Jump to content
Depresija forum
blackadder

Dokle ste spremni da oprastate kada je familija u pitanju?

Recommended Posts

"Family matters" - porucuju nam sa svih strana.

"Porodica je svetinja" - bila bi balkanska verzija pomenute izreke.

"Krv nije voda"...I tako dalje i tako blize.

Medjutim,kada dodje do one druge-malo manje prijatne-strane porodicnih/familijarnih odnosa (konflikti,svadje,tuce,losa komunikacija itditd),gde se (prema nekom vasem misljenju i iskustvu) otprilike nalazi granica do koje bi covek trebalo da trpi pre nego sto neke stvari zauvek raskrsti i presece?

Postoji li u tom pogledu neka razlika izmedju primarne nam porodice i "obicne" (tj.sire) rodbine?

I za kraj,mozda i ono najvaznije: Da li je po vama odustajanje od komunikacije sa (po bioloskoj definiciji) "najblizim" nam jedinkama na planeti zaista greh kojim krsimo osnovne moralne zakone ljudskog drustva?

Let's talk!!! :glasses:

Share this post


Link to post

Dobra tema. Ja sam ucinio vise takvih grehova, i bojim se da ce ih biti jos. Ali ne mogu ja kolektivnu psihozu sam da nosim na svojim plecima. Ako me razumes. Pozzz

Share this post


Link to post

I jao, koja tema. Roman bih mogla o tome. Užoj porodici praštam. Tu ne računam oca, koji nikad nije bio deo porodice. Široj - pa uglavnom su oni meni i majci nešto bezvezno zamerali. 

Kad sam bila u sukobu sa majkom zbog svog bivšeg verenika, mnogo me je boleo taj naš sukob.

Po mom mišljenju, nije greh ne komunicirati. Greh je želeti im zlo i mrzeti ih. A nekada je stvarno komunikacija nemoguća. Osim kad je u pitanju odnos roditelja prema deci - mislim da se moj otac neće na nebu lepo provesti zato što me je ostavio i nikad ni dinara dao. Znam i jednu majku koja je ostavila dete. 

Znam roditelje koji ne pričaju sa ćerkom zato što se udala kako oni nisu hteli. Meni je to glupost.

 

Share this post


Link to post

U dobrim sam odnosima i sa uzom i sa sirom porodicom. 

Ponekad se posvadjam sa mamom, ali to je normalno, ne mozemo stalno da budemo super. I te svadje traju sat, dva, i onda skuvam kafu i nema vise svadje.

Iz sire porodice, tetka zna da me iznervira, ali sta cu, opet mi je tetka..i beskrajno mnogo se razlikuje od mame iako su rodjene sestre. 

On 9/21/2021 at 12:16 AM, blackadder said:

Da li je po vama odustajanje od komunikacije sa (po bioloskoj definiciji) "najblizim" nam jedinkama na planeti zaista greh kojim krsimo osnovne moralne zakone ljudskog drustva?

Zaboravila sam na ovo pitanje-izvinjavam se.

Licno nikada ne bih mogla da prekinem komunikaciju sa porodicom, uzom, sirom, nevazno. 

Ne znam da li je greh, ako pitanje posmatram sa bogoslovske-teoloske strane- jeste greh. 

Ali svako bira kako ce da zivi i sa kim ce biti u komunikaciji.

Share this post


Link to post

Opraštam sve, sem tetki koja je bacala crnu magiju na nas.

Share this post


Link to post

Pa ne moras nuzno da preseces, da li je uza ili sira porodica ali mozes da se udaljis, ako nemas dobar odnos sa njima. Ovde mislim i na ljude kojima neko pomaze, jer mislim da je bitno da se generalno u porodici oseti da ne mogu da te "jasu". Meni je mnogo lepo kada vidim npr. odraslog brata i sestru ili sestre ili bracu da se vole, komuniciraju, pomazu. Za mene licno je to predaleko i sad mogu da kazem da imam neko polovicno resenje, nismo bliski ali komuniciramo povremeno, posto jedino tako moze. 

Treba trpeti, ako bas moras neke stvari. Opet neki ljudi su ti ili jako bitni ili jako vredni, pa zbog njih i vredi mozda pretrpeti, kao sto je nekad slucaj sa roditeljima, ako su dobri. Uzajamno postovanje mora da postoji na kraju, da bi postojao odnos. I opet na kraju pomoci svakom ali biti dobar za sebe.

Kad je sira porodica u pitanju, meni licno su to stranci, kojima se javljam nekad... Tu opet zavisi sa kim si odrastao, blizak, da li si blizak, isto ko i sa porodicom, samo veca distanca... Porodica je i kada sa nekim napravis pordicu. Najbliza osoba na svetu moze da ti bude sestra dok odrastate ali ako nemate dobar odnos posle i upoznas dobrog coveka, on moze da ti bude blizi od svake prethodne porodice. Ili ona, kako ko vec voli i zavisno kojeg je pola. I sa nekim priljateljima moze tako da bude.

Share this post


Link to post

Muka mi je od moje rodbine. Gledaju samo sebe, sto razumijem jer takav je svijet, ali previse puta su se predstavljali dobronamjerno. Zapravo smatram kako oni najvecim dijelom stvarno vjeruju za sebe kako su ispravni, ali prosto nismo svi na istim talasnim duzinama, niti imamo iste probleme, poteskoce i prioritete u zivotu, tako da ih ne mrzim, samo ne zelim blizu sebe.

Kurtalisao sam ih sve iz svoga zivota. Imam samo svoju majku i nikoga vise. Ne trebaju mi oni, nikada od njih nisam imao nikakvu koristi u zivotu, vec samo frustraciju i stetu.

Distanca je cesto zdravija opcija, nego neka usiljena bliskost po inerciji.

Share this post


Link to post

Mislim da su mi neki prijatelji veci rod i tako ih gledam. Kao sestra/brat koje sam oduvek zelela.

Ipak bih da izmenim post jer postoji veliki deo rodbine s kojim bih volela da razvijem blizi odnos i radicu na tome. 

Ono sto ne valja je na distanci i to je to. Ko ih sisa vise. Dosta sam propatila.

Edited by NewDawn Fades

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...