Jump to content
Depresija Forum

Recommended Posts

I ja sam mislila :) a i doktori su mislili da imam aritmiju, pa onda koksaki virus, pa da sam malokrvna, pa da mi je štitna proradila ma sve i svašta, ne možeš ni vjerovati šta ?e sve doktori iskopati ako skontaju da ti srce malo brže kuca da ne kažem lupa :) i tako su me godinu/ dvije maltretirali dok na kraju nisam skontala sama da tom lupanju srca predhodi strah od tog istog lupanja :D

Lagano podrhtavanje imam i sad, malo me sramota dok ?itam tudja iskustva jer zaista zvu?i tako bezazleno i dodje mi da se smijem samoj sebi :brlj: :lizalica:

Danas na svu sre?u nema straha a to lagano podrhtavanje je prisutno ako se baš usudim u?i u prodavnicu i to traje jako kratko dok ne spoznam prostor, ljude i skontam da nema opasnosti :----:

Share this post


Link to post

Kod mene je bilo samo to u tom slu?aju pa sam ih izvadila jerbo mislila sam da ?e me strefiti infarkt. Povremeno osje?am struju u nogama.

Share this post


Link to post

Ma meni je znala da trne cijela lijeva ruka i rame i da imam onaj osje?aj (znaš kad ti prestaje djelovanje anestezije za zub) ono lagano trnjenje i peckanje, e baš takav sam osje?aj osje?aj imala i mislila sam definitivno ?e me roknuti infarkt dddrrr5 :)

Mada ja sam imala problema sa prolaktinom i sa štitnom, tada je sve i po?elo :diduli:

Share this post


Link to post

amelia, svi smo prolazili ili prolazimo sli?no...mislim, i ja sam u po?etku svega( prije 10-ak god.) izbjegavala govoriti o tome, osim najbližima..možda je za to znalo dvoje, troje ljudi...s vremenom sam shvatila da se nemam ?ega sramiti, a i zašto bih...toliko ljudi pati od PN i šute, misle?i da ?e okolina misliti da su LUDI, ili im se ne da objašnjavati, ima i u tome nešto. budu?i da to može razumjeti samo onaj koji je bio tamo, u tom strahu..ali meni je puno lakše kad ve?ina mojih prijatelja zna s ?im se nosim..onda, kad mi je teško, nazovem nekoga ili jednstavno kažem..nisam time marginalizirala to, nego, jednostavno, imam podršku...ne slažem se s tim da više govora o tome loše utje?e na poreme?aj... meni je puno gore bilo kad sam se sama nosila s PN...

Share this post


Link to post

Slažem se sa tobom ali nažalost realnost je mnogo druga?ija, ne mogu svi ili ne žele, prvo da saslušaju problem a onda da ga prosto razumiju i prihvate te takvu kakva jesi, ljudi su neupu?eni i ja nemam snage i?i od jednog do drugom i ponavljati jednu te istu pri?u, oni koji me vole razumje?e i kad mi zatrebaju bi?e tu kao podrška ali tih ljudi ima jako malo :) i ne sramim se govoriti o tome ali nemam kome, meni ovo ne traje dugo, možda zadnjih 2 do 3 godine, simptomi su mi druga?iji nego ostalima, ja svoje pn. mogu da izbrojim na prste jedne ruke i nisu bili tako strašni, ja sam osobenjak po prirodi i jako cijenim svoje vrijeme, radije ?u biti sama nego sa ljudima ?ije me prisustvo zamara, možda i to utje?e na neke moje stavove. Imala sam i loše iskustvo sa ljudima baš zbog te naše zaostalosti i predrasuda, a ko se jednom ope?e... na svu sre?u imam prijatelja koji je uz mene u svako doba, razumije i želi da pomogne, i najbitnije, ne sažalijeva me :friends:

