Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Ovca

Anksioznost

Recommended Posts

Necu da se igram. Taman sam se ponadala da polako prolazi ovo cudo, mesec-dva mi je bilo super, cak ni kod psihijatra nisam isla, a onda opet. Ponovo napad panike posle dosta vremena, koji je povratio onaj osecaj anksioznosti. Nisam nikad htela da pijem lekove, samo kad bas prigusti uzmem nesto za smirenje. Od tog napada panike prosle nedelje sam kao na iglama. Zivci su mi otisli skroz. Ponovo bol u grudima, kao da su mi pluca prepuna vazduha i gusi me. Bol u predelu grkljana kao da me neko davi. Povremeno, kad udahnem, nesto ispod grkljana, ali pozadi, tako jako me zaboli da mislim da cu istog trenutka da padnem i ugusim se. To mi se retko desava, ali me strasno plasi. Pada mi na pamet svasta. Nisam bila kod lekara da vidim sta je u pitanju jer me mrzi da cekam redove i to... I onda ono svima poznato "verovatno je na nervnoj bazi, ali sta ako je realan zdravstveni problem, a ja ga pripisujem anksioznosti"... Ne znam sta da radim, oticicu kod lekara ovih dana, ali me interesuje da li je jos neko od vas osetio tupu, ali veoma jaku bol ispod grkljana u predelu jednjaka?

 

 

moj je prijateljica bila na hitnoj zbog nečeg takvog - upala jednjaka i jaka kiselina

Share this post


Link to post
moj je prijateljica bila na hitnoj zbog nečeg takvog - upala jednjaka i jaka kiselina

Prvo izbaci to ovih dana vec idi ODMAH! I ja sam bila veliki protivnik terapije jer mi je bilo odvratno od lekoVA bilokakve vrste(bukvalno od svih antidepresiva), ali moras da prihvatis da se anksioznost i napadi panike ne mogu izleciti na drugi nacin!

Share this post


Link to post

zelim da podelim svoje iskustvo sa vama - imam prilicno dug staz sto se tica psihoterapije, pretpostavljam da mnogi od vas posecuju psihijatra pa znaju kakva je procedura, da prvo istrazujete svoje detinjstvo i osobine koje su vam uslovno receno "nametnute" a jedna od njih i jeste konstantan osecaj teskobe!Pre godinu dana depresivne simtome su zamenili napadi panike!Sve sto sam pokusavala da uradim nije mi uspevalo zbog istih i tako sam se vrtela u krug(i vrtim se i dalje), zatim me je slabost iscrpla! Sada nemam volje ni za cim , a na sve to pocinju da mi se javljaju strasni bolovi u zelucu i glavi, cesto zavrsim u Hitnoj kako bi se bol sanirao!

Zatim imam jos problem sto se mnogo primecuje

:zz_banghead: pa niti mi se druzi sa nekim i samoinicijativno se povlacim!Nemam podrsku od majke sa kojom zivim!

 

Share this post


Link to post
Pa dobro, ok, preformulisacu pitanje... Da li ima neko ko je naucio da zivi sa anskioznoscu i uspeo da sagori kortizol i adrenalin prirodnim putem u situacijama kada napetost raaaaste :)

Ruzo :))) Pivo, generalno alkohol, je jedan od najboljih sedativa, ali onda idemo u drugu krajnost, a to tek nije dobro. Benzo lekici? ahh, do skoro sam i ja bio narkoman, ali na drustveno prihvatljiv nacin....ma ni to nije resenje.

