Jump to content
Depresija forum
Lali

Granicni poremecaj licnosti (BPD, Borderline)

Recommended Posts

A mi Å¡to mislimo crno zeleno? XD

 

E kad vidim ovo graniÄari ne umeju da vole popizdim... Ljudi ne serite..

Share this post


Link to post

E kad vidim ovo graniÄari ne umeju da vole popizdim... Ljudi ne serite..

 

+1000000000000000000000000000000000000000000000000000

Share this post


Link to post

Ljubav po Eriku From-u ; brižnost , odgovornost , poštovanje , razumjevanje , saosećanje

 

Za GPL pipl ova osećanja su misaone imenice i tek u kasnijim godinama života mogu da razviju neke od njih

 

GPL uglavnom idealiziju te nakon raspada iluzije devaluiraju objekat uglavnom zaljubljenosti a nikad cjelovite ljubavi te mnogo seru o tome kako oni nisu nizaÅ¡ta niti odgovorni , niti su bili zaista brižni , uglavnom ne poÅ¡tuju nikoga već idealiziraju vrednosti i sve ostalo devaluiraju ili preziru .Razumjevanje kod GPL pipl može da se javi u tragovima u kasnijem životu kad nakon mnogo samopovreÄ‘ivanja i povreÄ‘ivanja drugih ipak neki crv intelekta mudrosti poÄne da im/nam kopka mozak.

Do tada beznadežno želimo bezuslovnu ljubav koju samo majka može da pruži ali najÄešće majka GPL pipl je omanula na tom polju.

 

GPL pipl uglavnom deluju iz osećaja liÄne emotivne patnje projekcijama na druge da bi prikrili beskrajnu patnju i prazninu koju niko u životu nije imao da im popuni a koja zjapi u njima poput beskrajne rupe niÄega bez imalo saosećanja.

Slika je obiÄno : Ja patim -svjet je sranje, ljudi su loÅ¡i .Meni je dobro -neki ljudi koji su celoviti, jer ja nisam celovit , su živi bogovi na zemlji.

Ako se ne prepoznajete u ovome možda više niste GPL ili ste samo ostali isti -skloni primitivnim ego odbranama

Edited by Grani�niHisterDistimić

Share this post


Link to post

Ja bih GraniÄnom dala WP zbog ovog "From-u". :P PRAVDA ZA GRAMATIKU I PRAVOPIS.

 

I ajde, reci. Ako ne bude bilo lepo, uklonimo i to je to. :) Odrasli smo ljudi.

Share this post


Link to post

Tocka ide prije razmaka a ne poslije. Nova recenica pocinje velikim slovom. Ja opet trkeljam bez kvacaka jer nemam zene da je stisnem uza se.

Da imam, kad imam, bole me neka stvar za tocke, kvacke i ostalo.

Sve je dobro kad se dobro svrsi ;)

Share this post


Link to post

Tocka ide prije razmaka a ne poslije.

 

Rekao si nešto što me je nerviralo mesecima, a nisam smela da kažem. :D ALAL VERA!

Share this post


Link to post

Pozdrav, imam potrebu da Vam se obratim preko ovog foruma budući da smatram da ste ipak kompetentni donositi nekakve zakljuÄke o ovom poremećaju.

 

Naime, već duže vrijeme imam nekakvih problema a da ni sama ne znam kakvih, ne znam odakle bih uopće poÄela, pokuÅ¡at ću biti kratka a opet sažeti sve bitno.

 

Imam 23 godine i smatram da je moj najveći problem Å¡to se osjećam prazno, nažalost izgleda da tu rupu niÅ¡ta ne može popuniti. PokuÅ¡avala sam s alkoholom, sa junk food-om, fakultetom, prijateljima, ljubavi, hobijima, Äak se okrenula duhovnoÅ¡Äu, self help literaturi, teretana, yoga, tetovaža,Äokolada, putovanje....ali sve to ima karatak vijek i nažalost opet ono gorko razoÄaranje da ni to "neÅ¡to" nije to Å¡ta mi treba.

