Jump to content
Depresija forum

Recommended Posts

Una ovo opisuje mnoge ljude, pa i mene :rolleyes:

Cak sam se nasla i u veresiji :icon_blushing:

Share this post


Link to post

Da ne poverujem, u Uninom opisu isti ja pre uvodjenja terapije , s' dodatkom neprestano sam se drzao za srce i brojao otkucaje, sada ni sam ne znam sta sam time hteo da postignem.

 

Amelia, hoce AD da izazovu hiperaktivnost pa jednostavno moras da radis nesto jer te mesto ne "drzi", bar je tako bilo kod mene dok se organizam nije privikao.

 

Devojke jedan veliki :kiss: za Vas

 

Moram vam ispricati jos jednu malu anegdotu vezanu za mene, krajnji cilj mi je da vas malo nasmejem a pomisljam da otvorim topic "Smesna strana nasih problema". Dok sam obilazio sve moguce doktore (osim psihijatra) :zz_banghead: i pokusavao da otkrijem sta mi fali, stanje mi se konstantno pogorsavalo. Kakao sam obisao sve moguce doktore i kod njih vidjao razne pacijente sa raznim tegobama, ja sam svaku tu tegobu pokusao da pronadjem na sebi, sto je najgore umislio sam da ih zaista imam. Panicni napadi su bili strahoviti, svako vece ja u Hitnoj pomoci ali sa drugom boljkom, kada se ne osetim dobro a vidim kola hitne na ulici zaustavljao sam ih kao da su taxi. Na putu do Klinickog centa umirao sam ne znam koliko puta a tek kada udjem unutra tu je kulminiralo. Presretao sam ljude na ulici i prepadao ih recima "Umirem, srece, srce" ili recima "slogirao sam se" :ludilo: :ludilo: . Sve je to trajalo neko vreme a meni leka nije bilo, odlazak kod psihijatra mi nije padao na pamet :lup: . Sada sledi ono najludje :pop:

 

Neke bakice iz komsiluka odlucile da me odvedu kod popa da me i on "pregleda", ja sam bio u takvom ludilu i bedaku da sam na to pristao. "Lecio mene" :pop: tamjanom i svetom vodicom ali od onog mirisa meni jos gore, srecom nije puno trajalo ali je puno kostalo.

 

Slican je i moj boravak na hirurgiji, 5 dana sam lezao i ispitivao cudne bolove u stomaku za koje organskog uzroka nije bilo, nisam nista jeo niti pio, samo infuzija, a kada padne mrak tada je pocinjao moj show. Doktore gusi me, doktore srce, doktore glava, doktore stomak :lup: . Na kraju nadje se jedan pametan covek i posalje me kod psihijatra. _.:: _.:: . E tu je krenulo lecenje..... Hvala bogu organski nista, "samo" stres i psiha.

 

P.S. Najsmesniji su bili PN u toku vodjenja ljubavi, ala sam se naumirao nebrojano puta i ne znam koliko devojaka mi je izigravalo medicinsku sestru dok hitna nije stiga, naravno posle bi veze pucale.

 

Sada sam :----: a onog popa sto mi uze pare :rolleyes:

 

 

Fotke su NEKAD i SAD

 

 

Pardon fotke su SAD i NEKAD

post-2563-1179038120.jpg

post-2563-1179038170.jpg

Share this post


Link to post

addadadaa e znas da sam se dobro nasmijala addadadaa

 

svi smo mi prošli kroz sli?ne situacije

pa ?ovjek ne zna da li bi plakao ili se smijao :lup:

Share this post


Link to post

Una da ne ponavljam sve što su ostali ve? napisali, to je to! Ali ja na žalost ne mogu re?i ne ponovilo se jer to kod mene još uvijek traje u nekoj blažoj varijanti. Možda si inatom postigla sve, izuzetno si hrabra svaka ?ast ali ja sam se malo tu zeznula jer uvijek ima nekoga ko ?e samnom i?i gdje god ja krenem pa možda zbog toga taj proces oporavka ide sporije, mada na AD sam mjesec i pol i pijem jako male doze pa možda još uvijek nijesu odradile svoje :blink: ali trudim se stvarno :----: ju?e sam opet bila na pijaci u sred one gužve i sjajno sam to podnijela, ulazak u prodavnice više nije tako strašan... nadam se da ?u uskoro i ja ovdje napisati ne ponovilo se! :rolleyes:

pusa :cmok:

