Jump to content
Depresija forum
Lali

Granicni poremecaj licnosti (BPD, Borderline)

Recommended Posts

Biću srećna ako doživim 30 godinu.

Svejedno mi je da li sam živa ili mrtva. Zapravo, da imam psa nekog, živela bih za njega. Imala bih razlog. Ovako više nemam. Nesposobna sam za sve, nesposobna sam da se snadjem, da se borim, da nadjem posao, da budem finansijski nezavisna, da podarim nešto svetu, da usrećim nekog...Nesposobna sam za sve. Slaba pičkica i kukavica. Slabić.

Share this post


Link to post

Polako, jos si mlada, don't give up the fight. 

Share this post


Link to post
Posted (edited)

Neki tekstovi o simptomima granicnog:

KLACKALICA

“Klackalica” je strategija u kojoj se dešavaju stalne ekstremne oscilacije u emocijama, prelaženja iz jedne krajnosti u drugu, bez jasnog uvida u suprotnosti. Osoba pravi haotične i dramatične veze. U jednom periodu je potpuno stopljena u idiličnom odnosu, u drugom trenutku mrzi partnera, ne može da ga podnese, besna je, agresivna, hoće da pobegne, da ga prevari… dešavaju se raskidi, pa opet dramatična “pomirenja”… ”Ne mogu sa tobom, ne mogu bez tebe” strategija.

Navešćemo primer ekstremnog gubitka celovitosti doživljaja i mehanizam cepanja:

Milena i Marko su se jako zaljubili, bili su zajedno po ceo dan i idealizovali jedno drugo. Smatrali su da su srodne duše, prestali su da se viđaju s drugim ljudima, jer su želeli što više da budu zajedno. Nakon nekog vremena, Milena je osetila da je počela da se „guši“ u vezi, nije htela (mogla?) ništa da promeni, ali najednom joj je Marko postao sve manje privlačan. Ono što joj se na početku jako dopadalo, počelo je da je nervira. Njegovu duhovitost je naprasno počela da doživljava kao „glupe fore“, njegovu seaksualnost kao nametljivost, čudila se kako joj je nekada bio lep, kada zapravo izgleda sasvim prosečno, ima i bore i poneku sedu. Nije mu govorila o svojim promenama, o tome da je počela da ga obezvređuje. Umesto toga, postajala je sve zahtevnije, nije želela seks, nije želela da razgovara, kritikovala ga je, kinjila i zvocala mu. Šta god da je uradio, bivalo je pogrešno, nedovoljno dobro, on je bio „jadnik“, a ona je postajala sve bešnja. Marko, je usled njenog obezvređujućeg ponašanja, počeo da se polvači. Njen bes ga je plašio. Nije hteo da je izgubi, ali se u njemu javljala pasivna agresivnost, čak i mržnja, koju nije smeo da ispolji jer se plašio odbacivanja. Što je ona bivala agresivnija, to se on više povlačio i ćutao. Njegovo ćutanje je jačalo njenu želju da ga kinji i našli su se u začaranom sado-mazohističkom krugu. Milena je Marka mrzela otvoreno agresivno, a on nju pasivno agresivno. Postajala je sve nasilnija, vređala je njegovu porodicu, prijatelje, posao, ponajviše njega. Veza je postala mučenje u kojem je Milena bila sadista, a Marko žrtva. Sve dok se jednog dana situacija nije preokrenula. Izmučeni Marko, sa sve jačom tihom mržnjom prema Mileni, rešio je da je ostavi, pa “kud puklo da puklo”. Nije više mogao da izdrži. Mrzeo ju je iz dna duše i sebi je, naposletku, to dozvolio i da pokaže. Doduše, to je sebi dozvolio onda kada mu je stvarno bilo dosta i kada je rešio da je napusti. Tada je on postao otvoreno agresivan, sve što se u njemu taložilo joj je „nabio na nos“. Doživeo je ekstreman, eksplozivan bes i vređao je satima, napao fizički, lupao vratima i odlazio. Milena je tada „uvidela koliko ona njega zapravo voli“, plakala je i molila da ostane, obećavala da će se promeniti, da nikada više neće biti zla prema njemu, da će uraditi sve što treba samo da bi on ostao. Govorila je da ne može da živi bez njega i molila za još jednu šansu. Dok je to radila, jednim delom ga je i dalje mrzela, ali nije mogla da ostane bez njega, mislila je da će se raspasti bez njega. Ubedila ga je da ostane. Imali su „seks pomirenja“ i narednih nekoliko dana je sve bilo „kao i ranije“. Ubrzo potom je Milena ponovo počela da ruši granice i da se pretvara u sadistu. Mrzela ga je i nije to mogla da kontroliše. Marko je mrzeo nju, ali nije ponovo smeo da se usudi da ode. Njena agresivnost ga je plašila i pomišljao je da će ovog puta zaista pući veza, a s njom i on. Mrzeo je što je voli. Mislio je da odvratna, ali nije mogao bez nje. Nastavljao je da je tiho mrzi, a ona je postajala sve nasilnija, fizički agresivna….

