sta da radim neka napise, bio bih mu zahvalan.

Share this post


Link to post

Isti problem imam...Ne znam da li uopste ima resenja za to.

Share this post


Link to post

Šta bi,po tvom mišljenju,ProximaCentauri (na osnovu neke unutrašnje samoanalize kojoj si verovatno pribegavao više puta do sada) mogao da bude jedan od uzroka tog problema?

Hajde da krenemo sa tim za početak.

Share this post


Link to post

Iskreno ne znam ni ja sta bi mogao da bude uzrok, jer to traje preko 20 godina, tako da se vise ni ne secam. Nisam takav bio kao dete, cak sam bio dosta pricljiv i nadprosecno inteligentan u danima detinjstva do nekih 13-14 godina. Nisam imao nekih tragedija ili maltretiranja u zivotu i porodici, ziveo sam normalno. Mozda je jedan od razloga sto sam se u pubertetu razvijao brze od mojih vrsnjaka pa sam se izdvajao jer sam bio krupniji od svih. Secam se da sam u osmom razredu imao 80kg, dok su svi ostali imali oko 50 u proseku, to mi je tada jako smetalo, mada nisam bio debeo, samo krupan. Jos jedan moguci razlog je to sto sve svoje probleme nisam nikome pricao, vec sam gutao i drzao u sebi, i tako posle nekog vremena ti to postane uobicajena stvar i zivot krene u pogresnom smeru

Share this post


Link to post

Nema leka za to prijatelju i ja imam 30 godina i kada trebam da se sa nekim upoznam to je samo zdravo i onda tisina.Do duse kada se opustim posle nedelju dve pocinjem da se salim i zezam i tako posle toga mogu da kazu da sam "normalan".Dok recimo kada su devojke u pitanju tu je blokada totalna tu ne mogu nikako da se opustim i jednostavno sam se prepustio tome.Evo sada sam imao problem zbog te komunikacije na probnom radu da sam i dobio odkaz jer sam cutljiv.Jednostavno meni mozak ne funkcionise da sad nesto ja tu pricam,maltim i capljzgam.Odnosno problem mi je naci temu za razgovor ali i kada druga osoba nadje temu ja se ne nadovezujem na nju nego to su samo kratki odgovori.Moguce je da si navikao da budes cutljiv ali sta da ti kazem ako si u drustvu i nesto se prica ti se nadovezuj ako imas sta da kazes.Mene i nervira kada neko konstantno melje i ne prestaje da prica,ja se sve vise razmisljam da se krstim i da probam u nekom manastiru jer za devojke nisam sposoban posao me nece a i izgubio sam volju i da trazim devojku.Jer kako starim sve vise me nervira to dopisivanje,blebetanje i da si konstantno nesto zanimljiv.Za mene je to previse i ipak vise mi prija i samoca nego da se sa nekim dopisujem po ceo dan ili jos gore svadjam.

Share this post


Link to post

Razumem te u potpunosti, i ja sam imao problema na razgovorima za posao, mada tu uglavnom kazem ono sto me pitaju, ali cesto izostavim neke stvari jer blokiram.
Doziveo sam cak i to da mi jedna devojka kaze da meni nedostaje hormon srece

Share this post


Link to post

Imas srece sto nisi na Antipsihotcima kao ja, oni te emotivno toliko ubiju da postanes ravnodusan i bas te briga za sve.Ja sam psihijatru rekao da sam ovde na forumu procitao da neki piju uz antipsihotike i antidepresive da bi se bolje osecali ali nije hteo da mi ih prepise.Tako da ne znam dali bi mi pomogli da se opet osetim zivim i da imam neki cilj u zivotu.Drug mi kaze nadji devojku ali eto nesto je kvrcnulo u mom mozgu da me to vise ne interesuje.Jeste da ce mi trebati zena kada ostarim jer kada budem ostao sam bez roditelja to ce biti kao smrtna kazna.Nije to neki veliki problem kada gledas sa strane i kazes ma sta samo pricaj nesto ali kada dodjes u tu situaciju onda se makar kod mene javi neka blokada a i kada mi dodje da progovorim nesto onda mi bude glupo da pricam jer to obicno budu proste recenice nista prosireno i ukraseno nekim smehom ili tako nekako.

Share this post


Link to post
On 6/6/2021 at 7:46 PM, ProximaCentauri said:

Bio sam jednom kod psihijatra u vezi toga, ali me je bukvalno prekinuo u pola recenice da mi je vreme isteklo i da zakazem drugi termin ako hocu i preporucio neku grupnu terapiju za koju nisam imao para, jer je kostala papreno, a iskreno nisam ni bio zainteresovan za tako nesto.

Zašto ne probaš kod psihijatra u Domu zdravlja?