 

Dragane baš si me nasmijao :bup: addadadaa :blink:

koji si ti bio hipohonder :oioi:

ma meni se nije dešavalao ništa sli?no, zapravo nijesam pravila paniku, samo bih se negdje povukla ili pobjegla i ?ekala da me prodje :wub:

Danas opet idem kod nekih prijatelja ve? me malo trema drma ali izdrža?u ja to :----:

Na prvom pregledu shrink mi je rekao da radim stvari koje volim, da nadjem neki hobi i našla sam ali plašim se da pretjerujem, po?ela sam da uzgajam cvije?e, kaktuse, ve? imam poprili?nu kolekciju a da ne spominjem brdo literature koju sam pro?itala :diduli: za koji mjesec stan ?e mi li?iti na džunglu :D

kako vi stojite sa tim? jeste li otkrili neki novi hobi, pasiju...nešto što vas ?ini sretnim? :friends: :D

Share this post


Link to post

Dragane, ti si stvarno nasao odlican nacin da gledas na celu tu panicnu situaciju. Ja imam napade panike evo vec dve godine, mada sada vec mnogo redje i slabijeg intenziteta, ali nikako ne uspevam da na to gledam sa 'smesnije' strane. :wub: Meni to jako smeta, i ne volim sto sam uopste u zivotu morala da osetim napade panike, menjala bi ih za sve ostale lose situacije kroz koje sam morala da prodjem, samo kad bih mogla i sve u svemu - smatram ih jednim velikim hendikepom.

 

I od kako su se pojavili pa do dana danasnjeg ja nikada vise nisam sasvim sigurna u sebe. Nikako ne mogu da shvatim kako je moguce - sa toliko stvari u zivotu sam se uspela izboriti - ali ovo chudo od napada panike nikako ne uspevam sasvim resiti. I sad, svaki put kad naidje neka situacija koja bi kod 'normalnih' ljudi izazvala brigu ili recimo neki vid ocekivane nervoze ja reagujem strahom i potencijalnim napadom panike.

 

Uopsteno govoreci, ne vidim nikakvu korist od njih. A ne vidim im ni kraja. :rolleyes:

Share this post


Link to post

Dragane ti si leeegenda! :rolleyes:

addadadaa

 

Stvarno treba otvoriti topic -smješna strana bolesti

 

I ja sam završila na hitnoj (muž me vodio) imala sam napadaj panike kroz gušenje. :brlj:

Naravno to nisam znala nego sam mislila da mi je alergiski pa sam se predozirala onom pumpicom za astmu.

 

Medicinski brat mi stavljao naprstak za mjerenje kisika- kisik mi bio overdoze, pa me slali na uho-grlo- nos i tu zaklju?ili da ipak nemam rak grla, a što je najsmješnije ja sam stalno vikala da mi je na psihi?koj bazi + što sam davala sama sebi tisu?u dijagnoza.

Muž se ve? unervozio :wub:

Kad je gore spomenuti medicinski brat (jako zgodan) zaklju?io da moram na EKG :dance: " Skinite se gospo?ice do pasa!"

Ala umrla sam od srama još nedepilirana :ludilo: Isti sekund je napadaj prestao!!!

Share this post


Link to post

a šta ?es reci ja ulijecem u ordinaciju doktoru a on ve? nekog pregleda ?ovjeka ali ja to nista nego liježem na onaj krevet,maknem tog ?ovjeka i pocnem vikati

 

:umirem,pomozite mi

doktor je skužio o cemu se radi jer da sam umirala ne bih uletila kod njega ko tornado

i poslao me da dobijem neku injekciju

dok mi je sestra davala ja sam je uporno pitala hocu li ja umrijeti

a ona guska meni kaže :ne znam :wub::rolleyes: uh sad bi je mogla.......

otada nisam više išla na hitnu jer sam vidjela da mi je u glavi a prethodno sam radila nalaze štitne žlijezde i tamo mi je ljekar rekao da ako bude sve u redu sa štitnom da idem psihologu i tako je i bilo :cloud9:

Share this post


Link to post

@Nermina Ja?a si od že?i!!! :rolleyes:

 

I sestra nije znala ho?eš li umrijeti!! :wub:

 

Ja mislim da dobijem i sr?ani i moždani udar nebi više na hitnu! Vjerojatno bi i to prepisala psihi :D

Share this post


Link to post

addadadaa addadadaa addadadaa addadadaa _.::

popravili ste mi raspolozenje ovim smijesnim pricama... a josh Draganove slike..sad u kafani, a prije na krevetu u bolnici..sad mi je smijesno, ali naravno da je i meni bilo nesto slicno puno puta..ako se sjetim neke smijesne pricice, napisacu obavezno, bas ste svi super! :kiss:

Share this post


Link to post

Dragane legenda si Majke mi.Od sad kad me spuca PN citacu tvoje postove,a ne bjezati na hitnu.