 

Drugi najveći problem koji naravno ide uz sve to, je depresija, bezvoljnost, nedostatak volje za životom, nedostatak motivacije, ima dana kada se ne mogu ustati iz kreveta, ne zato jer sam lijena, nego jednostavno tijelo mi to ne dopuÅ¡ta. Ne pronalazim smisao u niÄemu Å¡to me je prije Äinilo sretnom. Da bi stvari bile gore to traje jako kratko, nekad pola dana, a najviÅ¡e po tjedan dana, zatim sve doÄ‘e na normalu (mogu normalno funcionirati). Kako postanem bolje volje mislim ma nije mi niÅ¡ta, proći će , ne trebam pomoć, a ima dana kada se guÅ¡im u plaÄu zbog nikakvog razloga. Uz sve to moram napomenuti da sam jako ambiciozna, da oÄekujem puno od sebe i života, zavrÅ¡avam fakultet, idem na razmjenu studenata u drugu zemlju, želim se zaposlitii u drugom gradu, želim duhovno napredovati, imam konstantu potrebu da budem bolja verzija sebe( vjerojatno opet mislim da cu tako biti sretnija i zadovoljnija, zaÄarani krug).

 

Treći problem su emotivne veze. Nikad nisam bila u vezi, neÅ¡to najbliže vezi je bilo s jednim kolegom. Na tom odnosu sam jako puno nauÄila o sebi, naravno ne dok je odnos trajao jer tada nisan bila u mogućnosti da percipiram sebe kao nekog tko stvara probleme,već je tada on bio glavni krivac za sve. Tek sad sa sigurne udaljenosti vidim Å¡iru sliku. PoÄeli smo se družiti kao kolege sa fakulteta. Nije bio moj tip, u nikakvom smislu, ali jako brzo sam se zaljubila, zaljubio se i on ali smo to oboje krili. Culi smo se svaki dan dvije godine, dan i noc, noc i dan. Ne znam kako da sroÄim ovu priÄu da ima poÄetak i kraj,ali jedan jako nezdrav odnos po oboje. Nakon skoro godinu dana od prekida sasvim sluÄajno sam na internetu naletila na termine "fear of abandonment and engulfment" i otkrila da me opisuju u potpunosti.

 

Toliko sam se bojala da ce me ostaviti iako nikad nismo ni bili skupa. Stalno sam se usporeÄ‘ivala s njegovom bivÅ¡om, pratila sam svaku curu koju bi lajkao na instagramu, smatrala sebe manje vrijednom, bila ljubomorna i posesivna. Kada bi se trebali naći a doÅ¡lo bi to toga da on ne može, prekidala bi svaki kontakt s njim,vrijeÄ‘ala ga, blokala ga na svim druÅ¡tvenim mrežama, i rekla da se necemo vise cut. Stalno sam ga napadala, pokuÅ¡avala prekinuti taj odnos (sad vidim da je to zapravo sve bio moj obrambeni mehaniizam i strah da on mene ne ostavi). Kada ne bi odgovorio na poruku kada sam ja zamislila radila bi dramu, koliko god sam ga voljela nisam bila u stanju pokazati ljubav. U odnosima sam bila hlada i djelovala nezainteresirano, kasnije sam shvatila da su me zapravo takve drame, tenzije, svaÄ‘e i osjećaj nesigurnosti Äinile zavezanim za njega. Volim psihologiju i puno sam citala i shvatila da je to veliki problem od djetinjstva, otac mi nikad nije pokazivo ljubav, vjerojatno za mene nedostatak pažnje i glad za ljubavlju znaci ljubav. Posto smo oboje se pravili ludi i bili dosta suzdrzani, bilo je i trenutaka kada se on jednostavno nije mogao suzdržati i kada je pokazivao njeznost prema meni. Ja vam ne mogu opisati kako sam ga tada gledala drugaÄijim oÄima,pitala sam se sta mu je, i sva zainteresiranost za njega bi pala. Sve u svemu to je bio jedan pakao od odnosa koji je guÅ¡io kako mene tako i njega, on jednostavno viÅ¡e nije mogao izdržat moje konstantno guranje njega od sebe, pa vraćanje i prekinio je jendom za svagda. ProÅ¡lo je godinu dana od tada, ja se joÅ¡ nisam oporavila i imam osjećaj da ga joÅ¡ vise volim ( cini mi se sta vise patim vise nekog volim). On vec ima djevojku 8 mj. Ovdje cu se zaustaviti jer je priÄa previse duga i Å¡iroka ali mislim da ste dobili dojam o toksicnosti takvog odnosa.