U ovom primeru vidimo kako se bazičnije emocionalne kompetenciju upliću u celovitost objekta. Mentalizacija i neutralizacija  kod Milenine, očito, nisu “dovoljno dobro radile” u prethodnom primeru. Njena otvorena mržnja je posledica njene nesposobnosti da neutrališe agresivnu energiju i da mentalizuje, da bude svesna šta se u njoj dešava. Usled tih nemogućnosti dolazi do ekstremnog cepanja (splittinga), obezvređivanja i eksplozivnog besa. U takvim odnosima se uloge, gotovo po pravilu, smenjuju. Kada se pasivnijem partneru smuči „maltretman“, tada dolazi do inverzije uloga i inverzije u doživlaju rascepljenosti. Takođe vidimo kako se na neposobnost da se održi celovit doživljaj objekta nadovezuje nesposobnost održavanja konstantnosti objekta. Iako su se njih dvoje mrzeli, kada je trebalo da dođe do razilaženja „uviđali su“ da ne mogu jedno bez drugog.

FEATURE-IMAGE-emotions.jpg

MENTALIZACIJA I NEUTRALIZACIJA - sposobnosti za upravljanje emocijama

Razboritost

Da li vas smatraju impulsivnom osobom, osobom koja „prvo radi, posle misli“, prvo reaguje pa posle razmišlja o tome da li je i kako trebalo da reaguje? Da li imate dramatične reakcije, pozitivne ili negativne, stanja u kojima kao da dobijete „prekid filma“? Da li vam se dešavaju situacije u kojima osećate da ne vladate sobom, da vas je nešto „obuzelo“, „spopalo“, da ne razumete šta vam se dešava…? Koliko često vam se to dešava i u kojim situacijama? Da li vas „spopada“ bes ili jaka želja za nečim ili nekim? Koje su to situacije?

Emocionalno zrela osoba mora biti razborita.

Njene potrebe i emocije ne vladaju njom, već ona vlada njima. Emocije nisu konj bez jahača. Ego emocionalno kompetentne osobe ume da „jaše“ na svojim emocijama, on određuje smer kretanja, brzinu, način… Ona prepoznaje svoje emocije, ne guši ih, već pokušava da ih razume, da ih mentalno obradi, da razmišlja o tome zašto se oseća tako kako se oseća, da razume svoja osećanja, motive, potrebe… da razume i emocije i motive za ponašanja drugih ljudi – da „mentalizuje“. Emotivno zrela osoba koristi snagu svojih emocija, njihovu energiju, ali uspeva da je balansira, da pretvori tu energiju u silu dostupnu njenom Egu za rešavanje problema, konstruktivnu akciju… Nju emocije ne preplavljuju jer je „general svoje vojske“. Ona uspeva da razmišlja „hladne glave“ i dok oseća snažne emocije. Sposobnost balansiranja snažnih energija emocija (ljubavi – seksualnosti i agresije) zovemo „neutralizacija“.

Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost čoveka da održi svoje mišljenje razumnim tako što neutrališe svoje nagonske energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajući ih u neutralnu energiju koja služi rešavanju problema, razumnom mišljenju i dolaženju do cilja.

Nerazvijena sposobnost proizvodi iracionalno mišljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno, iracionalno ponašanje. Doživljaj je sledeći:  “to je jače od mene”, “obuzelo me”, “moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu… ne mogu da mislim o posledicama”.