Share this post


Link to post

Drago mi je da vam popravljam raspolozenje, setio sam se jos jedne svoje anegdote. Poceli mene hvatati neki zmarci u glavi, onako polako trnjenje, pa pulsiranje u slepoocnici, blaga nesvestica. kako sam se zestoko uplasio a znam da hitnoj treba neko vreme da dodje, odlucim ja da pozovem taxi i odem direktno na kliniku za neurologiju, u glavi mi samo jedna misao "slogirao sam se". Da ne spominjem kakve sam epizode pravio taxisti od izvrtanja po sedistu do vike "Prodji kroz crveno zar ne vidis da umirem". Kada sam stigao do neurologije taxista me uneo unutra, naravno nije mi na kraj pameti bilo da cekam da me neko uvede u prijemnu ordinaciju nego sam sam usao i kako nije bilo slobodnih kreveta u prijemnoj, ja sam legao pored nekog dekice, uzeo njegovo cebe i pokrio se. Kada je doktor usao i na opste zaprepascenje video mene zajedno sa dekicom u istom krevetu pitao me je sta radim, a ja sam rekao "Pa zar ne vidite da umirem". Srecom sve se vrlo brzo zavrsilo, dekica je dobio nazad svoje cebe, ja sam dobio injekciju za smirenje i za svaki slucaj napravili su mi CT snimak glave i momentalno me uputili dezurnom psihijatru. Tu je negde i pocelo moje pravo lecenje...

 

pozz svima

Share this post


Link to post

hahahahahha addadadaa

 

Vi niste normalni, najbolja mi je Draganova slika na krevetu, u fazi umiranja ;)

 

Jos mi je bolje kako su mu djevojke izigravale medicinske sestre :lup:

 

 

 

 

 

Amelia, ni ja u pocetku nisam nikud isla bez podrske... :brlj: proslo je vremena, i vremena, dok ja nisam skontala da me sve to pocinje jako nervirati..i dok se u meni nije pocelo buditi taj inat... :D

 

 

 

Take your time... :una:

Share this post


Link to post

Drago mi je da vam popravljam raspolozenje,

Mene stvarno oraspolozis svojim postovima.Majke mi smijem se do suza.Ali covjece ja te razumijem u potpunosti i onda na kraju mi nestane osmijeh sa lica kad vidim kroz sta sve prolazis.Stvarno si veliki fighter.Ja bi prije umro na ulici nego zaustavio neko auto ili taxi da me voze u hitnu.Hebote mene kad lupi ja se nemogu pomjeriti sa mjesta,nemogu doci do zraka ni rijeci nemogu izgovoriti.huh..

Share this post


Link to post

Moja agorafobicna bitka (jedna od mnogih) tongue.gif (ovo sam vec postala na nekom topiku, ali posto je isti pao nisko, htjela sam osvjziti ovaj Amelijin topik ;) )

 

 

Ja na koncertu Dugmeta u Beogradu...

200 000 ljudi...skoro...

 

U sredini stojimo, guramo se, prasina, nema nigdje izlaza, nema ni vode, nevidjena je guzva, ne mozes do sanka...

 

Hvata me frka, kakva me nije prije toga ko zna koliko dugo uhvatila...Stavljam ruku u dzep, tamo sam stavila Bromazepam...nema problema dok je on tu...mislim... tongue.gif

 

avaj...nema ga...u jednom dzepu - nista blink.gif ..drugi dzep, tu je garant emoticon_banana.gif ... - nista unsure.gif treci dzep - ...........panika...samo karta, nema GA..nema velikog Bromazepama, nije tu...izgubila sam ga usput, u guzvi... a ja medju 200 000 ljudi..FUCk!!! dazed012.gif

 

Okrecem se oko sebe..jebo te - zaginucu ovdje... :brlj:

Citav svijet je na Hipodromu veceras, i svi su, imam osjecaj, meni na ledjima... :D

 

kazem "G - e, mene ce uhvatiti pan napad...on me blijedo gleda - ma sta pricas, kakav sad pan napad, pa dobro si bila, ne lupaj...

