Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Ovca

Anksioznost

Recommended Posts

Drago mi je sto ti je bolje.To sa lupanjem srca uvece i nocu je bio i moj problem(nadam se da ce ostati u proslosti).Isto kao i ti presla sve moguce lekare ,samo meni niko od njih nije postavio dijagnozu ,nego sam sama dosla do toga kroz godine vece ili manje patnje.Bila na ultrazvuku srca,isla na holter ,pa pila presoslole dobre tri cetiri godine ,dok nisam skapirala sta mi je.I mogu ti reci da mi je lek smanjio tahikardiju i broj otkucaja(nije me srce vise budilo nocu lupanjem).Znas ,slazem se sa tobom da lekovi imaju i pomazuce i odmazuce dejstvo,ali kod ove vrste poremecaja ,bar ce ti smanjiti simptome i prestati da te podsecaju na tvoje stanje .Sto mislim da je jako vazno ,jer anksioznost se hrani strahom ,pa pocne da se siri i gusi te sve vise i vise ,bar sam ja tako prosla.

 

Jako je dobro sto si odreagovao na vreme i sto nisi dozvolio da to ekalira,veruj mi na rec..Stav ti je super,da jeste prolazna faza i proci ce,ima dosta strucne literature i saveta samopomoci i raznih iskustava ovde na forumu da se "raskrinka"neprijatelj!

 

Lekove sam prestala da pijem spontano ,zaboravljajuci da ih popijem a simptoma vise nije bilo da me podsete.Najvise mi je pomogao-izmedju ostalog "Linden" metod ,njegova poruka "zaboravite na svoje stanje ,ne pricajte o tome ,ne citajte o tome itd..a tamo gde to ne pali pogotovo za agorafobiju,paniku vezanu za mesta i situacije polako izlaganje i suocavanje ,sto sam vec negde napisala.

Treba vreme da se te misli prime,ali pomaze .Opet svako je ovde slucaj za sebe, i mora naci sam ono sto mu najvise pomaze.Ali sama spoznaja da je to to ,rad na sebi i dobre misli su odlican temelj za izlazak iz ovog stanja.pozdrav i puna podrska od mene!!

Share this post


Link to post
nazalost probao sam slicnu metodu, sa pozitivnim mislima i slicnim ...medjutim kad PA dodje to vrhunca meni tu nema pomoci...odmah se ustajem i najradje bi zvao hitnu i da mi neznam koliko ljudi sjedi pored mene i objasnjava da mi nije nista i dace proci ..nevrijedi...i onda kad prodje opet se smijem sam sebi kako sam otisao u krajnost..ali valjda nemam takvu cvrstinu karaktera kojom bi razum uspio prevladati u tom trenutku napada...nekada ga cak ni necekam da se razvije...kada ga osjetim da lagano dolazi odmah uzmen anskiolitik da ga preduhitrim..jer ako krene tko ce cekati 40 minuta sat vremena da pocne djelovati ....nazalost eto slab sam po tom pitanju psihe i auto sugestije..da je obrnuto ..vjerovatno ne bih nikada ni posegnuo za nikakvim tabletama i sve bi bilo ok...

 

svaka cast na tvom nacinu prelazenja preko toga auto seugestijom i vlastitim razmisljanjem....i vjerovatno postoji tako i nacin za svakoga pojedinca..samo sto ga mi sami moramo otkriti svatko za sebe...meni je to svakako prioritet..ali se prije toga moram rijesiti svoje hipohondriske crte karaktera.

poz

 

Potpisujem sve osim podebljanog.......

NE! Jednostavno NE!

To je kao da si sam sebe zaključao u neku strašnu sobu, a očajnički želiš van jer, npr. je vani sunčano i toplo (i čudovište je otišlo na spavanje), a unutra u sobi mračno i hladno.

I onda još sam sebi lažeš da ne znaš gdje je ključ, a ključ visi na čavliću u kutu sobe. I ti to znaš i vidiš.........C'mon.

Nema odgađanja. Stvari poput:"mogao bih kad bih prvo.........ili.........ma da, sve je to istina, ali ja prvo moram........" Su samo jedno obično bježanje.

 

Pazi....

Nećeš uspjet iz prve, druge, treće, X-te, iako će ti se činiti da uspijevaš.