Razvijene sposobnosti neutralizacije i mentalizacije ogledaju se u sledećem: osoba ostaje trezvena i u emotivno nabijenim situacijama, razborita je, realna , „ne gubi glavu“, „razmišlja hladne glave“, objektivna osoba… Ovi izrazi govore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju i mentalizaciju. One su sposobne za planiranje, promišljanje, zauzimanje distance  i sagledavanje iz objektivne perspektive… One nemaju doživljaj da snažna osećanja ugrožavaju racionalno mišljenje, nasuprot tome, snažna osećanja postaju “pogonsko gorivo” za rešavanje problema, dostizanje cilja.

Neutralizacija

Funkcije neutralizacije su smirivanje strasti i balansiranje energije u korisnu energiju koju naš Ego može da upotrebi za rešavanje problema. Funkcije mentalizacije su obrada emocija, prepoznavanje osećanja, porekla osećanja,  izvora potreba i odgovor na pitanje “zašto”, odnosno razumevanje svog emotivnog stanja i stanja drugoga, stvaranje “teorije uma”.

Neutralizacija iz REKBT perspektive: „vruće i hladne misli“

U svetu oko nas postoje činjenice, događaji o kojima možemo da mislimo i koje procenjujemo. Abelson i Rozenberg su napravili razliku između vrućeg i hladnog mišljenja. Vruće mišljenje predstavlja našu procenu, dok je hladno mišljenje odraz konstatacije spoljašnje ili unutrašnje realnosti. Na primer, ako kažemo da je sto napravljen od drveta, to je iskaz našeg znanja i predstavlja hladnu misao. Međutim, ukoliko kažemo da je drveni sto lep, to već nije činjenica, već predstavlja našu procenu, naš sud, vrednovanje, vruću misao. Vidimo da vruće misli podležu daljoj obradi u odnosu na hladne i pod većim su uticajem mnogobrojnih psiholoških faktora, naših prethodnih iskustava i preferencija.

Problem nastaje kada misli nisu jasno izrečene, a mi ih prikazujemo u formi hladnog mišljenja.

PERVERZNE LIČNOSTI

U današnje vreme se sve više priča o perverznim ličnostima. Ne toliko perverznim u seksualnom smislu, koliko pervertiranim psiholološki Iako se radi o strukturalnim problemima (deficitima – graničnima patologijama), “perverzne ličnosti” mogu na površini izgledati neurotično, mnogo bolje organizovano, no što jesu. Tek kada se zađe u suštinu shvati se da je reč o mnogo primitivnije organizovanim ličnostima. Oni nemaju jasne simptome. Difuzni su. Perverzna ličnost ima dvostruke aršine, dvostruki moral, obilje predrasuda i kontradikornosti. Ljudi na svesnom planu imaju vrednosti koje predstavljaju njihove ideale, a tome se suprotstavljaju vrednosti na nesvesnom planu koje su sasvim drugačije. Ljudi se prilagođavaju modernom životu. Da bi očuvali vrednost «Ja» koriste mehanizme odbrane – tu se ogleda ljudski takmičarski duh. Ljudi usvoje moderne vrednosti na manifestnom nivou, a potisnuto koriste tradicionalne vrednosti. Na primer, pričaće o tome kako stvari “treba” da izgledaju, a onda će se ponašati sasvim suprotno prethodno iznetim stavovima. S druge strane, osoba  će često razumeti određena ponašanja drugih ljudi, čak izgledati kao da s njima saoseća, ali ta ista ponašanja neće dolaziti u obzir kod nje. Takve osobe povremeno imaju psihotične epizode i često se koriste mehanizmom cepanja, ali ne cepanja (splittinga) objekata (drugih osoba – kao vezama koje liče na “klackalicu” ili kao i odnosima u kojima je jedna osoba idealizovana, a druga satanizovana), koliko splittinga same realnosti. U cepanju realnosti kod borderlajn stanja, postoje dva koloseka mišljenja, dve odvojene stvarnosti, dok sama osoba nema nikakav problem oko kontradiktornosti (iako je svesna oba koloseka stvarnosti). Te stvarnosti, jednostavno, nisu povezane. Klijenti s rascepom realnosti će se prebacivati iz jedne u drugu realnost, ali među njima neće postojati povezanost, celovitost, integracija.

Izvor: psihocentrala

Edited by Riot

Share this post


Link to post

Za one koji imaju novca, pate od ovog poremecaja i zive u Beogradu ili Novom Sadu, a verovatno moze na daljinu online. 