Nemoj molim te da se naljutiš, ali primetila sam da dosta ljudi koje poznajem online i offline ide kod privatnog psihijatra. Ne znam zašto psihijatri u DZ nisu dobri.

Godinama sam išla u Lazu kod jedne iste psih, više ne idem kod nje jer radi sa decom.

Sada idem u DZ kod psihijatra. Žena me nijednom nije prekinula, niti je gledala na sat.

A možda ja imam manje para od svih, pa zato idem u državne ustanove ( za neke druge stvari idem kod privatnika ).

Oprosti mi još jednom, nisam mislila na tebe, već generalno na sve one koji spominju samo privatne psihijatre.

Kada je tvoj problem u pitanju, najvažnije je što si svestan da imaš problem.

Nisam psihijatar i neću da ti dajem dijagnozu..ali mislim da ne bi bilo loše da odeš kod psihijatra.

I reci mu da ti virtualna komunikacija dobro ide- vidi se po ovim tvojim postovima, ali zato imaš blokadu u komunikaciji u pravom offline životu.

Verujem da će ti psih pomoći..ili za početak da odeš kod psihologa-sam odluči..

Želim ti puno sreće :)   

 

Share this post


Link to post

Privatno sam otisao jer mi je to nekako bila najlaksa opcija, a istrazivao sam po internetu gde da odem i tamo mi se nekako ucinilo da je dobar izbor. Nemam iskustva sa time pa sam mozda i napravio pogresan izbor, a u DZ ne znam kakva je procedura, da li trebaju uputi lekara opste prakse i slicno, da li se ceka kao za ostale preglede itd...
Sto se tice virtuelne komunikacije lakse je jer imam dovoljno vremena da smislim i napisem, dok u razgovoru to treba odmah da se kaze

Share this post


Link to post

Sto se tice psihijatra u drzavnim bolnicama tu su izgleda velike razlike ne samo do psihijatra nego i ostalih doktora.Ja sam imao srecu da me je u bolnici u Nisu lecio po meni dobar psihijatar i kada mi se psihoza vratila opet sam otisao kod njega.Mislim da je tvoje stanje vise za psihologa mada mislim da od toga nema vajde jedino da ti psihijatar prepise neke lekove ali i to je slabog efekta koliko sam mogao po forumima da procitam.Ta grupna terapija meni deluje obecavajuce jer se tu direktno suocavas sa problemom ovako mozes ti satima razgovarati sa doktorom i opet nista ne postici.Evo i ja virtualno mogu da pisem i covek ne moze da provali da i ja imam problem sa komunikacijom uzivo.Ja kada izadjem u nocni klub redko kada i pogledam oko sebe jer sve imam neki strah kao da ce me prebiti neko,Ali eto navikao sam tako da se borim sam sa sobom i tako godinama.

Share this post


Link to post

Psihostabilizatori su "dušu dali" za razbijanje socijalne fobije (pod uslovom da imaš elemenata ovog poremećaja),tako da ne bi bilo loše da (zašto da ne-na svoju inicijativu) povedeš razgovor sa psihijatrom i na tu temu...Verujem da će manje-više svaki dr biti raspoložen da ti po tom pitanju izađe u susret.

Share this post


Link to post

Što se Doma zdravlja tiče, da bih izbegla uput lekara opšte prakse i stigmu okoline, idem kod psihijatra u jedan veći obližnji grad (zakažem telefonom) i pošto nisam osiguranik iz te opštine, plaćam nekih 900 dinara pregled.

Ja sam se početkom puberteta mučila sa socijalnim fobijom. Mislim da je imam i dalje ponekad, ali sad su stvari prešle u drugu krajnost - kad mi je neprijatno u nečijem društvu, ja brbljam gluposti...

Na uputstvu za Seroksat piše da pomaže kod socijalne fobije (ako je to u pitanju), mada mislim da u takvim slučajevima ništa ne može da zameni (skupu) psihoterapiju.

Share this post


Link to post

Hvala svima na odgovorima. Pokusacu ponovo posetu kod nekog psihijatra, mozda mi ovog puta stvarno izadje u susret. Nisam siguran da imam socijalnu fobiju, nije mi problem da odem sam (jer nemam vise sa kim) i sednem u kafic ili neko tako mesto gde ima ljudi, samo je konverzacija problem

Share this post


Link to post

Mislim da je tu grupna terapija najbolje resenje.Ja na primer imam i socijalnu fobiju pored toga sto isto malo pricam,ali kad sam u nekom poznatom drustvu svremena na vreme se i ja ubacim u pricu i ucestvujem do negde u razgovoru.Ali zato kada sam u nepoznatom drustvu ja zaplokiram i sve imam neki strah sta da kazem da ne ispadnem budala.Ne znam koliko si obrazovan ja sam dosta gledao dokumentarce o svemu pa to moze da bude dobro stivo da bi imao neku temu da pokrenes ako ti je to problem sta da pricas,ali ako ti znas sta da pricas ali blokiras e onda moguce da bi neki lekovi pomogli da te pokrenu.