Kafici su ti fetis znaci? Ista stvar je i kod mene, samo sto umirem prvih 30 minuta i nakon toga strah nestaje.

eto, verujem da bi nam svima bilo lakse pricati o tome uzivo, al' kad smo rastrkani svuda po ex Jugi :(

 

 

 

bok dali netko od vas pije eglonil i kako mu je od njega

 

Pa dobro, ok, preformulisacu pitanje... Da li ima neko ko je naucio da zivi sa anskioznoscu i uspeo da sagori kortizol i adrenalin prirodnim putem u situacijama kada napetost raaaaste :)

Ruzo :))) Pivo, generalno alkohol, je jedan od najboljih sedativa, ali onda idemo u drugu krajnost, a to tek nije dobro. Benzo lekici? ahh, do skoro sam i ja bio narkoman, ali na drustveno prihvatljiv nacin....ma ni to nije resenje.

Kafici su ti fetis znaci? Ista stvar je i kod mene, samo sto umirem prvih 30 minuta i nakon toga strah nestaje.

eto, verujem da bi nam svima bilo lakse pricati o tome uzivo, al' kad smo rastrkani svuda po ex Jugi :(

 

 

 

bok dali netko od vas pije eglonil i kako mu je od njega

Share this post


Link to post
e pa jarane vako; kolko god napadi izgledali jaki neces dobiti infarkt niti mozdani udar, niti ce napadi panike ostetiti tvoj organizam; probaj shvatiti da su napadi samo dio tebe, pocni ih usvajati i navikavati se i s vremenom ces ih odbaciti; prije svega shvati da nisi bolestan:;; ja imam 21 g i od ove goine nekad u aprilu pocele su tegobe koje ti opisujes pracene povisenim krvnim pritiskom, lezao sam u bolnici, radio pretrage, da bi nakon 4 mjeseca ljekari zakljucili da sam anksiozan, te da se taj pritisak javlja samo u momentima panike;pio sam asentru 3 sedmice i ona mi je pomogla, mada kontam da nastavim terapiju jer se problemi ponekad vrate; u svakom slucaju kloni se ALKOHOLA I DROGA koje te itekako mogu uciniti znatno osjetljivijim i naravno NO SIKIRLI, POZDRAV

 

 

 

meni je preko noći pozlilo i zavrsila na hitnoj tam su ustanovili da bolujem od aksijozne depresije. otisla sam psihiću i dal mi je eglonil. mene počme stiskati u prsima i užasan nemir mislim da mi budu pukla pluća a i tjelo eksplodiralo, dali ima netko sa istim simptomima

Share this post


Link to post
meni je preko noći pozlilo i zavrsila na hitnoj tam su ustanovili da bolujem od aksijozne depresije. otisla sam psihiću i dal mi je eglonil. mene počme stiskati u prsima i užasan nemir mislim da mi budu pukla pluća a i tjelo eksplodiralo, dali ima netko sa istim simptomima

 

večina nas ima taj simptom, a još više nas ima sve moguće simptome koji postoje i vežu se uz anksioznost.

 

neće ti puknut pluća i neće ti tijelo eksplodirat, ponavljaj si to kad osjetiš da ti se to događa. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Necu da se igram. Taman sam se ponadala da polako prolazi ovo cudo, mesec-dva mi je bilo super, cak ni kod psihijatra nisam isla, a onda opet. Ponovo napad panike posle dosta vremena, koji je povratio onaj osecaj anksioznosti. Nisam nikad htela da pijem lekove, samo kad bas prigusti uzmem nesto za smirenje. Od tog napada panike prosle nedelje sam kao na iglama. Zivci su mi otisli skroz. Ponovo bol u grudima, kao da su mi pluca prepuna vazduha i gusi me. Bol u predelu grkljana kao da me neko davi. Povremeno, kad udahnem, nesto ispod grkljana, ali pozadi, tako jako me zaboli da mislim da cu istog trenutka da padnem i ugusim se. To mi se retko desava, ali me strasno plasi. Pada mi na pamet svasta. Nisam bila kod lekara da vidim sta je u pitanju jer me mrzi da cekam redove i to... I onda ono svima poznato "verovatno je na nervnoj bazi, ali sta ako je realan zdravstveni problem, a ja ga pripisujem anksioznosti"... Ne znam sta da radim, oticicu kod lekara ovih dana, ali me interesuje da li je jos neko od vas osetio tupu, ali veoma jaku bol ispod grkljana u predelu jednjaka?