A kad uspjeh dođe, ti ćeš već biti vani. I probuditi se.

Ali samo ako ti to zaista želiš.....

Budi hrabar. Nisi sam. Vidi samo koliko ljudi ovdje dijele istu/sličnu priču.....a tek koliko je onih u ostatku svijeta?

Ako ništa, imaš od mene jebeno najveću podršku!!!

Izgleda mi da si već na nekom putu, nemoj to potratiti.

Bez zajebancije.

Samo, bez zaletavanja. Pomalo, i doći će. Ali, kreni....

Pozdrav

 

Svidja mi se ova recenica koja ide ispod tvojih komentara

 

relax man just chill out enjoy d free ride.

 

Dok sam bio mladji bilo mi je najlepse kada sam mogao da se opustim i da ne osecam nikakvu obavezu ili odgovornost. Nije bitno gde ce sutra biti. A sad - kako da se opustim kad imam zenu, dete i dugorocni kredit. A to znaci svaki dan na posao dok neodem u penziju. Da li volim svoj posao? ko me pita - dobar je cim placa sve racune.

 

Nemoj misliti o sebi kao o ostecenoj robi. Ili ako ti je lakse mozda smo svi mi (ne mislim samo na nas sa foruma) u neku ruku osteceni. Neko vise neko manje, neko vesto krije neko ne. Treba da imas vise poverenja u sebe i svoje sposobnosti. Najveci broj nas koji istinski pati smo u stvari veoma senzibilni i rekao bih ljudi sa osecajem za druge. Mi smo opasnost za sebe a ne za druge i zato nema razloga da o sebi mislis drugacije.

 

Neznam sta ti se desavalo u zivotu ali sta god bilo i kad god bilo moze da se podvuce crta i pocne ispocetka. Nije lako ali moze.

 

 

 

Bravo čovječe!!! :clapping:

Share this post


Link to post

Evo, da vam se i ja pridruzim. Jos kao klinac, pre nekid 8 god, iako nisam imao stresove, bar u vecoj razmeri, poceo sam da se ponasam cudno, da ne pisem sada kako, ugl, kao blazi vid okp-a.Kako su godine prolazile, i sve traume koje sam preziveo, gubitak oca, i jos nekih dragih ljudi su mi ostale kao urezane u dusi.Kao da sam to sakrio negde duboko u sebi, i krenuo dalje, da bi mi se proslog leta nakon manje saobracajne nesrece (inicijalne kapisle) jedno jutro me takav napad panike uhvatio, da je to bilo neizdrizivo, trajao je skoro 2 sata, i od tada sam anskiozan..Najveci problem u tome su mi bile opsesivne misli, sve ostalo sam uspeo da kontrolisem, ali, to su bile misli tipa da sam ja kriv za neki pozar, da ce se nesto lose desiti ako odslusam neku pesmu, u zavisnosti koliko sam bio anskiozan, misli su bile vecih ili manjih razmera.Medjutim, kako je vreme prolazilo, izlazio samr edovno u grad, konzumirao alkohol sa drugovima, da bi sada u avgustu me takva misao obuzela da neisam znao sta da radim.Sta je zivot, sta sam ja u njemu, koji sam ja faktor..Kao i najvulgarnije besmislene misli, koje nisam mogao da kontrolisem, i koje su mi samo vise probudile anksioznost..Ali, i sa tim sam se nekako borio, sve dok pre nedelju dana nisam izgubio baku, koju sam bas puno voleo.Od tada mi je konstantno lose, misli me unistavaju, ne mogu da ih kontrolisem, ne mogu da izbacim emocije iz sebe, ne znam sta da radim.Ako je neko imao slicnih problema, neka mi odgovori, jer, stvarno je mnogo, mnogo tesko..