Share this post


Link to post

Slažem se sa tobom ali nažalost realnost je mnogo druga?ija, ne mogu svi ili ne žele, prvo da saslušaju problem a onda da ga prosto razumiju i prihvate te takvu kakva jesi, ljudi su neupu?eni i ja nemam snage i?i od jednog do drugom i ponavljati jednu te istu pri?u, oni koji me vole razumje?e i kad mi zatrebaju bi?e tu kao podrška ali tih ljudi ima jako malo :) i ne sramim se govoriti o tome ali nemam kome, meni ovo ne traje dugo, možda zadnjih 2 do 3 godine, simptomi su mi druga?iji nego ostalima, ja svoje pn. mogu da izbrojim na prste jedne ruke i nisu bili tako strašni, ja sam osobenjak po prirodi i jako cijenim svoje vrijeme, radije ?u biti sama nego sa ljudima ?ije me prisustvo zamara, možda i to utje?e na neke moje stavove. Imala sam i loše iskustvo sa ljudima baš zbog te naše zaostalosti i predrasuda, a ko se jednom ope?e... na svu sre?u imam prijatelja koji je uz mene u svako doba, razumije i želi da pomogne, i najbitnije, ne sažalijeva me :friends:

pa da..prave prijetelje se ionako može izbrojati na prste jedne ruke..koje sažaljenje, tko me sažaljeva i ne mora mi biti prijatelj...ja od svojih zbilja o?ekujem da mi budu podrška..trudim se da i ja njima budem tu kad me trebaju..ali sad je to ve? druga tema, ne za ovaj topic..u svakom slu?aju, dobro je imati barem nekoga tko je spreman slušati..i ja sam se znala op?e s ljudima, naivna sam i otvorena, pa to onda o?ekujem i od drugih, onda me zaboli kad vidim koliko neki znaju biti površni, licemjerni i sebi?ni...

Share this post


Link to post

bas tako..pravih prijatelja je malo, ali meni nije bo problem reci im sta mi se desava, i niko nije nesto neobicno reagovao..ali, s obzirom na to da ja imam ove probleme vec godinama, navikla sam na sve moguce reakcije..

ali, prije neki dan sam kod psihicke, kad sam isla na redovnu kontrolu, vidjela jednu poznanicu kojoj je bilo toliko neugodno sto sam je vidjela tamo, kao da sam je uhvatila u kradji auta u najmanju ruku..bila je zbunjena, zamuckivala je i na kraju mi promrmljala nesto, kao "dosla je tamo da nesto provjeri..." a koliko sam cula, komentar medicinske sestre (znate kako one znaju biti glasne) bio je da djevojka ima depresiju i mislim da joj takav stav nece pomoci da se oporavi...ali ko zna, svako ima neki svoj sistem. ovo mi je izgledalo kao bijeg od stvarnosti ili strah da se suoci sa problemima, sto svakako nije dobro za poboljsanje stanja.. mislim, nju je sramota, a ja sasvim opusteno cekam kod te iste doktorice, isto kao i ona sa citavom hrpom nekih papira i nalaza u ruci.. :)

..sinocni izlazak dobro prosao. jos da "pokorim" nocne klubove i frizerske salone, haha, i gdje ce mi biti kraj! ^_^ :whistling:

puno pusa! :srcka:

Share this post


Link to post

u petak sam kod frizera..ina?e, psihi? misli da mi treba ostati doza od jednog ipo zolofta, samo sa pijem jednu ujutro, a pola u podne..pa sad , vidjet ?emo..ane, sli?an slu?aj kao i ti imala sam i ja s jednom frendicom, ona ima anksiozno-depresivni poreme?aj, priznala je, ali samo meni na poslu, jer, kaže, ne želi da se pri?a o tome..dobro, njena stvar, ali ako netko misli da sam proplupala zato što sam anksiozna, onda je primitivan i zadrt...

Share this post


Link to post

Ane i ja sam imala sli?na iskustva... ali meni se desilo da sjedim u ?ekaonici i da me ljudi gledaju sa onim pogledom punim sažaljena, ili nekog prezira, osude... i nije me briga najiskrenije... a prijatelji... toliko je ljudi prošlo kroz moj život a svega sam par njih doživjela kao svoje prijatelje, ponekad sam osudjivala sebe što sam tako izbirljiva, zahtjevna ali sad znam da sam bila u pravu, bolje je biti svjestan stvarnosti pa makar i bio sam nego živjeti u iluziji da smo okruženi hrpom prijatelja koji ti žele sve najbolje u životu pa kad dodju teški dani shvatiš da je sve to bila laž i da si zapravo potpuno sam... :)

