Jump to content
Depresija forum

Recommended Posts

javi kako je proslo...

 

htjela bih nadodati da ja ne volim pricati s vecinom ljudi, uvijek me povrijede, iskreno bojim se vecine ljudi..volim pricat s drvima...to nije ni pricanje, samo legenem o kroijen stabla i pustam svoju tugu da izade u zemlju a drvo me tjesi...nema vece ljubavi od toga, ..i onda vracanje na asfalt, nek me netko ubije, uopce se ne mogu prilagoditi ovom modernom tehnoloskom drustvu...toliko zelim toga a tako se zivjelo davno, ili se zivi al nema me tamo, zivim kao rob asfaltiranoj zemlji, auti tramvaji buka, napeti ljudi puni pohlepe i gnoja..

 

ako ti ko kaze da nije normalno pricati sa drvecem .... ta osoba nije normalna

Share this post


Link to post

ako ti ko kaze da nije normalno pricati sa drvecem .... ta osoba nije normalna

 

+1

Share this post


Link to post

Danas mi se desila krajnje cudna situacija.Primetio sam to i ranije,tj od kada sam usao u tu neku deperonalizaciju i polako poceo da se povlacim u sebe,a samim tim i da ostvarujem sve manje kontakta sa ljudima da mi se ponekad desi kao da mi se ukoci telo ili neki deo tela pa me interesuje da li je to anksioznost i ako moze neko da mi kaze jel to moguce resiti.

Tj jel to nije ozbiljno i jel ce vremenom proci kako budem opet poceo da ostvarujem komunikaciju sa svetom?

 

Da probam malo da razjasnim..

Danas je bas bila nezgodna situacija,isao sam na neki razgovor i kako sam seo na fotelju odjednom sam se skroz zbunio pre nego sto je ta zena uopste pocela da prica.Ona je popunjavala neke papire i ja sam samo odjednom osetio kao da mi se glava ukoci(tacnije vrat) u odnosu na telo i onda me je uhavatila neka panika u trenutku(cak sam na sekund pozeleo samo da izadjem iz te kancelarije) da to ta zena ne primeti ali sam se nekako uspeo smiriti.Ali opet se u toku razgovora pojavilo to ali sam nekako uspeo da izkontrolisem.Ali sve vreme tokom razgovora mi se motalo to po glavi ,,e sad ce opet sigurno" tako da mi nije bilo ni malo prijatno.

Ne osecam se sigurno kada idem kod lekara na razgovor,ne znam sam ni zasto a cim sam usao u tu (nutricionisticku) ordinaciju osetio sam nelagodnost.

 

Nzm mozda je to problem ,odnosno taj neki strah iz ranijih perioda ili sta znam vec zato vam se i obracam da bi mi neko eventualno razjasnio.

Uglavnom u normalnoj komunikaciji to nemam,tako da pretezno u razgovoru sa lekarima i to dok cutim odnosno dok ne krenem da pricam??? wtf?

Jos se ponekad pojavi to isto tako recimo kada sam u busu ili kada meni u susret ide gomila ljudi pa imam osecaj da me vecina njih gleda.Ne cesto ali se desi ponekad.

Osecam se da imam dosta samopouzdanja pogotov u odnosu na neki raniji period ali eto jednostavno ne volim kada toliko ljudi zuri u mene.

 

Pa iz ovog iznetog jel rec o anksioznosti ili o nekom drugom poremecaju ili cemu vec?

Share this post


Link to post

Meni zvuÄi kao anksioznost. Takve tripove kao to sa gledanjem sam imala dugo, joÅ¡ od detinjstva. Nekad sam mislila i da svi znaju Å¡ta mislim, ako mislim neÅ¡to zlurado, nevaljalo itd. Retko se deÅ¡ava u poslednje vreme, ali pojavi se. I te fiziÄke manifestacije su viÅ¡e nego oÄigledne.

 

Tebi treba dobar psihoterapeut, jer si uglavnom super-racionalan, govoriÅ¡ stvari koje imaju smisla, razum ti je zdrav, hoćeÅ¡ da se povežeÅ¡ sa ljudima...ali negde, neÅ¡to koÄi.

Share this post


Link to post

Hvala ti na brzom odgovoru,i mislio sam da je to u pitanju ali mi je trebao neko da to potvrdi.

Ko zna mozda i od ranije to vucem ali nisam toga bio ni svestan,moracu svakako to da pomenem kada sledeci put budem isao kod lekara.

 

Nije da me brine ali me dovodi ponekad u takve neprijatne situacija,a ova danas je bas bila ocigledna tj jedna od neprijatnijih(prvi put nisam to mogao da izkontrolisem pa sam siguran da je ta zena to primetila)pa sam zato odmah i pisao ovde.

Hvala jos jednom :).