Share this post


Link to post
Evo, da vam se i ja pridruzim. Jos kao klinac, pre nekid 8 god, iako nisam imao stresove, bar u vecoj razmeri, poceo sam da se ponasam cudno, da ne pisem sada kako, ugl, kao blazi vid okp-a.Kako su godine prolazile, i sve traume koje sam preziveo, gubitak oca, i jos nekih dragih ljudi su mi ostale kao urezane u dusi.Kao da sam to sakrio negde duboko u sebi, i krenuo dalje, da bi mi se proslog leta nakon manje saobracajne nesrece (inicijalne kapisle) jedno jutro me takav napad panike uhvatio, da je to bilo neizdrizivo, trajao je skoro 2 sata, i od tada sam anskiozan..Najveci problem u tome su mi bile opsesivne misli, sve ostalo sam uspeo da kontrolisem, ali, to su bile misli tipa da sam ja kriv za neki pozar, da ce se nesto lose desiti ako odslusam neku pesmu, u zavisnosti koliko sam bio anskiozan, misli su bile vecih ili manjih razmera.Medjutim, kako je vreme prolazilo, izlazio samr edovno u grad, konzumirao alkohol sa drugovima, da bi sada u avgustu me takva misao obuzela da neisam znao sta da radim.Sta je zivot, sta sam ja u njemu, koji sam ja faktor..Kao i najvulgarnije besmislene misli, koje nisam mogao da kontrolisem, i koje su mi samo vise probudile anksioznost..Ali, i sa tim sam se nekako borio, sve dok pre nedelju dana nisam izgubio baku, koju sam bas puno voleo.Od tada mi je konstantno lose, misli me unistavaju, ne mogu da ih kontrolisem, ne mogu da izbacim emocije iz sebe, ne znam sta da radim.Ako je neko imao slicnih problema, neka mi odgovori, jer, stvarno je mnogo, mnogo tesko..

 

Pozdrav.

Evo, prvo što mi iskreno pada na pamet je: Ti ćeš biti veoma jaka i velika osoba.

Žao mi je samo zbog teškog načina (kako ti to kažeš) na koji to postaješ. Tko zna zašto?

Bog, isus, alah, buda, sudbina, karma, ti sam? Nemam pojma.

Ali pazi, pošto se sve vrti u krug, znači da će se tebi to sve vratiti.

To je istina. Kao što je i gravitacija :-)

Samo nauči biti strpljiv i discipliniran. Prema sebi.

Život je jedno iskustvo. Budi lukav, pa izvuci najbolje iz svega....

Ovako na brzaka....

Ajd pomalo

 

Share this post


Link to post
Evo, da vam se i ja pridruzim. Jos kao klinac, pre nekid 8 god, iako nisam imao stresove, bar u vecoj razmeri, poceo sam da se ponasam cudno, da ne pisem sada kako, ugl, kao blazi vid okp-a.Kako su godine prolazile, i sve traume koje sam preziveo, gubitak oca, i jos nekih dragih ljudi su mi ostale kao urezane u dusi.Kao da sam to sakrio negde duboko u sebi, i krenuo dalje, da bi mi se proslog leta nakon manje saobracajne nesrece (inicijalne kapisle) jedno jutro me takav napad panike uhvatio, da je to bilo neizdrizivo, trajao je skoro 2 sata, i od tada sam anskiozan..Najveci problem u tome su mi bile opsesivne misli, sve ostalo sam uspeo da kontrolisem, ali, to su bile misli tipa da sam ja kriv za neki pozar, da ce se nesto lose desiti ako odslusam neku pesmu, u zavisnosti koliko sam bio anskiozan, misli su bile vecih ili manjih razmera.Medjutim, kako je vreme prolazilo, izlazio samr edovno u grad, konzumirao alkohol sa drugovima, da bi sada u avgustu me takva misao obuzela da neisam znao sta da radim.Sta je zivot, sta sam ja u njemu, koji sam ja faktor..Kao i najvulgarnije besmislene misli, koje nisam mogao da kontrolisem, i koje su mi samo vise probudile anksioznost..Ali, i sa tim sam se nekako borio, sve dok pre nedelju dana nisam izgubio baku, koju sam bas puno voleo.Od tada mi je konstantno lose, misli me unistavaju, ne mogu da ih kontrolisem, ne mogu da izbacim emocije iz sebe, ne znam sta da radim.Ako je neko imao slicnih problema, neka mi odgovori, jer, stvarno je mnogo, mnogo tesko..

..sta reci osim psihijatar i daj Bože da ti pogodi neki AD!a s vremenom ce sve to stati i ti ces korak po korak rjesavati te stvari sto te muce, i ja sam izgubila na ruzan nacin baku prije godinu dana, zenu koja me odgojila doslovno ali eto covijek se mora pomiriti i shvatiti gdje i s kim zivi ovdje "dole"bitno je da se cuvaš da ti ne dodu neka nova "sranja"osim ako nije faking sudbina!ja nemam vise rijeci za ovaj "Danteov pakao"....