 

powerpuff ja sam bila kod frizera i ostala par sati, nije bilo tako strašno kao ranije... kod shrinka u petak, presko?ila sam zadnju seansu jer sam fck zaboravila, baš mi se ide jer mi je obe?ao da ?e me poslat psihologu a mislim da mi to trenutno baš treba... drži se u petak... :)

Share this post


Link to post

ameli, držat ?u se..thanks :srculenca: :friends:

 

Javi kako je prošlo :blink:

 

Ja danas idem kod shrinka, mislim da sam ga pogrešno procijenila joj sad se osje?am ko govno, na poslednjoj seansi se baš trudio, ?ak se i on ispovijedao, pri?ao o svom braku, ženi i pokušao mi približiti neke stvari... ne znam... ovo mi je prvi put da nekog loše procijenim na prvu loptu :icon_blushing:

btw. danas mogu zapisat da sam bolje neg prvog dana kad sam došla na forum i kad ste me savjetovali da odem ljekaru, kad sam shvatila da nas ima jako puno sa sli?nim problemima, pa meni je forum mnogo pomogao, nadam se da ?u do?i za koji mjesec i vratiti se da pro?itam stare postove kako bih se prisjetila šta me je to mu?ilo i slatko se nasmijala :) :friends:

Share this post


Link to post

nadam se da ?u do?i za koji mjesec i vratiti se da pro?itam stare postove kako bih se prisjetila šta me je to mu?ilo i slatko se nasmijala :blink: :friends:

eee i ja se tome nadam al nesto ne znam

polako gubim vjeru

imam osjecaj da predugo traje

Share this post


Link to post

samo da javim...preživjela frizera..nije bilo napadaja.. ni tjeskobe ..ni gušenja..1: 0 za mene :----:

Share this post


Link to post

Bravo :blink:

1:0 i za mene, šetala sam sama po parki?u i smucala se po prodavnicama, cvje?ari i od pn. ništa :vrckanje: ^_^ :dance:

Share this post


Link to post

Cao svima,

 

Veoma mi je drago sto sam pronasao ovaj sajt. Napad panike je verovatno najgore iskustvo koje moze snaci coveka, kada nekome ko ga nije proziveo pricam i pokusavam da opisem taj osecaj veoma mi je tesko da docaram kako to izgleda. U ranijim postovima procitao sam da se i drugim ljudima desavaju iste stvari kao i meni. Lecim se oko 3 godine, prve 2 su uzalud potrosene zbog lose terapije koja mi je prepisana, u trecoj sam imao srece i naisao na super doktorku koje me je potpuno razumela i nasla odgovarajucu terapiju Zoloft 50mg 2 ujutro + 1 podne + 0 vece, Rivotril 2mg 1/2 ujutro+1/2 podne + 1 vece, Risperidone 0 ujutru + 0 podne + 1/2 vece. Terepija je vec nakon prvoh sedam dana dala rezultate, osecaj izgubljenosti je prosao, strahovi su se smanjili a osecaj nelagodnosti bio je manji. Vremenom terapija je smanjena tako da sada pijem Zoloft 50mg 1 ujutro, Rivotril 2mg 1/2 uvece i risperidone 1/4 uvece i sasvim se normalno osecam. problem je u tome sto sam za vreme tih strasnih napada panike izgudio skoro citavo drustvo (istina je kada se kaze da se prijatelj u nevolji poznaje), sa 27 godina prakticno sam u penziji (sto i nije tako lose jer mogu da se posvetim stvarima i hobiju koji volim) i jos uvek postoji strah od vracanja panicnih napada. Kod mene napadi su izgledali strasno, pocinjali su sa blagom vrtoglavicom, osecajem trnjenja ruku (ni sam ne znam koliko puta sam zavrsio u hitnoj pomoci misleci da ce me strefiti srcka), znojenjem, i sveopstim strahom, u tom periodu izgubio sam vecinu prijatelja ali posto sam uvideo kakvi su kao osobe moze se reci da mi je zao. Osecaj usamljenosti koji me sda prati veoma je neprijatam posto sam prilicno mlad,komunikativan, volim druzenje, provod i uostalom sve sto voli moja generacija. Jedina negativna stvar koja je ostala jeste tremor i nagli skok pritiska kada sam uzbudjen (retko se javlja ali u mojoj glavi preovladava misao da ce napad panike poceti). Tremor se oslikava podrhtavanjem misica i obicno se dogadja kada sam vidno uzbudjen, voleo bi da znam ima li jos neko slicnih problema. Drago mi je sto mogu preko ovog sajta komunicirati sa ljudima koji ce me potpuno razumeti a i ja njih.

