Jump to content
Depresija forum
Brana

Imam jednu nedoumicu, dete je u pitanju

Recommended Posts

E ovako, naime imam jednu priljateljicu sa malim detetom od sest godina. Nisam nista htela da komentarisem, kada smo se videli ali nadam se da i ona primecuje da nesto nije bas ok. Dete nije samo razmazeno, ugadja mu se to stoji ali ima malo ekstremne izlive agresivnosti, urla dok se ne zacrveni i ne istera svoje, a ume i da napadne agresivno. Cini mi se da nema nikakv osecaj za odrasle i nema baijeru prema stariijima, vec se obraca kao da je u pitanju njegov vrsnjak. Kada se igra ne zna da deli, vec samo grabi i ima ekstremno ljute reakcije, ako se pipne bilo sta njegovo. Iskreno, mislim da je preterano nasilno, jer je jos bebac, ipak. Imala sam kontakta sa zdravstvenom psihologijom i onim stadijuma razvoja deteta, sad je u onom periodu od 5-7, kada postaje svesno sebe i okoline ali ovo je malo posebno.

Zanima me jel mozda neko od clanova prolazio kroz ovo na ovakve nacine ili mozda znaju nekoga ko je bio slican? Hvala na svakoj sugestiji.

Share this post


Link to post

Ja sam to vec pisao ovde da mislim da su deca u zadnje vreme postala mnogo agresivnija nego ranije.Zamislite da se njih par decaka od 10 godina mislim dogovorili da prebiju dugaricu koja je njihovo godise i to u Svajcarskoj! Znaci nesto ocigledno nije u redu ili sa vaspitanjem ili sa tim internetom koji im je dostupan.Eto jedno dete mislim da ima 3 godine isto tako kada pocne da place to je u stanju i sat vremena da place ako nije nesto po njenom.A takodje voli i da udari do duse mozda toga nije svesna ali eto izgleda da im to preterano popustanje i pravi taj bes. Koji se nekad lecio par puta po dupetu dete se malo isplace i to je to.Mozda neki nisu sa batine ali ja smatram da tete u tim godinama jedino bol razume dzaba ti njemu pricas nemoj kada nema posledica za to.

Share this post


Link to post

Slazem se, jeste i do toga, mnogo su napustena neka. Ali ovo su reakcije bas cudno jake za dete, ja ono nisam nikad videla.

Share this post


Link to post

Brano, da li ti je to bliska prijateljica sa kojom mozes otvoreno da razgovaras?  Ako jeste i ako se ona nece naljutiti..mozda treba da blagim tonom, bez insistiranja, predlozis da odvede dete kod decijeg psihologa..on ce, ukoliko bude potrebno da ih salje kod decijeg psihijatra.

Ja ne mogu da se setim da li mi je jedan poznanik pricao kako su , tj kada su njegovom sinu otkrili da ima poremecaj paznje i problem sa agresijom. Dugo vec nisam u kontaktu sa tim poznanikom, ali znam da je pricao da dete i dalje vodi kod decijeg psihijatra i da su to trazili iz skole-mali je tada isao u nize razrede osnovne skole.

Ako nisi bliska sa tom prijateljicom, mozda je bezveze da joj skreceš paznju na ponasanje deteta..ne znam..

Roditelji su prilicno osetljivi kada su deca u pitanju..Da li je ona opominjala dete da se lepse ponasa? 

 

 

 

Edited by Cicina gazdarica
slovo

Share this post


Link to post

Relativno jesam bliza. Jeste, mada popustljivim tonom, ja bih to malo strozije iskreno. Pa i mislila sam ali nisam do sada vidjala to dete u takvom stanju, jer je bilo krace vidjanje, sad me je bas zateklo. Zato i pitam, nisam bas nesto iskusna u toj sferi i kako to ide sa decom danas.

Share this post


Link to post

Ja, nazalost, poznajem roditelje cija deca imaju probleme, i fizicke i psihicke.

Imam poznanicu, samohranu majku cije dete ima autizam.  U porodici imam decaka tesko bolesnog :( 

Znam da se prvo krece od lekara opste prakse, pa do psihologa i po potrebi kod decijeg psihijatra.

Mislim, ali nisam sigurna, da se danas kategorisu i deca sa mentalnim problemima. 

Kad dete treba da podje u skolu, ukljucuje se i  tim za inkluziju, i deciji skolski psiholog, a vidim na sajtu moje ex opstine da postoji i Interpersonalna komisija koja sada radi te kategorizacije. Ranije je to radila jedna koleginica, sada postoji tim. 

 

Share this post


Link to post

Evo, reci cu ti otvoreno kako ja gledam na celu tu stvar:

Ukoliko zaista postoji neka vrsta patologije kod tog deteta-veruj mi da pomenuti roditelj to i te kako dobro zna i jako dobro je svestan svega,jedino sto-eto-verovatno ne oseca dovoljan stepen bliskosti i poverenja da bi te informacije tek tako delio sa ljudima oko sebe (vec u prisustvu drugih ljudi jednostavno "kulira" celokupnu situaciju,praveci se da je sve OK i da je dete samo malo "na svoju ruku" i to je to).