Share this post


Link to post

Resio sam da odem psihijatru, da pokusam razgovorom, ako treba i lekovima, jer, ovo je stvarno tesko..Ne mogu da iskazem emocije, a po tome sam bio poznat.Zaplacem uz pesmu koja me pogodi, radujem se i najsitnijoj stvari, ali sada, sada me ove opsesivne misli toliko paralisu, da ni to vise ne mogu..

Share this post


Link to post

Zdravo svima, da se i ja pridruzim druzini ! :glasses:

 

Već 2 godine sam bila na psihoterapiji,samo razgovor-a zatim sam pila Cipralex.Prvo 3 meseca,pa sama ja prekinula-budala-pa sam onda pila 6 meseci i uz rad na sebi, bilo mi je ok.

 

Al---Sad sam trudna-a trudnoća je inače stanje i gde i "normalne" postanu anksiozne ili depresivne,zbog toga što hormoni polude.Naravno, ne pijem ništa,pa mi ponekad-s obzirom da sam i stalno u kući,krenu prisilne misli-ali uglavnom ih drzim pod kontrolom.

 

Želim ovde da podelim nešto što nisam ni sa kim-Ako je za utehu,ja uopšte u zivotu nisam imala ne znam kakve stresove-veće-pa opet sam anksiozna-genetika, ne vredi.Ili kako dr reče-"Slab prag tolerancije na frustraciju"

 

 

Inače,puno mi pomaže "Vodič u razuman život",Albert Ellis.

 

 

Jedna mnogo moćna rečenica:"Ne uznemiravaju Vas ljudi ni situacije, sami po sebi,već MISAO DA VAS MOGU UZNEMIRITI"

 

 

Pozdrav, i samo napred.Al opušteno :rolleyes:

Share this post


Link to post

pozdrav svima!meni je najgori oblika anksioznosti taj stalni osjećaj pritiska u glavi i vratu,uz osjećaj smušenosti u glavi.ne pijem još nikakve lijekove,osim povremeno lekotama koji i nije baš neki za ove stvari....

Share this post


Link to post

Imam već duže vrijeme tahikardije i preskakanje srca, ne znam više kako da se nosim s tim. kardiološki nalazi su uredni (valjda) ja više nikom ne vjerujem. Imam svakodnevno to preskakanje srca po 10-20 puta i ne mogu se pomirit s tim da je to zbog psihe. kako se vi nosite s time, da li netko ima ta preskakanja, jeli to opasno?

Share this post


Link to post

Ne brini se ništa zbog tih orkucaja i te tahikardije...ja sam sve to prošla.....imam tahikardije od svoje 15.godine i povremeno ta preskakanja....sve sam obišla i sve je ok....možda da piješ neke beta-blokatore za srce,tipa concoe ili propanolol...oni jako smiruje to lupanje...posavjetuj se s kardiologom.....ja to pijem i ne osjetim više tako lupanje....

Share this post


Link to post

Hvala ti, mene čak ne brine toliko tahikardija koliko to preskakanje srca,užasno je neugodno, znaš i sama. To mi sad već traje od proljeća, dobila sam nedavno Rytmonorm tablete, ali i uz njih imam preskakanja, možda malo manje nego inače. Vjerojatno sad i treba proći neko vrijeme da lijek djeluje kak treba

Share this post


Link to post

znam kako ta preskakanja mogu biti grozna...cijelo se tijelo uzdrma...ja trenutno pijem concor i odmah osjetim poboljšanje....ali te tablete trebaš biti svaki dan ujuto i sve se sredi.ja pijem pola ujutro....meni to nije takav problem,već sam se s tim navikla...nego više me muči taj pritisak u glavi i ta neopuštenost mišića.sjedim 8 sati i jako mi je naporno.....a i nestabilnost pri hodu,i smušenost u glavi....ma svašta nešto....nije lako...