 

sad ja njega gledam bijelo - cuj kakav pan napad...200 000 ljudi oko mene i kakav napad...pa PANICNI!!!!!!!!!!!!!! dazed012.gif ...kakav drugi... cry.gif"

 

I onda..krece...Tifa...jest' da je pustao glasove ko Holini slonovi...ali nema veze...ja sam se polako opustala...

Onda Alen - trudio se...fakat...ja vec pocinjem skakati... emoticon_banana.gif

 

I finally, Bebek - SELMA!!!

JA OPUSTENA SKROZ NASKROZ, PENJEM SE NA G, HOCU DA VIDIM FUCKIN' BINU!!! :ludilo:

 

na kraju sam bila sva mokra i malo iznervirana sto ne otjevase Jugoslavijo na noge, iako je cijeli Hipodrom to trazio citav koncert!!!

 

i tako...jos jedna moja bitka je bila dobijena ...ali sam mnoge, mnoge prije izgubila da bih dosla do ove pobjede...

 

svim agorafobicarima i panicarima zelim pobjede. :lizalica:

Share this post


Link to post

Dobro jutro,

 

Pokusacu da u ovom postu iznesem neka moja iskustva vezana za PN koja mozda mnogima mogu koristiti, da sam u doba kada najtezi oblici PN bili sastavni deo mog zivota znao ono sto sada znam verovatno bi sve izgledalo mnogo drugacije. Kaze jedna poslovica "Posle bitke svi su generali" pa tako i ja.

 

Najbitnije je PN u startu definisati kao takav, jer sto se PN ranije dijagnostikuje proces lecenja i izlecenja je kraci i bezbolniji. Kod mene to nije bio slucaj, kao sto sam ranije napisao oko godinu dana trazio sam organske smetnje zanemarivsi psihicke. To je za posledicu imalo konstantno pojacavanje PN i kako ja volim da se izrazim "umiranje vise puta na dan", ako pogledam u proslost bio sam redovan "gost" u hitnoj, umeo sam da utrcim preko reda i pocnem vikati UMIREM,SRCE,SRCE, to se desavalo nebrojano puta a pozivi hitnoj pomoci postali su redovna pojava. Tako sam poceo da ispitujem sve od srca,glave,bubrega,prostate,pluca (to je posebna prica, jedno vreme bio sam opsednut mislju da imam rak).... Sve nalaze a ima ih da ne poverujete preko 250 (dvesto i pedeset) slozio sam u jedan kancelarijski registar . Tada nisam koristio ni AD niti bilo sta za smirenje, jednostavno niko nije primetio da su u pitanju PN. Jednom prilikom nova doktorica u hitnoj kada je dosla kod mene po pozivu pitala je imam li kakve nalaze, kada sam joj izvadio registar sve joj je bilo jasno, poslala me je kod psihijatra i rekla da obavezno ponesem registar jer tako nesto jos nije videla. Na psihijatriji su shvatili sta mi je i dali mi terapiju koja nije zadovoljavala iz razloga sto su PN bili u dubokoj fazi, tako da svaki put kada osetim napad panike vise nisam trcao u hitnu nego pravac psihijatrija (ni sam ne znam koliko ima izvestaja iz prijemne ambulante). Trebalo je da prodje neko vreme sa neodgovarajucom terapijom da bi me jedna od profesorki primetila i pozvala na razgovor. Bila je prva osoba prema kojoj sam se potpuno "otvorio" i "nagrada" je bila zestora terapija AD, rivotrilom, rissarom. Poboljsanje koje je ubrzo usledilo bilo je kao novo rodjenje, probudio sam se iz kosmara u kome sam ziveo 2 godine.

 

Sada PN vise nemam kao kao takve s' tim da jos opstojavaju neke anksiozne reakcije u vidu povremene prekomerne napetosti kako psihicke, tako i fizicke. PN je uvek posledica anksioznosti ili depresije i nikada ne dolazi sam.