Za jednog roditelja,samo spominjanje (ili cak i sugerisanje) ovakvih tema ne da predstavlja zadiranje u osinje gnezdo,vec ti komotno mogu reci da je to kao da si se zaletela pravo u zmajevo leglo (ali ono,seriously):wacko: 

E,sad...Sta ti kao prijateljica mozes da uradis a da se ne osecas licemerno usled cinjenice da pred sobom vidis nesto potencijalno problematicno,a pri tome imas osecaj kao da moras da glumis kako je sve OK? Po meni,mozda ne bi bilo lose da odaberes neku krajnje diskretnu (a pri tome-sto je vise moguce blisku) osobu tvojoj prijateljici,pa da joj za pocetak "natuknes" nesto po ovom pitanju i vidis sta ta osoba misli o tome. 

Druga opcija bi bila,naravno,ono "sto na um-to na drum",ali u tom slucaju budi svesna cinjenice da na kocku stavljas celokupno vase prijateljstvo (sto bi,doduse,bilo uradjeno radi viseg cilja,u neku ruku).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
Just now, blackadder said:

Evo, reci cu ti otvoreno kako ja gledam na celu tu stvar:

Ukoliko zaista postoji neka vrsta patologije kod tog deteta-veruj mi da pomenuti roditelj to i te kako dobro zna i jako dobro je svestan svega,jedino sto-eto-verovatno ne oseca dovoljan stepen bliskosti i poverenja da bi te informacije tek tako delio sa ljudima oko sebe (vec u prisustvu drugih ljudi jednostavno "kulira" celokupnu situaciju,praveci se da je sve OK i da je dete samo malo "na svoju ruku" i to je to).

Za jednog roditelja,samo spominjanje (ili cak i sugerisanje) ovakvih tema ne da predstavlja zadiranje u osinje gnezdo,vec ti komotno mogu reci da je to kao da si se zaletela pravo u zmajevo leglo (ali ono,seriously):wacko: 

E,sad...Sta ti kao prijateljica mozes da uradis a da se ne osecas licemerno usled cinjenice da pred sobom vidis nesto potencijalno problematicno,a pri tome imas osecaj kao da moras da glumis kako je sve OK? Po meni,mozda ne bi bilo lose da odaberes neku krajnje diskretnu (a pri tome-sto je vise moguce blisku) osobu tvojoj prijateljici,pa da joj za pocetak "natuknes" nesto po ovom pitanju i vidis sta ta osoba misli o tome. 

Druga opcija bi bila,naravno,ono "sto na um-to na drum",ali u tom slucaju budi svesna cinjenice da na kocku stavljas celokupno vase prijateljstvo (sto bi,doduse,bilo uradjeno radi viseg cilja,u neku ruku).

I ja tako malo takticki razmisljam, posto sam skontala da ce da se ljuti, a nema sanse da nije primetila sve ono, vec kao dominatno dete prokomentarise s vremena na vreme...  Hvala na savetu :) I cicinoj gazdarici takodje. 

Share this post


Link to post

Moja tetka je defektolog.
Ono što je ona pročitala, odnosno ja joj preneo jeste da je njen zaključak da je u pitanju autizam.

Share this post


Link to post

Nadam se da nije autizam u pitanju, meni vise lici na ADHD. U Americi takva deca odmah krenu na terapiju ovde je druga prica malo...

Share this post


Link to post

Ne znam da li dete govori i da li je normalne inteligencije?

Ako jeste, onda je neki psihološki problem ili možda i psihijatrijski, koji može da se rešava.

Ali, kao što Blackadder reče, roditelji jako dobro znaju koliki problem imaju i verovatno znaju i šta je, ali ne žele to da otkriju.

Ja im nikada ne bih govorila bilo šta, možda samo savet da se ode kod nekog ko bi pomogao, ali to jako oprezno reći... To je teška i mučna tema za mnoge roditelje.

U svakom slučaju, kada bude upisivao školu, ispitiće ga na prijemu i možda uputiti dalje.

Share this post


Link to post

Dete je pametno bas, jako brzo povezuje stvari ali se ne ponasa dugo normalno. Ima jako nezainteresovan odnos za druge i onda opet one napade besa, upravljanja o kojima sam pisala. Cini mi se da bi moglo da tretira druge kao stvari. Mozda je ruzno sto ovako pisem, mene nije bas lako iznenaditi ali kao da sam scenu iz Egzorciste videla. Mirri, to sam i ja pomislila uskoro krece u skolu, pa ce valjda biti sve to ok, nadam se.