Share this post


Link to post

postoje periodi kad ne osjećam to lupanje i preskakivanje, pa čak i duži periodi.

prvi put sam to doživjela prije 10 godina.

pila sam malo atenolola par dana pa zauvijek prestala s tom vrstom lijekova.

hm, odavno planiram posjetit kardiologa pa zaboravim tražit uputnicu.

jednom sam čak dobila (taj prvi put) neku dijagnozu, a na drugom pregledu prije 4 godine mi je rečeno da je sve ok. ko će ga znat?!

al, nije me puno ni briga. :)

trenutačna smrt od infarkta bi mi baš odgovarala.

Share this post


Link to post

nemoj tako....pobijedit ćemo mi ovo.....nije strašno...ima i gorih stvari u životu....

Share this post


Link to post

jedna od najnepodnošljivijih osjećanja mi je nedostatak povjerenja.

u nekog, u nešto, u sebe, u sistem...

kad me to pukne, zamre mi život, bolje da me nema.

 

nekad se osjećam jaka i stabilna, a onda iznenada opet sam slaba.

neka pomisao ili radnja, moja ili tuđa svejedno, baci me u bezdan crnila...

shit. ne volim to nikako.uh.

Share this post


Link to post
Hvala ti, mene čak ne brine toliko tahikardija koliko to preskakanje srca,užasno je neugodno, znaš i sama. To mi sad već traje od proljeća, dobila sam nedavno Rytmonorm tablete, ali i uz njih imam preskakanja, možda malo manje nego inače. Vjerojatno sad i treba proći neko vrijeme da lijek djeluje kak treba

 

Meni isto od proljeća traju ta preskakanja....najviše u pms-u....samo čekam kad će izostat' svi daljnji otkucaju nakon preskoka! Pijem Concor - kao za tlak i obzirom da se nisam dovoljno ufurala kako taj betablokator rješava i preskakanja, meni ih niti ne rješava! Po meni je najbolje ignorirati situaciju....kažu da neki ljudi osjete svaki i najmanji bezopasni preskok, dok drugi ne osjete ni jedan pa čak niti one najopasnije. Kod mene se najčešće javlja navečer kad legnem i smirim se...

Užasno je neugodno, definitivno je vezano uz anksioznost i bezopasno je!

Pozdrav :)

Share this post


Link to post

Ja nisam toliko depresivna i bez samopouzdanja.nego me više muče fizički simptomi pa mi to otežava svakodnevnicu....pritisak u glavi,glavobolja,nemir i te gluposti.....

Share this post


Link to post

Koliko god lose bilo ono sto nam se desava, veliko je olaksanje vidjeti da nismo sami u ovome.. Pozdrav od novog clana foruma, tj mene :)

Dok citam vase postove, u mnogima od njih se prepoznajem, vrtoglavica, mucnine, strahovi, preznojavanje, lupanje srca...

Pa, odakle da pocnem?

Prosle godine su mi prvi put ustanovili dijagnozu zvanu anksioznost. Zapravo, prvi put sam prije nekih desetak godina imala ovaj problem, ali mu tada nisam znala ime. Sjecam se da mi je receno da je moje stanje posljedica stresa i cinjenice da sve svoje probleme cuvam u sebi i tako se to kupilo i kupilo... dok jednog dana nije eksplodiralo (a bukvalno sam i imala takav osjecaj - kao pomracenje svijesti). Nekoliko puta sam zavrsila u hitnoj, dok mi ljekar opste prakse nije prepisao bromazepam od 3mg, dva puta dnevno. Nisam htjela da se navikavam na tablete, pa ih nisam pila redovno, nego samo kad bih osjetila potrebu (otprilike jednom u dva dana). Onda sam pocela da smanjujem na pola tablete i da se trudim da istrpim (koliko je bilo moguce) napade panike i ostalo sto ide uz njih.. Nije bilo lako, trajalo je to nekih godinu i vise, ali na kraju sam se izvukla iz svega toga. Nisam mogla da vjerujem da je proslo.

 

I prije dvije godine vratilo se... Moj drustveni zivot naglo je otisao bestraga.. nisam mogla da maknem iz kuce i to me je udaljilo od prijatelja, kao i od momka (sa kojim sam ubrzo i raskinula), a zamalo sam ostala i bez posla..