Vidim da je najzad stigla dijalekticko-bihejvioralna terapija.

https://www.dbtcentar.rs/o-nama/

 

Cuo sam da je ova J.Z. dobra, ali nemam licna iskustva.

Share this post


Link to post

Ja i dalje nekako u dubini sebe ne verujem da imam granicni, ali vise ljudi mi je reklo da se bas vidi na meni, da sam ono cist primerak, a i ne znam da li bi 3 psihijatra bas toliko pogresila. Ali to je ona cuvena, ludak nije svestan svoje ludosti.

Share this post


Link to post

Meni je izgleda dijagnostikovana granično orijentisana ličnost, što nije isto što i granični. Nemam (nisam imao) neke od ključnih simptoma graničnog (samopovređivanje) ali druge imam: nagle promene raspoloženja, strah od napuštanja u vezi, idealizovanje ili demonizacija ljudi itd.. ko će ga znati... 

Share this post


Link to post

Hm, ko zna da li imam i granični. Nekada mijenjam raspoloženja u par minuta. Nikada nisam pogledao nalaze niti pitao doktora koja mi je zadnja dijagnoza.

Ne znam zašto nisam. Ne znam zašto sada ne pogledam šta piše. Istovremeno i želim i ne želim da znam. 

Share this post


Link to post

Neces nista izgubiti ako pogledas. Ali ja ne verujem toliko u dijagnoze. Navodno imam zavisno-izbegavajuce-sizoidni profil i granicnu organizaciju licnosti sa elementima granicnog. Ali ljudi koji me znaju misle da sam narcisoidan, kompleksas, psihopata i seksualno opterecena budala. Znam samo da kad sam radio testove, popunjavao sam po svom dakle subjektivnom nahodjenju, a i sam psiholog je u izvestaju napisao da sam svesno naglasavao neke simptome. Sto ce reci da testovi nisu skroz validni, bez vise razgovora sa strucnim licem tesko da moze neka tacna dijagnoza da se da. Narcisi (narocito oni ranjivi) i granicari ce sebe cesto da predstavljaju kao zrtvu i dobricu na testovima, jer imaju potpuno pogresnu sliku o sebi - neki su manje ili vise nesvesni svoje psihopatologije i toksicnosti po sebe ili druge. 

 

Share this post


Link to post

pozdrav..juce dobih ovu dijagnozu plus sizotipni poremecaj..heh..plus teska depra i ankisoznost..dugogodisnji zloupotrebljavac marihuane alkohola benza..benzo me slomio, jedva ziv ostao, kontam da je bio cak pokusaj samoubistva (60 - 90mg pa litar viskija..vise od godinu dana). Nervira me sto mi pucaju dijagnoze i terapije nakon sat vremena razgovora..svjestan da se mrzim cijeli zivot jer sam drugaciji jer nikad nisam ispunio ocekivanja porodice..predugo ovo traje i predugo hranim svoju bolest..kao da uzivam u tome..ne znam kuda i kako dalje..eto

Share this post


Link to post
On 11/10/2021 at 9:49 AM, supermenovbratblizanac said:

pozdrav..juce dobih ovu dijagnozu plus sizotipni poremecaj..heh..plus teska depra i ankisoznost..dugogodisnji zloupotrebljavac marihuane alkohola benza..benzo me slomio, jedva ziv ostao, kontam da je bio cak pokusaj samoubistva (60 - 90mg pa litar viskija..vise od godinu dana). Nervira me sto mi pucaju dijagnoze i terapije nakon sat vremena razgovora..svjestan da se mrzim cijeli zivot jer sam drugaciji jer nikad nisam ispunio ocekivanja porodice..predugo ovo traje i predugo hranim svoju bolest..kao da uzivam u tome..ne znam kuda i kako dalje..eto

Mnogi ljudi se tako osećaju - ne znaju kuda i kako dalje. Ne znam šta da ti kažem drugo osim toga da nisi sam u takvom osećanju. Probaj da gledaš na život dan za danom, da ugodiš nešto bar sitno sebi, pa polako. Ne treba ništa planirati dugoročno... Takvo je bar moje iskustvo.

Share this post


Link to post

Depresivna epizoda i suicidalne misli.. osjecaj potpune bezvrijednosti i promasenosti :(

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...