 

 

 

Morate shvatiti da sve to što osječate je jednostavno emocija .... bila ona loša ili dobra ..... nadam se da nitko od vas nije stvarno bolestan a u 99% slučajeva nije. Ne brinite toliko .. nema razloga .... sve se može ilječiti ili barem zalječiti. Jaka bol ispod grkljana je vjerovatno gdje ti se nakupila nervoza ili imaš uplau grla. Stoga glavu gore diši duboko i opusti se

Share this post


Link to post

Odkako sam se vratio malo u kolosek i izborio sa depresijom i ostalim boljkama psihicke prirode jedino sto me povremeno muci jeste anksioznost s ponekim napadom panike.

Koliko sam zakljucio sve ide od negativnih misli,straha,nesigurnosti,sumnje....ceo negativan naboj reflektujem na svoju psihu kao i fizicko stanje.

Zato se trudim koliko toliko ugusiti sva ta osecanja i biti pozitivan.

Ide nekako :)

Share this post


Link to post

ja je i dalje stalno osecam nadam se da ce prestati kada budem poceo da uzimam lorazepam i flormidal za spavnje lek.

to su mi novo ubacili u terapiju a izbacili bensedin.hvala ku%%% :)

Share this post


Link to post
bok dali netko od vas pije eglonil i kako mu je od njega

bok dali netko od vas pije eglonil i kako mu je od njega

 

 

Ja sam pila eglonyl 7 mjeseci i prvih mjesec dana mi je bilo super a onda sam mislila da mogu dalje bez njega i prestala na nekih tjedan dana uzimati i opet mi je panika uzela maha no kad sam se vratila na eglonyl nije vise bilo kao prije i jos mi se uz paniku javila derealizacija s kojom se i danas borim, to mi je u biti najveca boljka iz koje proizlazi panika :(

Share this post


Link to post
Ja sam pila eglonyl 7 mjeseci i prvih mjesec dana mi je bilo super a onda sam mislila da mogu dalje bez njega i prestala na nekih tjedan dana uzimati i opet mi je panika uzela maha no kad sam se vratila na eglonyl nije vise bilo kao prije i jos mi se uz paniku javila derealizacija s kojom se i danas borim, to mi je u biti najveca boljka iz koje proizlazi panika :(

..dobila sam prije nekih 20 dana eglonyl ali me strah poceti ga piti,moja frendica je imala visoki prolaktin i morala je izdojavati mlijeko -uzas i izostala joj mjesecnica!

ti kazes da ti je bilo super kad si ga pocela piti..ja neznam sta da radim jer me strah nus pojava a meni su ga dali zbog derealizacija s kojim se mucim zadnjih godinu dana svaki dan:(i nadam se da ces mi napisati kako si pomazes jer ja mislim da sam sve probala ali necu odustati?!!

Share this post


Link to post
..dobila sam prije nekih 20 dana eglonyl ali me strah poceti ga piti,moja frendica je imala visoki prolaktin i morala je izdojavati mlijeko -uzas i izostala joj mjesecnica!

ti kazes da ti je bilo super kad si ga pocela piti..ja neznam sta da radim jer me strah nus pojava a meni su ga dali zbog derealizacija s kojim se mucim zadnjih godinu dana svaki dan:(i nadam se da ces mi napisati kako si pomazes jer ja mislim da sam sve probala ali necu odustati?!!