Mucenje je utihnulo nakon godinu i po, a zatim se vratilo i vise ne pusta :( Prosle godine sam najzad otisla kod psihijatra. Prepisao mi je Seroxat i Lexilium. Osim anksioznosti imala sam i neki blazi oblik depresije (mada se meni nije cinio blagim). Seroxat me je uspavljivao. Osjecala sam kao da cu pola zivota prespavati. Lexilium je djelovao umirujuce. Postepeno sam prestala sa Seroxatom i nastavila sa Lexiliumom. I jos uvijek ga koristim.. ili bolje reci - ne mogu da zamislim jedan dan bez njega :( Ako ga jedan dan ne popijem, vec sljedeci imam duplo gore napade, glavobolju i sta sve ne..

 

Mrzim sebe ponekad i pitam se zasto ne mogu da zivim kao drugi ljudi? Zasto ne mogu da se iznerviram, da tugujem ili patim, bez straha da ce to da dovede do novih napada??? I ono sto me najvise muci - da li ce ikada prestati, ali STVARNO???

 

Uh, sad tek vidim koliko sam se raspisala.. sorry, malo sam se zanijela :whistling:

Share this post


Link to post

Prestati će Foni,samo moraš biti uporna i vjerovati da je to samo anksioznost i ništa više.to nije bolest,nego poremećaj...istina da je gadno,ali drži se....i ja sam imala slične simptome prije 10 godina,samo što ih nisam prepoznala,nisam znala šta mi se dešava i prošlo je samo od sebe....a sad me uhvatilo i jače je nego prije....zato sam išla kod psihijatra i pijem samo ččetvrtinu AD elicee,pa ćemo vidjeti....već vidim poboljšanje....

Share this post


Link to post

E pa moram da vam kazem da mi je lakse da se nosim sa ovim dok setam po ovim forumima , imam iste probleme , zapavo sve je pocelo kada mi je jednog dana iznenada skorio pritisak i srce je htelo da izleti napolje ,znojenje , drhtavica i sve to u epizodama ( stvarno sam mislila da umirem ) , sada su mi ostali "samo" strahovi i onaj ruzan osecaj u stomaku ujutru kada ustanem , ponekad se uznemirim iz cista mira i pocne srce brze da mi lupa , osecam da mi zivci ne rade kako treba i retko prodje dan da me nesto ne ziga i ne stiska , najcesce je to osecaj u grudima a pojavila mi se i knedla u grlu koja nestane bas kada usmerim misli na nesto drugo :) a i danima sam imala drhtanje celog tela od cega bi me boleli misici , uzas blagi !!!! bila sam na ivici da postanem hipohondar ... svi mi savetuju da ne posecujem ovakve forume , da probam da ne mislim na to i ne osluskujem svoje telo ali ... oni nisu u mojoj kozi , ne pijem nikakve lekove niti sam bila kod psihijatra ( i ako bih trebala verovatno ) , malo sam zpustila fakultet i obaveze, vise se okrenula sebi jer smatram da ovakve stvari mogu da se rese jedino preispitivanjem sebe i svojih osecanja .

jesam imala gadan stres prosle godine , izgubila sam oca , jesam pokusala da potisnem osecanja i cinilo mi se da drugi ljudi to tragicnije primaju od mene , svu svoju energiju usmerila sam na polaganje ispita i posao i kada je doslo vreme da se opustim ... strefilo me je sve sa cim se nisam izborila kada je trebalo ... ali verovatno ima i dubljih korena ...

Nemam neki konkretan savet za sve sapatnike , jedino svoje iskustvo , ono na cemu radim je osluskivanje sebe i svojih potreba , iskopala sam sajt koji mi je pomogao da prelomim i suocim se sa svojim strahovima , bodrim sebe iz dana u dan da ce sve to proci i da je samo faza , kupila sam knjigu "moc podsvesti " , mogu vam reci da sam zadovoljna tematikom i da dosta pomaze u usvajanju pozitivnih misli ( nema sanse da upadnes u bedak :) ) , ali ima jos dosta dobrih knjiga o podsvesti , autosugestiji i slicnim stvarima ,razmisljam o tome kako sam mlada i kako trebam dosta toga jos da uradim ...

sve u svemu ovde sam da bih podelila to sa vama jer MISLIM da me ljudi iz okruzenja slabo razumeju.