 

Dragan

Share this post


Link to post

dragane, drago mi je da si naišao na ovaj forum gdje ?eš sigurno na?i podršku, a možda i koji savjet...želim ti uspjeh u lije?enju i ja sam na zoloftu i zasad uspijevam nekako prevladati onaj ogromni strah...dobrodošao...

Share this post


Link to post

Cao svima,

 

Veoma mi je drago sto sam pronasao ovaj sajt. Napad panike je verovatno najgore iskustvo koje moze snaci coveka, kada nekome ko ga nije proziveo pricam i pokusavam da opisem taj osecaj veoma mi je tesko da docaram kako to izgleda. U ranijim postovima procitao sam da se i drugim ljudima desavaju iste stvari kao i meni. Lecim se oko 3 godine, prve 2 su uzalud potrosene zbog lose terapije koja mi je prepisana, u trecoj sam imao srece i naisao na super doktorku koje me je potpuno razumela i nasla odgovarajucu terapiju Zoloft 50mg 2 ujutro + 1 podne + 0 vece, Rivotril 2mg 1/2 ujutro+1/2 podne + 1 vece, Risperidone 0 ujutru + 0 podne + 1/2 vece. Terepija je vec nakon prvoh sedam dana dala rezultate, osecaj izgubljenosti je prosao, strahovi su se smanjili a osecaj nelagodnosti bio je manji. Vremenom terapija je smanjena tako da sada pijem Zoloft 50mg 1 ujutro, Rivotril 2mg 1/2 uvece i risperidone 1/4 uvece i sasvim se normalno osecam. problem je u tome sto sam za vreme tih strasnih napada panike izgudio skoro citavo drustvo (istina je kada se kaze da se prijatelj u nevolji poznaje), sa 27 godina prakticno sam u penziji (sto i nije tako lose jer mogu da se posvetim stvarima i hobiju koji volim) i jos uvek postoji strah od vracanja panicnih napada. Kod mene napadi su izgledali strasno, pocinjali su sa blagom vrtoglavicom, osecajem trnjenja ruku (ni sam ne znam koliko puta sam zavrsio u hitnoj pomoci misleci da ce me strefiti srcka), znojenjem, i sveopstim strahom, u tom periodu izgubio sam vecinu prijatelja ali posto sam uvideo kakvi su kao osobe moze se reci da mi je zao. Osecaj usamljenosti koji me sda prati veoma je neprijatam posto sam prilicno mlad,komunikativan, volim druzenje, provod i uostalom sve sto voli moja generacija. Jedina negativna stvar koja je ostala jeste tremor i nagli skok pritiska kada sam uzbudjen (retko se javlja ali u mojoj glavi preovladava misao da ce napad panike poceti). Tremor se oslikava podrhtavanjem misica i obicno se dogadja kada sam vidno uzbudjen, voleo bi da znam ima li jos neko slicnih problema. Drago mi je sto mogu preko ovog sajta komunicirati sa ljudima koji ce me potpuno razumeti a i ja njih.

 

Dragan

 

Dobrodošao Dragane :)

Joj 3 godine :( -_- ja se lije?im tek par nedjelja i još uvijek ne osje?am neke velike promjene. Moji pani?ni nisu bili tako dramati?ni, ili možda jesu ali sam to negdje potisnula i ne želim da se sjetim :blink:

Pri?a nam je jako sli?na, istih smo godina, kad sam po?ela sa terapijom i kad sam osjetila prvo poboljšanje osvrnula sam se iza sebe i shvatila da sam sama. Ve?ina ljudi koje sam znala su iz nerazumijevanja i moje povu?enosti otišli, nije mi žao. Ja sam uvijek za iskrenost i ?iste ra?une, ponekad je bolje biti sam nego sa ljudima koji ti nisu prijatelji, pravi prijatelji se poznaju u nevolji, ja na sre?u imam samo jednog takvog :friends: Što se ti?e ovih simptoma koje si opisao, jako su mi poznati, sad imam strah od straha, manifestuje se tjeskobom, kao da mi prifali vazduha i tada o?ekujem pn. ali obi?no ništa od toga, najgore je što odmah posegnem za tabletom :lup: ali ja još uvijek nisam samostalna, tj. ne usudjujem se još uvijek oti?i negdje sama, kad sam s nekim uspijem u?i u prodavnicu, prošetati neku manju relaciju, ranije nisam smjela ostati sama u stanu sad mogu, zna da bude teško ali uspijem. Doze lijekova su minimalne i doktor ih uporno smanjuje, kaže mlada sam ne treba mi to, jaka sam, psihi?ki stabilna, imam želju da se oporavim...ne znam pomaže li mi sa tim ili odmaže :hm:

Forum je dobra trepija, ovdje možeš upoznati dobre ljude, ?uti njihove probleme, možeš pomo?i drugima a i sebi... nau?iti dosta o ovom poreme?aju, kad god ti je teško slobodno dodji ovdje i napiši vidje?eš koliko podrška i dobar savjet mogu pomo?i da prevazidješ krizu :friends: za po?etak malo samopuzdanja ti ne?e škoditi, radi ono što voliš, nadji neki lijep hobi, zanimaj se svim i sva?im kako ne bi ostavio sebi previše slobodnog vremena i razmišljao o svemu i sva?emu, da ne bi osluškivao sebe ako radiš još bolje... drži se! :(

Share this post


Link to post

i dodala bih...opet,ovo je tek moje mišljenje,borba s ovim izgleda mi kao dva koraka naprijed pa jedan nazad..i tako cijelo vrijeme...sretno!

Share this post


Link to post

Puno strpljenja, kao sto je puffica rekla, dva koraka naprijed, jedan nazad... Ovaj jedan unazad neka vas ne obeshrabruje, tako mora biti, ipak se polako ide naprijed.

Prije, kada bi me uhvatila anksioznost nisam znala niti mogla nista drugo doli joj se prepustiti i time si nervozu jos pojacati. Sada kada me uhvati, pokusavam se okrenuti necem drugom, bilo cemu da mi pomogne. Naravno, sada to mogu, na Cipralexu sam vec 5 mjeseci, ali polako se gura naprijed.

Samo radite ono sto vam odgovara...

Sto se prijatelja tice, ovdje ih bas nisam ni imala, pa nisam imala sto ni izgubiti. Ipak, kako vrijeme prolazi ja osjecam sve vecu potrebu za komunikacijom, pa si tako trazim i prijatelje.

Jako je tesko ljudima koji nisu iskusili poremecaj razumjeti o cemu se tu radi. Zato, preporucila bih, ako zelite svoje stare prijatelje nazad, javite im se, jer, oni su ostali zbunjeni, a zato sto poremecaj traje dugo, vjerojatno su izgubili nadu da cete ikada opet biti prijatelji. Pokusajte si opet izgraditi drustveni zivot, jer usamljenost nije dobra ni za koga, a pogotovo ne za nas...

Share this post


Link to post

Zelim se svima zahvaliti na podrsci, uglavnom nekako uspevam da vodim normalan zivot, nemam straha od izlaska iz kuce, odlaska u drugi grad, voznje, ali postoji nesto sto ume mnogo da pogorsa moje stanje a to je osecaj i najmanje promene u funkcionisanju svog organizma, na primer povecan puls, kada se nesto tako desi resenje je da odmah posegnem za nekim od lekova a sve iz straha da ne dozivim panicni napad. Ima jos jedna stvar koja mi uluva sigurnost ali koje zelim da se nekako resim a to je jedna mala plasticna kutijica koju ja nazivam "prva pomoc" i u kojoj se nalaze po jedan od svih mogucih lekova koji mi mogu zatrebati. Verovali ili ne nikada je nisam upotrebio ali ona mi daje neku sigurnost. Po nekada preveliko uzbudjenje ili velika kolicina kafe koju popijem u toku dana mogu izazvati osecaj nekakvog unutarnjeg treperenja koje ni malo nije prijatno. Voleo bih znati kako savladavate problem guzve u nocnim klubovima i da li kao ja imate osecaj da malo odudarate od ostalih ljudi koji se tamo nalaze? Sto se prijatelja tice nekada me je sramota reci ali nemam ni jednog pravog prijatelja (to se pokazalo kada su moji problemi poceli), imam mogu ih nazvati virtuelni prijatelji koje sam upoznao preko interneta a sa kojima me povezuje hobi kojim se bavim. Redovno se dopisujemo, razmenjujemo pakete, cujemo telefonom, uglavnom su to ljudi iz inostranstva ali u nekoliko navrata sam video da u njima mogu pronaci oslonac iako su hiljadama kilometara daleko.