 

Prestala sam piti eglonyl proslo ljeto ali ne zato sto mi je bilo lose od njega nego nisam vise osjecala nikakav pomak u oporavku, derealizacija se opet pojacala, strahovi, panika tako da jednostavno nisam htjela uzimati nesto sto mi vise ne pomaze a bezveze se "trujem" Eto, od tada je prosla godina dana i jedino kako si pokusavam pomoci je autosugestija i analiziranje same sebe (iako ni to analiziranje nekad uzme maha pa proizadje panika), tu i tamo popijem normabel 2 mg kad mi bude bas jako grozno. Svakako imam neku averziju prema tim lijekovima ali isto tako koliko vidim i cujem ako je ispravna terapija, pomaze :) Nemoj odustati, trazi rijesenje i naci ces ga isto kao i ja. Bitno mi je da koliko toliko ne klonem duhom i borim se na neki nacin. Sto se tice doziranja eglonyla, meni je doktor prepisao pola ujutro, pola u podne, ne znam kako su tebi rekli da uzimas? ne trebas se zabrinjavati, eglonyl je dosta "lak" lijek, cim ga prepisuju i doktori opce prakse :)

Share this post


Link to post

Pisala sam pre par meseci o bolu u predelu grkljana (vise stitne zlezde). To mi se desava povremeno vec godinu dana. 3 meseca mi se nije to desilo i taman sam se ponadala da je gotovo sa tim, kad ono pre par dana ponovo, a onda i danas. Izbezumila sam se. Sedela sam i ucila i u trenutku me je tako zabolelo, odvratno, tupo i uzasno jako da sam mislila da je gotovo... Ajde sto mi preskoci srce, nego sto sam na trenutak skroz dezoriejntisana, a onda uzasan strah. Trebalo mi je 2 sata i bromazepam da se malo smirim. Posle toga se plasim da disem, pricam... Sutra idem na ultrazvuk stitne zlezde jer kazu da je moguce da sam je "sredila" svojom stalnom napetoscu zadnje dve godine. Ne znam da li je ovo sve na nervnoj bazi, moguce je jer sam svaki put pre toga bila uzbudjena iz nekog razloga. Danas sam imala zestoku svadju i strasno sam se uzbudila i posle par sati BUM. Ne znam sta je, samo kad se to desi ja se prestravim nenormalno. Ne znam da li je moguce da stitna zlezda tako boli...

Share this post


Link to post

"Uzrok anksioznih poremećaja leži pretežito u psihološkim čimbenicima, premda postoje dokazi o genetskom utjecaju (osobito kod OKP) i neurofiziološkoj podlozi".

Ovo sam pronasao na wikipediji.

Moze li neko objasniti sta je neurofizioloska podloga.Ispada da su neki ljudi genetski skloni anksionzosti?

 

Share this post


Link to post

Mislim da se tu misli na neke fizičke bolesti koje mogu uzrokovati ansksioznost. Npr. problemi sa štitnjačom mogu uzroovati anskioznost i takva anksioznost se neće rješiti dok se ne krene sa liječenjem štitnjače.

Share this post


Link to post

to je tacno za stitnjacu ali vecina ljudi koje muci anksioznost nemaju problema sa stitnjacom to mi je dr rekao

ja bi voljela da je kod mene stitnjaca u pitanju dobila bi neke tablete za to i anksioznost bi nestala, ovako ko zna do kad ce me muciti

ja se bojim svega najvise bolesti i svaki dan ima drugu bolest sad sam na ocima nasla neke mrlje na zjenici i evo cjeli dan se tresem od straha

Share this post


Link to post
O da taj strah toliko umara toliko boli toliko je naporan i meni i svima oko mene a ja stalno pitam sta mi je zasto razmisljam o glupostima zasto se svake minute bojim da cu dobiti srcani zasto s ebojim da se ujutro necu probuditi????