Niko ne moze da ti da bolji savet od onoga ko prolazi kroz isto sto i ti ...

probajte sa ovim za pocetak http://www.anksioznost.net/

Izvinjavam se sto sam ovoliko rastegla pricu :)

Share this post


Link to post

jel moze neko da mi kaze da li "knedla " u grlu moze da traje i po nekoliko dana ?

ne smeta mi pri gutanju ali je osecam i jako me nervira :(

pri tom osecam i kao nekakva probadanja sa leve i desne strane ,naizmenicno , u grudima ... ima li neko ovakvih tegoba i da li je moguce da je od napetosti , prosto mi ne ulazi u glavu ... stalno mislim da mi je nesto " strasno " .

Share this post


Link to post

@ foni

Citam ti post i kao da vidim sebe u njemu. Nije da imam previse problema trenutno ali mogu da pretpostavim neke, ali i neki moj odgovor na njih.

Vidis i sama, simptmomi su isli, vracali se i to po nekoliko puta. Ok, to nije dovoljno, treba da ih nema, ne!?

Knjiga panic away je knjiga osobe koja ju je izbacila iz svog zivota u potpunosti (paniku) a bazira se na jednoj jedinoj tehnici koja sluzi bas da ugasi gorivo bilo kojoj buducoj panici, anks. misli i sl.

Da li panika zaista moze da se ugasi i nestane, mislim da ne, jer je prirodno da ljudi panice. Da li mozes da se resis svojih simptoma koji se pale bez razloga, mislim i verujem da da.

Kucaj panic away u guglu, otvori oficijelni sajt i pogledaj video osoba svedoka, korisnika/citalaca knjige.

U vezi citanja i izolacije u odnosu na prikupljanje informacija batali. Nema razloga da uskratis sebi mogucnost da nesto saznas i sebi pomognes. Taj ko ti to kaze neka te sam izvuce ako zna, ako ne zna neka te ostavi da to sama uradis.

Licno sam poceo da napredujem tek kada sam procitao sebi bitne stvari, pre toga, nono.

Verujem da si dovoljno sposobna da ne stvoris sebi neku vrstu opsesije ovim forumom, ali i da dodje do toga to uopste nije bitno, bitno je samo da ti radis na uklanjanju panike i anks. a potom i opsesije padaju u vodu. Citaj, sama ces prestati da posecujes forume.

Jos nesto bih ti preporucio pre citanja knjige panic away koju imas u ovom podforumu da nadjes:

procitaj sta knjiga nudi!

http://panicni-poremecaj.com.ba/component/...tpage/Itemid,1/

 

Share this post


Link to post
jel moze neko da mi kaze da li "knedla " u grlu moze da traje i po nekoliko dana ?

ne smeta mi pri gutanju ali je osecam i jako me nervira :(

pri tom osecam i kao nekakva probadanja sa leve i desne strane ,naizmenicno , u grudima ... ima li neko ovakvih tegoba i da li je moguce da je od napetosti , prosto mi ne ulazi u glavu ... stalno mislim da mi je nesto " strasno " .

 

Može da traje nekoliko dana pa i duže,,,apsolutno je bezopasno,,,i prodje samo od sebe,,,nije povezano sa probadanjem u grudima, ali i ono je posledica nekih od anksioznih simptoma,,,kako tenzija tvoje napetosti koja ih stvara- popusti, i te tegobe ce nestati,,,

Nažalost, ako neuspeš trajno da se rešiš tenzije kao uzroka, i tegobe ce se ponavljati, ali su potpuno bezopasne-netreba da te plaši,,,jedino- da su neprijatne-jesu!Medjutim zaista se toga možeš trajno rešiti, da ti nepravi probleme ali potrebno je strpljenje i,i,,,duža prica,,,to je proces,,,

Share this post


Link to post

Hvala puno na odgovoru , znam da sam pod tenzijom vec duze vreme i radim na tome bar da je ublazim , bas sam u grcu i dodju dani kada popustim i prepustim se tom osecaju i tada sam jako razdrazljiva pa dodje i ta knedla i ta probadanja ... znam da ce proci, stalno ponavljam to sebi ali kako vreme prolazi nema pomaka , pokusavam da budem pozitivna , bar da me drugi tako vide a u sebi pucam od straha kada krene da me stiska i probada kad npr. sedim sa drugaricama u kaficu .I to mi stvara tenziju ... ne moze da prodje ni jedan dan da nemam neke tegobe , ubija u pojam !

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...