 

ÄŒetvrti problem je manjak samopouzdanja, nesigurnost, konstantno usporeÄ‘ivanje s drugim djevojkama. Nekad mislim da sam bezvrijedna, ne želim viÅ¡e živjeti,Äesto poželim da me nema, ali se nikad nisam usudila oduzeti sebi zivot. Kada sam bila jako mala, kada bi me roditelji povrijedili s nekim svojim rijeÄima ( ne sjecam se tocno zbog cega) pozelila sam umrijeti kako bi im naplatila svu moju bol.

 

Kada govorimo o prijateljima, imam ih ali mi nikad nesto pretjerano nisu znaÄili, mislim da mogu bez njih. TakoÄ‘er jedno vrijeme se volim druzit s njima, a nekad mi se pocnu gadit i ne zelim vise provodit vrijeme s ikim.

 

Nikad nisam bila nasilna,agresivna,niti razbijala stvari, pormiskuitetno ponašanje nije dolazilo u obzir kako se bojim bilo kakve intimne bliskosti pohotovo one emocionalne, ali sam cesti poželjela to napraviti misleći da cu tako biti sretnija, da cu popuniti tu veliku rupu u srcu.

 

Ovo je ukratko moj problem, vjerujem da sam mozda propustila bitne detalje kojih ni sama nisam svjesna, to je moja unutrnja psihoanaliza, to je ono dokle sam ja uspjela doći. Tražim vase misljenje da li sam na dobroj temi ili ipak se moram prebaciti na neku drugu. Psihologa/ psihijatra planiram posjetiti, nisam trenutno financijski potkovana za takvo što, a ni dovoljno upoznata s tim. Iznimno sam zahvalna na bilo kakvom komentaru, i oprostite zbog poduzeg teksta.

 

:)

Share this post


Link to post

Da li je neko Äuo za omega-3 masne kiseline kao potencijalni lek za neke od simptoma Bpd-a?

 

Bilo kakva suplementacija protiv stresa pomaže .

 

Npr ja pijem kompleks B vitamina zvani Stres Managment od firme Calivita .Ima ih u svakom većem gradu

Share this post


Link to post

Pozdrav, imam potrebu da Vam se obratim preko ovog foruma budući da smatram da ste ipak kompetentni donositi nekakve zakljuÄke o ovom poremećaju.

 

Naime, već duže vrijeme imam nekakvih problema a da ni sama ne znam kakvih, ne znam odakle bih uopće poÄela, pokuÅ¡at ću biti kratka a opet sažeti sve bitno.

 

Imam 23 godine i smatram da je moj najveći problem Å¡to se osjećam prazno, nažalost izgleda da tu rupu niÅ¡ta ne može popuniti. PokuÅ¡avala sam s alkoholom, sa junk food-om, fakultetom, prijateljima, ljubavi, hobijima, Äak se okrenula duhovnoÅ¡Äu, self help literaturi, teretana, yoga, tetovaža,Äokolada, putovanje....ali sve to ima karatak vijek i nažalost opet ono gorko razoÄaranje da ni to "neÅ¡to" nije to Å¡ta mi treba.