 

Ne mogu da se oslobodim tjeskobe izazvane tim strahom kao da imama ogroman kamen u stomaku kao da me nesto tusi ne da mi mira, a svi mi govore ne razmisljaj o tome ali ja ne mogu to je jace od mene stalno je prisutno i toliko je intenzivno da vise ne izlazim iz kuce bez tlakomjera stalno mjerim puls stalno osluskujem stalno mislim da nesto nije uredu, cak sam neki dan rekla doktorici da joj ne valja aparat za EKG da mi ne valja srce,jadna zena stalno je ponavljala kako ja samo imam jake otkucaje izazvene stresom a da mi je srce savreseno dobro...ja opet ne vjerujem i opet se bojim ne pomaze cinjenica da imam nizak tlak koji nije ni blizu opasan kao visok......

 

hej ja sam nova na ovom forumu i imam identicne siptome kao i ti.jos i gore jer ja se bojim i tlakomjera i ekg-a.oduvijek sam imala ubrzan puls samo sto mi to nikad nije smetalo,do sada,odnosno do kad nisam upala u taj zacarani krug anksioznosti popracen ucestalim napadima panike.tako da kad samo priblize meni tlakomjer mene napadaj ulovi,i naravno odmah visok tlak,a o pulsu da i ne govorim,170,180.bojim se izaci van iz kuce,cak sam se pocela bojati i tusirati,jer svaki napor i onaj minnimalan ubrza puls,a ja jos dodatno zabrijem i puls mi je skoro na 200.

 

Share this post


Link to post

Da malo dodam na temu genetike i stitne zlezde.

 

Moj psihijatar je rekao da je moja glavna dijagnoza anksioznost. Moji simptomi su strah od bolesti - pretezno cancer ali i sve drugo sto je opasno po zivot. Ako nije opasno po zivot onda je problem sto cu sa tim morati da zivim ceo zivot. Moja majka ceo zivot boluje od necega i ima ko zna koliko bolesti - trenutno pije 12 vrsta lekova i ima 74 godine.

Moj ujak pati od pshickih problema i konstantno je na AD, moj drugi ujak je izvrsio samoubistvo pre par godina zbog psihickih problema. Po ovome, ja sam definitivno ubedjen da genetika ima vaznu ulogu.

 

Sto se tice stitne zlezde trenutno sam u krizi i naravno vadio sam krv i proverio stitnu zlezdu koja je u redu. Znaci kod mene to nije uzrok ali znam ljude koji su aksiozni i imaju problem sa njom. E sad, sta je prvo nastalo tesko je reci.

Share this post


Link to post

istina je da anksioznost može biti simptom bolesti i poremečaja štitnjače ali imajte na umu da anksioznost i stres mogu isto tako dovesti i do bolesti štitnjače...zato ju je meni doktorica svako malo provjeravala jer od stresa može doći do njenog poremećaja..ma sve je to začaran krug....

Share this post


Link to post

Bok. Pokušati ću i ja da nešto kažem, nova sam. Imam također muke sa ..svim tim.. ludim napadima srca i osjećaja da nemogu izdržati i preživit to.

Ja nekako mislim da smo mi kao čovjek,biće samosažaljivi. (To je normalno jer trebamo ljubav pa eto i od sebe)

Možda u trenutku kad nas spopadne taj negativan impuls i kada ga proživljavamo zapravo samo ga zadržavamo u sebi.. Trebali bi odmah na trenu kad se pojavi predznak za razvoj napadaja odmah promisliti za sebe da smo samosažaljivi i da ga nesmijemo prihvatiti, odmah ga odbaciti. Jer ako mi "razgledamo" i mislimo si kako će nas to joj jače uhvatiti (napadaj) time ga već razvijamo.

 

 

Pokušala sam tako razmišljati u tim trenutcima iako si sekunde kratke za takva razmišljanja tijekom toga. Smislila sam sebi nov način. Kada se dogodi takvo stanje, u mislima se podijelim na dvije osobe. Zamislim jednu kocku preda mnom i to je zapravo "objekt" iz kojeg prelazim iz sebe mislima u "kocku" ( zvuči smiješno). Promislim kako je "osoba iza mene" zapravo samosažaljiva i neću da prihvatim to stanje. Tako održim se hladna i bez da osjećem to u toj "kocki" dok prođe neko vrijeme.