 

Neke od stvari koje mogu biti od koristi:

 

Prilikom drhtanja tela koje je fizicko izrazavanje PN meni u datom momentu pomaze masaza velikih grupa misica ili par vezbi istezanja jer na taj nacin dolazi do sagorevanja kiseonika u misicima i samim tim opustanja i relaxacije istih, takodje i gel za sportske povrede moze biti od velike koristi posto ima opustajuce dejstvo.

 

Kod ubrzanog rada srca disanje 7/11 moze biti od velike pomoci, nije tesko a princip je u disanju na nos tako da udah traje dok brojimo do 7 a izdah do 11. Ne treba dugo vec posle minut ili dva dolazi to pada pulsa i opustanja.

 

Nejgadnija stvar koja prati PN je derealizacija, na srecu ne javlja se kod svih ali kada se javi od pomoci je razgovor zatvorenih ociju sa nekom bliskom osobom o potpuno opustenim temama. Sto razgovor duze traje i simptomi derealizacije se smanjuju.

 

Savladavanje straha je najteze, jer strah je sustina PN. Treba ubediti sebe da se od PN ne umire, ne moze se ugusiti, ne moze se slogirati,...Obicno psihoterapeuti savetuju ponovno prolazenje kroz situacije u kojima smo dozivljavali PN, ja sam imao svoju tehniku a za nju je bilo potrebna prilicna psihicka priprema. kao prvo morao sam ubediti sebe da se ne umire tako lako, da u slucaju gubitka svesti (do koje u 99% slucajeva nikada ne dodje) ne moze nista lose da mi se desi osim da padnem, da ubrzani puls nije toliko strasan jer maratonci dok trce imaju konstantan puls 120-160 i nista im ne fali. Trazio sam na sve nacine racionalna objasnjenja fizickih promena kod sebe. Kada sam bio psihicki spreman uzeo bih manju dozu anksiolitika i uputio se na fatalna mesta, cilj je bio da ako jednom prodjem kriticnim mestom bez PN moja psiha ce to mesto "oznaciti" kao bezopasno i sanse da se PN na njemu ponovi bice daleko manje.

 

Ostala mi je jedino nepoznanica kako iskontrolisati trnjenje u glavi i pulsiranje koje ga prati, masaza je od koristi ali nije 100% ucinkovita. Jos tragam za nacinima savladavanja ove boljke.

 

Druzenje, razovor i razmena iskustava sa ljudima koji imaju iste ili slicne simptome takodje je veoma dobra stvar. Razmenom iskustava i promenom nacina razmisljanja sebi najefikasnije mozemo pomoci. lekovi su od velike koristi ali glavni uzrocnik nasih PN je nasa podsvest i dok neke stvari koje nas "guse" sami sa sobom ne rascistimo uvek ce postojati bojazan od ponovnog povratka PN.

 

Pozeljno je pronaci neki hobi ili neki drugi vid zanimacije i tako skrenuti misli o iscekivanju PN i jednostavno angazovati se oko stvari koje nam prijaju.

 

Nadam se da sam malo pomogao

 

:jeei:

 

 

PS. evo jos jedne slike "umiranja", nacinila ju je moja drugarica dok smo iscekivali hitnu pomoc, ja sam u stavu gotovo je samnom.

post-2563-1179127705.jpg

Share this post


Link to post

E Dragane svaka ti cast! Ti si stvarno apsolvirao napade panike. :D

Share this post


Link to post

addadadaa e dragane sve si nas zaj...

u PN

ja sebi kazem uvijek ma šte mi može

al kad do?e nista mi ne pomaže

 

evo veceras trebam u pozorište a kako?

ko preživi pri?at ?e :brlj:

Share this post


Link to post

Una ni ja se ne odvajam od mog vjernog druga, brata, sestre od tetke, ljubavnika BROMAZEPAMA :(

Moja amajlija, dje on tu i ja i obrnuto :( :----: :----:

Ju?e sam bila malo u prirodi i bilo mi baš dobro :----: danas opet izlazim, nemam pojma dje cu, nedje ho?u (dala sam sebi zadatak, obavezu: svaki dan iza?i van i držim se toga za sad ;) )

da kucnem u drvo ili svoju tvrdoglavu glavu ali ljudi ja nemam u poslednje vrijeme niti jedan simptom ankcioznosti a poslednjeg pn. se i ne sje?am... e sad još uvijek mogu da me pomjere s mjesta neke bezazlene situacije tipa kad me neko mulja, etiketira i sl. i onda onaj bijes negdje kuva u meni osjetim se na trenutak slabom ali me inat vrati na površinu i što je najgore kažem iliti lanem sve što mislim :whistling:

u prevodu, raš?era?u sve gmazove od sebe i brine me da na kraju ne ostanem sama :pljas: ali jebi ga možda je tako i bolje, bar se ne?u samoobmanjivati, moram prihvatiti ?injenicu da nijesam imala sre?e sa ljudima i ta?ka. Ljepo ?u da životarim i uživam u svojim biljkama i gnjavim sve vas kao i do sad :jeei: :D