 

Drugi najveći problem koji naravno ide uz sve to, je depresija, bezvoljnost, nedostatak volje za životom, nedostatak motivacije, ima dana kada se ne mogu ustati iz kreveta, ne zato jer sam lijena, nego jednostavno tijelo mi to ne dopuÅ¡ta. Ne pronalazim smisao u niÄemu Å¡to me je prije Äinilo sretnom. Da bi stvari bile gore to traje jako kratko, nekad pola dana, a najviÅ¡e po tjedan dana, zatim sve doÄ‘e na normalu (mogu normalno funcionirati). Kako postanem bolje volje mislim ma nije mi niÅ¡ta, proći će , ne trebam pomoć, a ima dana kada se guÅ¡im u plaÄu zbog nikakvog razloga. Uz sve to moram napomenuti da sam jako ambiciozna, da oÄekujem puno od sebe i života, zavrÅ¡avam fakultet, idem na razmjenu studenata u drugu zemlju, želim se zaposlitii u drugom gradu, želim duhovno napredovati, imam konstantu potrebu da budem bolja verzija sebe( vjerojatno opet mislim da cu tako biti sretnija i zadovoljnija, zaÄarani krug).

 

Treći problem su emotivne veze. Nikad nisam bila u vezi, neÅ¡to najbliže vezi je bilo s jednim kolegom. Na tom odnosu sam jako puno nauÄila o sebi, naravno ne dok je odnos trajao jer tada nisan bila u mogućnosti da percipiram sebe kao nekog tko stvara probleme,već je tada on bio glavni krivac za sve. Tek sad sa sigurne udaljenosti vidim Å¡iru sliku. PoÄeli smo se družiti kao kolege sa fakulteta. Nije bio moj tip, u nikakvom smislu, ali jako brzo sam se zaljubila, zaljubio se i on ali smo to oboje krili. Culi smo se svaki dan dvije godine, dan i noc, noc i dan. Ne znam kako da sroÄim ovu priÄu da ima poÄetak i kraj,ali jedan jako nezdrav odnos po oboje. Nakon skoro godinu dana od prekida sasvim sluÄajno sam na internetu naletila na termine "fear of abandonment and engulfment" i otkrila da me opisuju u potpunosti.

 

Toliko sam se bojala da ce me ostaviti iako nikad nismo ni bili skupa. Stalno sam se usporeÄ‘ivala s njegovom bivÅ¡om, pratila sam svaku curu koju bi lajkao na instagramu, smatrala sebe manje vrijednom, bila ljubomorna i posesivna. Kada bi se trebali naći a doÅ¡lo bi to toga da on ne može, prekidala bi svaki kontakt s njim,vrijeÄ‘ala ga, blokala ga na svim druÅ¡tvenim mrežama, i rekla da se necemo vise cut. Stalno sam ga napadala, pokuÅ¡avala prekinuti taj odnos (sad vidim da je to zapravo sve bio moj obrambeni mehaniizam i strah da on mene ne ostavi). Kada ne bi odgovorio na poruku kada sam ja zamislila radila bi dramu, koliko god sam ga voljela nisam bila u stanju pokazati ljubav. U odnosima sam bila hlada i djelovala nezainteresirano, kasnije sam shvatila da su me zapravo takve drame, tenzije, svaÄ‘e i osjećaj nesigurnosti Äinile zavezanim za njega. Volim psihologiju i puno sam citala i shvatila da je to veliki problem od djetinjstva, otac mi nikad nije pokazivo ljubav, vjerojatno za mene nedostatak pažnje i glad za ljubavlju znaci ljubav. Posto smo oboje se pravili ludi i bili dosta suzdrzani, bilo je i trenutaka kada se on jednostavno nije mogao suzdržati i kada je pokazivao njeznost prema meni. Ja vam ne mogu opisati kako sam ga tada gledala drugaÄijim oÄima,pitala sam se sta mu je, i sva zainteresiranost za njega bi pala. Sve u svemu to je bio jedan pakao od odnosa koji je guÅ¡io kako mene tako i njega, on jednostavno viÅ¡e nije mogao izdržat moje konstantno guranje njega od sebe, pa vraćanje i prekinio je jendom za svagda. ProÅ¡lo je godinu dana od tada, ja se joÅ¡ nisam oporavila i imam osjećaj da ga joÅ¡ vise volim ( cini mi se sta vise patim vise nekog volim). On vec ima djevojku 8 mj. Ovdje cu se zaustaviti jer je priÄa previse duga i Å¡iroka ali mislim da ste dobili dojam o toksicnosti takvog odnosa.

