Jump to content
Depresija forum
Sign in to follow this  
dRiFtEr

OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ (OKP/OCD)

Recommended Posts

Muku mucim vec dugo vremena koja zna puno vremena da mi oduzima jer mislim da cu postici sta zelim. Naime imam opsesivnu radnju da nesto sto zapocnem moram i da zavrsim, da vrsim proces eliminacije pocevsi od losijeg ka boljem da bi za kraj ostavio to nesto sto je najbolje. Zadnjih godina sam gomilao stvari, volim da istrazujem i da nesto nadjem zanimljivo, paznja je kratka i ne posvetim se izucavanjem (u sustini nije ni bitno sta, moze biti od nastanka univerzuma ili kako se pravilno sadi paradajz :) ). Tu dobijem trenutak zadovoljstva, moj trud se isplatio i ja sam nesto nasao. Za time gubim interesovanje pa mi samo dodje potreba za necim novim. Ovo i nije tolko strasno, ono sto mi je bitno za posao tome se posvetim mada i tu dosta saram, mada imam i previse sporednih stvari. Sada dolazi najveci problem. Shvatim da sam izgubio vreme, trazio sam nesto, izgubio interesovanje za necim i shvatio da mi to nije potrebno ali imam ogromnu zelju da to zavrsim, kompletiram i cekiram (imaginarno) kao zavrseno. Tu nastaje problem jer interesovanje i vremena nemam, a stoji ne zavrseno.

Zamislite da krenete da citate knjigu od 300+ strana i posle 50 shvatite da to nije to i da morate da je zavrsite, a ne mozete je ostaviti sa strane i da kazete sebi - ovo mene ne interesuje. To ne mogu da uradim. Nekada i mogu ali to su retki trenuci. Tako imam svega natrpano na hdd, bookmarkovano, otvorenih tabova kupljeno gomilu knjiga,... sve to tako stoji i kljuca sa strane sto mi pravi nemir. Kada mi padne roletna i kazem sebi sada cu sve da pobrisem pa i krenem to da radim i onda shvatim da meni ovo treba. U tim naletima se ipak desi da se neceg i otarasim.

U radnji, nesto sto volim ili zelim da proverim da li volim (neku namirnicu, slatkise itd) krenem eliminacijom. Najcesce kupim prvo na rafu, neki drugi put sledeci artikal odma pored,... Pa uporedjujem ukuse, ova mi se vise svidja, onu drugu necu vise kupiti. I tako neko vreme, prestanem to da kupujem, hocu ponovo i onda zaboravim sta je dobro sta ne. Tu mi nastane problem, sta sada uzeti ili krenuti ispocetka? Takodje i cesto obidjem sve redove da vidim da nesto ne propustim i da znam sta imaju. Sada zamislite kada udjem u ogroman market i grize iznutra da se bar prosetam kroz redove.

Ova prica sa eliminacijom i cekiranjem se odrazava jos na par pojedinosti ali sustina je tu. Jel ima neko kome je poznatija ova prica, kako se nositi sa njom i izbaciti je iz zivota? 

Share this post


Link to post

Ukoliko pitanje nije isuviše indiskretno,Dek...

Kakva ti je kuća (tj.životni prostor u kojem svakodnevno boraviš)? Ima li tu reda,ima li nereda,da li mora da vlada strogi i rigorozni raspored stvari itditd?... 

Isto tako,da li si ikada kod sebe primetio težnju sa opsesivnim prikupljanjem i preteranim nagomilavanjem raznoraznih upotrebljenih ili već iskorištenih stvari (pri čemu,naravno,mislim na materijalne,dakle na stvari u RL) u okviru kuće ili stana u kojem živiš?

Share this post


Link to post

Nije.

Znam za ovaj problem sto se neki susrecu. U mom slucaju nije bas u tolkoj meri izrazeno. U glavnom sam u urednom okruzenju. Kada se losije osecam pospremim svoj prostor i odma se bolje osecam, prosto ne volim da sam okruzen u neredu (preporucujem i drugima). Kada odem kod nekog u neurednom i nespremljenom okruzenju ne gadim se, jednostavno ignorisem jer znam da ne boravim tu na duze.

Uglavnom sve znam gde mi stoji. Imam obicaj da preslozim fioke sa sitnicama, garderobu itd. da bi se prisetio gde i sta stoji. Desava se da tada i izbacim nesto. Moje volim da forsiram da spremanje, volim da izbacujem stvari iz nerednog prostora i dovedem u red. Tako dam sam cesto ja pokretac velikih spremanja i tu nastane frka da nesto ne izbacim sto neko ne bi hteo :). To nije ne promisljeno izbacivanje tudjih stvari nego staro, istroseno i ne upotrebljivo vise.