Share this post


Link to post

Pa tako je i kod mene jedino kad popijem tada se malo raspricam ali samo u poznatom drustvu mada to je kod mene islo toliko da kad pocnem da pijem ja se odvalim da mi bude muka i onda taj alkohol samo steti.Spid takodje pomaze na toj drogi pricaces kao navijen i osecaces se dobro ali to je droga koja razara mozak.Nisam pio te antidepresive citao sam da neke ljude podize ali dali pomaze da ti mozak bude zivlj to valjda zna neko sa foruma.Mada i to nije resenje da se kljukas sa lekovima mislim da je najbolje da probas sa grupnom terapijom ja bih prvi probao ali toga nema u mom mestu.A usput otvori youtub pa gledaj neke razne gluposti na primer koliko mobilni zraci ili neke dijete sta god ti padne na pamet da bi nekad mogao i da pokrenes neku temu.Ovako i ja slusam tu prijatelje kako pricaju kako su se opili pa su hteli da se pobiju bla,bla,bla a ja grozim svadja i nasilja i bude mi i naporno da ih slusam.A nemam nikakav hobi niti interesovanje da bih mogao da pricam o tome nego eto tako slusam ih pa ubacim neku neslanu salu na njihov racun i tako...

Share this post


Link to post
On 6/9/2021 at 9:08 PM, paradis said:

Što se Doma zdravlja tiče, da bih izbegla uput lekara opšte prakse i stigmu okoline,

Ja nemam taj problem vezan za stigmatizaciju. U kartonu, i onom pravom-papirnom, i u E kartonu, stoje mi već dugo te F dijagnoze.

Dok sam radila, kada bih ponekad otišla na bolovanje a bolovanje je preporučila psih ( retko je to činila ) nije mi bio problem da doznake sa tim dijagnozama odnesem ili šefovici i kadrovskoj službi ili direktno kod koleginica u računovodstvo koje su obračunavale i plate i bolovanja.

U ustanovi u kojoj sam radila, bilo je kolega i koleginica sa F dijagnozama i niko ih nikada nije popreko pogledao. 

***

@ProximaCentauri  Alkohol i droga nisu rešenje. Lekovi za psihičke poremećaje- antidepresive i psiho stabilizatore prepisuje psihijatar u svom izveštaju..posle ga nosiš kod lekara opšte prakse koji prepisuje recepte.

Ti lekovi za psih poremećaje ne mogu da se kupe bez recepta, a ne smeš da ih pozajmiš od nekoga ko ih pije jer ti lekovi se ne piju na svoju ruku.

Kreni za početak, od psihologa ili psihijatra u svom Domu zdravlja i ne razmišljaj od stigmatizaciji- ove bolesti su iste kao i one druge, i nisu strašne i nije sramota ako imaš socijalnu fobiju, ili anksioznost ili depresiju.

Ako ti ne odgovaraju ti lekari u DZ, idi dalje dok ne pronađeš nekoga sa kim ćeš uspeti da ostvariš dobru komunikaciju.

Ukoliko dobiješ neki lek i on ti ne odgovara ( imaš jake nuspojave npr ) lek se menja..sve dok se ne nađe neki koji će tebi odgovarati.

Srećno :)  

 

Share this post


Link to post

Pa ovo mozda moze da se resi samo sa psihologom, pod uslovom da nadje onog koji mu odgovara, ili na grupnoj terapiji. 

Ako se momak vrati da vidi je li ko sta nesto novo napisao neka pogleda vrste psihoterapije, pa neka razmisli tome sta bi mu odgovaralo.

Share this post


Link to post
On 6/9/2021 at 11:26 PM, ProximaCentauri said:

Hvala svima na odgovorima. Pokusacu ponovo posetu kod nekog psihijatra, mozda mi ovog puta stvarno izadje u susret. Nisam siguran da imam socijalnu fobiju, nije mi problem da odem sam (jer nemam vise sa kim) i sednem u kafic ili neko tako mesto gde ima ljudi, samo je konverzacija problem

Psihoterapeut , jedno god dana seansi npr 1x mesecno i bices ok

Share this post


Link to post

prva pomoć je psihijatar i verovatno neki ssri antidepresiv koji razbija anksioznost

srednjeročno rešenje su seanse kod psihoterapeuta koji će ti pomoći da malo bolje upoznaš sebe pre svega a zatim i da dođeš do nekog rešenja u svojim odnosima

dugoročno treba da se potrudiš da budeš baš dobar u nekom hobiju ili poslu i da imaš jednu strast koja te vuče napred

potrebno je imati priču koja je samo tvoja

onda te neće biti briga toliko za interpersonalne odnose sa nekim nebitnim likovima

nego ćeš imati snage da tražiš najbolje za sebe i nećeš se zadovoljavati poluodnosima poluljudima polupričama itd