 

Dragane pa ti nijesi normalan, upiški?u se od smijeha addadadaa addadadaa

 

Šalu na stranu, ova tvoja pri?a može da pomogne mnogima, svaka ?ast! :D

 

Tako, odoh ja sad u nepoznatom pravcu :veca: pusa svima :D :una:

Share this post


Link to post

Joj nasmijali ste me do suza. :----:

 

Od prekju?er sam tu na forumu i puno mi je lakše zahvaljuju?i vašim postovima.

Danass am prvi put u životu bila u psihijatra i dijagnosticirana mi je pani?na aniksijoznost.

U ordinaciji mi je bilo toliko loše da mi je psihi? odma dala helex i kad ono paf nestade svih simptoma!!!!

 

Borba ?e biti duga ali nema predaje!

 

Ej , usput @Dragane nosit ?u digitalni sa sobom pa kad mi bude zlo stavit ?u na net da se svi smijemo i hvala na disanju 7/11.

 

Tri godine se ve? mu?im sa ovim više mi je puna kapa!

 

Šema umirem -šlagiralo me je dobra fora za preskakanje reda ,zato me i psihi?ka primila odmah jutros u 10.

LOL addadadaa

Share this post


Link to post

E Dragane stvarno si kralj, kad resis problem trnjenja glave molim te da mi javis. Ja sam brzo shvatila da se od pn ne umire tako da sad vise i nemam neke preterane napade a imala sam srece da naletim na dobru doktoricu. Inace kad mi je prvi put pocela trnuti glava toliko sam se uplasila da sam zvala drugaricu u 2 posle ponoci da dodje do mene da me vozi u hitnu. I dok sam je cekala ja kontam ajde da ja izdepiliram noge kako cu dlakava u bolnicu. Ona dolazi , ja se depiliram i govorim joj kako mislim da cu dobiti mozdani udar. A ona jadna smejala bi se al nesme... Naravno nismo isli u hitnu ja popila 2 demetrina i zaspala a ona je dezurala da ne dobijem mozdani udar. Mogu ti reci da mi je posle jos 5dana trnula glava i bilo mi je bas lose. Kada je konacno proslo organizam mi je bio toliko premoren da nisam apsolutno nista mogla da radim. Sad mi ponekad malo utrne kad se uznemirim zbog neceg ali sad znam da necu dobiti mozdani udar pa brzo prodje

Share this post


Link to post

Ovi opisi pani?nih napadaja su zbilja fenomenalni.Ja sam ih imala u životu sigurno stotinjak, što manjih, što ve?ih. I meni se ?ine ?esto smiješni kada pro?u. REcimo, kad sam bila jaaaako mlada imala sam užasne strahove od putovanja. Kad bi išli na more, a pogotovo kad bi se vra?ali,ja sam bila luda. Luda sam bila gotovo cijelo vrijeme na moru, ali taj odlazak ne mogu vam opisati kako je za mene bio zastrašuju?i. Jedino što bi mi eventualno moglo olakšati taj odlazak sa mora je bilo kad se ne bi zaustavljali ili nešto sli?no,nego ono direktno odjurili do ku?e. TAj put kad mi je jako bilo loše, svi koji su se vra?ali sa mora odlu?ili su da stanemo na pizzu. Katastrofa. Meni je ve? bilo loše, popila sam pred put tabletu za smirenje, a sad kad smo stali, ja sam bila totalno komirana. Problem koji me je tada pratio je bio i taj (a i danas me još uvijek to mu?i) da ja ne mogu progutati tabletu sa vodom, bez obzira kako je ona bila mala. DAkle, svi se vesele,naru?ili pizu i ja me?u njima u jednom ogromnom gr?u, sa tabletom me?u prstima koju ne znam kako da popijem, a osim toga htjela sam sakriti od drugih da mi je loše. Ne znam uglavnom nekako sam došla do neke žlice i završila u wc-u gdje sam nekako noktima pokušala razlomiti tabletu i otopiti je u žlici vode, jer sam samo tako mogla progutati tu prokletu tabletu. Danas sam pametnija, lijepo je izgrizem i zalijem vodom :D .Zamisli da mi je neko uletio u wc i našao me sa žlicom u ruci i bijelom teku?inom u njoj, sigurno bi pomislili da si želim nešto uštrcati...