Share this post


Link to post

dobro jutro divni ljudi,danima vas prati citam sta se sve sa vama desava ili desavalo pa eto da se i ja na neki nacin pozalim ispraznim i napisem po koju o mom GAP-u

borim se vec godinama sa tim nerealnim strahovima uglavnom budem na nekom leku AD i kao bude prividno ok nastavis zivot tamo gde si bio zakucan i ides dalje medjutim od decembra se opet borim sa anksioznoscu i pratila i prizivala strah i suocavala se sa njim do nekog vremena kad vise nisam imala snage i opet otisla kod psihijatra i opet pijem th koja me trenutno razbija kao i uvek dok se ne podigne nivo serotonina u krvi.

trenutne simptome koje imam su drhtanje tela i vrelina svugde i kao i to ispratim suocim se al nesto mi neide .

a kad pomislim da treba da se vratim poslu tek mi tu nastaje pakao u smislu kako cu ovakva medju kolektiv i kako cu u ovakvom stanju da radim i cesto se pitam hocu li se ikada izvuci iz ovakve situacije. znam da snaga volje moze sve al ja je sad trenuto joos uvek nemam.

Share this post


Link to post

@bombonica

 

 

Držim fige, stvarno. Neki od nas su se i izborili s time. Naporno je ali može se. PiÅ¡i, pitaj, zakljuÄuj... Sve, samo da ti pomogne Å¡to prije ;)

Share this post


Link to post

i ja sam se izborila jedanput pre par godina al uz pomoc lekova nazalost i knjigu panic away znam napamet i primenjivala sam te tehnike al nesto nije islo ili sam ja trenutno jako emocionalno slaba ili me je zivot pregazio kao sto i jeste sve u svemu borim se suocavam druge nema a ono sto me najvise zivcira je sto nema dobre psihoterapije kkoja bi u ovom slucaj najbolje i jedino pomogla.

Share this post


Link to post

a ono sto me najvise zivcira je sto nema dobre psihoterapije kkoja bi u ovom slucaj najbolje i jedino pomogla.

 

E-e, vidiš to je i kod mene. Onako kada ti psihijatar otvoreno kaže - Tebi može pomoći jedino par godina intenzivne psihoterapije.

A kod mene nema Äak ni psihologa u gradu kamoli psihoterapije. Mogu troÅ¡iti pare nemilice, plaćati i put i psihoterapiju 80km od mene ili se ovako pretvarati da mi je Ok.

Share this post


Link to post

kod mene privatnici deru uzimaju nemilice i sve se svede na isto pij lekice i suocavaj se a sta da radim kad nemam snage za to,isla sam ovih dana i do drugog doktora u nadi da cu mozda al samo mozda bolje proci i makar malo popricati o problemu i dobiti neke smernice za dalje al od toga nista nego vezbe disanja i lekici i kontrola za tri nedelje bas malo tuzno .

Share this post


Link to post

Joj, ako zaspim sorry :D Nije baš da sam naspavan nešto, hihi.

 

Znam, znam. :/ Stvarno ja sam petnajstak godina baš bacio u vjetar. Promjenio ma ono desetak psihijatara, ljekove ne brojim... Mah, znaš i sama. No, nekako da li s vremenom ili kako, hajde bolje je. Da ne govorim kako ništa od ljekova više ne pijem. ;)

 

Ovo mjesto također, ima predivnih ljudi i kada je najteže uivjek te netko utješi. Stoga, malo po malo. Ma da vidimo s vremenom kako je i tebi bolje. :)

Share this post


Link to post

I tako jutro uvek pocinje sa drhtanjem i nekom vrelinom i bas pocinje da me zivcira i pratim kao i uvek i izazivam ga jos vise al me zamara sve ovo psihicki jako i bas se oneraspolozim a znam da nema razloga za tim.

 

Share this post


Link to post

Mrzio sam jutra nekada baš samo zbog toga. Ono budiš se da bi iznova isti pakao proživljavao.

Share this post


Link to post

Da jutra su mi najgora posle se nekako izborim i uglavnom prodje dan ok al opet samo statiram nista ne preduzimam konkretno da resim svoju situaciju nego samo cekam da prodje samo od sebe a to se nece desiti, moram da vratim svoje samopouzdanje i mir.

Share this post


Link to post

Pa "statiranje" oÄigledno i je dio te bolesti. ;) Znam kako je kada gledaÄ‘ doslovno kako život prolazi mimo tebe, samo i nemožeÅ¡ neÅ¡to viÅ¡e, sve to baÅ¡ blokira Äovjeka :/

Share this post


Link to post

Da bas tako zato se treba baciti u vatru pa sta bude, al jednostavna strana toga je sto ja sad ne mogu to da uradim zbog straha. Realno ne bojim se nicega al me ovi fizicki simptomi razbijaju i ja sam se tu zakucala i samo se vrtim u krug. Bas bezveze.

Share this post


Link to post

Iskreno ne znam koliko se mudro bacati u vatru. Meni je to bilo dok sam živio sa starcima, klasiÄno odgojna - ÄŒeliÄi se sine... Samo to je meni toliko pogorÅ¡alo situaciju da sam se tada prvi put pokuÅ¡ao ubiti. Tek kasnije kada sam neke stvari krenuo polako, tada sam i vidio da mi ide na bolje. Sad, to je bilo kod mene, ok, netko možda i može na taj teži naÄin, divim se ljudima koji mogu. ;)

Share this post


Link to post

Da kod tebe je bilo tako ja nikako ne mogu da shvatim i naucim kako da pustim taj strah da odradi svoje kao sto sve knjige govore o tome, i kako ja da pustim nesto sto me uznemirava tu je zakuc kod mene.

Share this post


Link to post

Iskreno sad i ne znam kako... Samo postoje takvi ljudi, divim se tome. Možda ćeš ti prije isplivati iz svega toga ;)

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...