 

ÄŒetvrti problem je manjak samopouzdanja, nesigurnost, konstantno usporeÄ‘ivanje s drugim djevojkama. Nekad mislim da sam bezvrijedna, ne želim viÅ¡e živjeti,Äesto poželim da me nema, ali se nikad nisam usudila oduzeti sebi zivot. Kada sam bila jako mala, kada bi me roditelji povrijedili s nekim svojim rijeÄima ( ne sjecam se tocno zbog cega) pozelila sam umrijeti kako bi im naplatila svu moju bol.

 

Kada govorimo o prijateljima, imam ih ali mi nikad nesto pretjerano nisu znaÄili, mislim da mogu bez njih. TakoÄ‘er jedno vrijeme se volim druzit s njima, a nekad mi se pocnu gadit i ne zelim vise provodit vrijeme s ikim.

 

Nikad nisam bila nasilna,agresivna,niti razbijala stvari, pormiskuitetno ponašanje nije dolazilo u obzir kako se bojim bilo kakve intimne bliskosti pohotovo one emocionalne, ali sam cesti poželjela to napraviti misleći da cu tako biti sretnija, da cu popuniti tu veliku rupu u srcu.

 

Ovo je ukratko moj problem, vjerujem da sam mozda propustila bitne detalje kojih ni sama nisam svjesna, to je moja unutrnja psihoanaliza, to je ono dokle sam ja uspjela doći. Tražim vase misljenje da li sam na dobroj temi ili ipak se moram prebaciti na neku drugu. Psihologa/ psihijatra planiram posjetiti, nisam trenutno financijski potkovana za takvo što, a ni dovoljno upoznata s tim. Iznimno sam zahvalna na bilo kakvom komentaru, i oprostite zbog poduzeg teksta.

 

:)

 

Ma na dobroj si temi , u tome je i problem :) jer sve miriÅ¡e na tzv dijagnozu GraniÄni poremećaj liÄnosti ili Borderline personaliti disorder , ista stvar .

Elem , piÅ¡em ti jer vidim da imaÅ¡ odreÄ‘enog strpljenja i introspektivne sposobnosti.ImaÅ¡ živaca Å¡to bi se reklo a i Äini se da joÅ¡ nisi naÄeta lekovima.To je dobra stvar jer većina graniÄara nema živaca i strpljenja ,Zato ti piÅ¡em .InaÄe sam poremećaj nije ni malo prijatan kao Å¡to već vidiÅ¡

 

Pa , probaj ovako .Najbitnije je da regulišeš taj unutrašnji nemir ili stres.Probaj bez lekova .Mislim na ove teže lekove koji idu na recept .Imaš neki Presen forte u apoteci bez recepta , nisam probao samo želim da ti pomognem da probaš bez lekova.

 

Ako nemaš srestava to će teže ići jer svi ti suplementi ishrani su skupi , protiv stresa npr.

 

Psihoterapija može da pomogne .Najbitnije je da se naoružaš strpljenjem i optimizmom i npr praktikuj duge šetnje ili sport ako osećaš napetost i stres.

 

Za prazninu je već teže .Nije jasno ni meni kako se ona upÅ¡te može popuniti a da imamo dobar odnos .Kod mene je to rezultiralo da postanem vernik i Äitam knjige o mudrosti tj da Bogom popunim tu prazninu .TeÅ¡ko Bogu sa mnom ali ja to ne krijem.