Da, jedanput sam isto tako imala ludi ispad kod zubara. Naravno da se pani?no bojim zubara, ali najviše od svega se bojim injekcije i to ne onog pikanja, nego kad mi utrne, svaki puta mislim da ?e mi se javiti neka alergijska reakcija i da mi se to utrnu?e širi prema grlu i da ?u sva oteknuti :smrk: Eto, tako smo mi otišli kod zajedni?kog frenda (ja i moj zakoniti) i ja sjednem tamo na onaj prokleti stolac i ovaj mi šikne injekciju (?ovjek je tek po?eo raditi za napomenu)...Uglavnom nekako mi jedao injekciju tako da mi je stvarno po?elo trnuti svugdje i svagdje i ja sam uspani?eno sko?ila sa stolca i protr?ala prema van i mislim da sam usput pani?no vikala da se gušim. Nakon toga su dotr?ali i moj muž i taj stomatolog i gledali u mene kao u ?udo svjetsko i u tom ?asu meni u glavi proradi lampica da ako sad ne izvadim taj zub, opet ?u morati ovo sve prolaziti i nekako se uspijem stabilizirati, vratim se na stolac i izdržim to va?enje zuba. Ne moram vam niti re?i da je va?enje bilo najgore što može biti, ?ovjeku se zub raspao, pa mi je pola sata vadio i kopao po mesu, tako da je dobro da sam dobila tu konjsku injekciju ;) .

Mislim bilo je i drugih doga?aja, kao neki dan na ultrazvuku, kad mi je ?ovjek pregledavao trbuh i kad sam ga ja pani?no pitala "Jel vidite nešto?", sa debelim strahom da vidi svašta, a doktor mi je mirnim glasom rekao "Pa, draga moja, moram vidjeti nešto, ina?e pregled ne bi imao smisla"...eto ti doktorskog sarkazma, nimalo susje?anja sa nama jadnima.... :D

Share this post


Link to post

I ja sam imala strasne panicne kod zubara, jednom sam ustala sa stolice, a samo sto sam dobila anasteziju i to pravo na hitnu :brlj:

 

Moj najspecificniji pn bio je u jednoj diskoteci, hiljadu ljudi oko mene, dim, case lete na sve strane, sve seljacana ;)

 

Stojala sam do sanka i stezala ga do bola, grebala ga noktima, grickala usnu do bola... -_-

Moje drugarice sve pijane igraju, tresu dupetom :vrckanje: i niko me ne slusa da mi je lose....

 

Razmisljam, kad bih bar imala gde da sednem, jos dva minuta i pascu, jao dok me iznesu umrecu, daleko je izlaz....

Uzimam od sankera casu vode i polivam se, svetla diskoteke me ubijaju, pocinje da mi se vrti i tu pocinje PN :devil:

 

Pocinjem da se probijam kroz guzvu, trcim, guram ljude i odjednom jedna debela pijana vrti se prema meni i kaze: Sta se guras mala, na kojoj drozi si ti?

Ja joj kazem da hocu samo da prodjem, ona kaze i petao bi na svadbu, al ga ne vode.... :D

 

Ja se iznerviram i krenem opet u panici da prodjem, i onda zavalila mi je takav samar da mi je sve proslo :pljas:

 

Vratila bi joj, al imala je bar sto kila i bila daleko vise isfrusrirana od mene

 

I toliko o tom panicnom, nikad vise nisam otisla u diskoteku :D

Share this post


Link to post

Ja sam tako jednom otisla kod frizera, sva vazna, u jeku panicnih napada. :D

Sjela ja, sisam se na kratko, a kosa mi bas duga... :D

Krene ona...kao, sve je cool..ma meni super stoji kratka kosa...will be great!!! ;)

 

Nakon tacno trideset sekundi ja se pocinjem kociti :(

Gledam se u ogledalu, a ono magla :(

Lice mi se muti...Gdje sam, jbt?