Nemam obicaj da sakupljam ne potrebne stvari ali dobro razmislim da li mi treba nesto i da li se moze iskoristiti za nesto za buduce. Predmete volim da "potrosim", ako je nesto necemu koristilo i to se slomi prihvatim tako ali ako izgubim jako mi tesko pada i dug mi je proces prihvatanja nekog obicnog predmeta da ga vise nemam (cena je ne bitna). Npr. pao mi je magnet sa frizidera (oni suveniri sa puta) pre 2 nedelje, slomio se (ovo je nesto sto nije trosno) i magnet odvoio. Ostavio sam u sobu da zalepim jednom prilikom. Magnet se u medjuvremenu negde zagubio. Strasno me grize gde je, ne trazim ga ali cu ponovo prevrnuti stan da bas TAJ magnet nadjem, ne zanima me da kupujem novi ili bilo kako drugacije to spajam.

Uf... Tek sada kada sam krenuo da pisem vidim kolko toga tu ima :(

Share this post


Link to post

- Re-reading OCD - ima li vas sa ovim problemom? Volim da čitam knjige ali zbog ovog OKP-a čitanje je sada pravi pakao. Ukratko moram da rastavljam riječi na slogove dok čitam, da probam da ih ubacim sve u oči i to mi oduzima dosta vremena. Ako tako ne uradim onda mi se javlja osjećaj da nisam pročitao tu riječ ili rečenicu i onda moram sve ponovo da pročitam. Zbog svega toga jednu stranicu nekad čitam i po sat vremena. I to me ubija. Guši. Muka mi bude. Ima li vas sa ovim problemom?

Share this post


Link to post
On 2/1/2020 at 9:57 AM, blackadder said:

Imam identičan problem,od reči do reči...Što je najjače od svega,kod mene se je to bilo prenelo i na oblast gledanja televizora (tako da sam nekoliko godina uzastopce bila faktički nesposobna da normalno odgledam bilo koji titlovani film ili seriju na TV-u)...Mogla sam da pratim isključivo sadržaje na našem jeziku,s tim što mi je i tu koncentracija bila poprilično "raspršena."

Nekim čudom,godina i po dana upotrebe Seroxata (30 mg dnevno-20 ujutro i 10 uveče) doprinela je tome da se ovaj problem sa televizorom u velikoj meri razreši...Međutim,knjige (kao ni najobičnije novinske članke!) još uvek nisam u stanju da normalno pročitam,tako da knjige obično odlažem još i pre dovršenog prvog poglavlja (s obzirom da mi se oči zamore do te mere da brzo dođem do tačke kada jednostavno ne mogu da nastavim dalje sa čitanjem).

Hah, slican problem. Film mogu da odgledam ako mi se bas, bas svidi tematika. Pa i po vise puta. Mogu i neku naucnu emisiju na tv. Ostalo nikako.

Citanje mi je nasilno. Obzirom da sam nekad gutao knjige. Sad citam na silu, ali misli su negde drugde. Procitam 20 strana i kao da nisam ni procitao, nista ne ostane u glavi, ili nesto vrlo malo.

Losa mi je koncentracija. Sta god da radim gledam da zbrzam, posto misli lutaju i ne mogu se skoncentrisati na trenutnu radnju. Najsmireniji sam kad sam u krevetu sa laptopom, i to me strasno nervira.

Share this post


Link to post

Moju koncentraciju uništava osjećaj koji mi govori kako nisam pročitao ono što sam pročitao. I onda sve ponovo moram da radim. Frustracija koja se javi prilikom svega toga je ogromna. A zaista volim da čitam. I teško mi je kada moram vratiti knjigu u biblioteku (ili je ostaviti na svoju policu) a znam da je nisam mogao pročitati. Ipak ima dana kada tog OCD-a nema. I onda sam u stanju pročitati 200-400 stranica i tad baš uživam. Ali tih je dana malo.

Share this post


Link to post

Ih, budi srecan sto imas te dane kad sa uzivanjem procitas 200 strana. Ja sam mislio da mi se kupljena knjiga ne svidja. I odlagao je na policu. Imam sad punu policu zapocetih knjiga 

Share this post


Link to post
On 2/1/2020 at 11:31 AM, SPARTACUS said:

Ih, budi srecan sto imas te dane kad sa uzivanjem procitas 200 strana. Ja sam mislio da mi se kupljena knjiga ne svidja. I odlagao je na policu. Imam sad punu policu zapocetih knjiga 

Pa imam i ja. Jedno pedeset takvih knjiga. OCD me ubija. A o ostalim radnjama da i ne govorim. Ma koga ja lažem. Ne mogu da pročitam ni stranicu kako treba. I to traje godinama. GODINAMA! Pročitam ja dosta toga ali to je muka, pakao! I to ne zato što mi se ne sviđa nego zato što imam ove kompulzije. Prokleti OCD! I što je još gore ne vjerujem nikome. Nikome! Lažem samog sebe da nije tako a jest, tako je. Ne kupam se danima, pa čak i sedmicama. Kad svršim prilikom masturbiranja svršim u gaće. I tako nekoliko puta. I što je najgore ne vidim kako to može da prestane. Uskoro planiram novu temu da pokrenem, ali mi je stvarno mrsko da pišem.