 

Ljubim Vas

:kiss:

Share this post


Link to post

Dragane ja ti ne mogu baš dati neki dobar savjet jer sam po?etnik. Kod mene je još uvijek sve pod znakom ? Ima trenutaka kad mi se u?ini da mogu sve, da mi je bolje (u neku ruku i jeste) ali ima i onih drugih. Ju?e sam izašla u shoping i prvi pn. još u kolima, kratak i grozan i moj stav koji sam vremenom izgradila a to je inat i prkos i sa?ekam par minuta da traje (naravno tabletica pod jezik) i idemo dalje. Meni AD još uvijek nijesu odradili svoje, treba najmanje 6 do 8 nedjelja pa i više ( sa mojim dozama sigurno više) ali nije samo to problem, ja sam svjesna da i ja sama moram da se uklju?im ali ma koliko ja bila jaka i spremna da se suo?im sa svim na ovom svijetu kad krene pn. ja sam bespomo?na, ju?e sam se jako razo?arala a danas sam ve? ljuta na pn. i opet ?u iza?i i opet se ne?u dati kao ju?e. Imam i ja kutiju za prvu pomo?, znaš neko nosi brojanicu, neko neku uspomenu iz života kao amajliju, a ja prvo u tašnu stavim moju prvu pomo? pa onda nov?anik i mob. tel. :rolleyes: No?ni klubovi su za sad SF. moram prvo ove najbanalnije prepreke savladati a no?ni klubovi ?ekaju na mene :jeei: pa mi i jesmo druga?iji, mi smo mnogo hrabriji je se svo vrijeme borimo sami sa sobom, i zato smo posebni ( u pozitivnom smislu) ma moraš samo biti svjestan par stvari, da od pn. ne može ništa da ti se desi, ne možeš umrijeti, ne možeš pasti u nesijest, one jeste neprijatan ali pokaži mu zube pa ona traje svega nekoliko minuta i to je to :ludilo: To unutrašnje treperenje, nelagoda, tjeskoba, uznemirenost je dio sva?ijeg života, samo što mi sa pn. imamu tu nesre?u da mu pridajemo neku važnost jer osluškujemo sebe stalno, ja se nadam da ?e lijekovi tu pomo?i, možda se varam... a prijetelji, ma kad sam sama znam 100% da sam u najboljem društvu, ima vremena, sreš?eš nove ljude, ovo iskustvo ?e ti koristiti u životu, samo polako i držim fige :friends:

Share this post


Link to post

Od sad ?u da kenjam isklju?ivo na ovom topicu, ne želim da zatrpavam druge svojim dosadnim životom i ovim nemogu?im fazama kad ne znam je li mi dobro ili nije. Mrzi me i da ?itam tudje probleme jer su 90% glupavi i meni ne shvatljivi, ova situacija me je nau?ila par stvari: 1. nau?ila sam da se isklju?im onda kad se nadjem na mjestu i sa osobama koje me smaraju, AD mi je pomogao da nadjem taster za off, vje?no hvala za to! 2. postala sam do bola sebi?na, ja pa samo ja, i jebe mi se za ostatak svijeta, naro?ito na one što bi da pomognu drugima a ne mogu ni sebi :crap: te s toga idemo sa unosom za ovaj dan

 

Mjesec dana na AD i ne osje?am neke epohalne promjene, mogu ostati sama kod ku?e, mogu u?i u prodavnicu, nije mi frka u kolima, nisam depresivna (nisam nikad ni bila), sad ne umijem da se povu?em pred nepravdom još kako se izborim za svoje, cijenim sebe i ono što radim i ne doti?e me tudje nerazumijevanje, bolje spavam, shrink je OK... :rolleyes:

 