 

Za sad toliko , pa nadam se da se možemo Äuti joÅ¡ oko detalja ali najbolje da otvoriÅ¡ temu i nezaboravi da me pozoveÅ¡ porukom da je pratim ako nisam tu .

 

Možda se nešto i iskobelja.

 

:) Ćao

Share this post


Link to post

Hvala svima na izdvojenom vremenu i odgovoru. Mislim da nema potrebe da otvaram novu temu,vidit cu kako ce se stvari razvijati.

 

Share this post


Link to post

I ja sam htela da izdvojim malo vremena, ali do tad...dobro nam doÅ¡la i, da, ovo je prava tema. :) Pogledaj malo linkove koje sam kaÄila na ovoj i prethodnim stranama, ima svega. I možeÅ¡ da se dovedeÅ¡ u red...makar da budeÅ¡ kao ja. ;)

Share this post


Link to post

Pozdrav, imam potrebu da Vam se obratim preko ovog foruma budući da smatram da ste ipak kompetentni donositi nekakve zakljuÄke o ovom poremećaju.

 

Naime, već duže vrijeme imam nekakvih problema a da ni sama ne znam kakvih, ne znam odakle bih uopće poÄela, pokuÅ¡at ću biti kratka a opet sažeti sve bitno.

 

Imam 23 godine i smatram da je moj najveći problem Å¡to se osjećam prazno, nažalost izgleda da tu rupu niÅ¡ta ne može popuniti. PokuÅ¡avala sam s alkoholom, sa junk food-om, fakultetom, prijateljima, ljubavi, hobijima, Äak se okrenula duhovnoÅ¡Äu, self help literaturi, teretana, yoga, tetovaža,Äokolada, putovanje....ali sve to ima karatak vijek i nažalost opet ono gorko razoÄaranje da ni to "neÅ¡to" nije to Å¡ta mi treba.

 

Drugi najveći problem koji naravno ide uz sve to, je depresija, bezvoljnost, nedostatak volje za životom, nedostatak motivacije, ima dana kada se ne mogu ustati iz kreveta, ne zato jer sam lijena, nego jednostavno tijelo mi to ne dopuÅ¡ta. Ne pronalazim smisao u niÄemu Å¡to me je prije Äinilo sretnom. Da bi stvari bile gore to traje jako kratko, nekad pola dana, a najviÅ¡e po tjedan dana, zatim sve doÄ‘e na normalu (mogu normalno funcionirati). Kako postanem bolje volje mislim ma nije mi niÅ¡ta, proći će , ne trebam pomoć, a ima dana kada se guÅ¡im u plaÄu zbog nikakvog razloga. Uz sve to moram napomenuti da sam jako ambiciozna, da oÄekujem puno od sebe i života, zavrÅ¡avam fakultet, idem na razmjenu studenata u drugu zemlju, želim se zaposlitii u drugom gradu, želim duhovno napredovati, imam konstantu potrebu da budem bolja verzija sebe( vjerojatno opet mislim da cu tako biti sretnija i zadovoljnija, zaÄarani krug).

 

Treći problem su emotivne veze. Nikad nisam bila u vezi, neÅ¡to najbliže vezi je bilo s jednim kolegom. Na tom odnosu sam jako puno nauÄila o sebi, naravno ne dok je odnos trajao jer tada nisan bila u mogućnosti da percipiram sebe kao nekog tko stvara probleme,već je tada on bio glavni krivac za sve. Tek sad sa sigurne udaljenosti vidim Å¡iru sliku. PoÄeli smo se družiti kao kolege sa fakulteta. Nije bio moj tip, u nikakvom smislu, ali jako brzo sam se zaljubila, zaljubio se i on ali smo to oboje krili. Culi smo se svaki dan dvije godine, dan i noc, noc i dan. Ne znam kako da sroÄim ovu priÄu da ima poÄetak i kraj,ali jedan jako nezdrav odnos po oboje. Nakon skoro godinu dana od prekida sasvim sluÄajno sam na internetu naletila na termine "fear of abandonment and engulfment" i otkrila da me opisuju u potpunosti.