 

 

Zvuči bolesno, ali to su sve igre misli za spas. Razmišljanja sam da taj napadaj možda nije strašan, da zapravo naš alter ego (onaj zaduženi da nas prilagođava uvjetima okoline i nalaže kako se treba ponašati) i da se zato stvara od tih impulsa nervoza, jer nismo prilagođeni okolini, ljudima... Mislim da u trenu kad se to dogodi hitno ga treba izbjeći i pronaći način da budemo strogo "hladni" i netolerantni prema tome. ...Ne postoji......

 

 

 

 

 

Santiago iz knjige "Starac i More" pobjedio je ogromnu neman i knjiga je dobila Nobelovu nagradu, pa onda možemo i mi sami sebe! :)

Share this post


Link to post
Bok. Pokušati ću i ja da nešto kažem, nova sam. Imam također muke sa ..svim tim.. ludim napadima srca i osjećaja da nemogu izdržati i preživit to.

Ja nekako mislim da smo mi kao čovjek,biće samosažaljivi. (To je normalno jer trebamo ljubav pa eto i od sebe)

Možda u trenutku kad nas spopadne taj negativan impuls i kada ga proživljavamo zapravo samo ga zadržavamo u sebi.. Trebali bi odmah na trenu kad se pojavi predznak za razvoj napadaja odmah promisliti za sebe da smo samosažaljivi i da ga nesmijemo prihvatiti, odmah ga odbaciti. Jer ako mi "razgledamo" i mislimo si kako će nas to joj jače uhvatiti (napadaj) time ga već razvijamo.

Pokušala sam tako razmišljati u tim trenutcima iako si sekunde kratke za takva razmišljanja tijekom toga. Smislila sam sebi nov način. Kada se dogodi takvo stanje, u mislima se podijelim na dvije osobe. Zamislim jednu kocku preda mnom i to je zapravo "objekt" iz kojeg prelazim iz sebe mislima u "kocku" ( zvuči smiješno). Promislim kako je "osoba iza mene" zapravo samosažaljiva i neću da prihvatim to stanje. Tako održim se hladna i bez da osjećem to u toj "kocki" dok prođe neko vrijeme.

Zvuči bolesno, ali to su sve igre misli za spas. Razmišljanja sam da taj napadaj možda nije strašan, da zapravo naš alter ego (onaj zaduženi da nas prilagođava uvjetima okoline i nalaže kako se treba ponašati) i da se zato stvara od tih impulsa nervoza, jer nismo prilagođeni okolini, ljudima... Mislim da u trenu kad se to dogodi hitno ga treba izbjeći i pronaći način da budemo strogo "hladni" i netolerantni prema tome. ...Ne postoji......

Santiago iz knjige "Starac i More" pobjedio je ogromnu neman i knjiga je dobila Nobelovu nagradu, pa onda možemo i mi sami sebe! :)

 

nazalost probao sam slicnu metodu, sa pozitivnim mislima i slicnim ...medjutim kad PA dodje to vrhunca meni tu nema pomoci...odmah se ustajem i najradje bi zvao hitnu i da mi neznam koliko ljudi sjedi pored mene i objasnjava da mi nije nista i dace proci ..nevrijedi...i onda kad prodje opet se smijem sam sebi kako sam otisao u krajnost..ali valjda nemam takvu cvrstinu karaktera kojom bi razum uspio prevladati u tom trenutku napada...nekada ga cak ni necekam da se razvije...kada ga osjetim da lagano dolazi odmah uzmen anskiolitik da ga preduhitrim..jer ako krene tko ce cekati 40 minuta sat vremena da pocne djelovati ....nazalost eto slab sam po tom pitanju psihe i auto sugestije..da je obrnuto ..vjerovatno ne bih nikada ni posegnuo za nikakvim tabletama i sve bi bilo ok...