Share this post


Link to post

ne mešaj se, ne postoji način da pomogneš

eventualno da osmisliš celu akciju koja se završava njihovim odlaskom kod psihologa da popričaju ali kako ćeš to izvesti

imam svakodnevnog kontakta sa decom od komšija i rođaka

i nijedno nije bez problema u ponašanju ali nijedno! neverovatno je gledati ih i prepoznavati kako njihovi roditelji ne uspevaju da ih odgajaju

onda ja kao spoljni posmatrač vidim da nije problem u deci nego u njihovim roditeljima

a promeniti roditelje je apsolutno nemoguće

tako da sad maštam kako ću posle ispita iz socijalne psihologije i nikole rota i još nekih kurseva sa harvarda o razvojnoj psihologiji itd

moći da direktno pomognem toj deci pričama koje su im roditelji trebali pričati ali nisu (jer ne znaju)

dok se roditelji opijaju i drogiraju ja organizujem malu radionicu za decu haha dam im da crtaju itd

neostvarivo ambiciozno ali to maštanje je jedino što mogu dok gledam njihove probleme

Share this post


Link to post

Ma roditelji su postali previse zastitnicki nastrojeni.A takodje i kada im kazete eto na primer zasto ti dete ima izliv besa oni ce reci pa eto nema skim da se igra pa mora negde da se isprazni.Takodje roditelji sve manje provode vremena sa decom pogotovu oni koji rade.Ali prvenstveno mislim da je problem vaspitanje jer kao sto ni mene nisu vaspitavali lepom reciju tako da smatram da ni danasnju decu ne mozete tako vaspitati.Vidim da su ovde poceli vec da daju diagnoze mislim da je to besmisleno zato sto niko nije to dete video uzivo a i niko nije deciji psiholog ili sta vec.Mozda je sa detetom sve u redu mozda je u danasnje vreme postalo normalno da deca imaju izlive besa?Nisu sva deca ista kao sto nisu ni svi ljudi isti.Ja sam kao mali bio pretezno miran ali eto moj brat od tetke je bio antihrist i nemiran i plakao je po par sati kad treba da se uspava i td.Nisam nikakav ekspert za decu ali mislim da mozda preterujete .

Share this post


Link to post

Ako su ti ok prijatelji treba ukazati na problem na vreme

Share this post


Link to post

Osoba sam sa visoko funkcionalnim oblikom autizma, iako sam kroz citavo djetinjstvo imao poteskoce u socijalizaciji i blagu motoricku usporenost, za svoj poremecaj saznao sam tek prije dvije godine.

Kao dijete imao sam izrazito burne reakcije ako bi me pokusao dodirnuti neko ko mi nije bas blizak clan porodice. Problemi sa ishranom jos uvijek u odrasloj dobi prisutni, odredjene okuse jednostavno ne podnosim. Intelektualni razvoj uvijek bio ubrzan, naucio sam citati i pisati dva pisma - cirilicu i latinicu sa samo 3-4 godine starosti kao i da sviram jednostavnije melodije na djecijoj klavijaturi. Takodjer bio sam opsjednut geografskim kartama, pa sam sa 7 godina, znao ima glavnih gradove svih evropskih i ostalih znacajnijih svjetskih drzava. Kako je vrijeme prolazilo, moja naizgled darovitost i bezazlena ekscentricnost sve vise je prerastala u nesto sto predstavlja problem i zivotnu poteskocu. Druga strana medalje je zaostao i usporen emocionalni, motoricki i socijalni razvoj.

Ovo sve govorim, zato sto je potrebno reagovati na vrijeme. Osobe poput nas se ne mogu izlijeciti, ali ako se na vrijeme reaguje mogu se usmjeriti kroz razvoj i odrastanje, jer nama je to potrebno vise nego neurotipicnim, zato sto se tesko prilagodjavamo. Ne mozemo izgraditi bliske prijateljske odnose sa radnim kolegama, uglavnom ne mozemo pronaci emotivne/seksualne partnere. Okolina uglavnom nema razumijevanja. Obiljezeni smo. 

 

Share this post


Link to post
On 9/10/2021 at 12:07 AM, Cicina gazdarica said:

Ja, nazalost, poznajem roditelje cija deca imaju probleme, i fizicke i psihicke.

Imam poznanicu, samohranu majku cije dete ima autizam.  U porodici imam decaka tesko bolesnog :( 

Znam da se prvo krece od lekara opste prakse, pa do psihologa i po potrebi kod decijeg psihijatra.

Mislim, ali nisam sigurna, da se danas kategorisu i deca sa mentalnim problemima. 

Kad dete treba da podje u skolu, ukljucuje se i  tim za inkluziju, i deciji skolski psiholog, a vidim na sajtu moje ex opstine da postoji i Interpersonalna komisija koja sada radi te kategorizacije. Ranije je to radila jedna koleginica, sada postoji tim. 

 

Interresorna komisija. Da, postoji to svuda. Otud i silni Individualni planovi u školi za takve đake. A ima ih sve više.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...