 

Toliko sam se bojala da ce me ostaviti iako nikad nismo ni bili skupa. Stalno sam se usporeÄ‘ivala s njegovom bivÅ¡om, pratila sam svaku curu koju bi lajkao na instagramu, smatrala sebe manje vrijednom, bila ljubomorna i posesivna. Kada bi se trebali naći a doÅ¡lo bi to toga da on ne može, prekidala bi svaki kontakt s njim,vrijeÄ‘ala ga, blokala ga na svim druÅ¡tvenim mrežama, i rekla da se necemo vise cut. Stalno sam ga napadala, pokuÅ¡avala prekinuti taj odnos (sad vidim da je to zapravo sve bio moj obrambeni mehaniizam i strah da on mene ne ostavi). Kada ne bi odgovorio na poruku kada sam ja zamislila radila bi dramu, koliko god sam ga voljela nisam bila u stanju pokazati ljubav. U odnosima sam bila hlada i djelovala nezainteresirano, kasnije sam shvatila da su me zapravo takve drame, tenzije, svaÄ‘e i osjećaj nesigurnosti Äinile zavezanim za njega. Volim psihologiju i puno sam citala i shvatila da je to veliki problem od djetinjstva, otac mi nikad nije pokazivo ljubav, vjerojatno za mene nedostatak pažnje i glad za ljubavlju znaci ljubav. Posto smo oboje se pravili ludi i bili dosta suzdrzani, bilo je i trenutaka kada se on jednostavno nije mogao suzdržati i kada je pokazivao njeznost prema meni. Ja vam ne mogu opisati kako sam ga tada gledala drugaÄijim oÄima,pitala sam se sta mu je, i sva zainteresiranost za njega bi pala. Sve u svemu to je bio jedan pakao od odnosa koji je guÅ¡io kako mene tako i njega, on jednostavno viÅ¡e nije mogao izdržat moje konstantno guranje njega od sebe, pa vraćanje i prekinio je jendom za svagda. ProÅ¡lo je godinu dana od tada, ja se joÅ¡ nisam oporavila i imam osjećaj da ga joÅ¡ vise volim ( cini mi se sta vise patim vise nekog volim). On vec ima djevojku 8 mj. Ovdje cu se zaustaviti jer je priÄa previse duga i Å¡iroka ali mislim da ste dobili dojam o toksicnosti takvog odnosa.

 

ÄŒetvrti problem je manjak samopouzdanja, nesigurnost, konstantno usporeÄ‘ivanje s drugim djevojkama. Nekad mislim da sam bezvrijedna, ne želim viÅ¡e živjeti,Äesto poželim da me nema, ali se nikad nisam usudila oduzeti sebi zivot. Kada sam bila jako mala, kada bi me roditelji povrijedili s nekim svojim rijeÄima ( ne sjecam se tocno zbog cega) pozelila sam umrijeti kako bi im naplatila svu moju bol.

 

Kada govorimo o prijateljima, imam ih ali mi nikad nesto pretjerano nisu znaÄili, mislim da mogu bez njih. TakoÄ‘er jedno vrijeme se volim druzit s njima, a nekad mi se pocnu gadit i ne zelim vise provodit vrijeme s ikim.

 

Nikad nisam bila nasilna,agresivna,niti razbijala stvari, pormiskuitetno ponašanje nije dolazilo u obzir kako se bojim bilo kakve intimne bliskosti pohotovo one emocionalne, ali sam cesti poželjela to napraviti misleći da cu tako biti sretnija, da cu popuniti tu veliku rupu u srcu.