Share this post


Link to post

Da li imate nekog psihoterapeuta za preporuku, Beograd i okolina? Vidim da neki preporucuju psihologa, drugi psihijatra, treci psihoterapeuta, ja sam mislio da je to jedno isto :unsure:

Share this post


Link to post

Za te pare koje ces dati za doktora bolje je da upises neki kurs ili bilo sta gde ima vise ljudi. Ovako jedino ako imas bas dubok dzep ali i to je pitanje koliko ce pomoci da ides svake nedelje da bi mu se izjadao i tako.

Share this post


Link to post
Posted (edited)
On 6/6/2021 at 7:46 PM, ProximaCentauri said:

Pozdrav svima, nov sam ovde, zovem se Milos, imam 35 godina. Malo sam pretrazivao forum, ali nisam uspeo da nadjem  da li neko ima slicnih problema kao ja.
Ako sam zapoceo temu u pogresnoj rubrici neka je admini premeste na odgovarajuce mesto.

Sto se tice mog problema, jos od puberteta sam postao jako povucen i slabo komuniciram sa ljudima, cak i sa najblizim. Koga god da pitate za mene reci ce vam to je onaj sto stalno cuti.
Jednostavno kada sam u necijem prisustvu kao da blokiram i ne znam o cemu da pricam, a i to sto kazem kazem tiho pa me pola ne cuju. Ako se nalazim u drustvu sa vise osoba, ja kao da ne postojim.
To mi ranije i nije predstavljalo veliki problem jer sam imao neko svoje drustvo koje me je prihvatilo takvog kakav jesam, medjutim svi oni sada imaju svoje zivote i porodice, a ja ostao sam.
Zbog te slabe komunikativnosti tesko nalazim i devojke, i kada uspem da je nadjem ubrzo me ostavi jer joj bude dosadno pored mene. To su obicno bile devojke koje dosta pricaju, pa im neko vreme odgovara, ali im ubrzo dosadi. Takodje tesko nalazim nove prijatelje i plasim se da cu ostati sam ceo zivot. Alkohol mi ponekad pomaze, ali to nije resenje.


Bio sam jednom kod psihijatra u vezi toga, ali me je bukvalno prekinuo u pola recenice da mi je vreme isteklo i da zakazem drugi termin ako hocu i preporucio neku grupnu terapiju za koju nisam imao para, jer je kostala papreno, a iskreno nisam ni bio zainteresovan za tako nesto.

Ako neko ima bilo kakav savet sta da radim neka napise, bio bih mu zahvalan.

Da li je ta grupna terapija mozda psihodrama? Imas li neke razloge za koje znas, koje te cine da se osecas neprijatno u drustvu drugih osoba ili je to prosto neka urodjena stidljivost od detinjstva? Sad sam tek procitala ovaj tvo, prvi post, iskreno mislim da bi tebi mozda dobar psiholog, mogao puno da pomogne. Kad odes kod psihologa, pristup je drugaciji nego kod psihijatra, barem tamo gde sam ja isla. Oni rade odredjene testove i utvrde ti ako se ne varam tip licnosti i te oscilacije u raspolozenjima ako ih imas i jos neke druge stvari. Nisam dovoljno dugo isla, zbog novcanih sredstava tada ali onda dalje radis odredjene kognitivne vezbe, bas za tvoj problem itd... Mislim da prema ovome sto si opisao, ako nemas jos nekih pihickih tegoba, psiholog bi mogao da bude dobro resenje. Da ti preporucim u Bg ne znam, ja sam kratko vreme dok sam zivela u drugom gradu isla kod psihologa tamo. Cesto su i jeftiniji od psihijatara/psihoterapeuta, e sada ako ti treba neki lek, onda moras kod psihijatra ali mozda tvoje stanje i nije za lekove...

Edited by Brana

Share this post


Link to post

Nemam nekih konkretnih razloga zasto se osecam tako, jednostavno se samo desava, da li je urodjeno ili ne to ne bih znao, ali kao sto sam gore napisao nisam bio takav kao dete. Nemam bas neograniceni budzet, ali bih mogao da odvojim za par tretmana cisto da znam na cemu sam, a pitao sam za preporuku da se to ne bi svelo na uzaludne odlaske kod nedovoljno strucnih lica da bi se svelo na uzimanje para.

Share this post


Link to post

Da, jasni su mi razlozi, veruj mi.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...