 

svaka cast na tvom nacinu prelazenja preko toga auto seugestijom i vlastitim razmisljanjem....i vjerovatno postoji tako i nacin za svakoga pojedinca..samo sto ga mi sami moramo otkriti svatko za sebe...meni je to svakako prioritet..ali se prije toga moram rijesiti svoje hipohondriske crte karaktera.

 

poz

Share this post


Link to post

Prvo pozdrav svima! Evo i mene nove na forumu,ali sa nazalost dugim stazem anksioznosti i panike.Uzroci vise nisu bitni,i za svakoga su individualni i moj savet je da ne kopate po proslosti i po uzrocima,ma koliko to tesko bilo jer je nasa proslost deo naseg zivota, nego da resavate sadasnjost.A to je anksioznost i taj zacarani krug se mora negde prekinuti.Ja sam ublazavala simptome ksalolom a kod tezih napada rivotrilom i HVALA onome sto ih je izmislio.Dobro je dok ima sta da pomaze ,verujte mi na rec!.Ne zelim da vas obeshrabrim NAPROTIV!!

O da ,i to da kazem pila sam i AD godinu dana i isla kod psihologa(koji je posle par nasih sastanaka naucio sta je to anksioznost a uvazeni psihijatar mi je posle prvog sastanka ponudio viski u stilu ''dobro si i ispala sta ti je sve zivot smestio pa da nazdravimo tvojoj energiji jer to malo anksioznosti sto te je snaslo je najmanja steta" .)

Konacno ono sto zelim da vam porucim izlaza ima i ja ga konacno vidim.Kad sam najvise radila na sebi pomaka nije bilo,ali sad je tu.Mali ali vredan i daje mi neopisivu energiju i veru da cu biti ona stara ,ma ne nego neka Nova i bolja i srecnija.Literatura mi je puno pomogla i rad na sebi.Danas ne pijem skoro nista, ima tome skoro godinu dana,ponekad ksalol i to vise iz navike od straha da ce me lupiti panika.Sve je u glavi, u mislima,dosta rada na sebi i suocavanje sa panikom ,situacijama gde se javlja ,mislima koje je prate .To je proces ''korak napred dva nazad'' ali deluje,da mi je to neko rekao pre dve godine da treba da se suocim sa svojim strahom mislim da bih umrla i niko me ne bi mogao naterati.Ali naterala sam sebe samu i posle prvog uspesno suocenog straha ,ne mogu opisati!!! Vratila se nada ,davno izgubljena u mojoj smorenoj glavi, i energija da nastavim dalje.I tako bitka po bitka ,rat jos nisam dobila ali imam strategiju....

Nadam se da ce moje iskustvo biti nekom od pomoci.

Share this post


Link to post
Prvo pozdrav svima! Evo i mene nove na forumu,ali sa nazalost dugim stazem anksioznosti i panike.Uzroci vise nisu bitni,i za svakoga su individualni i moj savet je da ne kopate po proslosti i po uzrocima,ma koliko to tesko bilo jer je nasa proslost deo naseg zivota, nego da resavate sadasnjost.A to je anksioznost i taj zacarani krug se mora negde prekinuti.Ja sam ublazavala simptome ksalolom a kod tezih napada rivotrilom i HVALA onome sto ih je izmislio.Dobro je dok ima sta da pomaze ,verujte mi na rec!.Ne zelim da vas obeshrabrim NAPROTIV!!

O da ,i to da kazem pila sam i AD godinu dana i isla kod psihologa(koji je posle par nasih sastanaka naucio sta je to anksioznost a uvazeni psihijatar mi je posle prvog sastanka ponudio viski u stilu ''dobro si i ispala sta ti je sve zivot smestio pa da nazdravimo tvojoj energiji jer to malo anksioznosti sto te je snaslo je najmanja steta" .)