Ona vileni oko mene sa onim makazama, a ja se vise ne prepoznajem u ogledalu. Srce mi lupa, u glavi mi bubnji, grcevito se drzim za stolicu, koja se pride jos i okrece.. :D

Jedna strana mi je duga, druga kratka :wtf:

Izgledam svakako, sem pozeljno...Izgledam kao Indijanac... i to junky...

 

Ona, naravno, nista ne konta i nastavlja obigravati oko mene sa onim napravama... -_- JA odjednom skacem sa stolice..naglo...bez najave... kao da me je neko iglom ubo u dupe :wtf:

 

Zena me gleda...prepala se... "Sta je, nisi jos vidjela panicni napad u zivotu :uvredjen: ? (blago tebi :smrk: )"

 

...Tajac... sjedam na onu malu secciju, praznog pogleda... :blink: Ostale radnice me gledaju u rebusu :blink: Jedna uzima metlu i pocinje da mete moju kosu. "Ostavi kosu, mars!" :uvredjen:

 

Glavna frizerka me pita jesam ok...sta cemo sad?

 

Ja kazem - ne znam, ja ne idem na tu stolicu, koja se vrti :blink:

 

Ona uzima makaze, prilazi mi polako i pocinje me sisati na toj seccijici..na kojoj inace sjede musterije, koje cekaju (sreca, nije nikog bilo :blink: )

 

Malo, pomalo..pocinje pricati sa mnom...rat...zasto..kako...odakle sam...ja se otvaram...pocinjem blebetati...kosa pada...srce se stisalo...ustajem na staklenim nogama...prilazim ogledalu...to je to...love it...hvala :D

 

Bio to uzasan, uzasan panicni napad...jedan od onih sto se pamte :D:blink:

 

 

 

ps. Treba li uopste pominjati da sam se kod ove zene sisala do posljednjeg dana mog zivota u Podgorici? :D

Share this post


Link to post

Una ovo me podsje?a na neki Hi?kokov scenario, grozno jbt. -_- :diduli:

Meni je kod frizera uvijek frka ali uspijem da se iskontrolišem, tj da iskontrolišem np. on krene ali ne dam se ja, ima ona vježba disanja, zagovorim se kucaju?i sms ili pri?aju?i sa nekim na tel. a tu je i fck. frizerka koja pri?a, pri?a i pri?a i ništa je ne može zaustaviti i ono popizditis od nje i zaboravim na pn, na onu debilnu stolicu što se okre?e, na ogledalo u kome pravim face strave i užasa i nekako prodje tih pola sata, sat :----:

Jutros me grlo užasno boli, bi?e da sam zaka?ila upalu i moram i?i doktoru :crap:

Ju?e sam lijepo šetala, od pn. ni traga ni glasa, ?ini mi se da ovaj moj sistem izlaženja svaki dan pomaže :----: :jeei:

Laura nijesam li?no doživjela ali sam bila prisutna kad je doktor maltene šikanirao jednu ženu, po simptomima koje je opisala mislim da se radilo o napadu panike a žena je izgleda malo ?eš?e obilazila hitnu pomo? kao Dragan pa im je možda i dosadila ali bez obzira bilo je jako neprijatno ?uti " ajde sjedite i ?ekajte dok ispregledam sve ove ljude pa pobogu nije vam ništa gospodjo, ne umirete a i ako umirete niko vam više ne?e vjerovati osim možda pogrebni radnici" uz sve su se sestre kikotale pa možeš zamisliti kako je njoj jadnoj bilo :crap:

Share this post


Link to post

Ehej Amelia ja nisam "cesce obilazio hitnu pomoc" ja sam bio njihov inventar :muzizena: i zaista ljudi su mi uvek izlazili u susret, mozda su kada odem izludjivali :ludilo: , ali mislim da sam im bio simpatican slucaj, toliko sam usled mojih PN upoznao medicinu da sam cak njima na njihovo veliko zaprepascenjepokusavao govoriti kakvu terapiju da mi daju :D . ma nisam bio normalan (cak imam to i napismeno). addadadaa , 'ajde malo da se salimo sa nasim boljkama, kada mi neko kaze u razgovoru u sali kaze "gde ces tamo ti si lud.." ja odgovarm "Znam imam to i na papiru..." addadadaa

 

 

KISS svima

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...