Mjesec dana na AD i još uvijek ne smijem sama da izadjem van, svaki puta kad izadjem ili me prvo klepi pn. ili je blizu, svaki put ona jebena nelagoda, neki unutrašnji nemir i skenjam se par minuta a onda iz toga izadjem bijesna na sebe i na pn. i iz golog inata tjeram dalje...ljudi oko mene me ne razumiju, ponekad mislim i da se ne trude a nije me ni briga iskreno, mislim da je ovo sranje iz koga treba sama da se iš?upam jer sam ja sama dobrim dijelom i doprinijela istom. Mislim da su me AD na neki na?in promijenili jer konstantno osje?am bijes prema nekim osobama i iskreno plašim se susreta sa istim, mislim da ne?u mo?i da obuzdam jezik a ni emocije pa ?u im sasuti u lice sve što mi se skupilo godinama, ta me gor?ina sad pomalo guši i ne mogu prona?i drugi na?in da je se riješim dddrrr5 :diduli:

 

3 dana zaredom sam bila napolju, prvi loš pokušaj, drugi sjajan, tre?i govno od pokušaja a danas je ?etvrti i da, opet idem pa šta bude. Možda forsiram sebe previše ali takva sam, svima dopuštam greške osim sebi. Ove 2 kg što sam naprcala zbog AD me izludjuju, ne mogu a da ne jedem poslije pono?i, u mom kalendaru svaku no? upišem S.O.S dijeta i ujutru je odmah zaboravim, e pa ne?e više mo?i :rolleyes: :lizalica:

Share this post


Link to post

draga amelia, ve?ina tvojih postova su tako sli?ni mojem stanju da moram odgovoriti..ne zamaraš uo?e svojim stanjem, bolje je da iz sebe istreseš što misliš i osje?aš...odakle da krenem...od kraja...ne zamaraj se kg...ja sam najprije smršavila 5-6 kg zbog zolofta i tjeskobe u samom po?etku terapije( a nešto ve? i prije) i umjesto da budem( kao ve?ina žena ) zadovoljna, uop?e nisam bila..kako da budem kad me tresla nervoza prvih NAJGORIH mjesec dana, a uz to neki ljudi su mi po?eli govoriti kako djelujem ispa?eno itd...toliko o kilima , o ljudima i o izgledu mršavice...sad jedem kad ho?u, koliko ho?u i ne optere?ujem se...dobila sam natrag bar 2 kg, ali nije me briga...dalje...sama ?injenica da pokušavaš izi?i je DOBRA...šta da ne pokušavaš uop?e? tko može o?ekivati da se desi nešto preko no?i...ja pijem taj nesretni zoloft 3 ipo mj. pa se , evo, još no?u budim i strahujem...sre?om, kratko traje strah...dva koraka naprijed, jedan natrag...to ti je to...puno optimizma i to isto...a ono s po?etka da si postala možda sebi?na...i to primje?ujem kod sebe...i znaš šta: BOLI ME BRIGA..zbilja, uvijek sam bila za milijun ljudi na rapolaganju : od savjeta do kavice ili izlaska, ali sada, kao da su mi se otvorile o?i..ve?ina ih gleda najprije sebe i svoje interese...pa zašto onda i mi ne bismo KRENULE NAJPRIJE OD SEBE...draga amelia, ne odustaj od SEBE, ipak sebi moraš biti na prvom mjestu, ako ne voliš sebe, kako ?e te voljeti drugi...eto i ja sam upilala s odgovorom, sorry ljudi...

Share this post


Link to post

Amelia, potpuno te razumem, potpuno, potpuno, potpuno, puna ti je glava svega, meni je potpuno, potpuno isto tako....Nekad mogu sve, zelim sve, nekad ne mogu i ne zelim nista, pijem ad skoro cetri nedelje, nekad mi je bolje, nekad ne i mislim da si u pravu kada kazes da te je ad promenio, mene je puno psihicki, napisala sam vec na jednom topicu da nikad nisam bila samouverena, a sada sam previse i primetila sam jos nekih promena

 

I uopste ne zamaras nikog, meni si bas simpaticna, toliko volje i zivota ima u tebi, a ovo jebeno stanje te koci,

sasvim je ok sto si takva. Bilo bi opasnije da si puna nekih down osecaja i prica, a to sto se bas briga vise za sve i svakog je samo jedan veliki napredak.Pazi sta ti kazem. :kiss:

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...