Konacno ono sto zelim da vam porucim izlaza ima i ja ga konacno vidim.Kad sam najvise radila na sebi pomaka nije bilo,ali sad je tu.Mali ali vredan i daje mi neopisivu energiju i veru da cu biti ona stara ,ma ne nego neka Nova i bolja i srecnija.Literatura mi je puno pomogla i rad na sebi.Danas ne pijem skoro nista, ima tome skoro godinu dana,ponekad ksalol i to vise iz navike od straha da ce me lupiti panika.Sve je u glavi, u mislima,dosta rada na sebi i suocavanje sa panikom ,situacijama gde se javlja ,mislima koje je prate .To je proces ''korak napred dva nazad'' ali deluje,da mi je to neko rekao pre dve godine da treba da se suocim sa svojim strahom mislim da bih umrla i niko me ne bi mogao naterati.Ali naterala sam sebe samu i posle prvog uspesno suocenog straha ,ne mogu opisati!!! Vratila se nada ,davno izgubljena u mojoj smorenoj glavi, i energija da nastavim dalje.I tako bitka po bitka ,rat jos nisam dobila ali imam strategiju....

Nadam se da ce moje iskustvo biti nekom od pomoci.

 

a sta je sa ostecenom robom nama mladima....gubitak identiteta...droga...zatvor....tablete...

Share this post


Link to post
a sta je sa ostecenom robom nama mladima....gubitak identiteta...droga...zatvor....tablete...

 

Svidja mi se ova recenica koja ide ispod tvojih komentara

 

relax man just chill out enjoy d free ride.

 

Dok sam bio mladji bilo mi je najlepse kada sam mogao da se opustim i da ne osecam nikakvu obavezu ili odgovornost. Nije bitno gde ce sutra biti. A sad - kako da se opustim kad imam zenu, dete i dugorocni kredit. A to znaci svaki dan na posao dok neodem u penziju. Da li volim svoj posao? ko me pita - dobar je cim placa sve racune.

 

Nemoj misliti o sebi kao o ostecenoj robi. Ili ako ti je lakse mozda smo svi mi (ne mislim samo na nas sa foruma) u neku ruku osteceni. Neko vise neko manje, neko vesto krije neko ne. Treba da imas vise poverenja u sebe i svoje sposobnosti. Najveci broj nas koji istinski pati smo u stvari veoma senzibilni i rekao bih ljudi sa osecajem za druge. Mi smo opasnost za sebe a ne za druge i zato nema razloga da o sebi mislis drugacije.

 

Neznam sta ti se desavalo u zivotu ali sta god bilo i kad god bilo moze da se podvuce crta i pocne ispocetka. Nije lako ali moze.

Share this post


Link to post

Pozdrav svima, evo i ja da se pridruzim ovoj temi. Ja sam prve napade dobio pre 5 meseci i u pocetku nisam znao sta je to, mislio sam da imam neki organski poremecaj, obisao sam sve moguce lekare od neurologa do urologa i radio sam sve moguce testove i eho stmoaka i eeg i stitinu zlezdu i tako dalje i naravno sve je bilo ok. Onda mi je neurolog ustanovio anksioznost i prepisao terapiju koju nisam hteo da pijem jer smatram da lekovi generalno skode, medjutim nekad su nophodni i korisni i u pocetku je zaista bilo tesko, nisam spavao nocima, borio sam se sa problemima sve dok na netu nisam procitao o anksionznosti i resio sam da izborim sa tim, imao sam cvrstu volju i ubedio sam sebe da to nije nista strasno, da je to samo faza u ziovtu koju moramo da prebrodimo i tako traje moja borba vec 2 meseca i mogu reci da mi je sada mnogo bolje, medjutim i dalje imam problema nocu kad legnem da spavam osecam kao da drhtim narocito u nogama i desava mi se da se probudim u pola noci ili pred zoru i da cujem srce kako lupa i za par minuta ponovo zaspim, da li jos neko ima ove simptome???

Unapred zahvalan

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...