Share this post


Link to post

Meni je toliko slaba koncentracija, a nekada i razumevanje procitanog i da posle par recenica ne znam vec sta sam procitao ili jako brzo i zaboravim. Tako da vecinu knjiga ni ne razumem sta se tacno desavalo u istim.

Share this post


Link to post

Pozdrav raja,

Imam epizode smanjenog samopouzdanja,oslabljenje motorike tijela i govora,gubitak fizičke i govorne spontanosti,misli i odgovori u socijalnoj interakciji jaaako sporo dolaze. Vokabular mi se ograniči na jedno 300 riječi, pamćenje kao u ribice, osjećaj praznine u glavi,glas mi je prigušen i nerazgovjetan, osjećaj napetosti,skupljene usne,uštogljenost.

Nisam skroz nesretan, imam mali gubitak motivacije za poslom,ne boli me ujutro glava,ali se teško budim. Nemam finansijskih problema.

Najviše me "boli" tupi osjećaj u glavi i nemogućnost bivanja kvalitetne verbalne interakcije.

Npr. Dopisujem se sa nekom djevojkom na društvenoj mreži treba mi 30 min da odgovorim nešto duhovito,normalno ili pametno i opet promašim. Kad sam "normalan", jako vješto i brzo odgovaram na poruke. Mogu reći da sam duhovitiji od prosjeka ljudi.

Share this post


Link to post

Buhahahaha kupao sam se nekidan 8 sati.

Da, 8 sati.Nije greška u kucanju. Ruke perem za svaku sitnicu obično 1 sat a 30 minuta minimum.

Padne mi na pamet scena iz Simpsona kad intervjuišu čovjeka koji štuca neprekidno ne znam koliko godina i on kaže: Ubijte me! Ubijte me!

E tako je i meni.

Share this post


Link to post
6 hours ago, Boo said:

Buhahahaha kupao sam se nekidan 8 sati.

Da, 8 sati.Nije greška u kucanju. Ruke perem za svaku sitnicu obično 1 sat a 30 minuta minimum.

Padne mi na pamet scena iz Simpsona kad intervjuišu čovjeka koji štuca neprekidno ne znam koliko godina i on kaže: Ubijte me! Ubijte me!

E tako je i meni.

Da li se mozda secas naslov epizode Simpsona koju si spomenuo? 

Share this post


Link to post
Posted (edited)
2 hours ago, Janez said:

Da li se mozda secas naslov epizode Simpsona koju si spomenuo? 

Ne.To je bila kratka scena.Našao sam ovaj klip ali editovan pa se ponavlja hiljadu puta al to je u pricipu to.

 

Edited by Boo

Share this post


Link to post

Boo imao sam iskustva sa prisilnim radnjama, pa i to pranje ruku, ali te tvoje brojke su nestvarne i strašne čoveče:ph34r2: moraš nešto što pre preduzeti.

Share this post


Link to post
Posted (edited)
On 4/8/2021 at 12:42 AM, Ferum said:

Boo imao sam iskustva sa prisilnim radnjama, pa i to pranje ruku, ali te tvoje brojke su nestvarne i strašne čoveče:ph34r2: moraš nešto što pre preduzeti.

Šta da ti kažem. Kod mene nema ništa umjereno. Samo ekstremi. Ruke perem u prosjeku 4 sata dnevno boljim danima. Jednostavno nemam osjećaj da su čiste. Zanimljivo je da ne moraju da budu 100% čiste kada jedem ali ako hvatam za nešto od svojih stvari koje su vrednije onda moraju da budu hirurški čiste.

Sad eto čitam da to spada U OPP -obuzeto prisilni poremećaj. Mnogo stresova i problema. Kada me život malo popusti i bude par normalnih dana odmah i to pranje ruku odjednom popusti. Svemu imam da zahvalim medijima i prokletoj koroni i njihovim ispiranjem mozga da se ruke peru.

Preduzeo sam nešto.Kupio sam sapuna gomilu.:laugh4: .U ovoj lokalnoj prodavnici misle da preprodajem sapun.:rofl:

Edited by Boo

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...