 

Ovo je ukratko moj problem, vjerujem da sam mozda propustila bitne detalje kojih ni sama nisam svjesna, to je moja unutrnja psihoanaliza, to je ono dokle sam ja uspjela doći. Tražim vase misljenje da li sam na dobroj temi ili ipak se moram prebaciti na neku drugu. Psihologa/ psihijatra planiram posjetiti, nisam trenutno financijski potkovana za takvo što, a ni dovoljno upoznata s tim. Iznimno sam zahvalna na bilo kakvom komentaru, i oprostite zbog poduzeg teksta.

 

:)/>

 

Uzmi ex ponto od Andrića i čitaj . Kao brat ce ti postati .

Share this post


Link to post

Pitanje za kolege petulante, dakle one najmanje agresivne i najmanje autoagresivne, sa crtama negativistiÄkog:

 

Å ta radimo kad jeste do nas, ali jeste i do drugih? Kad imamo loÅ¡ dan i niÅ¡ta nam ne ide? Da li se borimo onako kako to umemo, kao ove ostale podgrupe koje će da skoÄe u besu na sve i svakoga, a onda da kukaju kako niko ne razume njih male i jadne, ili da o'ladimo. Ja sam se danas toliko iznervirala, iznerviralo me je 5-6 osoba (inaÄe sam relativno 'ladna i posmatram sve sa visine), a sve Å¡to mogu da uradim je da se teÅ¡im onim Å¡to ja imam, a oni ne. To, i pored oÄigledne Äinjenice da i ja nemam neke od njihovih kvaliteta.

 

Svesno sam Å¡utnula sam naslon od stolice i viknula na mamu da me ne forta tamo-amo, da sama biram svoje vreme.

 

Nesvesno sam Å¡utnula pult u prodavnici, priÄajući prodavaÄici o svom iritantnom roÄ‘aku.

 

Svesno sam odgovorila engleskom trolu koji me juri već dva meseca, jer misli da kao žena ne umem ništa.

 

Svesno sam rekla dvema osobama da me se otkaÄe. Dobro, jednoj to nisam rekla danas, ali opet...rekla sam. Ako ti mene anuliraÅ¡ kao ljudsko biće, a želiÅ¡ sva prava, jer je tvoje OK, a moje nije, onda smo u osnovi iste. Dakle, javi se kad doÄ‘eÅ¡ do tog saznanja. Ja sam se sa svojim pomirila.

 

Svesno sam nekome spustila, poÅ¡to sam saznala da ga je ipak briga, jer se niko ne ÄeÅ¡e tamo gde ga ne svrbi.

 

I sad ne mogu da otvorim temu koju sam želela da otvorim iz potpuno drugih razloga, da ne bih ispala gad. Stigao mi je Älanak iz "Blica" preko preporuÄenog sadržaja na mobilnom i ne mogu ni da kaÄim na FB, gde će jedna osoba misliti da je za nju, niti ovde, gde će najmanje dve misliti da je za njih. A ja jednostavno neke stvari vidim na globalnom nivou, gde problem ne zavisi od pojedinca, ali pojedinac može neÅ¡to da promeni.

 

Ja ili moja Schauma, pitanje je sad? Mislim da su oba.

Share this post


Link to post

Vraćena mi je ova dijagnoza, a ukinuta dijagnoza bipolarnog.

 

I dalje sam pri stavu da je ovo bolja opcija od bipolarnog, jer je izleÄivo.

Share this post


Link to post

Dragi svi, sada ne mogu da pronađem postove koje je ranije ostavljala devojka koja je išla online na DBT, pa molim nekoga ako zna gde se nalaze materijali koje je ostavljala, ili još bolje - nju samu, da mi se javi :-)

Hvala mnogo unapred!

Share this post


Link to post

Sve razmiÅ¡ljam da se ovo iÅ¡Äisti, da postoji jedan podforum za nas, jedan za ostale...jer, realno gledano, ostalih skoro i da nema. :blink:

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...